Zahvaljujem, gospodinu Bojaniću.
Sledeća je uvažena koleginica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze dva zakonska predloga iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali ja ću se fokusirati na jedan, a to je Predlog zakona o Zaštitniku građana.

Zašto? Zato što se radi o sistemski novom zakonu, zato što se dugo vremena na potpuno transparentan i odgovoran način prišlo izradi ovog zakonskog rešenja, zato što su u izradu ovog zakonskog rešenja sem ministarstva bila uključena i sva druga zainteresovana lica, bio uključeni i civilni sektor, naravno, i stručna javnost i kao rezultat toga došlo se do ovakvog Predloga zakona o Zaštitniku građana.

Moram da kažem da Srbija jeste demokratska zemlja, da je Srbija opredeljena za evropski put, to je strateško opredeljenje Republike Srbije, da Srbija, naravno, želi da i svoje zakonodavstvo uskladi sa zakonodavstvom EU, posebno u onom delu koji se tiče zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda i zaštite građana. Naravno da je ovaj zakon potpuno u skladu sa strategijom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, i to u onom aspektu koji se odnosi na efikasnost rada državne uprave, jer je cilj ove Vlade i cilj SNS da organi državne uprave rade u interesu građana Republike Srbije, da rade dosta poslova umesto njih, da budu servisi građana, a ne građani da budu kuriri zarad rada državnih organa.

Kada je u pitanju Predlog zakona o Zaštitniku građana, moram da ukažem i na to što će predlogom ovog zakona Zaštitnik građana biti biran na jedan potpuno transparentan način, putem javnog konkursa, predviđen je tačno postupak izbora Zaštitnika građana, predviđen je i postupak zamenika Zaštitnika građana, ali moram da istaknem posebnu važnost da je u potpunosti predviđen postupak, kao i rokovi i sve one procedure, po kojima Zaštitnik građana postupa kada su u pitanju pritužbe građana na rad državnih organa, odnosno na rad organa državne uprave.

Takođe, moram da istaknem da prvi put Zaštitnik građana može da podnosi predloge, mišljenja za izradu i dopunu onih zakonskih predloga koji se tiču nižih nivoa vlasti, a ne samo Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije.

Zatim, htela bih da istaknem četiri vrlo važne oblasti na kojima radi Zaštitnik građana i želela bih te oblasti na kojima radi Zaštitnik građana da uporedim sa stanjem do 2012. godine i sa stanjem od 2012. godine kada je SNS preuzela vlast.

Naime, Zaštitnik građana u okviru svojih ovlašćenja imenuje zamenika u okviru nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Tu se, naravno, podrazumeva da Zaštitnik građana ima pravo na nenajavljene i neometane posete i kazneno-popravnim zavodima i ustanovama socijalne zaštite i psihijatrijskim bolnicama.

Moram da istaknem da su do 2012. godine, kada je u pitanju Uprava za izvršenje krivičnih sankcija i naši zatvori, bili do te mere prenatrpani da smo jednostavno bili zadnji i nismo mogli da se rangiramo na toj listi koja se tiče prenatrpanosti zatvora, a prenatrpanost zatvora direktno je povezana za nehumanim uslovima života zatvorenika u zatvorima. U zatvorima je bilo 156 osuđenika na 100 slobodnih mesta.

Od 2012. godine, kada smo došli na vlast, 200 hiljada metara kvadratnih prostora je obnovljeno i rekonstruisano, a koji se odnose na pravosudne institucije, a što se tiče zatvora toliko su unapređeni uslovi da je pre tri godine, 2018. godine, u Pančevu otvoren najmoderniji zatvor po najvećim evropskim standardima, zatvor koji je prilagođen i osobama sa invaliditetom. To je zatvor najsavremenijeg tipa u kome je u potpunosti omogućena potpuna resocijalizacija zatvorenika, ali naravno i potpuno humani uslovi za izdržavanje zatvorske kazne.

Takođe, moram da istaknem, kada je u pitanju nacionalni mehanizam za ostvarivanje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom da žuta tajkunska vlast do 2012. godine, ne da nije vodila brigu o osobama sa invaliditetom, nego ih je pljačkala, tako su Dragan Đilas i njegov partijski kolega Pajtić opljačkali decu ometenu u razvoju kroz uzimanje novca za izgradnju dvorca Heterlend, koji je trebao da služi za decu ometenu u razvoju.

Naravno, u vreme vlasti žutog tajkunskog preduzeća do 2012. godine deca mentalno ometena su opljačkana. Od dvorca Heterlend ostale su samo ruševine, korov i ništa drugo.

Danas zahvaljujući pokrajinskoj Vladi, dvorac Heterlend je potpuno renoviran i on neće služiti samo za decu sa smetnjama u razvoju, on će služiti za rekreativnu nastavu i za boravak dece iz čitave Srbije. Kapacitet tog dvorca, danas renoviranog zahvaljujući sredstvima pokrajinske Vlade, je boravak na više dana 120 dece.

Takođe, moram da istaknem da do 2012. godine u vreme vlasti pljačkaškog preduzeća Dragana Đilasa, koji je opljačkao građane za 619 miliona dinara, postojala su pravno nevidljiva lica. Ta pravna nevidljiva lica su bili uglavnom pripadnici romske nacionalnosti. Bez obzira što je EU ukazivala na propuste kada se tiče pravnog okvira tih lica njih naravno to nije doticalo, jer zadnje čime bi se oni bavili, odnosno nisu se uopšte bavili, to je pitanje ljudskih prava.

Naravno da smo i tad pravno nevidljiva lica od 2012. godine uveli kroz pravni okvir lica koja mogu da imaju i zdravstvenu knjižicu, koja mogu i da se školuju, koja mogu da uživaju sva ljudska prava, koja im pre svega Ustav i zakoni ove zemlje dozvoljavaju.

Da ih nije zanimala, žutu tajkunsku vlast, ni jedno ljudsko pravo, a Zaštitnik građana se bavi zaštitom ljudskih prava i rešavanjem po njihovim pritužbama, govori i ta činjenica da su 600.000 ljudi ostali bez posla i na taj način ugrozili osnovne egzistencijalne potrebe i radnika i njihovih porodica. Ugrozili su pravo na zdravstvenu zaštitu svakog deteta čiji su roditelji ostali bez posla, jer zdravstvene knjižice te dece bile su neoverene.

Trebalo je od 2012. godine da vlast preuzme naravno SNS i zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću za ovo vreme lično on otvorio je preko 250 fabrika u koje građani ostvaruju pravo na rad, a pravo na rad predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava.

Da žuta tajkunska vlast koja je danas ne kritičar, nego kritizer ove vlasti, jer oni nemaju nikakvu politiku, nego samo plasiranje laži, laži i laži, kao i mržnje, pre svega prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i prema članovima njegove porodice pokazuje i činjenica da je Dragan Đilas lažnim ugovorom, ugovorom u kome stoji izgradnja objekta od opšteg društvenog interesa, odnosno izgradnja dnevnog boravka za decu, izgradio kuću „Velikog brata“, na taj način uveo prvi rijaliti program u Srbiji i na taj način trgujući sekundima opljačkao ponovo građane Republike Srbije i stekao nezakonito milione.

Želim da istaknem još jednu nadležnost Zaštitnika građana, a koja se odnosi na zaštitu, promociju i unapređenje prava deteta. Našim Ustavom i svim našim zakonima prava svakog deteta su jednaka. Jednakost prava je garantovana za svako dete. Izgleda da u ovoj državi jedino nije ovo pravo garantovano deci Aleksandra Vučića, predsednika i iz tog razloga pozivam sve nadležne organe, institucije da se ovim pitanjem pozabave, da se nađu mehanizmi i mere kako bi se zaštitila prava, interesi i maloletnog Vukana i Milice i Danila.

Takođe, za žutu tajkunsku vlast, za lopove, pljačkaše narodnih para, izgleda da je normalno da brat ne voli brata, izgleda da je normalno da sin ne voli oca i majku, izgleda da je za žutu tajkunsku vlast, koja nema nikakve moralne norme i kriterijume normalno da roditelj ne voli dete.

Međutim, Srbija je zemlja pristojnih ljudi. Moralne vrednosti da brat voli brata, moralne vrednosti koje se tiču skladnih i harmoničnih porodičnih odnosa, moralne vrednosti da otac vodi brigu o svojoj deci, moralna vrednost da je dete najveće bogatstvo jednog roditelja je nešto što cene i poštuju i to je naravno visoko na listi prioriteta naših građana.

Ono što je za naše građane takođe važno i što naši građani prepoznaju to je da Aleksandar Vučić danonoćno živi i radi da bi Srbiji i njenim građanima bilo bolje. Zato politika Aleksandra Vučića nema alternativu i zato ta politika koja vodi u prosperitet i budućnost, kako nas danas, tako i generacija koje dolaze i naše dece, sigurno će na predstojećim izborima dobiti ubedljivu pobedu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeći na listi uvaženi narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, teško je govoriti o ovoj temi, a da se ne setimo čuvenog dvojca bez kormilara - Rodoljub Šabić i Saša Janković.

Kada su mene svojevremeno smenjivali sa mesta predsednika Skupštine opštine Inđija ja sam se obratio Saši Jankoviću, s obzirom da je prekršena izborna volja građana, tako što sam smenjen na sednici koju je DS održala u zgradi Uprave vodovoda.

Dakle, ja sam jedini funkcioner koji je smenjen u zgradi Uprave vodovoda gde se nalazilo i sedište DS, pa je ta sednica održana u zgradi Uprave vodovoda u sedištu DS, gde je bila i kancelarija predsednika opštinskog odbora DS. Odgovor Saše Jankovića, tada prvog Zaštitnika građana, u stvari zaštitnika svoje velike plate je bio da ga moja prava ne interesuju. Verovatno da ga posle izbora stvarno nije ni interesovalo.

Sećamo se Rodoljuba Šabića, čuvenog, nezavisnog, regulatornog tela, ili kako se to već zove, koji je bio toliko nezavistan da je u svojoj karijeri promenio tri političke partije i bio funkcioner u tri političke partije. Dakle, predsedavao je Narodnom skupštinom. Bio je ministar. Dakle, ne znam šta je još trebao da bude pa da bude uistinu nezavistan, ali ta njegova nezavisnost se ogleda u funkcijama koje je vršio u svom prethodnom radu pre nego što smo ga izabrali za Poverenika, odnosno izabrala ga je DS. I tako Sašu Jankovića bivšeg julovca i ne znam šta sve nije bio i gospodina Šabića izabrala i postavila neodgovorne ljude na odgovorna mesta.

U principu kažu da je demokratija vladavina većine. To je ono iz naroda, za narod itd, od naroda, iz naroda, za narod, da je vladavina većine. Bojim se da sistem koji trenutno prenosi deo vlasti na nezavisne organe i tela i nevladine organizacije, da njih ne zaboravim, to je onaj čuveni Martinovićev zakon koji je proistekao kao paralelni deo bivše žute DS, bojim se da je deo vlasti, deo javne vlasti u državi prenet na nezavisne organe, nezavisna tela ili kako se to već zove i nevladine organizacije koje nas vrebaju na svakom ćošku itd.

Znači, narod, sastavi se njih troje i registruju neku nevladinu organizaciju i oni se onda direktno mešaju, upliću u vršenje vlasti i ako se zamerite nevladinom sektoru koji je dobar sa tobož nezavisnim regulatornim medijima i još ako vam Šabić i Saša Janković sednu za grbaču, onda imate problem koji smo mi morali da prevazilazimo. Dakle, na takav način se bivši režim odnosio prema tim navodno odgovornim funkcijama.

Tvrdim da većina od narodnih poslanika, posebno mi koji smo nešto duže ovde, dnevno primi više ljudi nego Poverenik, u slučaju Šabića to je bio zaverenik i Zaštitnik građana, dakle, nema dana da ne primimo po tri, četiri, pet, šest osoba itd. dok ovi tamo beleže svaki telefonski razgovor, ubeleže kao, evo, oni su radili sa građanima i u principu to rade za velike pare.

Sledeći Zaštitnik građana koga ćemo izabrati po ovom zakonu biće izabran na osam godina. Zamislite koliko jedan građanin može da dobije na Bingu, ili kako se to zove, oni koji dobiju 100.000 evra, 200.000 evra, 300.000 evra su slabiji dobitnici od Zaštitnika građana. Ja sam ovako izračunao, pošto će mu plata biti kao plata predsednika Ustavnog suda, ja sam izračunao da to neće biti ispod 4.000 do 5.000 evra mesečno i ja se već duže vreme protivim da mi kao poslanici Narodne skupštine koji prolazimo izborne cikluse maltene svake dve godine, kad god neko zatraži ili ne zatraži izbore mi to organizujemo, izborne kampanje u okviru stranaka itd. Krvavo mora ipak da se radi, to građani treba da znaju, da bi se uopšte došlo na izbornu listu. Ima da lepite plakate, ima prstići da budu od lepka itd, ima da idete na javne skupove, da se kvalifikujete, imaju tom prilikom građani koje će navodno ili tog trenutka štiti Zaštitnik građana, ima građani da vam kažu koješta na tim tribinama, ima da, posebno mi iz manjih stranaka, recimo, koja zastupaju seosko stanovništvo, ima da se malo i smrznete po ovim salama, jer tu obično na selu duva promaja, obično je hladno itd, ima i lošijih poslova od naših, ali da bi vi došli ovde i da bi birali čoveka ili da bi odredili Zaštitnika građana zakonom, vi morate da prođete neku proceduru koja nije baš tako laka i pri tome birate osobe sa četiri puta većom platom.

U principu, ja sam za to da one koje mi biramo nemaju veću platu od predsednika Skupštine ili predsednika Republike. Za mene nije normalno da Zaštitnik građana ima veću platu od predsednika Republike, koji prolazi danas, predsednik Republike prolazi kroz toplog zeca, cela porodica, a Zaštitnik građana lepo ušuškan sa četiri puta većom platom.

Pa, vi izračunajte, gospodine Arsiću, četiri, pet puta veća plata od predsednika Skupštine pa puta osam godina. Ja izračunao, to je 500.000 evra i ako je prethodno bio još pet godina, to je 800.000 evra. Retki su oni koji na Bingu ili tim igrama na sreću mogu da dobiju 800.000 evra, i naravno slava im udari u glavu. Ja sam to posmatrao ovde, nezavisna regulatorna tela, oni kad dođu rašire se ovde po ovim klupama i onda prema nama nastupaju i postupaju sa visine svoje plate. Kao, šta ovi poslanici, pa, oni imaju četiri puta manju platu. Šta, pa, ja imam vozača nekoliko automobila, pa, da, ja imam ne znam, četiri pomoćnika, ne znam koliko sekretara itd, i ovi pomoćnici upadnu u med, onako, zajedno, koliko ih ima, četiri sa Zaštitnikom građana, i oni postanu država u državi i vlast, deo vlasti i pripada im mnogo više slasti nego parlamentu, predsedniku Vlade, predsedniku Republike. Onda se oni sa nama ponašaju tako kao sa visine njihove plate i kao, šta sad ovi sirotani tamo hoće i bitni smo im samo dok ih ne izaberemo imenom itd.

Za mene nije prihvatljivo da oni imaju veće plate. Ja ne tražim da mi imamo njihove plate, evo ja tražim da oni imaju naše plate. Pa da vidite kako neće biti gužva i neće biti otimanja za mesta Zaštitnika, Poverenika.

Obično u drugom delu mandata… znate onu priču o cariniku, kao šta da mu kupe za rođendan. Pa razmišljaju, razmišljaju i jedan se seti i kaže – ej, ljudi, a da mu damo još jednu smenu. Ovaj treći kaže – nemojte ljudi, pa mnogo je dve smene. Tako i ovo, mislim da je mnogo osam godina bez ikakvog reizbora. Verovatno ćemo da postavimo bilo koga u Srbiji, u drugom delu kada oseti da više ne može da bude reizabran po ovom zakonu, verovatno će krenuti u politiku kako je to kretao Saša Janković, pa priželjkivao da onaj ko ima četiri puta manju platu od njega i ko radi njegov posao svakodnevno, prima građane, kao što je to predsednik Vlade Aleksandar Vučić radio, kasnije predsednik Republike, i primao građane, a ovaj drugi se bavio politikom.

Imali smo suludu situaciju, red pred Kancelarijom predsednika Vlade, red građana koje on prima, sluša o njihovim problemima, ko je gladan, ko je bos, ko je nezaposlen, ko je slabo plaćen, kome treba za lekove, a kod Zaštitnika građana nema gužve. Onda se ja pitam, čekaj, što ovaj koji treba da štiti, a ne štiti ima četiri puta veću platu od predsednika Republike koji radi njegov posao?

Saša Janković je naravno, to je svima poznato, bio opasan i po okolinu još kao student i kada se domogao funkcije sada svi drugi zaštitnici će možda da okupiraju njega, pa će u drugoj polovini mandata da kažu – e, sad malo da se ja kvalifikujem za politiku i počnu da rade naš posao kao što su to radili Rodoljub Šabić i Saša Janković.

Posebno je recimo zanimljiv ovaj Šabić. Napao ga beton posle neke pijanke i on je onda bio ljut, kao, vidi šta su mi uradili od države, skače trotoar, onako bezobrazan beton skače i ugrožava sirotog Poverenika zaverenika. Posebno mu je parlament bio onako pod kontrolom. Umesto da parlament kontroliše njega, šta on radi za tako veliku platu, bivši političar se setio da bi on sa tog mesta mogao da kontroliše nas, pa sam ja bio lažljivi lupež itd.

Sad, zamislite čoveka koga smo mi izabrali, potvrdili njegov izbor, kao hajde sad da mi ne menjamo Poverenika, da ne menjamo Zaštitnika građana, da im damo još jednu šansu. Oni tu šansu upotrebili, bolje reći zloupotrebili da se politički kvalifikuju sa željom, znaš, ako nekom stane srce mogao sam uskočiti na njegovo mesto i postati političar.

Samim tim što vam je Zaštitnik građana postao kandidat na predsedničkim izborima, dovoljno je reći to i videti koliko su oni spojili svoju funkciju sa politikom. Privilegije, svi narodni poslanici dolaze uglavnom svojim automobilima, Zaštitnik građana ima nekoliko automobila na raspolaganju, ima kabinet, dok narodni poslanici primaju građane i podnose deo tereta koji treba da podnose oni.

Zato treba biti pažljiv. Ja ću da glasam za ovaj zakon. Videćemo kako će on da bude sprovodljiv, ali u principu sistem koji nam nude iz Brisela uglavnom traži određene žrtve. U politici ne dobijete uvek što vi hoćete, često dobijete i ono što drugi hoće i zemlja kao zemlja mora da se uklopi ukoliko želi da bude članica EU, a meni EU sve više.

Nisam ja ni evroskeptik, jesam ali u malim količinama, meni ta EU kako rešava svoje probleme, sve više me podseća na SFRJ negde iz 1989. godine međusobne optužbe itd, ali prema Srbiji su veoma surovi. Treba vam ovo, treba vam ono, stavite Zaštitnika, stavite neke ljude koji su nama simpatični i onda dođe Tanja Fajon i neko od tih evroparlamentaraca i kaže, čak koji se ne pitaju u svojoj zemlji kao Bilček itd, a vi morate sad ovako, pa dajte opoziciji, od 1996. godine sam učestvovao, dajte im 30 nekih tačaka. Mi ispunimo 30 tačaka, oni neće na izbore. Onda evroparlamentarci – hajde sad ponovo dajte im ovo, itd.

Mi onda vodimo naporne pregovore, oni nas nadziru, nevladine organizacije nas nadziru, tobož nezavisni novinari nas nadziru, kad se pojavio Zaštitnik građana i rekao – ljudi, ne mogu da postoje neregistrovane političke stranke, one moraju da se registruju, po zakonima koje su doneli ovi žuti pre nas. Da bi registrovali političku stranku, treba vam 10 hiljada potpisa. Tako su oni smislili kako da se reše opozicionih stranaka i da imaju što manje konkurenata na političkom tržištu i to su bili prava građana da se bave politikom. Znači, više nije moglo 100 potpisa, nego je moralo odjednom 10 hiljada potpisa i sve političke stranke koje su bile registrovane morale su kao ono u SFRJ, da samo prešaltaš u sve republike, tako sve političke stranke kažu – e, sad, svi na šalter, ima da se preregistrujete, eto, žuti bog, Boris Tadić naredio i Dragan Đilas, Vuk Jeremić itd, naredio da mora da bude 10 hiljada članova u jednoj političkoj stranci.

Da li su građani uskraćeni da mogu da osnuju političku stranku? Naravno da su bili uskraćeni. E, sada, kad su se posvađali posle gubitka vlasti i od jedne kvočke nastalo sto pilića, sa političkom snagom koja je manja od moje stranke koju su stalno ismejavali, e, onda je bilo – mi smo pokret.

Sad ja vas pitam, gospođo ministarko, šta je to pokret? Ja nikako ne mogu, bavio sam se politikom, pokušavam još uvek, ali nikako da saznam šta je pokret? Malo ja pročešljam, pokret je Pokret za preokret. Onaj naš kolega koji je bio ovde, koji je ustanovio pravilo da politička stranka mora da ima 10 hiljada članova. Ali, kad je to došlo da se odnosi na njih, kad nemaju više 10 hiljada članova, niti mogu to da prikupe, onda kažu – mi smo pokret. Ja to malo pogledao, kad ono udruženje građana. Potrebno je tri člana, recimo, u slučaju tog preokrenutog, on, žena i svastika i on registrovao Pokret za preokret. Odjednom, niti je stranka, niti je baba, niti je devojka, ne možeš da utvrdiš šta se to dešava.

A Zaštitnik građana, boli ga briga za prava onih građana koji se bave politikom i moraju da osnuju političku stranku da bi to činili. I onda imate nezavisna regulatorna tela, pa imaš medije. Još nisam čuo da je Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja stao na stranu građana i rekao – vi imate pravo na objektivno informisanje, imate pravo na medije, mediji koji pišu o vama i koji vaš informišu ili dezinformišu moraju da budu registrovani u Republici Srbiji da bi vi mogli da iskoristite pravo prigovora, pravo na odgovor, itd. Imate neregistrovane političke stranke, te pokrete, registar pokreta ne postoji, postoji registar sportskih organizacija, postoji registar udruženja građana, postoji registar političkih stranaka, ali registar pokreta ne postoji i oni zloupotrebljavaju pravo okupljanja.

Onda o aktivnostima neregistrovanih političkih stranaka na neprijavljenim i nezakonitim javnim skupovima, gde se, recimo, prozivaju lekari zbog korone, vakcinacije itd, znači na neregistrovanim skupovima, a odatle izveštavaju, informišu ili dezinformišu tzv. nezavisni slobodni ali neregistrovani mediji. I onda dreka – Zaštitnik građana ćuti, Poverenik od informacija od javnog značaja, a informacija koja dolazi iz medija bi trebala da bude predmet rada Zaštitnika i Poverenika, i onda oni kažu – znate šta, dragi protestanti, evo pred RTS-om nema nikog i onda sa osam kamera se organizuju nemiri u državi, lupa Skupština, na neprijavljenim javnim skupovima, registrovane političke stranke prave krš i lom a izveštavaju neregistrovani mediji koje ne možete ni tužiti u Republici Srbiji za dezinformisanje, zato što dobijete odgovor da oni nisu registrovani u Republici Srbiji i da oni nisu strana koja može da bude tužena u Republici Srbiji.

Na sve to onda građani imaju prava da budu obavešteni o određenim proizvodima, da putem oglašavanja saznaju šta treba da kupe u „Maksiju“, itd, koje su cene, i onda vidite te nezavisne medije, sloboda medija i pravna država, vladavina prava. To su uglavnom zamerke, jel tako, koje dolaze – odakle? Ko prenosi to? Ovi iz EU što su izlobirani.

Ja mislim da ako žele da se mi borimo protiv korupcije, prvo u EU bi trebali malo da se pozabave korupcijom, jer neke odluke da u mnogim zemljama operator ne može da bude vlasnik medija, a u Srbiji nam vrate zakon, kaže, e, kod vas operator može da bude vlasnik medija. Onda on nije vlasnik, on je operator u Srbiji, ali on nije čak ni vlasnik medija u Srbiji, već je on vlasnik medija u Luksemburgu, pa onda ne odgovara nikom. Onda imamo nezavisne medije koji kukaju na slobodu medija, a registrovani. Navodno, program emituju, ovde ga samo istovremeno preuzimaju, a navodno program emituju u Luksemburgu ili u Sloveniji.

Čak i napišu tako ovi iz nezavisnog regulatornog tela iz REM-a kako oni nama pakuju program, iz Beograda tako ide malo do Luksemburga iz Luksemburga u Sloveniju, gde nam „pakuju“ program, čak su upotrebili taj izraz, to nije reemitovanje već šetanje signala i odande nas, kao, informišu i pri tome nikom ništa ne plaćaju.

Domaći mediji moraju da plate sve, REM-u, RATEL-u, SOKOJ-u, OFPS-u autorska prava itd, dok ovi nezavisni, kao slobodni mediji, profesionalni, kako kažu, u vlasništvu Đilasa i Šolaka, znači u vlasništvu političara, Evropsku uniju baš boli briga što je Đilas umešan u medije, što ne bi trebalo da jedan političar bude vlasnik medija, nema nikakve veze, živela sloboda medija. Ako su za slobodu medija, onda je trebalo da se zalažu u Luksemburgu za slobodu medija. Imate izveštaj N1 televizije koja kaže da je odlikovan dopisnik N1 televizije u Luksemburgu. Kako dopisnik N1 televizije u Luksemburgu, kad Šolak i Đilas tvrde da su ti mediji registrovani u Luksemburgu? On je dopisnik ovde, a ne tamo.

Znači, malo-malo pa im se otkine neka istina, saopšte je, a da nisu ni svesni da su je saopštili. I onda nezavisna regulatorna tela koja ovde ne plaćaju ništa, ne moraju da imaju dozvolu, ali u Zakonu o oglašavanju i piše da ne mogu da emituju srpske reklame, a onda oni uzmu i emituju srpske reklame i tako direktno utiču na slobodu medija koji su registrovani, zato što kad ostanu bez prihoda, nema slobode medija bez prihoda od oglašavanja, da medij može da ima plate za zaposlene, tehniku itd, da može da emituje program njemu trebaju prihodi, a prihodi se ostvaruju uglavnom oglašavanjem.

Ali strani mediji koji reemituju navodno program nemaju pravo, po članu 27. Zakona o oglašavanju, na reklame, nemaju pravo da obaveštavaju građane o proizvodima, akcijama itd. I vi danas gledate na luksemburškim medijima, pa čak na „Foksu“, gledate srpske reklame gde pišu čak i cene – 399 dinara itd. I sad neko hoće da mi dokaže da, recimo, ide akcija u dinarima u Vašingtonu, u Njujorku, u Berlinu, u Parizu. I sad zamislite da mi registrujemo, recimo, u Inđiji, fiktivno. Kao, u Evropi možeš da registruješ televiziju, a ne mora da emituje program. Ona direktno krši konvenciju, jer gađa državu-članicu koja je potpisala konvenciju, u celini ili pretežno, a to se smatra zloupotrebom prava. To radi N1 televizija.

Ovi koji nam naturaju razna nezavisna tela, organe itd, uglavnom ćute na takve prekršaje. Ono što nije dozvoljeno u njihovim zemljama, dozvoljeno je da se radi u Srbiji. Zamislite da mi otvorimo studio u Parizu, u Beču, u Berlinu itd. i krenemo mi da emitujemo njihove reklame, napadamo Makrona, Merkelovu itd, njihove partije, žalimo se na manjak slobode medija itd. Mi kažemo – znate šta, mi smo registrovani u Inđiji, mi tamo ne moramo da emitujemo program, evo, mi malo reemitujemo program ovde.

Mislim da bi takve televizije, divlje, bile zatvorene za 15 minuta, da bi kazne bile veoma velike, da bi se ponašali veoma surovo protiv divljih, piratskih medija, a kod nas divlji, piratski mediji u „Junajted mediji“, tužili državu Srbiju, tj. građane koji čine tu državu, koji bi trebali da plate njima štetu, i evo njihove investicije koje dolaze iz Luksenburga, belosvetskih ostrva, ne znam odakle, iz Holandije, itd. njihove investicije su ugrožene.

Gospođo ministarsko, ja vas upozoravam, kao člana Vlade, da je velika mogućnost da izgubimo arbitražu, s obzirom da i njihove sudije, te spolja, mi to dobro poznajemo, vole sve što vole mladi, ono što ne mogu da koriste u svojoj državi, vrlo rado će da koriste iz Srbije, a ovi Šolakovi, Đilasovi, mediji imaj te crne pare, stečene reklama, nezakonitim reklamama, suprotno članu 27. i viškom tih crnih para, mogu da utiču na one što, vole sve što vole mladi, i na takav način država i građani mogu da izgube spor, a pri tome Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, to neće nikako interesovati.

Zamislite sada te nezavisne medije koji izveštavaju sa skupa koji nije prijavljen. Oni čak te proteste, na neki način organizuju, sazivaju, pozivaju, izveštavaju, sve oni rade, i sebe nazivaju objektivnim novinarima. Pri tome njihovi novinari imaju tri puta veću platu. Kako imaju tri puta veću platu ili više puta veću platu od novinara u registrovanim medijima itd? pa, zato što uzmu prihode od oglašavanja od medija koji na to imaju pravo, i zbog toga se registruju u Srbiji. Oni koji se ne registruju i nemaju pravo na oglašavanje, uzmu te pare, i kupuju tako, ne samo novinare, kupuju političare, kupuju, ne znam… Izašao je onaj spisak Đilasa šta je sve platio, kako je kupio političku stranku od onog Bulatovića i tako dalje za 5,7 miliona. On je bio vođa Zelene ekološke partije, i čim je čuo da je sve platane posekao Đilas u Beogradu, on rešio da nekoliko godina posle toga ustupi političku stranku, jel, Bože moj, treba skupiti 10.000 potpisa. Onda vam osvane jedan nezavisni poslanički klub u korist Đilasa, a da na izborima nisu bili. To je bilo normalno i za Poverenika, zaverenika i tako dalje, i danas se mi bavimo tim temama.

Da pitam sledeće – da li građani imaju pravo na listu najvažnijih događaja, koji po zakonu član 74. ne smeju da budu lišeni prava na najvažnije događaje? Recimo, fudbalske utakmice reprezentacije su na listi najvažnijih događaja, koje isključivo pravo, piše u zakonu, imaju pravo da prenose mediji koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, celu Republiku Srbiju i imaju slobodan pristup. Vi odjednom vidite nezavisno regulatorno telo, ćuti, a utakmice prenosi - ko? Utakmice prenose Šolakove i Đilasove televizije i pri tome direktno krše član 74. jer takve događaje od interesa za sve građane, ne smeju da liše tog svog prava, oni lišavaju, i ako pokrivaju samo polovinu tržišta i nema slobodnog pristupa, nego se radi o kablovskim kanalima.

Znači, takav građanin mora da se pretplati da bi to gledao, mora da se pretplati. Koja su to njegova prava? Ko štiti građanina? Kad zakonom ima pravo da prati te događaje na televizijama koje su mu dostupne, koje pokrivaju celo tržište. Oni to ne mogu da prate zato što je neko uzurpirao zakonom garantovano pravo. I ništa.

Nezavisno regulatorno telo ćuti, i ako ga plaćaju upravo televizije koje pokrivaju celo tržište, odnosno, one koje su registrovane, oni plaćaju, odakle masne plate primaju članovi Saveta REM-a, funkcioneri, ne znam, izvršni direktor, itd, kao da zakon ne postoji. Zakon ne važi, sem za nas koji smo registrovani, radimo u skladu sa procedurama. To je isto kao kada bi ja otvorio obućarsku radnju, plaćao sve doprinose, onda se pojavi obućar koji ne plaća ništa, i vrši iste usluge, i kaže – eto, ja malo registrovan u Luksemburgu.

Još nisam video Zaštitnika građana, odnosno, a baš, očekujem da Pašalić pokrene to, da kaže – znate šta, ne mogu moji građani da budu lišeni prava da gledaju fudbalsku reprezentaciju Srbije, ili košarkašku, ili bilo koji događaj sa liste najvažnijih događaja, to je njima zakon garantovao, i ja Zaštitnik građana sa ovako malom platom, ima da poginem da moji građani ostvare ta prava. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima predlagač, uvažena ministarka Marija Obradović. Izvolite.

Hvala.
Samo kratko, ne mogu da ne reagujem na izlaganje poslanika Rističevića, vi zaista dugo, mi smo i bili kolege dugo u parlamentu i vi već nekoliko godina govorite o toj problematici, mislim na ove Luksemburške televizije i nikako da dobijete neki institucionalni odgovor. To je možda pomalo neozbiljno prema vama, vi ste ipak glas naroda i narodni poslanik i neko bi morao da reaguje ili da govorite neistine ili da postupi po onome o čemu vi govorite. Prema informacijama koje ja raspolažem, vi zaista govorite istinu, ali pretpostavljam da nećete odustati od tih tema kojima se već više godina bavite. To se na kraju zove, politička borba.
Ono što meni jeste zanimljivo, vi ste dosta kritički govorili i o ličnostima koje su prethodno zauzimali pozicije Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja o gospodinu Jankoviću i gospodinu Šabiću. Pomalo ste govorili u šaljivom tonu, odnosno zvučalo je šaljivo, ali jasno mi je da ste bili izuzetno nezadovoljni njihovim radom i nekako ste to nezadovoljstvo sad preneli i na ove aktuelne čelnike ta dva nezavisna tela. To je bar moj utisak, ne znam da li sam pogodila.
Suština je u tome da sve to o čemu ste govorili je odlična prilika, da donoseći ovaj novi zakon i za Zaštitnika i za Poverenika, zapravo budete izuzetno strogi u meri kojoj vam to zakon dozvoljava kada birate sledećeg Zaštitnika građana, odnosno Poverenika. Proces sada izgleda malo drugačije, ali se svakako javni poziv upućuje od strane predsednika parlamenta. Svima je dozvoljeno da se prijave po ovom predlogu zakona i za sada na zamerku poslaničke grupe SPS mi smo dali mnogo širi predlog od pravnika. Dakle, vodeći se pravilima Venecijanske komisije, venecijanskim principima, ali pričaćemo o tome kada budemo u danima za pojedinostima, da li je to dobro rešenje da to bude isključivo pravnik ili možemo biti nešto širi, a da onda imamo dobro organizovanu grupu, odnosno tim službenika u okviru kancelarije, u okviru te službe koja će voditi računa i o stvarima o kojima ste vi govorili i svakako to treba uzeti u obzir.
Lično mislim i to je oslikano u zakonu koji je rezultat rada velikog broja institucija da zaista treba da otvorimo što veći krug kako bismo dobili što boljeg kandidata. Jednostavno tako rečeno, ali pričaćemo u danu kada budemo razmatrali, u pojedinostima ovaj zakon.
Još jednom, poslaniče Rističeviću, za mene je uvek zanimljivo kada vi govorite i ja se nadam da javnost će vas podržati u vašim inicijativama, jer ne treba od te vrste političke borbe odustajati i sve dok ima onih ljudi koji strogo svakodnevno prate svaki korak Zaštitnika i Poverenika za informacije od javnog značaja, oni svakako neće moći opušteno da rade svoj posao.
Visina zarada o kojima ste vi govorili nekako kažu nije zgodno razgovarati o tuđim platama, to je neko pravilo, ali kada je ova situacija u pitanju o kojoj vi govorite, očigledno taj stepen vašeg nezadovoljstva njihovim radom, a ljudi kada su nezadovoljni, kako ko radi onda počinju da vas pitaju za platu. Kada su ljudi zadovoljni kako neko radi, onda i ne pitaju mnogo.
Tako da su tu otvorena mnoga pitanja danas. Slažem se sa vama da o svemu tome treba ovde razgovarati, otvoriti ta pitanja, jer što je širi dijapazon pitanja koja otvaramo pre ćemo naći bolje odgovore. Ne treba da bude zaštićenih u Srbiji, ni na koju temu, a u ovom trenutku u Srbiji zaista imamo, rekla bih duple aršine. Ono što važi i što može da se napada kada je Aleksandar Vučić u pitanju i njegova porodica, za neke druge nije dopustivo.
Tako da u pravu ste, kolega Rističeviću, treba otvarati što više pitanja dok ne dobijemo konačne odgovore koji će zadovoljiti većinu ljudi u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministarki na pojašnjenju.

Sledeći na listi, uvaženi narodni poslanik dr Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, gospođo Obradović, sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije.

Prvo bih želeo, na početku, da čestitam mojim dragim naprednjacima i svim građanima Srbije, koji slave, srećnu slavu sv. Petku, sa željom da nam podari, prvenstveno puno zdravlja, dakle vama i vašim porodicama, a SNS želim da predvođena Aleksandrom Vučićem nastavi dalje da pobeđuje, na svim predstojećim izborima, da SNS i predsednik Aleksandar Vučić još dugo, dugo budu na vlasti zbog interesa građana Srbije i da SNS sve ovo određuje efikasno i profesionalno, kao što je do sada slučaj, u službi građana i da beležimo rezultate u svim oblastima i što se tiče državne uprave i lokalne samouprave i što se tiče zdravstva i što se tiče svih drugih sektora.

Kada govorimo o Zaštitniku građana i kada govorimo o Povereniku za informacije od javnog značaja, moramo da se podsetimo, što su odlično odradile i moje kolege narodni poslanici, koji su govorili pre mene, moramo da se podsetimo na Sašu Jankovića i Rodoljuba Šabića.

Jedan od glavnih kritičara, aktuelne vlasti i još dok je bio poverenik i kasnije je upravo Rodoljub Šabić. Rodoljub Šabić je u više navrata kritikovao mešanje izvršne i zakonodavne vlasti, u rad poverenika, a ta kritika je uglavnom bila stručna ili zato što poverenik nije reagovao kada je trebao i stalno je insistirao na toj nezavisnosti.

Inače, da podsetim građane Srbije, Rodoljub Šabić je bio narodni poslanik Skupštine Srbije, tada je govorio drugačije. Bio je jedno vreme i potpredsednik Skupštine Srbije, a posle je bio i ministar i to upravo na vašem mestu, bio je ministar državne uprave i lokalne samouprave. I tada je i te kako insistirao, ranije zakonodavna, a tad kad je bio ministar, da izvršna vlast imam pravo kritike, on, kao ministar može da kaže, kritikuje, da osvrne itd.

Onda kada je postao poverenik, od jednom je postao nezavisan i krenuo da kritikuje zakonodavnu i izvršnu vlast, čiji je i sam bio. Neverovatan čovek.

Primer broj dva, Saša Janković. Bio je državni službenik u ministarstvu omladine i sporta, za vreme Slobodana Miloševića, posle je radio, kao službenik nevladine organizacije i ne mogu više da se setim gde je radio, onda je postao poverenik. Kada je bio poverenik, odnosno izvinjavam se zaštitnik građana, Ombudsman, kada je postao Saša Janković, Zaštitnik građana, opet je krenuo da kritikuje izvršnu vlast, ali ne u prvom mandatu, kada je Boris Tadić bio na vlasti i Dragan Đilas, nego u drugom, kada je Aleksandar Vučić bio na vlasti i SNS. I onda kada je shvatio da ne može da bude treći put izabran, onda je političar, onda je krenuo da kritikuje sve živo i da govori o raznim izmišljenim zloupotrebama vlasti.

Danas, Saša Janković, pazite to je čovek koji je 10 godina bio zaštitnik građana, danas je progovorio o nekim stvarima, tj. ovih meseci, tačnije sredinom septembra, o informacijama koje je bio dužan da dostavi još tada, nadležnim državnim institucijama i građanima Srbije, a tiče se ugroženosti predsednika republike Aleksandra Vučića.

Dakle, mi smo imali Zaštitnika građana, koji je od nadležnih organa i od građana Srbije, koje treba da štiti, krio informaciju da se priprema atentat na predsednika Aleksandra Vučića.

Možete da zamislite vi to licemerstvo, ali to samo nije licemerstvo, zamislite ne daj Bože da se to dogodilo, šta bi onda bilo? Pri tome, je Saša Janković javno priznao da sarađuje sa zapadnim ambasadama. I to je bio Zaštitnik građana.

Ja se samo nadam, da sadašnji Zaštitnik građana i sadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja, neće biti saradnici zapadnih službi, niti bilo koje strane službe i nadam se da, ako budu dobili neke informacije o ugroženosti i bezbednosti ili predsednika Vučića ili njegove porodice, ili bilo kog građanina Srbije, da će da obaveste i nadležne službe i tog građanina, da mu je ugrožen život.

Dakle, pogledajte samo u kakvim apsurdima smo živeli i šta se danas sve dešava. Dakle, najblaže rečeno neprofesionalizam, što se tiče takozvanih nezavisnih Zaštitnika građana i poverenika, a očigledno su oni bili zavisni, a vreme će pokazati od koga su zavisili i za koga su radili. Mada su se i sami razotkrili. Saša Janković se sam razotkrio.

I onda mi je jako drago, a to je podsetio danas, čini mi se kolega Kesar, da je potpredsednik SNS i gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, podsetio sad u javnosti, na ono što je, čini mi se prvi uradio od funkcionera SNS, decembra 2019. godine, izašao u javnost sa informacijama da su u Ministarstvu unutrašnjih poslova, prave, ne prave, nego da su stvorene paralelne strukture moći, paralelni centri moći, kriminal u policiji i evo danas imamo epilog svega toga i nadam se da će sudski procesi biti doterani do kraja i da će svi oni koji su zloupotrebljavali MUP, sve druge institucije, sarađivali sa mafijom, sarađivali sa zapadnim službama, radili protiv predsednika republike, ko god da je tu bio u pitanju, učestvovali u prisluškivanju predsednika, njegove porodice, praćenju porodice, a sve vreme smo imali ćutanje, između ostalog i većine poverenika.

Nadam se da će to biti razotkriveno do kraja i nadam se da će i sadašnji poverenik i sadašnji Zaštitnik građana, i drugi poverenici reagovati kada imamo očigledne i jasne namerne napade na porodicu predsednika Republike.

Kako na njega, na predsednika Republike, tako na njegovog brata Andreja, a što je najgore, na njegovu decu i maloletnog Vukana i Milicu i Danila, dakle njima ništa nije sveto, ali zato vidim da deo poverenika, a boga mi i deo državnih funkcionera, a i deo ljudi po političkim strankama i parlamentarnim i van parlamentarnim strankama, ćute. Ali, nismo svi isti.

Zato ovom prilikom želim da pohvalim, da čestitam, da se zahvalim i da ima kažem svaka čast, svim mojim kolegama narodnim poslanicima, svim ovim divnim ljudima ovde u sali, i iz SNS i iz drugih stranaka, koji su ustali i stali u odbranu predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Isto tako želim da pohvalim i da čestitam i svim ministrima i državnim funkcionerima i svim funkcionerima i čelnicima iz SNS i drugih naših koalicionih partnera, i drugih stranaka koji su javno progovorili o pretnjama predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, i osudili to i to osudili bolje nego što bi trebale određene državne institucije da osude i da reaguju.

I na sve to, ko kritikuje aktuelnu vlast, ko se smeje i podstiče napade na predsednika Vučića i njegovu porodicu, jedan Dragan Đilas, jedan Vuk Jeremić, jedna Marinika Tepić.

Zašto oni napadaju porodicu Aleksandra Vučića? Napadaju ne bi li urušili Aleksandra Vučića zato što smo svi mi slabi na našu porodicu i svi mi ne damo i spremni smo maltene sve da uradimo za zaštitu naše porodice.

Hoće da ga dovedu do tog stadijuma, da se čovek povuče iz politike.

Zato mi treba da Aleksandru Vučiću i državne institucije i mi koji se bavimo politikom, pružimo punu podršku i zatražimo punu zaštitu i predsednika Vučića i njegove porodice. Prvo, zbog bezbednosti njegove porodice, a drugo da bi Aleksandar Vučić bio još jači da nastavi da vodi Srbiju u sigurnu budućnost za našu decu, a paralelno sa tim određeni elementi oko Đilasa, Jeremića i ovih raznih „ Ne davimo Beograd“, ovih opozicionih kolona okupljenih oko njih, oni imaju želju da uruše Srbiju i njima ne odgovara jaka Srbija, ne odgovara im jaka Srbija, da bi mogli zajedno sa Šolakom da rade šta hoće i da bi mogli da nastave ono da rade i što je moj kolega Marijan Rističević, govorio.

Oni jednostavno ne žele da budu jake institucije, žele da njihovi tajkuni Đilas, Šolak budu što bogatiji i da postanu, ne da postanu nego da ostanu multimilioneri i da nove stotine miliona evra otmu od građana Srbije. Srbija im smeta.

Zato ne treba ni da iznenadi izjava Marinike Tepić da su Srbi genocidni narod.

Pazite, oni sada ceo narod srpski optužuju. Znači, ne samo Aleksandra Vučića, ne samo funkcionere SNS, vas iz Vlade, sada udari po čitavom narodu. Jasno je da se u Srebrenici dogodio veliki zločin, ali se genocid nije dogodio. Jasno je da se dogodio zločin nad srpskim narodom i drugim narodima, ali se najviše zločina, a ja bih rekao i genocid dogodio na srpskim narodom upravo, na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i četrdesetih godina i devedesetih godina. O tome se ćuti.

Ako neko od državnih funkcionera ili predsednik Aleksandar Vučić progovori o opstanku srpskog naroda u Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine, Hrvatskoj, na području južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, svi ustanu iz dela opozicije okupljeni oko Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Jeremića i Ne davimo Beograd i drugih raznih pokreta ustanu da kritikuju i predsednika Vučića i našu državu, zato što im ne odgovara jaka Srbija.

Ono što bih želeo da kažem, a tiče se državne uprave i lokalne samouprave često se nama narodnim poslanicima obraćaju građani sa jednom kritikom na rad službenika, da li po opštinama, da li po gradskim institucijama ili republičkim institucijama da često kada upućuju određene zahteve imamo ćutanje uprave, imamo neblagovremenu reakciju, imamo ignorisanje građana.

Ja bih samo voleo da svi koji rade, a većina, to su čestiti ljudi po lokalnim samoupravama i republičkim institucijama da budu ono što smo i mi ovde narodni poslanici, u službi građana, servis građana.

Znam da je to teško zato što je Demokratska stranka zajedno sa svojim koalicionim partnerima i ovim strankama koji su nastali iz nje zapošljavala more ljudi uglavnom neupotrebljivih po partijskoj liniji i po ko zna kojim računicama, interesima, ne bi li nagomilali administraciju u Srbiji i ne bi li ta administracija lokalne samouprave do republike bila administracija žutog tajkunskog preduzeća.

Ali, uzdam se u većinu zaposlenih ljudi, u njihov profesionalizam i u njihovu ljubav prema Srbiji i građanima da će biti servis građana i da će se nama, narodnim poslanicima građani što manje obraćati sa pritužbom, ćuti uprava.

I na kraju, a tu me je podstakao moj kolega iz Kraljeva, Zoran Bojanić koji je početkom ove godine jedva živ ostao zbog korone, molim građane Srbije, dakle molim, preklinjem, vakcinišite se.

Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću imamo četiri vrste vakcina, grade se fabrike lekova, izgrađene su nove kovid bolnice, najbolje smo u Evropi odreagovali što se tiče borbe protiv korona virusa.

Dragi građani iskoristite to, iskoristite to što je omogućio Aleksandar Vučić svima vama, svima nama. Vakcinišite se, čuvajte zdravlje. Čuvajte zdravlje i svojih porodica i svog okruženja.

Pošto su danas pomenuti izbori nadam se, i to evo poručujem na današnji praznik Svetu Petku, koja je inače i zaštitnica i žena, dakle svih građanki Srbije koja je zaštitnica i bolesnih i siromašnih da će SNS na narednim izborima koji će biti 2022. godine dobiti kao i do sada punu podršku da bi nastavila predvođena Aleksandrom Vučićem da bude u službi građana i da bude još jača i da Srbija bude najbolja što i jeste.

Hvala.

Zahvaljujem, doktoru Mrdiću.

Komentar, uvažena ministarka Marija Obradović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poslaniče Mrdiću, dobro ste mi dali šlagvort da obavestim javnost da je na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije prihvaćena donacija Poljske od 200.000 vakcine „Moderna“. Tako da pored postojećih četiri od danas u Srbiji postoji i peta vakcina „Moderna“. Mislim da smo među retkim zemljama koje imaju takav izbor vakcina i da jedino što nama preostaje da se vakcinišemo, oni koji nisu do sada, oni koji jesu drugom i trećom dozom.
Na nama je da svakog dana govorimo o tome koliko je važna vakcinacija i znam da to radite ovde u parlamentu i to je dobro, jer direktno preko nacionalne frekvencije možete da utičete na svest velikog broja ljudi u Srbiji da vakcinu prihvate kao jedini način borbe protiv Kovida.
Sa druge strane, kao predsednica koordinacione Komisije za inspekcijski nadzor ja želim da pomenem i izuzetno intenzivan rad svih inspekcija u Srbiji, u Srbiji imamo oko 2.400 inspektora koji su organizovani u 46 inspekcija. Mi smo zaista sada podigli sve kapacitete, sve raspoložive snage u nadzoru na terenu, jer je važno da ljudi razumeju da mi u ovoj situaciji moramo svi da podelimo odgovornost.
Ne želim i uvek ću se boriti protiv toga da postanemo i policijska i inspekcija država. Dakle, da se nešto radi pod stalnom prinudom, ali dajte da podelimo odgovornost, mi kao građani Srbije kojima ova država želi najbolje, ili želi da napravi okruženje u kojem ćemo biti maksimalno zaštićeni od kovida.
Dakle, mi kao građani, sa druge strane inspekcije koji imaju obavezu nadzora i kontrole sprovođenja protiv epidemijskih mera i sa treće strane, da to budu u ovom trenutku ugostitelji kod kojih je pik u ovom trenutku da posle 22.00 časova, se niko ne nalazi u zatvorenom ugostiteljskom objektu, gde se konzumiraju hrana i piće, a da pri tome, nema zeleni digitalni sertifikat.
Još jednom da ponovim da svi mi koji smo vakcinisani, barem jednom vakcinom, a uvažavaju se druga i treća doza, svi mi koji smo testirani različitim vrstama testova i koji imamo negativan test, svi mi imamo pozitivan zeleni sertifikat, dakle, možemo da se nađemo u tim prostorima.
Molim građane da svi preko E-uprave potraže svoje digitalne sertifikate, to je na portalu euprave.gov.rs, ili na svim šalterima „Pošta“. Dakle, od početka primene ovih sertifikata je na šalterima „Pošta“ izdato oko pola miliona sertifikata, tako da zaista zahvalnost i preduzeću „Pošta Srbije“ koji je na usluzi građanima da lakše dođu do zelenih sertifikata.
Još uvek je samo posle 22.00 časa obavezno u zatvorenim ugostiteljskim objektima. Mi ćemo i u toku naredne nedelje imati novu sednicu Kriznog štaba, da razmatramo da li ćemo proširiti i vremenski i na druge prostore obavezno posedovanje zelenog kovid sertifikata.
Spomenula sam i Modernu kao još jedan peti izbor za vrstu vakcine u Srbiji. Sa druge strane, spomenuli ste izbore i spomenuli ste da se nadate da će narod pokazati da sve ono što smo mi radili u prethodnom periodu zaista nailazi na pozitivan odjek i da će ljudi barem onih 700.000 ljudi, koji su članovi Srpske napredne stranke zaista snažno podržati svu ovu politiku, na prvom mestu predsednika, Aleksandra Vučića, zatim i Vladu Republike Srbije.
Dobro je da građani znaju da mi nećemo odustati od borbe. Ljudi vole one koji se bore. Ljudi vole one koji ne odustaju. Ljudi vole ljude sa stavom. Vaša borba, vaš nastup mora da ima stav. To je ono što će opredeliti građane prestojećim izborima, bez obzira na kom nivou. Posebno poručujem svojim kolegama naprednjacima, treba da vas vide da se borite, da uzdignute glave idete napred, da ne reagujete na napade, na stalne lažne optužbe, nego da idete napred ponosno podignute glave, ponosni na rezultate i parlamenta, i Vlade i predsednika Vučića.
U tome ćemo biti zajednički tim, verujem. Svih nas 700.000, koliko smo članovi Srpske napredne stranke, ali je, reći ću vam, veliki front građana koji nas podržava u ovom trenutku možda nisu dovoljno glasni, ali mislim da će brojke na izborima pokazati da ova Srbija ima na koga da se osloni.
Hvala.