Zahvaljujem, uvaženi poslaniče.
Sledeća na listi, dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko, kolege poslanici, danas govorimo o Predlogu guvernera za izbor viceguvernera NBS, odnosno o gospođi Ani Ivković, koja se bira na mandat od šest godina, koja je uspešno radila svoj posao i zaista bila u timu guvernera koji je uspešno nosio u proteklih osam godina kompletnu podršku ekonomskoj politici Republike Srbije.

To je za nas od velikog značaja zato što moramo da kažemo koji su ti ljudi koji su zaista dali podršku i guverneru i Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću kada je ovih proteklih osam godina kada posmatramo u stvari taj ekonomski rast i razvoj Srbije, dao nesebično svoje zalaganje kada je u pitanju posao.

Rezultati u stvari Srbije najbolje govore o tome i ono što smo mi na Odboru imali prilike da čujemo, to je u stvari koje je to rezultate Srbija postigla u vremenu pre pandemije i nakon pandemije, pogotovo kada govorimo o rezultatima za prvih šest meseci u ovoj godini.

To je ono što u stvari pokazuje kojim putem je Srbija išla. Ona je do 2012. godine išla potpuno jednim ekonomskim sunovratom, u jednu neizvesnost, dovela građane potpuno u jedan nezavidni položaj kada pričamo o životu uopšte svakog građanina i njegove porodice, da prvo žive u jednoj neizvesnosti, da ne zna uopšte kako će sutra živeti i šta će ponuditi, kakav ambijent života svojoj deci, do toga da jednostavno su penzioneri došli u situaciju da je pitanje da li će uopšte primiti penziju, profesori u školama platu, kao i zdravstveni radnici. Znači, svi oni sektori koji su iz tog neprofitnog dela, koji ne prave taj direktan rast i razvoj profit u svojim kompanijama, jer su bili u totalnoj neizvesnosti da li će uopšte moći da žive životom normalnih ljudi.

Sa preuzimanjem odgovornosti SNS i gospodina Aleksandra Vučića, koji je tada bio prvi potpredsednik Vlade, jednostavno se pokazalo da postoji taj jedan politički iskorak u kome vi sa građanima Srbije razgovarate na jedan potpuno otvoren način, a to je da im kažete istinu – šta je to što ih čeka ukoliko ne promenite ne samo ponašanje, nego i način na koji jednostavno treba da funkcionišemo svi zajedno, a to je da jednostavno rad je taj koji nam donosi rast i razvoj i kao društva i svakog pojedinca, da promenimo ono što je mentalitet našeg čoveka, a to je da od tog rada treba da živimo i da na osnovu održivosti, a to znači koliko prihodujemo, da toliko i rashodujemo u svom životu. Da ne obećavaju više političari građanima da će nešto dobiti ukoliko nije zarađeno i da jednostavno pored tih programa ekonomskih reformi koje je Srbija kao država trebala da sprovede, da izvršimo jednu reformu našeg shvatanja uopšte kako treba živeti za budućnost Srbije, odnosno kako treba živeti za budućnost u dobrobiti koja će doneti rezultate svima nama.

Očito se pokazalo nakon sprovedenih ekonomskih reformi od 2014. godine, a vi znate kako ste funkcionisali od 2012. godine do 2014. godine kada ste bili guverner i u kakvom ambijentu ste radili tada kao NBS i koliko je to bilo muka koje je trebalo zaista prevazići i promeniti. Na kraju krajeva, i način funkcionisanja u samoj NBS, da ljudi se naviknu da rade pre svega kada smo govorili o bankama u interesu države i u interesu svih građana Srbije, koliko je to bilo teško zaista raditi u to vreme i pripremiti se za period kada treba da pravite visoke stope rasta i kada trebate da zaista pokrenete privredu na adekvatan način, a da budete zaštita toj privredi, da ne gledate isključivo svoj interes institucije u smislu toga da kao što ste rekli pravite određene marketinške kampanje u tom delu i da na neki način održavate tu stabilnost i ulivate poverenje svim građanima Srbije, ali i međunarodnim institucijama da ono što kažete to ćete i uraditi.

Ovo je u stvari poruka građanima da na osnovu ove politike koju ste vodili i kao guverner u saradnji sa Vladom Srbije kada je gospodin Vučić bio premijer, jednostavno ste dali pun doprinos tome da ti rezultati budu evidentni.

Ti rezultati su se u stvari pokazali da u pred kriznom periodu, taj zamajac koji smo postigli sa visokim stopama rasta, sa otvaranjem radnih mesta, sa smanjenjem nezaposlenosti ispod 10%, sa povećanjem deviznih rezervi NBS, za sve ono što su bili zaista rezultati urađeni na jedan potpuno brz i efikasan način, u vreme kada je došla 2020. godina smo najmanje izgubili kao društvo u tom rastu, odnosno padu od 1%, jer ono što vi stalno ponavljate kod nas na Odboru, a u stvari treba građani da čuju, da toga nije bilo, da tog ekonomskog rasta i zaista rada u svakom segmentu društva u oblasti ekonomije nije došlo do reforme mi bi završili prošlu godinu sa 6% pada društvenog proizvoda, što je u stvari prosek evropskih država.

Mi smo završili sa 1% pada i pokazali da imamo ekonomski žilavu privrednu aktivnost i pokazali smo da možemo da se nosimo sa mnogim izazovima u društvu, koje su jednostavno mnoge ekonomije pokorili, koji teško da mogu da dođu u oporavak koji smo mi brzo odradili. To je ono što je za nas od velikog značaja.

Zato što ste juče imali prilike da čujete predsednika Vučića, koji je najavio da će visoka stopa rasta biti 2021. godina, znači 7% sigurno, možda čak i 7,5% da ćemo od 1. decembra imati 10 otvorenih koridora, projekata za izgradnju puteva i autoputeva, da ćemo imati mogućnost da znatno povećamo plate i penzije na održivi način. To je suština celog ovog rada.

Kada govorimo o rezultatima NBS, ja ću sada biti potpuno egzaktna, na osnovu onoga što nam je guverner iznela u svom izveštaju, a to je da, pored 2.241 zaposlenog u NBS, minimizacija ekonomske štete je urađena na osnovu mera koje 2020. godine i NBS zajedno sa Vladom Srbije je donela da se pokazalo da su bile pravovremene, adekvatne i da su se pokazale da ta koordinacija i privrednih aktivnosti i Vlade Republike Srbije i predsednika je dala te dobre rezultate, da mere koje su u tom pred kriznom periodu, takođe koje smo imali, a sećate se i poglavlja mnoga koja smo otvorili sa EU, NBS u kojima je učestvovala i vodila ta poglavlja, sve otvorila na određeni način i Evropska komisija i EU su zaista podržali taj rad i prepoznali kvalitet tog rada.

Bez mera NBS, bez toga je jednostavno formalna zaposlenost takođe ne bi mogla da padne ispod 10%. Ona je na 9,4%, ali je 4,8% isključivo za privatni sektor. To pokazuje da je zaposlenost u privatnom sektoru veća nego u državnom. Podsetiću vas, oni koji su vodili državu i 2012. godine i ovi koji bi sada da se vrate, a vršili su vlast, funkciju, vodili velike sisteme, su imali nezaposlenost 26,1% i jednostavno skoro duplo veći procenat zaposlenih u državnom sektoru, nego u privatnom sektoru.

Šta to znači? To znači da je zaista trebalo mnogo mudrosti, snage i prepoznavanja saradnje institucija da bi ste pokrenuli privredu, otvorili nova rada mesta, vodili odgovornu i spoljnu i unutrašnju politiku, upravo da bi mnoge države sarađivale sa vama na taj adekvatan način.

Kada pričamo o monetarnoj politici, ona je bila ključni stub stabilnosti i to je ono što je u stvari ta stabilnost kursa donela. I kada govorimo o niskoj inflaciji, ona se kretala u prošloj godini na 1,6%, ona je zacrtana negde na 3%, ali u tom baznom delu iznosi 2%. Stabilnost tog kursa, kada pričamo o dinarizaciji naše privrede je u stvari sprečio sve one rizike koje su se pojavljivali u 2020. godini.

Kada govorimo o smanjenju kamatne stope, ona je u prošloj godini bila ukupno za 1,25% smanjena. U stvari, kada vi pogledate šta je rezultat celog ovog rada i proteklih, kada pričamo, osam godina te devizne rezerve, koje su sada na 36,6 tona, znači kada govorimo o zlatu, u iznosu od 1,8 milijardi evra, odnosno one predstavljaju 12,3% ukupnih rezervi, kada govorimo u parama to je 13,5 milijardi evra u 2020. godini, odnosno danas već je na 14,1% zbog toga što imamo ovih šest meseci, gotovo 115 miliona evra je rast u 2020. godini u odnosu na prethodnu godinu.

Mi smo imali prilike da čujemo na Odboru, koliko je u stvari odgovoran posao raditi, kada su u pitanju devizne rezerve i kada je kupovina zlata, a setićete se da su te rezerve bile nešto malo manje od 10 tona, kada govorimo o vremenu kada je preuzimala funkciju guvernera gospođa Tabaković. Sada vi vidite o čemu se radi kada je u pitanju funkcionisanje NBS.

Danas se suočavamo, a i prošle godine, sa pritiscima i na tržištu cene nafte, na tržištu cene hrane, građevinskog materijala koji je gotovo dupliran. Svemu tome NBS odoleva i nekako pravi taj ambijent da strane direktne investicije bivaju sve veće i veće. Prošla godina završena sa tri milijarde evra, a prvih šest meseci ovde za 1,72 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je 18,9% više nego kada posmatrate prethodni period.

Čuvanje kredibiliteta u stvari NBS se pokazuje prema ovim rezultatima i sama otpornost domaće ekonomije pokazuje se i kroz problematične kredite. Taj deo takođe prati jedan uspon. Kaže se u izveštaju da je 0,4% niži taj procenat problematičnih kredita, što u stvari pokazuje da i građani Srbije, ali i privreda počinju hrabro da se nosi, kada je u pitanju zaduživanje, to znači da servisira svoje kredite, čak otplaćuje više nego što treba i samim tim pokazuje jednu veliku zaštitu i sigurnost privredi Srbije.

Srbija je time u stvari pokazala da je jedan povoljna ekonomska destinacija i pokazuje jednostavno da je ovaj aranžman, koji je sklopljen sa MMF-om, je nekako NBS opravdala pred MMF-om, da ne treba da radi bilo kakve ekonomske reforme kada je u pitanju sama NBS, jer je ovo u stvari politika koja daje rezultate i kada jedan tim pobeđuje, onda ga treba tako i nastaviti da on radi na tom putu, jer ta politika u stvari daje podršku, ne samo dobrobiti Srbije, već i celom regionu, a MMF posmatra i region i posmatra tu ekonomsku stabilnost radi buduće saradnje kada je u pitanju region i EU.

Prema tome, dinarizacija nije sprečena u vreme 2020. godine. Time se u stvari pokazalo da je čak povećana štednja u kreditima koji su u dinarima. Guvernerka je navela da je do prvih šest meseci štednja u dinarima iznosila oko 100 miliona dinara, što je pet do šest puta više nego kada pričamo o 2012. godini.

Saradnja sa EU i Evropskom komisijom ogleda se upravo u tome da su poglavlja sva otvorena. Neka su čak i zatvorena. Da su ovaj deo finansijskih usluga kada je u pitanju saradnja sa bankama takođe jedno od poglavlja koje je zatvoreno, ali i pokazuje da je proces digitalizacije u prošloj godini negde NB u potpunosti sprovela, a započela je još u vreme od tri, četiri godine, mi se toga sećamo kada smo govorili na Odboru, ali ono što je nas negde obradovalo to je da je 52,2 miliona transakcija obavljeno kada je u pitanju tzv. e-bankarstvo, što iznosi 492 milijarde dinara uopšte završeno u tom sistemu funkcionisanja direktno sa građanima Srbije, što je negde i edukovalo naše najstarije građane koji imaju kontakta sa e-bankarstvom da pređu na ovakav sistem funkcionisanja zato što negde tzv. četvrta industrijska revolucija pogađa sve sektore.

Pa negde i ovaj sektor bankarstva pogađa sve nas i jednostavno daje put kojim treba ići. Bez obzira na godište svih nas, jednostavno metode koje u saradnji sa bankama primenjujemo danas su na mnogo višem nivou nego pre osam godina, ali i ta edukacija koju je Narodna banka sprovela kroz svoje kontakt i kol centre treba zaista da pokaže da je suština rada kada vi vodite jednu instituciju.

Zakonodavna uloga Narodne banke Srbije, mislim da je i prepoznata ovde kod nas u parlamentu. Podsetiću vas da je jedna od radnih grupa koja je donela nov Zakon o digitalnoj imovini, Narodna banka zajedno sa Komisijom hartija od vrednosti imala. Taj je jedan od onih zakona koje smo mi ovde usvojili u Skupštini, na kraju pokazala da sve ovo što sam navela je vodila odgovornu monetarnu i makroekonomsku politiku, čime je stvorila preduslove za visoke stope rasta, ali i održivog rasta i da je ta stabilnost i predvidivost poslovanja svim privrednicima dovela do toga da je Srbija zaista jedna od dobrih ekonomskih, investicionih destinacija za koju su mnoge velike kompanije zainteresovane.

To vidite na osnovu toga što se zaista velike kompanije javljaju i predsedniku Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije, da žele da otvore proizvodne kapacitete. U svetlu toga očito da poseta gospođe Merkel, koja završava svoju kancelarsku dužnost je očito i prilika da jednostavno Aleksandar Vučić pokaže koliko su ti odnosi Nemačke koja je najrazvijenija ekonomska sila u Evropskoj uniji, u saradnji sa Srbijom napredovala.

Ona je od vremena 2012. godine kada je bilo 17.000 zaposlenih građana Srbije u nemačkim kompanijama, sada došla na 71.000 zaposlenih, gotovo od dve i po milijarde evra tok trgovinske razmene Nemačke i Srbije u to vreme, 2012. godine došao na šest milijardi evra za prošlu godinu, a rast koji se pokazao kada je u pitanju uopšte saradnja nemačkih i srpskih privrednika je dva i po puta, znači 250%, dok je rast našeg izvoza gotovo tri puta veći nego što je bio.

Strane direktne investicije nemačkih kompanija, kao što znate su jako visoke i ono što je za nas jako važno da je održivost povećanja plata, penzija i javni dug ispod 60%, u stvari diktiran od strane ovih prihoda i razmena trgovinskih, ne samo sa Nemačkom nego sa svim državama i na istoku i na zapadu.

Ono što je u stvari pokazatelj tih ekonomskih rezultata, koliko smo spremni da sve te dobre rezultate podelimo sa građanima Srbije. Pa eto, spremni smo toliko koliko možemo da kažemo da minimalac koji je bio 17.700 dinara 2014. godine danas ćemo imati projektovan u dogovoru sa Vladom i ekonomskim savetom i sindikatima na 35.000 dinara, da plan „Srbija 20-25“ koji kaže da će minimalna plata biti 900 evra, da će prosečna penzija biti 440 evra, jednostavno za nas predstavlja put kojim zaista idemo.

To je ono bez obzira što imamo velike probleme kada su u pitanju izazovi u zdravstvenom sektoru kao i sve države kada su u pitanju kovid bolnice, mi možemo da se pohvalimo da imamo u ovoj godini otvorene tri nove kovid bolnice, da imamo medicinsku opremu koja zdravstvene radnike obezbeđuje da mogu da se na adekvatan način nose sa ovom pandemijom koja je zadesila ceo svet.

Na kraju krajeva na neki način normalno funkcionišemo kao društvo u smislu obrazovnog sistema, u smislu privrednih aktivnosti i da smo našli tu dobitnu kombinaciju, negde balans između problema koji izaziva korona i ono što je ekonomski rast i razvoj ovog društva.

Sektor nauke, naravno bez njega ne može i ono što se pokazalo da u ovo vreme zaista kada su sve negde zapostavili ovaj sektor, upravo zbog pandemije, mi ubrzano razvijamo taj sektor kroz infrastrukturu. Imali smo prilike juče da vidimo da će studentski domovi u Beogradu i Nišu dobiti novih 1400 kreveta. Znači, u svakom segmentu društva smo mi napredovali.

Ona Srbija koja je bila 2012. godine i ova Srbija 2021. godine su potpuno drugačije i ono što pokazuje odgovornost svih nas ovde koji zaista želimo da podržimo rad ne samo Vlade Srbije, NBS, već i predsednika države su u stvari rezultati sa kojima u sledećoj godini treba da izađemo pred građane Srbije i da kažemo – da li želite da izaberete put u budućnosti koji će nas voditi u prosperitet ili želite da idete onim putem koji vam nude Đilas, Marinika, Vuk Jeremić, put kojim su napunili sopstvene džepove, a gde su doveli svačije druge džepove u problem i budućnost svoje dece stavili kao zalog za nešto što drže na svojim bankovnim privatnim računima. Neka građani sami odaberu kojim putem žele da idu. Narodna banka Srbije će na tom putu sigurno pomoći. Mislim da je adekvatan vaš predlog za viceguvernera da dobije još jedan mandat. Hvala.

Hvala.

Sledeći na listi je narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Jako je važno da jedna država ima pojedince, grupe ili timove ljudi koji su sposobni da u svakom trenutku, a naročito u nekim kriznim vremenima svojim znanjem, elokventnošću, trudom i borbom doprinesu tome da ta država i društvo iz te krize izađu sa najmanjim mogućim posledicama.

Upravo je NBS u saradnji i u koordinaciji sa Vladom Republike Srbije bila generator i jedan od nosilaca teških reformi koje je SNS sprovela nakon dolaska na vlast 2012. godine, a koje suza cilj imale oporavak javnih finansija i saniranje katastrofalnog ekonomskog stanja u Srbiji pre 2012. godine.

Narodna banka Srbije je na čelu sa vama gospođo Tabaković pokazala ozbiljnost i u vreme pandemije krize izazvane Kovidom 19, kada je nizom odmerenih i pravovremenih mera ublažila finansijske posledice pandemije i sačuvala ekonomsku i monetarnu stabilnost Srbije.

Kada govorimo o finansijama i ekonomiji, uvek se držim brojki, jer nisam stručnjak, tako da su mi oi merilo, da li se nešto dobro radi ili ne. Takođe i mišljenja i stavovi određenih relevantnih međunarodnih institucija kao što su MMF i Svetska banka.

Kada pogledamo brojke i uporedimo gde smo danas, a gde smo bili pre devet godina, jasno će biti svima nama koji smo laici, koji nismo stručnjaci kakve rezultate i Vlada Republike Srbije i NBS sa vama na čelu je napravila prethodnih devet godina.

Nezaposlenost 2012. godine, oko 24 do 25%. Danas je ta nezaposlenost na istorijskom minimumu, negde između sedam do osam procenata. Javni dug 80%, danas je ispod nivoa Mastrihta, dakle negde oko 54, 55%. Devizne rezerve, sami ste rekli, ispravite me ako grešim gospođo Tabaković, 15,6 milijardi. Rezerve zlata povećane za 21 tonu i iznose 36,8 tona. Investicioni kreditni rejting, blizu smo dobijanja investicionog kreditnog rejtinga i u vremenu krize 2020. godine privukli smo gotovo tri milijarde direktnih stranih investicija.

Sve to nije problem, sve su to podaci, sve je to proverljivo, problem je kada se kao stručnjaci danas predstavljaju oni koji su doveli da ti rezultati budu tako katastrofalni do 2012. godine i onda imate malo, malo, pa se pojavi neko iz tog bivšeg režima da kritikuje vas, a za njihovo vreme inflacija 12,2%, direktno mislim na bivšeg guvernera Šoškića.

Vi držite inflaciju oko 2% već dugi niz godina. Kurs dinara su uspeli da za samo četiri godine sa 78 podignu na 119 dinara. Vi držite kurs dinara dugi niz godina stabilnim. Onda se svi pitamo zašto nervoza? Zašto nervoza u redovima bivšeg režima, kod istih onih ljudi koji su nas ubeđivali 2009. godine da je svetska ekonomska kriza naša šansa, a ostavili su pola miliona ljudi bez radna mesta. Pa, slagali su nas, slagali su nas i taj put, kao i mnogo puta pre toga i nakon toga što su nas slagali. Slagali su nas za akciju od 1.000 evra, ali šta očekivati od ljudi kojima je čak i kosovska nezavisnost okej samo ako dolazi nakon izbora.

Mislim da građani Srbije glasaju za rezultate, glasaju za program i glasaju za jednu odgovornu politiku koju sprovodi i Vlada i predsednik države, a i vi kao Narodna banka Republike Srbije.

Često se pitam, da li je moguće, gde je podrška građana Srbije tim pripadnicima bivšeg režima, gde se ona izgubila? Da li je moguće da tako mali procenat građana Republike Srbije je zaboravio benefite koje je bivši režim, dok je vladao Srbijom, sprovodio? Onda u razgovoru sa građanima Republike Srbije shvatim da niko neće podržavati pljačkaške privatizacije i zatvaranje fabrika, već naravno da će otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta zaslužiti podršku građana Republike Srbije.

Niko neće da podrži 450 miliona evra datih za jedan most koji je dugačak 900 metara, a toliko nam danas vredi 30,9 kilometara autoputa od Preljine do Požege sa 35 mostova i tri tunela.

Zašto bi neko podržavao Šutanovca, Ponoša i Tadića koji su topili naše tenkove i prodavali u staro gvožđe dok mi danas podižemo namensku industriju i naoružavamo se svakodnevno najsavremenijim naoružanjem. Neće niko da podrži ni Borka Stefanovića i njegovo vođenje pregovora na Kosovu i Metohiji i Vuka Jeremića koji je postavio ono nakaradno pitanje Međunarodnom sudu pravde legitimnosti, pitanja kosovske nezavisnosti. Znamo kako dogovor dobili.

Dok mi danas pokušavamo na sve moguće načine da sačuvamo KiM u našem sastavu i imamo problem sa Prištinom koja neće da implementira ono što je potpisano, od Briselskog do Vašingtonskog sporazuma. Neće niko ni da podrži one koji nisu brinuli o građanima, našim sunarodnicima i Srbima koji žive u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Metohiji. Za razliku od nas koji na sve načine danas više nego ikad se trudimo da te ljude približimo matici i da im budemo na raspolaganju.

Sve su to, kao što rekoh, rezultati i sve su to činjenice potkrepljene dokazima, potkrepljene nečim što je lako vidljivo.

Ono što sam siguran da izaziva kod svih nas ovde koji smo ostvareni kao roditelji i kod nas koji nisu jeste ogorčenost i gađenje kada neko u svojoj borbi pokušava da uvuče nečiju decu. Naravno, nisam rekao političkoj borbi zato što je to davno prevazišlo granice političke borbe. Ponosan sam što niko od nas ovde nikada nije spomenuo ni jedno jedino ime deteta od nekog opozicionog političara, niko nikada. To tako treba da bude. Nadam se da će to tako ostati. Dok mi svakodnevno na različitim portalima, na različitim medijima čitamo tekstove, naručene tekstove o deci Aleksandra Vučića i o njegovoj porodici, i onda se pitamo zašto neki ludak inspirisan tim tekstovima ode tamo na „Tviter“, „Instagram“ ili „Fejsbuk“ i napiše takve jedne gadosti i takve jedne poruke pretnje toj istoj deci.

Svi mi odobravamo javnu funkciju i ta funkcija treba da bude podložna kritici i sudu javnosti. Ja nemam problem sa tim da nekome budem simpatičan ili manje simpatičan, da neko za mene kaže da sam pametan ili manje pametan, nemam čak problem ni sa tim kada mi neko na društvenim mrežama napiše i neku pretnju, uvredu. Prihvatam to, ali ne mogu da razumem. Smatram da su to načini za borbu ljudi koji nemaju nikakav argument, dakle ljudi koji su u principu slabi i koji znaju samo da mrze.

Tako da, na kraju želim da uputim podršku predsedniku Vučiću i svima vama ovde poštovane kolege narodni poslanici i da istrajemo svi u ovoj borbi koju vodimo, jer ako sam nešto naučio i video za ovo godinu dana ovde u ovom parlamentu jeste da svako od vas, odnosno svi mi, velika većina nas, voli Srbiju više od svega i spremna je za tu istu Srbiju da učini sve. Upravo u tome i jeste problem.

Hvala na pažnji i živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodine Srbljanoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvaženom guverneru, doktoru Jorgovanki Tabaković na učešću, na njenim izlaganjima i objašnjenjima.
U skladu sa tim, a saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 8, 9. i 10. dnevnog reda.
Određujem pauzu za 15.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom, sa raspravom u pojedinostima u Predlogu zakona o zaštiti potrošača.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija; Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija; Višnja Rakić, pomoćnik ministra u Sektoru za zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija; Tamara Samardžić, viši savetnik za savetodavna i sistemska pitanja iz oblasti zaštite potrošača u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Vera Rovčanin Orlović, rukovodilac grupe za pravne poslove u turizmu.
Dobrodošli, hvala što ste ovde.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Sandra Božić, Branimir Jovanović i Đorđe Komlenski.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da podržavamo prihvaćeni amandman i s obzirom da je Zakon o potrošačima treba da imamo u vidu i prepodnevni deo sednice i da zahvalimo i Narodnoj banci Srbije na dobroj monetarnoj politici, da zahvalimo vladajućoj većini koja je omogućila rast bruto domaćih proizvoda, koja je omogućila da se zaposli novih 320.000 ljudi u proizvodnji i naša je privreda, zahvaljujući tome, proizvela novac.

Nešto malo siromaštva što je ostalo i nešto malo slabije plaćenika, moram da vas podsetim da je minimalac sa 15.000 dinara otišao na 35.000, da je prosečna plata sa 328 evra iz 2012. godine porasla na 560 evra, da je zahvaljujući tome porasla potrošnja. Mislim da i dalje novac treba raspoređivati što više prema onima koji manje imaju i oni koji su nešto slabije plaćeni, iz prostog razloga što oni kao potrošači pune budžet Republike Srbije.

Džabe Đilasu njegovih 619 miliona evra, mi nikakve koristi nemamo kao država od tih 619 miliona evra, s obzirom da su oni, kako mladi kažu, uštekovani negde daleko, na Mauricijusu i drugim belosvetskim ostrvima, tako da nisu predmet potrošnje u Republici Srbiji. Takav novac nije oporezovan i s toga nešto siromašnije, nešto slabije plaćeni nisu zbog toga, ne proizvode ga siromašni, nego ga proizvode bogati, kao što je Dragan Đilas, koji, kada novac odnese na belosvetska ostrva on više nije u opticaju u Republici Srbiji.

Zahvaljujući tome što su prosečne plate skočile, zahvaljujući tome što smo zaposlili 320.000 ljudi, kupovna moć potrošača je skočila. Trebalo je videti sa zadovoljstvom naše turiste po svim morima koja su nama bila dostupna se razišli, s toga smatram da i dalje treba da imaju dovoljno novca i da imaju još više novca, da zahvaljujući tome mogu da zadovolje svoje potrebe, pa i da odu na more.

Hajde da se vratimo u 2012. godinu, na prste gotovo možemo nabrojati obične porodice koje su mogle da priušte sebi bilo koja letovanja, a kamoli zimovanje. Uglavnom su oni kao Balša Božović, Goran Ješić i ta ekipa leti zimovali, a zimi letovali, zato što su to bile skuplje varijante, dok su obični ljudi, njima more, njima zimovanje, njima skijanje nije dostupno, što je danas i te kako moguće i pravo je zadovoljstvo videti naše turiste kada odete negde na more i kad vidite obične porodice i višečlane koje sebi mogu da priušte zahvaljujući tome što su plate porasle, što su porodični novčanici deblji.

Pravo je zadovoljstvo videti da ljudi od zarađenog novca, dakle, realno zarađenog novca iz privrede, iz privrednog rasta mogu svoje porodice da odvedu na more, da mogu više novca da potroše, pa i u ovim stranim trgovačkim lancima i da na takav način, da vrate kroz poreze državi i da na takav način oni koji se zaposle u javnom sektoru dođu na neki način realnih zarad. Zato mislim da u buduće što više pažnje treba posvetiti našim potrošačima, odnosno da ne budu predmet raznih prevara koje se mogu odigrati na našem tržištu.

Voleo bih da su ovi strani trgovinski lanci naši, ja bih naravno voleo da je sve više robe domaćeg porekla, mislim da će se to jednog dana i desiti, ali moram reći da zahvaljujući privrednom rastu, stranim investicijama, gde strani investitori nama, sem što ulažu ovde kapital, na određeni način donesu i sigurnost da svako od njih već ima tržište za robu koju proizvodi ovde. Zahvaljujući njima raste nam izvoz i sve što od strane robe kupimo ovde, mi nadoknadimo povećanim izvozom, jer danas je pokriveno izvozom gotovo 80%, dok je za vreme onih žutih žohara bilo 50%.

S tim u vezi, podržavam što je ovaj amandman prihvaćen, zato što politika koju vodi državno rukovodstvo i vladajuća većina ide u korist siromašnih i slabije plaćenih što ranije nije bio slučaj za vreme ovih nesretnika koji se negde inostranstvu nude kao neka politička snaga kojoj ako dopuste, ako bi strani faktori dopustili da silom izvrše promenu vlasti koja je omogućila ekonomski napredak, oni otprilike šalju poruku da bi u tom slučaju oni priznali ono što nisu uspeli da priznaju do 2012. godine, priznali nezavisnost Kosova. Jasna je poruka Đilasove ekipe da bi u toj situaciji, oni promenili politiku i ne bi štitili Srbe u Crnoj Gori, BiH i drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Poruka koju oni šalju bi bila sledeća, da bi u toj situaciji kada bi neko dozvolio i priznao eventualno nasilno promenu vlasti, da bi oni prihvatili i nestanak Republike Srpske, odnosno prihvatili bi unitarizaciju BiH.

Samim tim građanima treba da bude jasno da takva politička snaga ne bi radila u korist građana Srbije, ne bi radili u korist povećanja plata i penzija, da bi uglavnom radili na tome da povećaju svoje račune, da podebljaju svoje novčanike, na štetu novčanika građana Srbije.

Još da kažem za tu ekipu, da vam bude jasno, da u ovom trenutku oni neki novac izdvajaju da bi podigli atmosferu, a taj novac pokradu od marketinga, domaćim medijima zato što neovlašćeno, nezakonito emituju reklame svakog dana, gotovo pola miliona evra ukradu medijima i tim novcem finansiraju politiku protiv državnog rukovodstva, a usudi ću se reći i protiv države.

Dragi moji građani da znate, da oni koji misle da sa tim novcem mogu da urade sve, da znate da bi zbog novca oni bili spremni da urade baš sve protiv države i protiv građana Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč po amandmanu ima narodni poslanik, Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Kovač, uvažena ministarka, gospođo Matić sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, da nije došlo do promene vlasti 2012. godine država Srbija bi propala, doživela bi finansijski kolaps i ko zna kako bi mi imali potrošačko društvo.

Prvi korak ka zaštiti potrošača u Srbiji dogodio se 2012. godine kada je otišla sa vlasti DS sa svojim partnerima i kada smo imali 2014. godine konačan odlazak iz grada Beograda, Dragana Đilasa i DS iz vlasti.

Zašto o ovome govorim? Zato što smo mi 2012. godine, na izborima 2014. godine i na svakim narednim izborima, pa i na ovim izborima koji će uslediti narodne godine, Srbija uvek ima dva puta, jedan put je zaštita interesa građana Republike Srbije, a drugi put je zaštita interesa i bogaćenje Dragana Đilasa i njegovih političkih saboraca.

Na sreću do sada, od 2012. godine, na ovamo Srbija je apsolutno većinski izabrala prvi put. Nadam se da će tako biti i naredne godine i na svakim narednim izborima, da će se uvek građani opredeliti za ono što je u interesu građana Srbije, a to je zaštita i potrošača, to je zaštita i svih građana Srbije i njihovih porodica i pravljenje temelja za bolju budućnost, za našu Srbiju, tj. pravljenje bolje budućnosti za našu decu.

To je moguće samo ako uvek izaberemo ovaj prvi put, to je put politike od interesa za građane Srbije, to je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića, to je politika naše Vlade Srbije.

Dakle, jasno je i to i potvrđuju opet i ovi današnji natpisi, u sredstvima javnog informisanja, pod kontrolom Dragana Đilasa, Šolaka, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, da je njima interes, što se tiče svega ovoga što smo mi govorili i danas, i juče i prekjuče, zaštita interesa da potrošača, da građana, ali samo onog malog broja građana i potrošača koji je okupljen oko Dragana Đilasa.

Ne možete da prošetate centralnim beogradskim ulicama ili opštinama, da ne naletite na neku nekretninu Dragana Đilasa i njegovih saboraca. Na Vračaru, gde se god okrenem na nekom ćošku je jedan od stanova porodice Dragana Đilasa ili njegovog brata Gojka.

To je zato što su oni do 2012. godine pravili takav sistem da imaju samo oni da potroše koliko god žele, čak nisu stigli ni da potroše sve one desetine i stotine miliona evra, Dragan Đilas i njegovi saborci, koji su oteli od građana Srbije.

Zato građane Srbije uvek treba da podsećamo koju imaju alternativu. Ova dobra politika Vlade Srbije, dobra politika predsednika Aleksandra Vučića, ne samo da je dovela to toga da spasimo Srbiju od finansijskog kolapsa i da se penzije isplaćuju redovno, nego da se penzije, iz godine u godinu, povećavaju, kako penzije, tako i plate.

I to ne samo kada je redovno stanje, nego i kada je Korona virus. Tokom prošle i ove godine, još jednom da podsetim, što se tiče ekonomskih pokazatelja, Srbija je najbolja u Evropi, za 2020. i 2021. godinu.

Što se tiče borbe protiv korona virusa i ulaganja u zdravstveni sistem, Srbija je vodeća u Evropi, među najboljima u svetu. Zato što na vlasti nisu više oni koji kradu, zato što su na vlasti oni koji gledaju interes građana Srbije, koji ne otimaju od budžeta, nego pune budžet, a kada se budžet puni, onda ima dovoljno i da se ulaže u zdravstvo, a kada se ulaže u zdravstvo, kada se grade fabrike za vakcine, kada se grade nove kovid bolnice, kada imamo konkretne projekte, a imali smo prilike da vidimo i na televiziji i u sredstvima javnog informisanja i po raznim portalima, kako će da izgleda fabrika za vakcine.

Dakle, država Srbija, ne samo da se spasila, nego je regionalni lider i to ne samo regionalni, nego i što se tiče borbe protiv korona virusa i zdravstvene politike i ekonomske, jedna od vodećih, ako ne i prva u Evropi.

Dakle, mala Srbija po granicama, a dovoljno velika za sve nas koji je volimo, i čuvamo pokazuje kako se vodi odgovorna politika, a ta odgovorna politika se vodi, zato što država ima strategiju. Nema oblasti na koje država Srbija nije obratila pažnju, nema države maltene u svetu sa kojom mi nismo potpisali neki sporazum i ne gradimo dobre odnose.

Vodi se računa, prosečna plata je skočila sa Đilasovih 320 evra 2012. godine na 560evra, sa tendencijom rasta 2021. godine, a da ne govorim da je u nekim centralnim beogradskim opštinama i nekim većim gradovima u Srbiji, i ta plata daleko iznad tog proseka od 560 evra, jer mladi nam ne odlaze iz zemlje, mladi ostaju u zemlji. Dakle, Srbija svojom politikom jasno pokazuje šta nam je interes, a interes je zaštita interesa svih građana Srbije, i interes je borba za teritorijalni integritet Republike Srbije i državni nacionalni interes i interes je da se grade putevi, zato što ima novca dovoljno u budžetu, jer Srbija vodi domaćinsku politiku, predvođena Aleksandrom Vučićem, imamo i da gradimo puteve i grade se mostovi koji spajaju i grade se putevi koji nas vode u sigurnu i bolju budućnost. Ne samo nas, nego i našu decu, i sve naredne generacije. Naši će se potomci sećati šta je sve uradila Vlada Republike Srbije predvođena Aleksandrom Vučićem i kasnije kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Republike.

Ali, na žalost, kada vidite sredstva javnog informisanja, nemate takav utisak, jer većina medija kritikuje sve ovo o čemu govorim. Zašto? Zato što je na žalost pod kontrolom Dragana Đilasa, i Đilas ima budžet, ali lični, ne milionski, nego meren u stotinama miliona evra i ozbiljan deo tog budžeta će da ulaže u nameru da se vrati na vlasti i da nastavi sa urušavanjem Srbije, ne bi li još više uvećao taj svoj budžet, ali na sreću narod je taj koji se pita, narod je taj koji će uvek da kaže – ne, Draganu Đilasu i njegovoj lopovskoj politici, a uvek će da kaže – da, onima koji imaju program, da onima koji imaju viziju, da onima koji vole Srbiju i vode Srbiju u sigurnu budućnost, a u sigurnu budućnost, Srbiju vodi Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.