Hvala vam, poštovani predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, ovaj zakon o zaštiti od buke i upravo je jako dobra stvar, pripremljen je naravno u postupku usklađivanja naših propisa sa propisima EU i deo je Zelene agende. Ovo pominjem što prethodni Zakon o zaštiti od buke iz 2009. godine uopšte nije usklađen sa zakonodavstvom EU i to svedoči o neiskrenoj Tadićevoj, Đilasovoj i Jeremićevoj posvećenosti evrointegracijama, a oni su naime, nazivani šampionima evrointegracijama. Bili su, očigledno, lažni.

Dakle, ovaj Zakon o zaštiti od buke će biti potpuno usklađen sa zakonodavstvom EU, a potpuna usklađenost će biti postignuta usvajanjem pravilnika i niza podzakonskih akata koji će slediti posle usvajanja ovog zakona.

I ovaj zakon i hiljade drugih propisa koje smo doneli u ovoj Skupštini su upravo dokazi da Srbija nije nikakva prepreka pristupanju EU i pristupnim procesima, već da su unazad godinu i po problem politička neslaganja unutar EU u vezi daljeg proširivanja iste.

Što se tiče ovog zakona, Evropska komisija je preporučila da se u Zakonu o zaštiti od buke, pored ostalog, preciznije definišu mnogi pojmovi iz direktive, one čuvene 2002. EVRO EZ 49.

Dakle, pomenuću jednu značajnu stvar za mene lično. Naime, ja sam još 2008. godine kao kandidat za predsednika opštine Stari Grad, sam napisao i štampao, to je ovaj program, u tiražu od 10 hiljada primeraka. Ovaj program je podeljen građanima Starog Grada, a nažalost, moram da kažem istinu, te 2008. godine, građane Starog Grada nije zanimao ovaj problem buke, i nisu dali ovom programu većinsku podršku, već su tada 2008. godine podržali Tadićevu i Đilasovu izbornu prevaru.

Dakle, ovaj zakon će unaprediti sistem, i to su sve strašno značajne stvari za zaštitu od buke, utvrdiće i ostvariće mere u oblasti zaštite od buke, sprečiće i smanjiti štetna dejstva od buke, naravno, na zdravlje ljudi, životnu sredinu. Utvrdiće vrednosti buke, utvrdiće stepen izloženosti buci i biće izrađene različite karte. Dovešće do usvajanja različitih akcionih planova, vezano za sprečavanje buke u životnoj sredini. Obezbediće pristup informacijama, pošto je to deo jedan, da bude informatički povezan ovaj novi zakon i da ima različite baze informatičke koje će da ga prate.

Takođe je bitno da združeno zaštitu propisanu ovim zakonima zajedno će da obezbede i republika i autonomna pokrajina i Grad Beograd i sve ostale lokalne samouprave. Naravno, i preduzeća i pravna lica i upravljači i tzv. stručni izraz koncesionari izvora buke, naučne stručne organizacije i druge javne službe.

Međutim, kada govorimo, to je bitno, o ulozi lokalnih samouprava, koja je izuzetno bitna, možda najbitnija, navešću jedan lokalni problem, pošto je dobro da uvek damo neke konkretne primere. Navešću da se recimo, na Vračaru, u ulici jednoj i u zgradi u kojoj stanuje bivši gradonačelnik Đilas, građani godinama već masovno žale na buku. Dakle, prošle godine u aprilu, Đilas je nedeljama lupao u šerpe sa svog prozora. Snimke toga i dokaze sam podastro javnosti. Oni i danas postoje.

Ne znam šta je on time hteo da poruči, da li je gladan, da nema ko da mu kuva, pošto živi sam, ne znam, ali definitivno je nedeljama lupao u šerpe. Dakle, u to doba to je još jedan problem u toj istoj zgradi. U to doba Đilas je nabavio mačku i psa, a taj pas je meseci tužno lajao i zavijao, dok je mačka neutešno mjaukala. Naravno, komšije nisu mogle oka da sklope mesecima. Srećom mačka je uspela da pobegne iz zatočeništva, a pas je nažalost izvršio samoubistvo. Kao što vidite, sa Đilasom neće da živi ni kuče, ni mače.

Treći problem, na istoj adresi koji traje godinama je silna noćna buka iz Đilasovog stanja. Dobio sam snimak od građana, to zvuči ovako. (Reprodukovanje sa mobilnog telefona.)

Zamislite sada satima, ova buka dopire do komšija gospodina Đilasa. Naime, o čemu se radi. Gospodin Đilas živi u stanu otprilike jedno tri ara, nisam baš merio, ali je tu negde i on u tom stanu, pošto ima prostora, ima jednu džakuzi koja je puna dukat, odnosno zlatnika i pošto on živi sam, noću ima običaj da se kupa u zlatnicima. Sećate se onog Paje Patka. Sasvim sam ozbiljan. Uz to, on aktivira jednu zvučnu ogromnu, kao džuboks kasicu prasicu i sve to proizvodi silnu buku, pošto ti zlatnici padaju po pločicama satima, proizvodi se buka, građani ne mogu da spavaju. Molim nadležne da reaguju.

Što se tiče ovog zakona i preventivnih mera za zaštitu od buke, one se odnose i na oblast planiranja i izgradnje, što je jako bitno. Dakle, u prostornim i u urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite od buke. Kada govorimo o ovoj buci, vezano za ovu oblast izgradnje, naravno to se odnosi i na rušenje objekata. Toga ima, kao što se grade objekti, neki stari objekti se ruše, uklanjaju.

Dakle, kada govorimo o rušenju, tu je velike rezultate u rušenju i pravljenju buke imao dvadesettrogodišnji sin potpredsednika Jeremićeve stranke, Borislava Novakovića, Nikola Novaković koji je pre neki dan mrtav hladan, ali ekstremno pijan razbio, nećete verovati 30 metara kvadratnih izloga prostorija SNS u Novom Sadu, uz nanošenje druge ogromne štete. Prosto, da iver ne pada daleko od klade svedoči i činjenica da je otac Nikole Novakovića, taj već pomenuti Borislav Novaković na zao glas došao zbog toga što je bio uhapšen zbog osnovanje sumnje da je od 2007. do 2010. godine oštetio grad Novi Sad za 1,3 miliona evra, pri rekonstrukciji Bulevara Evrope. Starijeg Novakovića Viši sud u Beogradu je osudio na tri i po godine zatvora ovim povodom.

Što se tiče inače buke izazvane vandalizovanjem koje sam pomenuo, prostorija SNS, u poslednjim godinama i sasvim sam ozbiljan, ta buka je velika, a zašto? Do sada je, nećete verovati, razbijeno, razlupano, pa čak u nekim slučajevima i spaljeno preko 50 prostorija SNS. U periodu od kad se Đilas vratio u politiku, dakle, od početka 2018. godine broj napada na prostorije SNS se učetvorostručio. Na pitanje ko je činio sve ove vandalske činove, jasan odgovor daje i ovaj poslednji vandalski čin u Novom Sadu koji sam naveo. Dakle, u ovom zakonu imamo i to regulisano, da pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji stambenih, stambeno-poslovnih objekata, saobraćajne infrastrukture i industrijskih objekata, da će biti sprovede mere zvučne zaštite u skladu sa ovim zakonom. Bitno je da će biti utvrđeni i indikatori buke i akustično zoniranje na osnovu namene prostora, referentnih karata, prostornih i urbanističkih planova.

Kada govorimo o problemu buke, mi u stvari govorimo o zvuku i akustici i taj zakon se i ovim bavim, a zvukom i akustikom se inače bave fizika, mašinstvo i inženjerstvo. Dakle, problemima zaštite od buke se u principu bave inžinjeri, npr. mašinstva, fizičari, tehničari. E baš slučajno tehničku školu ovog smera je 1996. godine jedva završio Jeremićev genije, potpredsednik, još jedan Miroslav Aleksić.

U srednjoj školi, ovaj Miroslav Aleksić je na kraju te srednje škole, dakle, nešto pre mature, išao na popravni iz 12 predmeta. Imao je sedam dvojki i jednu jedinicu, pa je išao na popravni. Srećom, položio je, ali uglavnom je bio dovoljan. Sada, da li je dovoljan i u politici, ja mislim da je nedovoljan, ali to zaključite sami. Dakle, to je taj Jeremićev genije.

Mislim, setimo se i ko je to nama fizičar. Pa, Jeremić je završio fiziku u Engleskoj, a od sve fizike i matematike jedino znanje koje poseduje u ovoj oblasti je da sabere do 7,5 miliona dolara koji su donirani njegovoj NVO i zamislite PR agenciji, a on fizičar.

Međutim, imamo i mašinca. Ko to nama ima mašinski mozak? Pa, Đilas je završio mašinski fakultet, iako se mašinstvom nikada nije bavio. Njegov mašinski mozak, od sve matematike i fizike koju je učio na fakultetu, jedino poznaje procentni račun i to isključivo ono 80% minus 20%, pa minus još 20%. Genije! Đilas, naravno, zna da sabira, i to samo do 619 miliona i to evra.

Dakle, ova mala, mala, mala grupa koju sam naveo se često inače okuplja oko Andrićevog venca uznemiravajući građane te ulice svojom bukom. Tako je Jeremija Vuk Branković, u martu 2019. godine, sa bučnog razglasa satima urlao da Vučić pada do Uskrsa 2019. godine. Od tada je, samo da vas podsetim, prošlo dve i po godine.

Potom je taj mali Jeremija, dve godine kasnije, sa svojim genijalcima koje sam pominjao, dakle - sedi jedan Aleksićem i Novakovićem iz bulevara Evrope, u junu 2021. ove godine došao opet na Andrićev venac, gde je cijukao da će da bije, sećate se to, predsednika Vučića. Stanari okolnih zgrada su morali da zatvore prozore, jer su se čudili koliko glasno cvili i kevće mali Jeremija.

Ovim zakonom se odlično određuju prava i obaveze pravnih lica koja su vlasnici, odnosno korisnici izvora buke. To je jako značajno pošto se odnosi i na ugostiteljske objekte, pošto mi unazad decenijama kao jedan od najvećih problema, pogotovo u urbanim sredinama, imamo buku koja dopire iz ugostiteljskih objekata. Ovim su stvorene sve pretpostavke da se reše ovi problemi u urbanim sredinama ovim zakonom.

Kolege su to pominjale, naravno da je značajno što će veliku ulogu u sprovođenju ovog zakona imati komunalna milicija, koja treba da bude još brojnija, i postojeće inspekcije.

Dakle, imamo tu i kaznene odredbe. Visina sankcija je usklađena sa Zakonom o prekršajima. Pored izrečene novčane kazne za prekršaj, pravnom licu se može izreći, sada slušajte ovo - i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja. Ovo pominjem zbog toga što je značajno, jer Đilas je inače pravno lice koje živi u stanu ovom od tri ara, koji sam pominjao, svoje kompanije. Stoga je moguće da mu milicija oduzme ove šerpe kojima pravi buku, ovu ogromnu zvučnu kasicu prasicu, kao i nezakonito stečene zlatnike kojima noću pravi buku.

Takođe, primećeno je, to je veliki komunalni problem, mislim širom Srbije, primećeno je da godinu dana unazad Đilas poseduje i određeni džuboks koji se zove Marinika. On u njega ubaci platu, a Marinika onda svira šta Đilas želi. Prosto, to je ono staro - koliko para, toliko i muzike.

Dakle, ciljevi koje bi trebalo ostvariti ovim Zakonom o zaštiti buke u životnoj sredini su, i to je značajno, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite buke kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu i poboljšao kvalitet života, zbog toga i donosimo ovaj zakon, preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite.

Kratko bih naveo, i to je jako značajno, da je ovaj zakon, kao i svi zakoni koje donosimo, samo jedan u nizu uspeha predsednika Vučića i, naravno, premijerke Brnabić, recimo samo u proteklih mesec dana. Kratko ću navesti neke od njih. Pazite, unazad nedeljama ređaju se Vučićevi uspesi, a neuspesi neprijatelja Srbije.

Setimo se, prvo je Milo Đukanović u Crnoj Gori doživeo težak poraz kada je ustoličen mitropolit SPC Joanikije. Milo Đukanović je prikazao sebe kao antisrbina ekstremistu koji podržava sulude komite.

Potom smo imali veliki uspeh, posetu Angele Merkel koja je ukazala posebnu čast predsedniku Vučiću svojom oproštajnom posetom i, ovo je jako značajno, najavila je da je Nemačka zainteresovana za iskopavanje litijuma, što je inače ogromna šansa za Srbiju, zbog toga što nemačke kompanije mogu onda u Srbiji proizvoditi i litijumske baterije i električna vozila.

Sledeće, potom je Đilasovski deo opozicije doživeo težak poraz na pregovorima o izbornim uslovima, kada su prosto suludo ponašanje tog dela opozicije osudili čak i evroparlamentarci koje je Đilas pozvao da mu pomognu u tim pregovorima sa kojih je sramno pobegao.

Potom je Ana Brnabić imala sjajne nastupe u UN. Potom je Vučić maestralno rešio krizu na Kosovu i Metohiji, koju je izazvao ekstremista Kurti. Jednostavno, Kurti je izgubio obraz u svemu tome što je radio jedno dve nedelje, a Srbija je pobedila, naravno, zahvaljujući predsedniku Vučiću.

Potom smo imali posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je dva dana provela u Srbiji, opet odajući počast Vučiću zbog rešavanja ove krize koju sam pomenuo i promovišući gradnju fantastične železničke pruge Beograd-Niš-makedonska granica, koju će inače EU da finansira do 50%.

Potom smo imali jedno čudo, ali je čudno što je to izazvalo veliku pažnju, ali je izazvalo. Potom je Koluvija dao intervju našem kolegi Vladi Đukanoviću, što je posebno uznemirilo Đilasovce, jer su se raspale njihove laži i o slučaju Jovanjica.

Onda ih je pre nekoliko dana predsednik Vučić dotukao svojim komentarima o tom intervjuu. Da ne volja po Đilasovce bude još veća, Vučić ih je još jednom dotukao otvarajući Srpski paviljon, koji je fantastičan, u Dubaiju na Ekspo 2020. To je onaj Ekspo koji nije održan prošle godine. Vučić je tada izneo jedan fantastičan podatak Ministarstva finansija, da su apsolutno tačne procene da ćemo ovu godinu završiti stopom rasta većom od 7%, što je u uslovima pandemije praktično fantastično.

Ukazaću na kraju, sada je ovo ozbiljna stvar za jedno buduće razmišljanje, mi nemamo pokrivenu oblast zagađenja javnog medijskog prostora. Hajde zajedno da se zapitamo da li je medijski prostor, bilo da su u pitanju društvene mreže, internet ili da su u pitanju televizije, da li je to životna sredina? Ja tvrdim da je to deo naše životne sredine. Međutim, taj deo ne regulišu ni medijski zakoni, ni ekološki zakoni. Prosto, radi se o oblasti koja je negde između.

Dakle, naravno da je ovo i globalni problem i naš lokalni. Globalni zbog toga što zagađenje koje dolazi od društvenih mreža je postalo razorno kada, recimo, vidimo bujanje antivakcinaša svuda u svetu, a lokalni je problem zbog toga što mi u Srbiji imamo toksične medije koji šire svojevrsnu, gotovo rasnu mržnju i neistine uperene protiv npr. 700 hiljada građana koji su članovi SNS. Dok mi donesemo jedan ovakav budući moderan zakon, biće moguće višegodišnje dehumanizovanje svih članova porodice predsednika Vučića i njega samog, biće moguće bestijalno vređanje i psovanje njegove majke i glorifikovanje primitivaca i psovača na Đilasovskim medijima i biće moguće satanizovanje 10% populacije Srbije.

Za kraj, što se samog zakona protiv buke tiče, pomenuću samo stihove iz popularne pesme „Ruke“ Darka Rundeka i Kargo orkestra: „Pusti da ti sviram, duša gine od tišine i ne boj se buke, to što svira, to su ruke.“ Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem gospodinu Bakarecu.
Sledeća je koleginica Nevenka Kostadinova.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je jedan u nizu zakona koje smo mi ovde usvojili, a koji se odnosi ili ima veze sa životnom sredinom u kojoj svi mi živimo.

Ovaj predlog zakona je samo jedan od onih koji se odnose na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. S obzirom na globalne trendove i industrijalizaciju, tehnološki i tehnički razvoj, prekomerno povećanje broja stanovnika u velikim gradovima, problem buke je sve izraženiji i predstavlja rizik po zdravlje ljudi.

Otud i potreba za donošenjem određenih direktiva, pa je Evropska unija 2002. godine usvojila Direktivu o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini. Naša država je 2009. godine, donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, delimično prenela obaveze iz Direktive Evropske unije u svoje zakonodavstvo.

Cilj donošenja ovog Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini jeste potpuno usklađivanje ove oblasti sa direktivama Evropske unije. U pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji Republika Srbija je dobila osnovne smernice za rad na izmenama i dopunama postojećih propisa.

Preporuke Evropske unije na Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini su da treba preciznije definisati pojmove iz Direktive, precizirati ko izrađuje strateške karte i akcione planove, da treba promeniti rokove za izradu strateških karata i akcionih planova i isti uskladiti sa rokovima u Direktivi.

Osnovni ciljevi Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini su sledeći: prvo, unapređenje sistema zaštite od buke, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke, smanjenje štetnog dejstva buke, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini, obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci.

Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini sadrži devet poglavlja. Prvo poglavlje definiše osnovne odredbe i predmete uređenja Zakona o zaštiti od buke, drugo se odnosi na subjekte zaštite životne sredine, dok treće poglavlje definiše mere i uslove zaštite od buke u životnoj sredini i zvučnu zaštitu. Četvrto se odnosi na merenje buke u životnoj sredini, peto poglavlje definiše pristup informacijama o buci, šesto se odnosi na nadzor, sedmo na nadležnosti rešavanja žalbi, dok osmo poglavlje sadrži kaznene odredbe i deveto poglavlje se odnosi na prelazne i završne odredbe zakona.

Primenom ovog zakona trebalo bi utvrditi mere u oblasti zakona od buke, kako bi se sprečio ili smanjio uticaj po zdravlje ljudi i životnu sredinu i poboljšao kvalitet života preduzimanjem određenih mera.

Kao što sam na početku rekla, jedan od ciljeva ovog zakona jeste usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, a drugi još važniji cilj jeste kontrola i sprečavanje štetnog uticaja po zdravlje ljudi.

Kao neko ko dolazi iz mirnih krajeva Srbije, sa juga Srbije, iz Bosilegrada, tamo gde vas budi cvrkut ptica, a uspavljuje pesma cvrčka, ja kada uđem u gradsku vrevu i buku osećam se izgubljenom.

Prevelika migracija iz ruralnih u urbane sredine stvorila je brojne probleme. Na jednoj strani, ruralna područja ostaju prazna, a gradovi prenaseljeni. Ljudi u potrazi za poslom i egzistencijom prinuđeni su da napuštaju predele gde su prirodni uslovi za život idealni, a odlaze u sredine gde su izloženi svakodnevnom stresu, uticaju, zagađenju i buci.

Zato smatram da moramo, po uzoru na razvijene zemlje, da stvaramo uslove za život ljudi na selu, u malim opštinama i malim gradovima, jer se tamo mogu postići daleko kvalitetniji uslovi za život ljudi. Prvi uslov za to je izgradnja infrastrukture, a naša država već godinama radi na izradi putne infrastrukture, na izgradnji auto-puteva i železnica. Drugi uslov za to je otvaranje realnih i održivih radnih mesta u tim malim sredinama. Na taj način pružamo šansu ljudima i u malim mestima i u velikim gradovima da imaju kvalitetniji i lepši život bez buke, bez zagađenog vazduha i vode, sa manje stresa i više uživanja u životu.

Čovek je najsrećniji kada je u sinhronizaciji sa prirodom, jer je priroda njegovo stanište i što je ona čistija i mirnija njegov je život lepši i kvalitetniji. Na kraju, u danu za glasanje ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaćemo Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću probati da vam u praksi prezentiram šta sve buka može da izazove i šta sve može buku da proizvede. Ovo se dešava 5. septembra.

(Narodni poslanik pokazuje snimak na telefonu.)

Nadam se da čujete, 5. septembra, mesto je Cetinje. Ove rafale koje čujete niste u sredstvima informisanja mogli da čujete, jer su u Crnoj Gori uglavnom pod nogama ili rukama Mila Đukanovića, podgoričkih vesti, Šolaka i tako dalje.

Da ne slušamo sve, znači, ima preko 50 pucnjeva. To je buka koja je proizvedena od strane onih koji su na Cetinju dočekali patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Ovde za milogorce nije bila potrebna zašta od buke. Ovo je trebalo da bude zaštita od bruke. Neviđena bruka u Njegoševoj Crnoj Gori, da grupa koja sebe naziva komitama dočeka srpskog patrijarha i mitropolita crnogorskog, da ih dočeka pucnjevima i spreči da izvrše jedan crkveni obred – liturgiju. Pri tome su pokušali da kažu da je sramota da se njih dvojica nalaze iza zvučne barijere koja se zove pancirno ćebe, koje ih štiti ne samo od zvuka, već i metaka koji kada se ispale negde moraju da prođu i negde moraju da padnu. Nije sramota zaštititi se od ovakve buke, sramota je pucati na sveštenike koji žele da izvrše jedan crkveni obred u svojoj srpskoj pravoslavnoj crkvi. Još veća sramota je što imamo bivšeg poslanika koji je tvrdio da nikakvog pucnja toga dana na Cetinju nije bilo.

Sada znamo da Nenad Čanak laže, i to da masno laže. Možda je ovo bila pucnjava oduševljenja, možda je Milo Đukanović bio oduševljen kada je video osobe u crnom, Nenada Čanka i Stašu Zajović, osobe u crnom. Nadam se da je znao ko je tačno žena u crnom. Verovatno je bio oduševljen i rešen da ih rukopoloži u patrijarhe Crnogorske pravoslavne crkve sa sedištem u Lovćencu, verovatno. Je li tako beše? Je li to neka prestonica najveća u Vojvodini, to im je jedina Crnogorska pravoslavna crkva koju imaju? Možda je ta buka bilo to oduševljenje kada je video njih dvoje. Zamislite tu borbu vatrenim oružjem oružjem protiv fašističke, navodno, kako je to Čanak rekao, pravoslavne crkve koja je, eto, uzela jevanđelje i rešila da održi jedan crkveni obred koji se vekovima vrši na Cetinju. E, to su oni koji ne dopuštaju da se ode na Cetinje, a pri tome su zauzeli Vračar i Dedinje.

Dame i gospodo narodni poslanici, druga vrsta nesrećnika je imala daleko manje buke nego danas. To su ove stranke bivšeg režima do 2012. godine. One gotovo da su stvorile ekološku državu, gotovo da su u potpunosti zaštitile životnu sredinu, vazduh, zemlju od industrije, zaštita od buke od saobraćaja je bila gotovo, niti su pravili auto-puteve. Jedine zvučne barijere, koliko se ja sećam, do 2012. godine su bile pored „Franš“ restorana, koliko se ja sećam, možda grešim.

Ali, to su jedine zvučne barijere koje su valjda da ih ne uznemiravaju vozila koja idu preko gazele, pa su to stavili da na miru mogu da ručaju Đilas ekipa i ta vrsta nesrećnika i da večeraju, pa su jedino tu imali zaštitu od buke, inače nije potrebe nisu ni imali auto-puteve niti su gradili.

Danas, mislim da ima na stotine kilometara zvučnih barijera pored svih naseljenih mesta. Oni su bili rešili saobraćaja, oni su bili rešili totalno industrije, znači nije im trebao prevoz putnika, radne snage, nije im trebao prevoz sirovina, nije im trebao izvoz gotovih proizvoda, nisu im trebali ni brze pruge, njima i one spore su mogle da prevezu to što su proizveli gotovo, da su proizvodili samo, da su iznosili samo novac i tako dalje, nije im bilo potrebno mnogo vozila, pa i avionski saobraćaj im je bio redukovan i to u vrstu buke su oni bili rešivi.

Dva odžaka su se fabrička dimnjaka dimila u celoj Srbiji. Sećam se dobro 2012. godine, kada krenemo u izvornu kampanju prema Makedoniji, kada prođemo kroz celu Srbiju, kada idemo u Niš, kada idemo u Vranje, jedva da vidimo dva fabrička odžaka da su se dimila u celoj Srbiji. Šta će njima zvučne barijere kada saobraćaja nisu imali, izvoza nisu imali, uvoza sirovina nisu imali, nisu imali investitore, nisu imali ništa, nikakve potrebe nisu imali gotovo da su stvorili ekološku državu, jer nije bilo ni zagađenja vazduha, nije bilo industrije, nije bilo prevoza.

To su ovi ovde koji dižu ekološke ustanke sad. To su ti likovi. Zamislite oni su za auto-puteve kao… jesu oni za auto-puteve, ali su protiv kamenoloma. Pa, kako misle da napravimo puteve ako nemamo kamenolome? Ne misle valjda da uvozimo kamen iz Rumunije, Bugarske i iz nekih drugih zemalja da bi pravili puteve to bi povećao cenu gotovo da bi putevi izlazili kao onaj most na Adi koji je koštao pet puta više od projektovane cene. Verovatno dok su se svi namirili, da svi po jednom, verovatno da je to Paones, čuveni onaj konsultantski ugovori, verovatno da kad se krene od 150 miliona dogurali do 500 i taj most na Adi spaja, služi sa slikanje mladenaca i spaja dve mesne zajednice u Beogradu. Da bi bio u funkciji treba nam još milijarda za tunele, pristupne saobraćajnice itd.

E, to su oni radili, ali su sad, eto, za izgradnju puteva, ali nisu za kamenolome. Oni su za izgradnju, ali nisu za izgradnju, ali nisu zato da se proizvodi cigla, blokovi, cement itd. Bože to zagađuje životnu sredinu. Oni su da se sve može uvesti, a ništa ne može da se proizvesti. Oni su ovde protiv zagađenog vazduha, svi su došli na protest automobila. Niko od njih nije došao biciklom, makar je Marinika mogla doći u novom modelu. Ja sam prošli put pogrešio, model Nikole Jovanović 2020. godine, makar i ona veliki borac za zaštitu životne sredine, trebala je doći na biciklu, model Nikole Jovanović 2020. godine. Ni ona to nije učinila.

Onda imate, oni tvrde valjda da smo se za vreme Đilasa vozili električnim automobilima po Beogradu, jer saobraćaj slabiji, manje zagađenje, zato što ljudi nisu imali novca, plate su bile 320, minimalci 150 evra, sada je to 560, u Beogradu 700 i nešto evra, prosečna plata, sada ljudi imaju para, pa voze automobile, još ne voze električne, ali recimo, oni misle da smo se u Đilasovo vreme kroz Beograd vozili električnim automobilima i grejali na solarne elektrane.

Oni su za struju, da bude struje i da bude jeftine struje, ali su protiv termoelektrana, električnih centrala, oni su protiv hidrocentrala, oni su protiv svega što proizvodi, oni što protiv kopanja uglja, oni su protiv svega što proizvodi energiju, oni su eto i za električne automobile, ali su protiv litijumskih baterija, a automobili idu na litijumske baterije. Oni se slikaju tako rado mobilnim telefonima i koriste ih, ali su protiv litijumskih baterija u telefonima, oni su protiv litijuma. Opet su oni za to da se to može uvesti, a da se ne može proizvesti.

Moramo živeti od proizvedenog, od zarađenoga, a ne od zaduženog. Oni su navikli da uzmu kredite iz inostranstva po 7% kamate i da tako skupim kreditima isplate penziju umesto od zarađenog iz proizvodnje, od zarađenih ličnih dohodaka, da se iz fonda što više penzija isplati, oni su to radili, pare uzmu sa 7% kamate, podele neke više penzije i tako su napravili veliku krizu zemlje. Sve su oni stvorili uslove da budem ekološka država, da ne radi industrija uopšte, da nema saobraćaja itd. E, sad, ne znam od čega bismo mi živeli, šta bi se dešavalo u ovoj zemlji da se to tako radilo.

Što se poljoprivrede tiče i ona ima buku i poljoprivrednici ne samo gradsko stanovništvo je izloženo buci, izloženo je seoskoj, ima tu svadba, veselja i tako dalje, doduše ne koristimo više vatreno oružje kao Milo Đukanović kada vidi Stašu Zajović i Nenada Čanka, dve osobe u crnom, mi otprilike sad to više ne radimo, negde se ponešto desi, ali ima buke koju proizvode automobili koji idu auto-putevima, ali ima i buke koje proizvode stari traktori i zato ih treba zanavljati. Stare mašine koje posebno u ovim većim selima, naseljenim mestima prave dosta veliki intenzitet buke, a vrlo je to loše i za poljoprivrednike koji rade na tim mašinama, koji su izloženi nekad i po 12 sati prilikom oranja. Izloženi smo toj vrsti buke iz traktora i te mehanizacije, a imamo 400 hiljada traktora, prosečna starost je gotovo 20 godina, znači da ih zanavljamo u narednih dvadeset godina, svake godine moramo da kupimo 20 hiljada komada. Zato treba koristiti ove nacionalne mere, ipak mere da se zanovi mehanizacija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda jeste zagađivač životne sredine, poljoprivreda malo utiče na buku. Koje posledice buke mogu da budu? Ja samo mogu da posvedočim zato što sam u mladosti bio disk-džokej, dakle i tih dvesta vati na malom prostoru kada se odvrne to proizvede takvu vrstu zvuka da danas malo se slabije razaznaju tonovi, posebno visoki i zato često imam napor da kada slušam kada neko u grupi govori, imam problem sa sluhom. Svi mi koji smo izloženi toj vrsti buke imamo taj problem i zato podržavam ove zakone. Na vlastitom primeru znam šta je šteta po sluh.

Poruka građanima u vezi onih koji su želeli da stvore ekološku državu bez buke, bez automobila. Imali su oni i dobru poruku za ove mini centrale, nemoj da stavljate, kaže nemojte da stavljate te male potoke kroz cev, u čega ćemo bacati pvc ambalažu, stare šporete i tako dalje, ako nam reke stavite u cevi onda nemaju u koju vodu to da bacaju.

Moja poruka građanima za te nesrećnike, izašli ili ne izašli na izbore, mislim da nisu vredni njihovog poverenja zato što pokušavaju da izvedu podelu u društvu. Na sreću, to im ne uspeva i zato apelujem na slogu građana oko, ja predlažem vladajućoj većini, da ne veruju ovim nesrećnicima jer od naših podela ranije, koji žele da podele ovo društvo, od naših podela, a istorija nas uči, da jedino mi nismo imali koristi. Građani treba da budu složni oko jedne opcije, jer je takvo vreme došlo, veoma osetljivo ili ćemo uspeti i uspevati i dalje složni kao što smo i do sada, zajedno sa građanima, ili ćemo propasti podeljeni, ukoliko se ukaže poverenje nesrećnicima o kojima sam govorio. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik docent, doktor Ilija Životić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ima za cilj unapređenje sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike Srbije. Unapređenje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se izbegla, sprečila ili smanjila štetna dejstva buke za zdravlje ljudi.

Dok se mi kao narodni poslanici trudimo da ovakvim zakonom zaštitimo i sredinu ali i građane od buke, u Srbiji nažalost postoji jedna grupa ljudi okupljena oko tajkuna Đilasa i Marinike Tepić kao i Jeremića koja stvaranjem buke sastavljena od najgorih laži i psovki, nastavlja da vređa predsednika Vučića i sve nas iz SNS-

Kada su videli da na taj način ne postižu nikakve efekte oni su otišli korak dalje i angažovali jednu osobu, čini mi se da se Vidojković zove koja javno na televiziji je vređala, odnosno psovala majku predsedniku Aleksandru Vučiću. Naravno, Đilas i Marinika su se odmah dali u pravdanje ovakvog postupka, braneći svog vojnika rečima da je to ispoljavanje neke vrste umetničkog otpora čime su pokušali samo da legalizuju vređanje ne samo majke predsednika Aleksandra Vučića već odobrili i podržali vređanje svih majki naše Srbije.

Treba naglasiti da je tek sa dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Srbije krenula intenzivna briga o životnoj sredini, kvalitetu života građana, za razliku od vremena Dragana Đilasa, za čije vreme smo se mogli uveriti samo u njegovo bahato trošenje novca.

Kao što je jedan moj kolega, mislim da je Marjan Rističević, rekao, Đilas je dao devet miliona evra samo da bi most bio gotov nekoliko dana ranije, da bi mogao za Novu godinu da se prošeta tim mostom. Sada, zamislite čoveka koji daje devet miliona evra naših para, građana Beograda, umesto da za tih devet miliona napravi vrtiće ili renovira neku školu ili bolnicu?

Novcem se bahatio, naravno, ko bi drugi, nego Vuk Jeremić, koji je trošio naš novac nemilice spavajući po najskupljim hotelima u svetu, dok se družio sa ljudima koji su bili na poternici Interpola. Tako su neki od njegovih najbližih prijatelja, kao što su Patrih Ho i šeik Gaida 2017. godine uhapšeni u Njujorku po poternici Interpola, ali čovek koga je on najviše hvalio na društvenim mrežama, koga je nazivao svojim bratom, zvao se Emilio Lozoja, i on je uhapšen zbog davanja mita od čak 800 miliona dolara.

Ništa to ne bi bilo čudno da Vuk Jeremić sve ovo vreme, u stvari, dok se družio sa njima i dok su se oni bavili tim krivičnim delima nije bio angažovan od strane njihovih firmi i korporacija da bude njihov pravni savetnik i njihov promoter, za šta je inkasirao neverovatnih 5,5 miliona dolara.

Sada ja pitam građane Srbije da li možete da zamislite kakvo je to savetovanje kada za savetovanje dobijete čak 5,5 miliona dolara? Sa tako obezbeđenim novcem, takvim milionima Đilas i Jeremić su pomislili da prečicom, bez izbora, dođu na vlast u Srbiji i to na osnovu piramide nasilja čiji su glavni izvršioci Marinika Tepić i Aleksić.

Ja sam zamolio moje prijatelje iz Instituta za borbu protiv organizovanog kriminala iz Italije da mi naprave piramidu nasilja Marinike Tepić, Aleksića i Vuka Jeremića, analizirajući njihovo ponašanje u medijima.

Ja bih molio kameru da ovo približi.

Molim vas, kamerman, ostavite taj mobilni telefon i radite vaš posao i približite ovo.

Gospodine, molim vas da prestanete da čitate knjigu i da približite ovo.

Približite ovo. Vaš posao je da pokažete šta narodni poslanici pokazuju, a ne da čitate knjigu.

Samo vi ovo prikažite, pa se sa vašim urednikom posle borite.

Knjiga se ne čita na radnom mestu.

Ovo je piramida nasilja koju RTS ne želi da prikaže.

Dobro, nije on nama baš iz Srpske napredne stranke naklonjen.

Kako ona funkcioniše? Na početku su Jeremić, Marinika i Đilas širili laži o nama kako smo mi prebogati, kako su svi restorani u Beogradu vlasništvo Andreja Vučića, ne znam ovog poslanika, onog poslanika. Kada su videli da im to ne prolazi, da niko ne reaguje, tužilaštvo da ne reaguje, krenuli su sa izmišljanjem afera. Poslednja od tih afera je afera „Jovanjica“.

Zatim, prethodnih mesec dana mogli ste se uveriti, prateći društvene mreže Marinike Tepić, kako ona poziva na proteste, na ulicu, na šetnje, na štrajkove itd. Nakon toga je krenuo poziv na progon.

Pre sedam dana Marinika Tepić, Dragan Đilas i jedan njihov pripadnik su pozvali svoje članove da izađu na ulice i da će svaki član njihove stranke dobiti svog naprednjaka koga će juriti po ulicama.

Onda su se popeli jedan stepenik više, a to je uništavanje imovine. Pre tri dana sin desne ruke Vuka Jeremića, Bore Novakovića, čoveka koji je nekoliko puta bio u zatvoru za proneveru više miliona evra, je bahatim ponašanjem, huliganskim delovanjem razbio 30 metara stakla, 30 metara prozora na kancelarijama SNS.

Zašto vam pokazujem ovu piramidu nasilja? Zato što nas, dragi građani, samo jedan korak koji predstavlja nasilje nad ljudima deli od haosa koji najviše priželjkuje Vuk Jeremić, čovek koji je zloupotrebio funkciju u UN dok je bio. On je tada stupio u kontakt sa službenicima obaveštajnih službi stranih zemalja, gde je dogovorio da ukoliko bude izazvao haos na ulicama Beograda njih pozove u pomoć da izvrše vojnu intervenciju i naprave puč u Srbiji i sruše legalno izabranu vlast, Aleksandra Vučića izabranog na izborima i njega postave za predsednika države. Zato je važno da građani vide ovu piramidu nasilja koju napravili stručnjaci iz Italije za borbu protiv organizovanog kriminala.

Takođe, želeo bih da se okrenem na nešto što je ispunjavalo novine prethodnih dana, a to je panika koju je izazvao intervju gospodina Koluvije, koji je dao našem kolegi Vladimiru Đukanoviću. Puštanje u kućni pritvor gospodina Koluvije, čije je hapšenje Aleksić, inače, iskoristio da izmisli aferu „Jovanjica“ i optuži predsednika države i njegovog brata je zaprepastilo mnoge ljude u Srbiji zato što na tajkunskim medijima nećete čuti da je Aleksić izgubio sudski spor, da je Aleksić proglašen krivim jer je lagao da Andrej Vučić ima bilo kakve veze sa time. To nećete čuti ni na „Nova S“, ni na „N1“, niti pročitati u „Danasu“, niti bilo gde.

Uspaničeni Đilas i Marinika su prvo optužili predsednika zbog datog komentara. Zamislite, za kakvu se to oni demokratiju zalažu, kada predsednik države ne sme da odgovori na novinarsko pitanje? Nakon toga, Đilas, Marinika, KRIK, koji se finansira iz stranih fondova, ambasada, zamerili su Vladimiru Đukanoviću legalno napravljen intervju, a kada je taj isti KRIK objavio stenograme sa saslušanja Belivuka, a inače objaviti stenograme to znači da je neko počinio krivično delo, jer stenograme sa saslušanja optuženih ne možete da dobijete legalno, onda su se oni hvalili kako je to, zamislite, novinarski podvig.

Ista ta banda, inače lažova, Đilasa, Marinike, Jeremića, koristeći portal „Direktno“, i mene je optužila kako sam ja gospodinu Koluviji dao neku službenu legitimaciju, iako tog čoveka nikad u životu nisam video, niti ikakve veze imam sa tom organizacijom. Navode da je sve vreme ucenjivan da optuži Andreja Vučića da stoji iza cele priče, gospodin Koluvija je demantovao i to ćemo utvrditi lako u toku suđenja.

Međutim, razlog zašto su oni upali u nervozu i paniku je to što, po poslednjim istraživanjima, oni ne mogu da pređu cenzus i onda u tom slučaju, u tom očaju političkog beznađa, na raspolaganju imaju samo laži, uvrede i pretnje nasiljem zato što preko svojih saradnika u službama ne mogu da kontrolišu Koluviju, ne mogu da ga ucenjuju, ne mogu da ga drže u pritvoru, tako da se nadam da ćemo uskoro saznati ko je osmislio celu ovu izmišljenu priču i ko je Aleksiću dostavio dokumenta. Ko je njemu dostavio optužnicu 15 dana ranije pre nego što je ta optužnica stupila na snagu i pre nego što su je dobili advokati odbrane?

Moje mišljenje je da su to isti oni koji su prisluškivali predsednika, pratili mu sina, snimali mu sina i te iste informacije i fotografije davali opoziciji, ali isti oni koji su pružali zaštitu Belivuku i nabavili mu snajper da izvrši atentat na predsednika.

Do kraja sudskog procesa koji je vezan za „Jovanjicu“ red je da mi građane Srbije podsetimo ko je taj ko se druži sa kriminalcima. Pošto oni sve vreme izmišljaju, a nikakav dokaz nisu imali, pa da podsetimo građane. Pogledajte ovo. Ovo su Dragan Đilas i Vladimir Jovanović, zvani Japanac, pripadnik zemunskog klana, inače zemunski klan je odgovoran za smrt Đilasovog šefa bivšeg, premijera Đinđića. Pogledajte ovaj osmeh. Ovo nije osmeh kada vas neko slučajno sretne na ulici, pa se vi iz protokola slikate sa njim. Ovo je osmeh dva stara drugara, dva odana prijatelja. Ko je uhapsio posle Vladimira Jovanovića Japanca? Pa, naš sistem, Srpska napredna stranka i naš ministar policije i predsednik Aleksandar Vučić.

Takođe, još jedan od bliskih saradnika Dragana Đilasa je čovek koji je vodio jedan njegov opštinski odbor, koji se zove Milutin Bakić, uhapšen sa 66 kilograma droge. Šezdeset i šest kilograma droge je 66.000 doza za narkomane. Sa time je mogao da drogira ceo dan nekoliko dana. Evo ga ovde, sedi pored Dragana Đilasa. Nije on negde u pozadini, u desetom, petnaestom redu, zajedno sede i smeju se na jednoj proslavi.

Na kraju, čovek koji je dobio šest i po godina robije zbog četiri i po kilograma narkotika, zbog četiri i po hiljade doza narkomana, evo ih ovde – Milan Dabović i Dragan Đilas. Dakle, Dragan Đilas je taj koji se druži sa narko-dilerima i niko drugi u ovoj zemlji.

Na kraju svog izlaganja pozivam sve građane Srbije koji žele nezavisnu Srbiju kojom neće upravljati tajkuni, da glasno kažemo ne fašistima Đilasu i Mariniki koji pozivaju na linčovanje neistomišljenika, ne nasilju na koje poziva Jeremić, željan da izazove krvoproliće da bi izazvao stranu intervenciju, ne lažima kojima se koristi Aleksić da bi skrenuo pažnju sa svojih afera i ponavljanja u srednjoj školi, ali zato pozivam građane Srbije da glasno kažemo da autoputevima i fabrikama, da kažemo da novim radnim mestima i investicijama, da kažemo da većim platama i penzijama i da kažemo glasno da politici Aleksandra Vučića.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala uvaženi potpredsedniče.

Poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nama je jako drago što ste vi tokom ovog mandata, za vreme vašeg mandata kao ministra zaštite životne sredine, vrlo često u Skupštini, što govori o jednom sasvim drugom formatu rada ovog ministarstva u ovom mandatu i ulozi koju ima u društvu i koje treba da ima u društvu u vremenu u kojem živimo, s obzirom da se nalazimo u jednoj opštoj, velikoj, globalnoj krizi, koja ne može a da ne pogodi i ovaj naš region, kako pogađa i EU i celi svet.

Radi se o tome da i naša zemlja, kao i cela EU i zemlje Evrope, gde mi pripadamo, se bori i želi da napravi jedan balans između onoga što se zove razvoj, što se zove ekonomski napredak, rast, ono što diktira razvoj nauke, tehnologije i inovacije i, naravno, zaštitu životne sredine, bezbednost građana i bezbednost naših prirodnih resursa.

Mislim da smo mi na jako dobrom putu da taj balans napravimo, s obzirom da kada je u pitanju ekonomija, zahvaljujući jednoj jasnoj strategiji i ekonomskoj doktrini predsednika Aleksandra Vučića, mi smo danas u situaciji da očekujemo u ovoj godini privredni rast koji će biti veći od 7%. Mislim da je taj rast koji Srbija ostvaruje nešto što može da se definiše kao jedan istorijski vrh, kada je u pitanju privredni razvoj, kada je u pitanju rast BDP.

Ono što je još interesantnije od toga je što neki instituti, Svetska banka i MMF, koji su radili istraživanja, govore o tome da će taj rast da se nastavi u narednim godinama i da ćemo u narednih pet godina imati rast koji će biti veći od 5%. To je nešto što će Srbiji i našim građanima obezbediti da uradi sve ono što smo mi definisali kao većina u parlamentu, kao SNS, kao, naravno, vodeća partija u parlamentu i državi, kroz program "Srbija 2025", a tiče se ekonomskog razvoja, zapošljavanja, novih investicija i nastavka one politike koja definiše Srbiju ekonomskim tigrom ovog regiona, ekonomskim habom, koja je definitivno najbolja i najpovoljnija destinacija za ulaganje ne samo u ovom delu Evrope, ne u jugoistočnoj Evropi, nego već sada možemo da govorimo o tome da smo konkurentni u odnosu na sve zemlje Evrope i na zemlje EU.

Moram da napomenem da je jedan od velikih uspeha Republike Srbije naš nastup i prvi put otvaranje Paviljona na "Dubai ekspo" i to pokazuje snagu i posvećenost naše Vlade, naše države tome da promovišemo naše resurse, da promovišemo domaće kompanije, ali da promovišemo Srbiju kao najpovoljniju destinaciju za ulaganje u ovom delu Evrope.

Ono što je predsednik Vučić doživeo u Dubaiju od šeika Nahjana bin Zaeda govori o tome da je on jedan od najpoštovanijih lidera, za arapske lidere i lidere u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u celom svetu.

Bila je velika ponos za sve građane Republike Srbije, za nas u ovom parlamentu, kada smo imali priliku da vidimo da Srbija pobeđuje, da je Srbija u vrhu, da je Burdž Kalifa obojena u boje zastave Republike Srbije i grb Republike Srbije i to govori o tome koliko je Srbija odskočila u proteklih nekoliko godina i govori o tome koliko Srbija može da bude pobednik, koliko može da bude u vrhu i kada je u pitanju i spoljna politika i ekonomija i socijalna politika i obrazovanje i nove tehnologije i inovacije, ali i, naravno, zaštita životne sredine.

Ono što je jako važno da pošaljemo kao poruku iz parlamenta je da one reči predsednika Vučića iz Dubaija i sada iz Slovenije, da se mi nalazimo usred jedne velike krize koja nije samo ekonomska, koja je i energetska i da će borba za energiju i energetske resurse biti borba koja će opredeliti kompeticiju odnosno konkurentnost država u narednih nekoliko decenija i Srbija se za tu konkurenciju vrlo ozbiljno priprema.

Kada je u pitanju energetika, kada je u pitanju ono što je ključna stvar po pitanju mogućnosti da imamo bezbednost naše zemlje, naših građana, naših granica, naše države, da smo to naravno uradili, s obzirom da radimo intenzivno na tome da naše snabdevanje gasa ne bude samo iz jednog izvora, došli smo do toga da sad i mi naplaćujemo tranzit gasa prema drugim zemljama, a ne da budemo samo korisnici i da ga plaćamo, kao što je to bio slučaj samo do pre nekoliko nedelja, kada smo plaćali ruski gas koji je dolazio iz Ukrajine preko Mađarske u našu zemlju i, naravno, otvaramo nove mogućnosti sa našim partnerima iz EU gradeći interkonekciju sa Bugarskom, preko Bugarske do Grčke, snabdevajući se i otvarajući mogućnost za naše građane i našu privredu da se snabdeva američkim gasom.

To govori u stvari o jednoj strateškoj politici koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, koji je definitivno jedan od možda retkih suverenih lidera u ovom delu Evrope koji je od Srbije načinio suverenu zemlju koja sama donosi odluke, a to je uradio zbog toga što je imao jasnu strategiju kako će Srbija da izgleda, ne govorim o tom vremenu kada je on postao premijer 2014. godine, ne kako će da izgleda 2020. i 2021. godine, nego kako će Srbija da izgleda 2050. godine, i uhvatio se u koštac sa ključnim pitanjima koje su tištile naše društvo već nekoliko decenija i, nažalost, nismo imali ni političke snage, niti političke mudrosti, niti dovoljno onih lidera koji su bili dovoljno veliki i patriote, da rade dovoljno za svoju državu, za svoje građane i za svoj narod kako bi sve one resurse koje Srbija ima stavili u kontekst i stavili u prilog jačanju i osnaživanju naše zemlje.

Nažalost, to je bilo sasvim drugačije. Velika većina onih koji danas kritikuju Vučića, koji vode jednu brutalnu i besomučnu kampanju protiv njega, pokušavajući da ga dehumanizuju vodeći kampanju protiv njegove porodice, njegove dece, njegovih roditelja, njegovog brata, to rade ljudi koji su ekonomski sistem ove zemlje potpuno urušili, kada govorimo o zaštiti životne sredine, gospođo Vujović. Oni su, koliko je poznato nama ovde u parlamentu, ali i građanima Republike Srbije, sproveli jednu jako važnu i veoma poznatu akciju, gotovo na regionalnom nivou, a ta akcija se zvala - Očistimo Srbiju.

Ta akcija je kao svoj domet, kada je u pitanju zaštita životne sredine u gradu Beogradu i na nivou Republike Srbije, imala to da je budžet Republike Srbije očišćen, da je bilbord, odnosno pano na zgradi u Pop Lukinoj ulici od strane Ministarstva zaštite životne sredine i tadašnjeg ministra iz redova Demokratske stranke Olivera Dulića plaćen 500 hiljada evra za samo sedam dana, gospodine Martinoviću, a da su isti takvi panoi na jednom teniskom turniru, koji su se našli na tribinama, plaćeni u istoj toj cifri. Toliko je bilo njihovo ulaganje u životnu sredinu.

A moj kolega Marijan Rističević je jako dobro, kako to samo on ume, obrazložio kakve su bile i potrebe da se brine i radi na zaštiti životne sredine u tom vremenskom periodu, posebno između 2000. i 2012. godine, s obzirom da ekonomskih aktivnosti gotovo da nije bilo.

Ja sam imao priliku da se uverim, i to je nešto što reflektuje politiku SNS, i pre nekoliko dana kod mog kolege i prijatelja Marijana Rističevića, kako izgleda Inđija, tako treba da izgleda i Srbija, sa fabrikama, industrijskim zonama, sa obradivim površinama, sa domaćinima koji ostaju na svojoj zemlji, koji stvaraju dodatu vrednost, koji uspevaju da hrane građane svoje zemlje, da izvoze tu hranu. I to je Srbija koju SNS želi da napravi. Srbija koja radi, Srbija koja gradi, ljudi koji grade, ljudi koji plaćaju poreze, od kojih gradimo infrastrukturu, gradimo puteve, gradimo fabrike. Evo, tu imamo jedan primer, u Inđiji je jedna fabrika koja plati više poreze i akcize za 10 godina nego što je, recimo, jedan budžet Crne Gore.

Dakle, ima Srbija mogućnosti, ima velikih šansi, ima puno kapaciteta i dalje da se razvija u tom domenu i, naravno, i u domenu zaštite životne sredine. Toliko o tome šta su na tom planu i po tom pitanju radili ovi koji danas kritikuju, oni koji danas žele da optuže predsednika Aleksandra Vučića. Ja sam te podatke i pripremio. Recimo, da je on taj i da je SNS ta koja je dovela ovde „Rio Tinto“, on je, naravno, ogolio sve te laži.

Meni samo nije jasno kako nije sramota jednog Vladetu Jankovića, koji ima i godina, koji ima i akademsku titulu, da govori neke stvari koje apsolutno nisu tačne i koje… Naravno, radi se o čistim lažima.

Govorimo o tome da je vlast i da su vlade od 2000. do 2012. godine potpisale razne ugovore sa Rio Tintom, koji je danas predmet najveće kritike ovih protesta o kojima smo do malopre govorili. Godine 2002, 2004, 2005, dakle Đinđićeva Vlada, Živkovićeva Vlada 2004. godine, 2005. godine Koštuničina, 2007. godine Koštuničina, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića, sve vlade žutog i DOS-ovskog režima su pregovarale i razgovarale i potpisivale ugovore sa tim prokazanim, zlim Rio Tintom.

To ne bi bio problem apsolutno da razgovaramo o tome da li je to potrebno našoj zemlji, da li su nam potrebne investicije, da li nam je potrebno još više radnih mesta, da vodimo jednu ideološku, političku i ekonomsku raspravu o tome da li ćemo da razvijamo rudarski sektor, da li ćemo da razvijamo obnovljive izvore energije, šta po tom pitanju da radimo. Užasno je loše i užasno nekorektno prema ovom narodu, prema građanima Republike Srbije optuživati Aleksandra Vučića i SNS za nešto što su oni radili godinama, a optužuju ga, ne zato što su oni za zaštitu životne sredine, ne zato što ih briga za zdravlje i bezbednost građana Republike Srbije ili zapadne Srbije ili gde god već ima mogućnosti za investicije u rudarskom sektoru. Njih boli što su nesposobni, što su lopovi, što nisu uspeli ništa da realizuju. Ne bi ni mi bili protiv toga da su oni nešto realizovali, da su napravili rudnik, da su to uradili po svetskim ekološkim i svim drugim standardima i da su zaposlili ljude.

Mi iz SNS smo uvek podržavali sve ono što ide u prilog razvoju, sve ono što ide u prilog razvoju naše ekonomije, novi radnih mesta i svega onoga što doprinosi modernizaciji našeg društva. Ono što smo mi najpametnije uradili, što je Vučić uradio, to je da smo se mi otvorili za sve. Na Srbiju nema pravo, niti polaže pravo senioriteta ni jedna velika sila, ni jedna moćna sila. Sa svima sarađujemo na jedan čist, ravnopravan, korektan način, ako to oni žele, na ravnopravnim osnovama i sa Ruskom Federacijom sa kojom imamo sjajnu saradnju u oblasti energetike i rudarstva, i sa SAD, i sa Narodnom Republikom Kinom, i sa Nemačkom, i sa Francuskom. Dakle, sa svim zemljama imamo jednu sjajnu saradnju, sa svima onima koji uvažavaju, koji poštuju Srbiju, koji poštuju naše građane.

Želim da podsetim kakve investicije dolaze u Srbiju sad za vreme Vučića. Pogledajte američki „NCR“, pogledajte zgradu na Novom Beogradu. Stotinu miliona dolara je uloženo u tu zgradu koja će biti tehnološki park, koja će biti sutra mogućnost da se naši mladi ljudi razvijaju, da dolaze, da osnivaju svoje firme, da razvijaju svoje kapacitete, svoje znanje tamo i da ga unovče, i što je najbitnije da ostanu ovde da žive, da zasnuju svoje porodice. Zašto? Zato što će imati mogućnosti za to. Zato što će imati mogućnosti da imaju dobru zaradu.

Mi smo stranka koja podstiče, koja želi da svi dobro zarađuju, da mi postanemo bogato društvo. Za razliku od onih koji su napravili jednu najobičniju katastrofu i doveli našu zemlju do toga da minimalna zarada bude 170 evra. Oni treba da se pokriju ušima zato što su neznalice, zato što ne znaju ništa, zato što im je glavna stvar bila gde će da popiju kafu, u kom fensi kafiću i restoranu. Kao što reče Marijan Rističević, jedino što su uradili po pitanju zaštite životne sredine i barijera, o toj temi su danas mnoge moje kolege govorile, uradili su to ispred restorana gde su rado odlazili, da bi valjda mogli na miru da ručavaju, da provode svoje vreme vodeći računa samo o sebi i o sebi bližnjima, a ne o svojoj državi, ne o običnom čoveku, ne o radniku, što danas radi naravno SNS i što radi Aleksandar Vučić.

Danas imamo taj „NCR“ u Srbiji i mnoge investicije, pogledajte nemačke investicije ovde, pogledajte uvažavanje nemačke kancelarke Angele Merkel još uvek prema našem predsedniku Vučiću i prema Srbiji. Kada je to bilo? Kada smo imali takvu situaciju da nas ključni svetski lideri uvažavaju i smatraju svojim pouzdanim partnerom?

Slobodno mogu da kažem da je Srbija danas posle toliko godina, od 1878. godine, postala na jedan pravi način suverena država koja odlučuje sama o svojoj sudbini i koja sama i u skladu sa voljom svojih građana odlučuje kako će ti građani da žive i kako će država da se razvija i dalje.

Nažalost, mi smo i jedan, hajde da kažem, loš primer da postoji jedan deo našeg društva, doduše meri se procentima koji definišu statističku grešku, to je možda 1%, 1,5% ljudi koji kao navodno predstavljaju neke opozicione strane, koji sve rade samo da opanjkaju ovu državu, koji bi sve uradili kako bi se vratili na vlast i kako bi mogli kao u kampanji „Očistimo Srbiju“ čiste budžet Republike Srbije.

Vama, gospođo Vujović, želim da istrajete u svim vašim naporima. Znam da vam je jako teško, ali u svakom slučaju da je jako teško da zadržite kurs na kojem ste, kada je u pitanju zaštita životne sredine, a da se on onako žestoko ne kosi sa razvojem energetike, ekonomije, novih investicija, novih pogona, ali je sasvim dovoljno što ste uradili, što ste tu temu zaštite životne sredine delegirali ovom društvu na pravi način i što zajedno sa nama ovde u parlamentu, sa našim predsednikom, sa drugim članovima Vlade govorimo našim ljudima istinu.

Želimo da štitimo životnu sredinu. Želimo da štitimo zdravlje građana. Naravno, to nam je prioritet, ali mi moramo od nečega da živimo, mi moramo da razvijamo našu ekonomiju i, naravno, ne treba da bežimo od toga, jer sve to isto rade najmoćnije, najmodernije, najrazvijenije države na svetu, a Srbija je danas definitivno jedna od država koja se kandiduje da bude, ako ne među prvih pet najrazvijenijih, ali to među prvih 10 najrazvijenijih zemalja u Evropi. To naš narod zaslužuje. To će Aleksandar Vučić uraditi, a mi ovde u parlamentu imamo i volje i snage i posvećenosti da to maksimalno i snažno podržimo pored svih onih izazova koje na spoljnopolitičkom i unutarpolitičkom planu se pojavljuju i javljaju, ali sve ćemo to prevazići i napravićemo od ove zemlje modernu, jaku i bogatu državu, gde mladi ljudi ostaju, gde deca ostaju, gde su stari ljudi zadovoljni. To smo pokazali, imamo rezultate i, naravno, u tome ćemo snažno podržavati našeg lidera Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem.

Pre sledećeg govornika jedna kratka informacija o potvrđivanju mandata narodnom poslaniku.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.

Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Jeleni Katić, izabranoj sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU.

Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za adminstrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Jeleni Katić.

Čestitam joj u svoje ime.

Sledeći narodni poslanik je prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.