Uvaženi ministre, ta stranka o kojoj govorite u Egiptu se nije zvala Islamska braća, nego Muslimansko bratstvo. Ogromna je razlika. Dakle, mi koji imamo emociju islama to znamo i zato, ako već hoćete da budete precizni i da nešto nazovete imenom, onda ga nazovite onako kako jeste, jer kada kažete „islamska“, to se isključivo vezuje za samu veru, odnosno religiju islama. Ukoliko kažete, a pogotovo što nije tačno, muslimanska ima i neko drugo značenje, ali, evo, kakvo god da ima značenje, tako se zove. Dakle, sa aspekta preciznosti, ovo je ono kako se nešto zove.

Da, u pravu ste što se tiče tzv. Islamske države, terorističke organizacije. Ona se tako zvala i o tome sam čak govorio na nekim medijima. Naravno, mi koji smo malo više obavešteni, pretpostavljam da ste i vi, znamo ko je, kako i sa kakvom namerom formirao, ali pitanje je pijeteta da li želite da se ophodite sa poštovanjem ili ne.

Meni, na primer, ako neko zloupotrebi pojam hrišćansko u negativnom kontekstu, pa da nečemu ime, ja iz pijeteta prema hrišćanima neću reći da je to hrišćansko, pa nešto negativno, nego ću kazati takozvano, kao što i vi koristite pojam takozvano za nešto što ne priznajete, jer kada kažete islamska država, bez takozvano, znači da je priznajete, znači da joj dajete određeni pozitivan kontekst. E, to je pitanje.

Naravno, ja sam i u jednom razgovoru sa vama, evo, to ću sada ponoviti ovde, vama sugerisao i to ponavljam, voleo bih da ste malo oprezniji kao ministar policije. Dakle, vi kao političar imate puno pravo da iznosite svoje političke stavove, ali kao ministar policije, pogotovo ovde na Balkanu, a posebno u Srbiji, gde je policija najveća i najvažnija vlast i prvi front prema narodu, koji nije samo administracija, već nešto što gradi odnose i zato bi bilo dobro da budete malo pažljiviji u vašoj leksikografskoj teoriji i tumačenju izraza, bilo koji, ti koje ste pomenuli i koje niste pomenuli. Dakle, ovde je pitanje namere kakve ćemo odnose da gradimo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Prihvatam, muslimanska braća, nisu islamska braća, izvinjavam se. Ali, samo da znate da u enciklopediji muslimanska braća, kaže islamistička organizacija, tako piše, nije do mene.
Ne bih se složio sa vama da je Ministarstvo unutrašnjih poslova najvažniji oblik vlasti. Najvažniji oblik vlasti je ova Skupština u kojoj vi sedite. Vi nama određujete šta ćemo da radimo, po kojim pravilima će da radimo i ako ne poštujemo to što ste vi rekli, što ste vi odlučili, završićemo kao predsednik muslimanke braće, u zatvoru.
Dakle, ovo je najvažnija grana vlasti. Ovo je grana iznad koje nema niko više, kojoj niko ne može da nameće svoja pravila. Srbija je pravna država, nije policijska država. Ovo je najvažnija grana vlasti, a policija je samo poslušni deo izvršne vlasti, koja bespogovorno poštuje to što vi, gospodine poslaniče, ovde donesete. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, Muamer Zukorlić.

Zato što sam lično svestan da je ovo najvažniji organ, najviši organ u zemlji, zakonodavni, nadzorni i predstavnički, zato imam ovu slobodu da na ovaj način diskutujemo. Ali, kada biste izvršili anketu među građanima, nisam siguran da bi većina građana kazalo da je Skupština najvažniji organ.

Znamo i mi to, narodni poslanici, recimo, gde god da putujemo, nas niko nikada nije pokušao da potplati ni sa deset evra, ni sa bilo kojim oblikom korupcije, da im učinimo neku uslugu, zato što znaju da im nikada ne možemo učiniti uslugu. A svaki policajac, onaj najobičniji na ulici, zapravo je permanentno pod takvim pritiskom da bude potplaćen da nekoga propusti, bilo na granici, bilo na punktu, bilo u nekom drugom vršenju radnje.

Ja ovde ne govorim o Ustavu, obojica to dobro znamo, po Ustavu koji je organ iznad koga, ali govorim u političkoj percepciji, kulturi odnosa na Balkanu i ovde u ovoj zemlji, relaciji susreta i kontakta, koliko je policija važna.

Naravno, ovo govorim iz jednog drugog iskustva, na raznim pozicijama, i dok sam bio na verskoj poziciji, pa kanije i na političkoj, jedan od prioriteta mi je bilo pokušaj lečenja odnosa, bolesnih odnosa između bošnjačkog naroda i policije, posebno na prostoru Sandžaka, zbog svega što se dešavalo devedesetih godina.

Naravno, jako mnogo truda smo uložili i sa načelnicima, komandirima policije na tom terenu i sa raznim funkcionerima u MUP-u, do najvišeg nivoa. Dakle, to je bila jedna od teških, važnih i bolnih tema.

Imajući u vidu to iskustvo, zapravo, ovo govorim sa najboljom namerom, očekujući da je važno da se čuje glas nas narodnih poslanika i kao pripadnika tog najvišeg državnog tela, ali i kao pripadnika, odnosno predstavnika naroda, sa kojim smo u kontaktu i znamo šta mu treba. Dakle, kontekst moje poruke je to, i dalje insistiram da bi dobro bilo da budete senzibilni, kako ne bismo zaustavili proces ozdravljenja odnosa između, u ovom slučaju, bošnjačkog naroda i policije. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, ministar Aleksandar Vulin.

Ja sam siguran da MUP, odnosno pripadnici policije, uživaju iskreno poštovanje svih građana Republike Srbije, bez obzira na veru i naciju, zato što se i mi tako ponašamo prema svih građanima Republike Srbije, ne misleći ni o čijoj veri i naciji, odnosno vodeći računa o običajima, pravilima, načinu života, naravno, poštujući to beskrajno, ali kada je zakon u pitanju, sprovođenje zakona, tu nema nikakve razlike i tu se podjednako, blago ili tvrdo, kako god hoćete, ponašamo prema svim građanima.
Nije u pitanju moja retorika. Ja govorim ono što mislim. To što mislim, verujem da je dobro za sve građane Republike Srbije, ne vidim da tu ima problem bilo kakav. Ali, znate kako je, za mir, za dobrosusedske odnose, za razvoj, za napredak, potrebno je bar dvoje. Za sukobe, za rat, za obustavljanje saradnje, dovoljna je jedna budala, ne treba vam dve. Dakle, teško je biti usamljen u tome.
Znate, kada predsednik, član predsedništva BiH, kaže da bi on priznao Kosovo, to jako teško da dobro utiče na međusobne odnose između BiH i Republike Srbije. To je nepoštovanje Ustava sopstvene zemlje, to je nepoštovanje politike sopstvene zemlje, kao što ste sa pravom rekli da svi treba da se pridržavamo politike naše zemlje. Pa zašto onda ne trebaju i naši susedi to isto da rade?
Ja ću vas podsetiti da je Republika Srbija donela odluku da sve optužnice za ratne zločine ponudi tužilaštvu BiH. Nisam čuo odjek sa druge strane, ni hvala, a još manje sam čuo – preuzmite vi naše optužnice. Jako mi je žao zbog toga. Mislim da je naša ruka ispružena, a ostala je u vazduhu. Mi smo upravo to o čemu ste vi govorili, ta neprijatnost, strah, prelazak preko granice, otklonili, nema tajnih optužnica u Srbiji. Mi smo predali sve tužilaštvu, pravosuđu BiH. Pravosuđe BiH nije odgovorilo na isti način. Nisam dobio te optužnice. Voleo bih, jer bi to bio dokaz, to bi bio dokaz da zajedno hoćemo da prevaziđemo probleme prošlosti. Ovako, evo, Srbija je pokazala da je spremna, prepustila pravosuđu druge države da sudi o ratnim zločinima, ali niko nama reč nije rekao.
Ja ću vas podsetiti da smo mi imali pokušaj ubistva predsednika Vučića u Potočarima, još nema slučaja, još nema optužnice. Prošle su godine, ne znamo ko je pokušao da ubije predsednika Vučića, uz sve kamere ovog sveta.
Odmah da vam kažem, MUP je pokrenulo istragu. Ja verujem da ćemo naći. Prošlo je puno godina, nažalost, otežano nam je mnogo ovo što radimo, ali verujem da ćemo naći ko su i oni koji su izvršioci, ali i oni koji su inspiratori, koji su nalogodavci, jer ono nije bilo slučajno. Ono je bio organizovani pokušaj ubistva.
Sve što ja govorim kad sam ovde u Skupštini, ja zastupam politiku Vlade Republike Srbije. Kada govorim u svoje ime ili ime političke partije koju predstavljam, ja to vrlo jasno kažem. Ako mislite na srpski svet, ja čvrsto verujem da je stvaranje srpskog sveta kao jedinstvenog političkog naroda nasušna potreba Srba i u tome nema pretnje.
Imali smo zajedničku sednicu Vlada Republike Srbije i Republike Mađarske, gde je predsednik Orban rekao – ja potpuno razumem vaš srpski svet, i mi Mađari imamo svoj svet. I sve zemlje koje imaju veliku dijasporu imaju svoj svet, pokušavaju da čuvaju identitet svog naroda, da mu pomognu da opstane, a o najvažnijim pitanjima trude se da donose jedinstvene političke odluke.
Znate li ko ima problem sa srpskim svetom? Samo oni u čijim državama Srbi trpe diskriminacije, niko drugi. Evo, Mađari nemaju nikakav problem. Jel imamo mi neki problem sa Mađarskom? Nemamo. Srpska manjina je vrlo poštovana, razvija se, rade ljudi, napreduju, zastupljeni su u organima vlasti. Nemam šta da im dodam.
Obično sa srpskim svetom imaju problem oni koji nisu završili etničko čišćenje, pa im i tih 4% Srba smeta. Obično ti imaju problem sa srpskim svetom. Srpski svet je moja ideja, nije ideja Vlade Republike Srbije. Parlament Republike Srbije se nikad nije izjašnjavao o njemu, nikad nije glasao ni o čemu sličnom. To je moje političko pravo da ga zastupam. Ali, nikad niste čuli od mene da smatram da treba menjati granice na Balkanu. Ja smatram da granice na Balkanu moraju da budu sačuvane, a počeće sa čuvanjem integriteta Srbije. Eto rešenja. Nema priznanja Kosova, jedinstvena Srbija kakva je bila pre NATO agresije, sve u redu, miran Balkan. Ali, vi ćete da komadate, ne vi, naravno, daleko bilo, nikad to nisam ni pomislio, da komadate Srbiju, da joj otmete Kosovo, da raspravljate o njenom unutrašnjem političkom uređenju i to će da bude stabilnost Balkana. Sve granice su svete osim srpskih. Sve granice zaslužuju čuvanje, osim Srbije.
Izvinite, meni je jako teško da nađem argumentaciju da to objasnim sebi, pa onda i drugima. Dakle, srpski svet je ideja o stvaranju, o očuvanju Srba kao jedinstvenog političkog naroda, ničeg drugog.
Izvinite, kada se pravila lokalna vlast u Bujanovcu i Preševu, predstavnici šiptarskih političkih partija su otišli u Tiranu da se dogovore o sastavu lokalne vlasti, u Tiranu. Reč nismo rekli, reč nismo rekli. U redu, vaše pravo, imate pravo da tražite politički savet, imate pravo da gledate gde mislite da gledate, nemamo problem. Imamo problem što nijedna srpska partija nije u vlasti u Bujanovcu, iako je osvojila više glasova nego ikada pre, ali dobro. To je politički stav. Kada Srbi iz Banja Luke ili Podgorice dođu u Beograd, to je strašno. Kada neko iskoristi izraz srpski svet, to je agresija. Kaže - velika Srbija. Dame i gospodo, velike Srbije nikada nije bilo. Nikada. Nađite mi sekund istorijskog vremena u kome je postojalo nešto što se zvalo velika Srbija, nikada. Dakle, ne može srpski svet da bude zamena za veliku Srbiju, nije bilo, jednostavno nije bilo.
Opet ponavljam, ovde tri čoveka podržavaju politiku srpskog sveta. To su tri poslanika Pokreta socijalista. Svi ostali ne misle tako. Dopustite mi da zastupam svoje mišljenje i da uvek jasno kažem da to nije stav Vlade Republike Srbije, nije stav predsednika Vučića. Da jeste ovi ljudi bi glasali za mene. Ne glasaju za mene, ne glasaju. Samo tri poslanika ovde podržavaju ideju o srpskom svetu. Moje pravo je da se borim da ih jednog dana bude mnogo više i ništa više. Nemojte me izjednačavati sa pozicijom člana Predsedništva Bosne i Hercegovine koji kaže Kosovo je faktička država i ja bih je priznao. Ja to nikada nisam rekao. Nikada. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima Muamer Zukorlić.

Nisam mislio na srpski svet, ali prokomentarisaću. Dakle, srpski svet kao kulturološka, pa ako kažete i politička ideja uz uslov poštovanja granica suvereniteta drugih zemalja, dakle bez dimenzije destruktivnosti, za mene to nije problem, iako sam već nekom prilikom na nekom mediju kazao da ste mogli biti kreativniji kada ste davali ime. To ste prepisali od Turske. Turska je prva koja je i zvanično odabrala pojam turski svet i imaju čak i Ministarstvo za turski svet. Ne znam što ste fascinirani Turskom. To je nešto novo u vašoj percepciji i neka, nema problema, ali samo neka se zna čije je autorsko pravo, dakle, da bi prosto imali to u vidu.

To je ono što prosto mislim i tu još jednu stvar trebate uvek uvažavati kada su takve ideje u pitanju. Mora se uvažiti jedan standard, jer će onda neki drugi svet hteti da ima uticaj i u zemlji Srbiji i to je nešto što je za mene okej. I u konkretnom smislu, onda tada, recimo, kao što podržavate pravo SPC na nadgraničnu organizaciju, kakva joj i jeste i u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj itd, sa sedištem u Srbiji, odnosno u Beogradu, ne biste smeli podržati, recimo, pravljenje tzv. islamske zajednice Srbije ili srpske islamske zajednice uz opstrukciju postojanja nadgranične islamske zajednice sa sedištem u Sarajevu sa svojim delovima organizacije i u Srbiji i u Crnoj Gori i u drugim zemljama.

Da bi ova ideja bila shvaćena i prihvaćena kao normalna, onda je važno da imamo, da nemamo dvojni standard, da se međusobno uvažavamo i tada i još jedna kontradiktornost se može desiti, dakle, ne možete imati istovremeno tvrde i jake granice i praviti srpski svet, jer ako napravite tvrde granice, onda nemate komunikaciju sa ostatkom Srba izvan tih granica i onda vam je u problemu srpski svet. Dakle, i da bi imali kulturološke mogućnosti, političke mogućnosti povezivanja, što je za mene potpuno normalno, da se etnosi, ma gde se našli, među se povezuju. Da bismo to imali, onda su nam potrebne mekane, dogovorene, pozitivne granice i granice susreta.

Moje prethodne dve diskusije se nisu odnosile na odnose sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno sa Bošnjacima u Bosni i Hercegovini, nego sa Bošnjacima u Srbiji i tu ja radim na rešenju odnosa. Tu radim na izlečenju odnosa, a oni su zapeli i nemamo više uzlaznu liniju posle onoga što se dešavalo u Sjenici, gde niste postupali po očekivanjima po kojima je trebalo da postupite. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime, posebno u svoje ime pošto dolazim iz Kraljeva, pozdravim učenike i nastavnike školskog parlamenta OŠ „4. kraljevački bataljon“ koji prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale. Verujem da danas pratite sednicu sa galerije, a da ćete u budućnosti možda pratiti i učestvovati u radu Narodne skupštine. Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Hvala.
Nastavljamo sa daljim radom.
Za reč se javio dr Muamer Bačevac. Izvolite.