Hvala, predsedavajući.

Danas govorimo o zakonu koji je od značaja za stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj privrede Republike Srbije i za poslovanje privrednih subjekata na teritoriji naše zemlje, a takvih subjekata je sve više, sve ih je više zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije i to je apsolutno tako. Mi imao podatak da je na kraju oktobra meseca ove godine… Imamo podatke da je u Srbiji, da smo dobili, da smo privukli, primili više od tri milijarde i 140 miliona evra.

Dakle, tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija i to je ubedljivo najviše u regionu, i to je više od 60% od ukupnih svih investicija koje se slivaju na Zapadni Balkan i ove brojke sigurno ne bi bile takve da nije, kao što rekoh na početku, odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i ugleda Srbije koji danas ima i odgovornog rada Vlade Republike Srbije.

Što se tiče tih investicija, najveći broj je svakako iz EU, iz SAD, ali svakako raste i broj investicija sa istoka, iz Narodne Republike Kine, iz Japan, Južne Koreje, ali svakako i Ruske Federacije.

Pored svega ostalog to je svakako ono što doprinosi rastu naše zemlje i mi očekujemo da ćemo ovu godinu završiti sa rastom od preko 7%, što automatski za naše građane znači i veće plate i veće penzije i realizacija svih infrastrukturnih projekata koji su započeti, a svakako i nastavak, odnosno i otpočinjanje nekih novih značajnih kapitalnih projekata za Republiku Srbiju.

Zakon o kome danas govorimo, dakle Zakon o privrednim društvima, važan je za bolji poslovni ambijent, za našu privredu i zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću u Srbiji je stvoren dobar poslovni ambijent, nikada bolji. Pre svega, važno je zato što se čuva mir i stabilnost u našoj zemlji. Zemlja je ekonomski osnažena, zemlji je vraćen međunarodni ugled i dosta novca se ulaže u infrastrukturu i ja mislim da svi shvataju koliko je važno ulaganje u infrastrukturu, u puteve, u modernu železnicu. To su neke osnovne, elementarne stvari da bismo mogli da privlačimo investicije i Srbija je danas premrežena putevima, pored tih puteva se otvaraju fabrike, ljudi se zapošljavaju i ostaju da žive u mestima u kojima su sada i zasnivaju svoje porodice.

Sve je to predsednik Aleksandar Vučić uradio u jednoj razorenoj, opustošenoj Srbiji, kakvu je ostavio tajkunsko-mafijaški režim i kako bi Dragan Đilas želeo ponovo da je vidi, ali građani Srbije vrlo dobro znaju kakve smo puteve imali do pre nekoliko godina, kakve su nam bile bolnice, kakve su bile škole, kolike su bile plate, penzije su se jedva isplaćivale i za vreme vlasti bivšeg režima 700.000 ljudi je ostalo bez posla samo su nizali katanci na vratima od fabrika. To je pustoš koju su iza sebe ostavili Tadić, Jeremić i Đilas.

Taj stručnjak za pustošenje Srbije, Dragan Đilas, odlazi ovih dana u Ameriku i iznosi najstrašnije uvrede i gadosti o svom narodu, o srpskom narodu, o državi Srbiji. To je velika sramota. On nikada u inostranstvo, dok je bio na vlasti, nije odlazio da uradi nešto dobro za Srbiju, da ostvari neki kontakt, da privuče neku investiciju, već je odlazio kako bi skladištio svoj novac u zemljama širom sveta, a sada svi ti odlasci u inostranstvo svode se na to da moli da ga neko dovede na vlast u Srbiji.

Tako taj mrzitelj srpskog naroda i mrzitelj države Srbije i prosto jedan antidržavnik, posle vređanja srpskog naroda u Americi, daje sebi za pravo da govori šta će ostati u Srbiji posle Aleksandra Vučića. Ono što je ostalo iza njega, a u stvari ono što je ostalo samo njemu jeste definitivno 619 miliona evra koje je priznao da ima, jeste 68 miliona evra na 53 računa u 17 zemalja u svetu, jesu desetine stanova na ime njegovog brata, jeste svakako kuća „Velikog brata“ na zemljištu dečije ustanove Pionirski grad, jeste najveća pljačka i preprodaja TV sekundi i opljačkana je takođe i Direkcija za gradsko zemljište itd, mnogo toga. To je sve ostalo na njegovim računima i pustoš u državi Srbiji.

To je ostalo, a danas dok je opozicija, u stvari ne možemo da kažemo ni opozicija, to je bivši režim, a i strukture koje deluju se ne mogu nazvati političkom partijom, jer to je jedno klasično preduzeće, klasična kompanija koja u svom programu rada, gde su zaposleni Marinika, Nikezić, Stevanović itd, njihov posao je samo da nanose štetu ugledu Srbije, da kriminalizuju predsednika Aleksandra Vučića, oni finansiraju medije koji psuju majku predsedniku Aleksandru Vučiću, koji kriminalizuju njegovu porodicu, pravi od njih legitimne mete, i to rade uposlenici u Stranci slobode i pravde, dakle u kompaniji „Multikom“.

To je ono što je uradio bivši, mafijaško-tajkunski režim, a ono što je stvorio predsednik Aleksandar Vučić i kakve rezultate pravi to vidimo iz dana u dan, a naročito vidimo način i ceo njegov rad od 2014. godine, koliko je dobrog doprineo, da se izborimo sa ovom pandemijom i ovih dana imamo i dobre rezultate. Evo u poslednjih nekoliko nedelja, počev od pozitivnog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, dakle, izgradnja metroa, izgradnja autoputeva, izgradnja brzih saobraćajnica, dolazak novih fabrika, imamo i najveći rast u Evropi, kao što sam rekla, dobar odgovor tokom pandemije, osam milijardi evra je uloženo u pomoć privredi i građanima, imamo dovoljno vakcina, imamo pet vrsta vakcina, i ne samo to, imamo fabriku za pravljenje vakcina u Srbiji i malo koja država u svetu može da se pohvali sa ovakvim rezultatima.

Za kraj želim da kažem da je sve ovo svakako važno za čitav privredni ambijent u Srbiji i dobra je vest za naše građane da od nove godine idemo sa daljim povećanjem plata i penzija. Važno je da kažemo da će minimalna zarada u Srbiji biti skoro 300 evra i ono što je dobar pokazatelj jeste da se učešće plate u ukupnom BDP smanjuje, što je dobro, jer se povećava učešće investicija. Takođe je važno da i dalje radimo na smanjenju opterećenja privrede, rasterećenje privrede kada je u pitanju porez na zarade.

Za kraj da zaključim da dok se predsednik Aleksandar Vučić bori za jaku, modernu, uspešnu i naprednu Srbiju, Đilas i njegovi uposlenici traže sankcije Srbije, traže sankcije legitimno izabranom predsedniku, traže sankcije srpskom narodu, traže pokriće za svoje tajkunske kombinacije, za svoje pokradene milione, ali ne znaju da ih to neće dovesti na vlast u Srbiji, jer u Srbiji narod odlučuje ko će doći na vlast, građani Srbije kažu da politici rezultata, politici rada, politici jasnih planova, a ne politici, odnosno onome što su oni bili, što je kriminal, kažu ne pustošenju državne kase i onima koji pune sopstvene džepove, koji vređaju srpski narod i ruše ugled našoj državi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Nikolić.
Sledeći narodni poslanik je Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministre Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, veoma važni predlozi zakona su danas pred nama i odmah želim da naglasim da snažno podržavam i da sam saglasan sa svim onim argumentima koje smo čuli u dosadašnjem toku rasprave, a čuli smo mnogo konkretnih podataka, uglavnom od našeg ovlašćenog predstavnika gospođe Tomić, kao i ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe gospodina Marinkovića, čuli smo koji su ciljevi koje želimo da postignemo, čuli smo mnogo konkretnih rezultata koje smo ostvarili do sada i to u svim oblastima, a naročito uprivredi i ekonomiji i to je ono što nedvosmisleno, rekao bih, pokazuje da smo na dobrom putu i da smo nesumnjivi lider u regionu.

Međutim, predsedavajući, ne mogu a da se ne osvrnem na ono što se dešava ovih dana a to je snažna kampanja koja se sprovodi protiv Srbije, a koja je po mom mišljenju upravo direktna posledica ovakvih uspeha Srbije o kojima sam govorio i u toj kampanji prednjače brojni mediji iz regiona, Prištine, Zagreba, pogotovo iz Zagreba poslednjih dana, gde je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevni predmet najgorih mogućih napada, uvreda, gadosti i oni su bukvalno, ali bukvalno uveli u svojim medijima dnevnu rubriku Aleksandar Vučić.

Dakle, ne znam da li postoji još jedna zemlja na svetu u kojoj je zapravo predsednik druge države, susedne države glavna tema svakog dana u medijima i to je već poprimilo razmere kolektivne histerije, jer bukvalno ne prođe dan a da Vučić nije tema sa sve maštovitijim i maštovitijim optužbama i besmislicama.

Evo, ono što je poslednje od pre dva dana, hrvatski portal 24hr koji objavljuje članak u kom se psiholozi, nekakvi psiholozi, ne navode koji izjašnjavaju o Vučiću, pa kaže: „prenapuhani ego, narcizam, bez empatije, huliganski mentalitet“ itd, itd. čitav niz gadosti, uvreda, optužbi itd. Ovo je slika kako izgleda stanje u medijima u nama susednoj državi danas.

Samo pre nekoliko dana imali smo organizovani napad na Danila Vučića, sina predsednika Srbije od strane istih tih regionalnih medija i to je sad već nešto što je postalo konstanta u njihovom odnosu prema Srbiji.

Ako vas zanima, predsedavajući, zašto se to dešava razlog je u tome što očigledno ne mogu da se pomire sa činjenicom da je Srbija iz dana u dan sve jača i snažnija u svakom smislu, pogotovo u smislu privrede, jačanja privrede, jačanja ekonomije, dakle, po svim mogućim parametrima smo ih odavno, odnosno većinu zemalja iz regiona prestigli, a neke zemlje iz regiona za kojima smo kaskali decenijama unazad danas stižemo i polako prestižemo.

Naravno da to nikom ne odgovara, naravno da se to nikom ne sviđa. Zašto bi Srbija koja je do juče bila slabašna i na kolenima danas bila snažna, uspravna i ono što je najvažnije samostalna i nezavisna u odlučivanju.

Naravno da im se ne sviđa takva Srbija i u tom smislu treba posmatrati i poteze političara iz regiona i ako ste primetili određenu nervozu poslednjih dana videli ste kako Komšić prekida intervju kao poslednja, da kažem, kukavica samo zato što se novinar usudio da kaže da se lično ne slaže sa određenom, da kažem, formulacijom. Pa, naravno da se ne slaže, a zašto da se složi, pa, svi na svetu znaju da je u pitanju politička kvalifikacija. Najobičnija floskula politička kvalifikacija koja je i montirana tako da bude predmet dnevnopolitičkih pritisaka i na Republike Srpsku i na Srbiju.

Svaka čast novinaru, mislim da je u pitanju novinar „Tanjuga“ ali svaka mu čast. Lično mislim da je greška što su uopšte radili intervju sa Komšićem, jer, šta uopšte ima Komšić da kaže? Šta od Komšića možemo da čujemo a da to već nismo čuli, a da to nije po ko zna koji put ponovljena laž ili neka besmislica o tome kako su Srbi genocidan narod, kako je Republike Srpska genocidna tvorevina, kako Kosovo treba da bude nezavisno itd. i ostale antisrpske teze i stavove.

Međutim, predsedavajući, ovde je po meni mnogo veći problem, što postoje domaći mediji, čitav niz domaćih medija, to su vam redom ovi Đilasovi mediji koji apsolutno podržavaju ovakav narativ i sve što je usmereno protiv Srbije, protiv srpskih nacionalnih interesa, kod njih je to dobro došlo.

Videli ste juče ono divljanje u centru Beograda, divljanje raznih autošovinista u Njegoševoj ulici na Vračaru zbog murala generala Ratka Mladića, videli ste Aidu Ćorović i ostale koji se predstavljaju kao nekakvi građanski aktivisti, a svi do jednog su najobičniji partijski aktivisti. Različitih političkih opcija, ali sve one potiču iz nekada DS, i svi su, barem velika većina danas, pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa. I oni su sada nekakvi građanski aktivisti. Bio je tamo i Balša Božović i Bane Kuzmanović, bivši predsednik opštine Vračar i čitava plejada DOS-ovaca koji sada glume tu nekakve građanske aktiviste.

Svaka čast policiji koja je odličnom organizacijom sprečila bilo kakve incidente, sprečila bilo kakvo nasilje, osim što su ta gospoda pokazala svoju nekulturu i primitivizam. To vam je ta lažna elita, to su vam ti lažni građanisti. Kod njih je sve lažno. Lažna elita, lažni građanisti, lažne demokrate.

Ta Aida Ćorović je bila poslanik ovde u Narodnoj skupštini i to izabrana na listi DS i kao član njihov poslaničkog kluba, a sada u slobodno vreme baca jaja po gradu. Ide i divlja po gradu i baca i još se pita što je privedena zbog toga. Pa, u nekoj drugoj državi odma bi je odveli na posmatranje u neku adekvatnu ustanovu.

Ali, oni su sada heroji ovih Đilasovih medija. Dakle, svako ko ima bilo šta da kaže protiv Srbije, protiv srpskih nacionalnih interesa, njima „N1“ i ostali Đilasovi i Šolakovi mediji otvaraju vrata, za njih je to prihvatljivo i odmah postaje te zvezde.

Kao i pre neki dan, ako ste gledali, Danica Vučenić na temu stanja u BiH ne pravi intervju sa Dodikom ili bilo kojim drugim predstavnikom srpskog naroda. Dakle, za nju oni nisu adekvatni sagovornici. Ona pravi naravno intervju sa Bakirom Izetbegovićem i po ko zna koji put mu otvara i daje prostor da iznosi sve najgore o Srbima, o srpskom narodu, o našim političarima tamo, o Aleksandru Vučiću koji im je svakodnevno tema.

Isto tako, primećujete u poslednje vreme, zapravo juče i danas opštu histeriju i tim medijima, rekao bih kolektivno veselje. Pazite sada, zbog jedne vesti koja kaže da Srbija nije pozvana na neki sastanak, seminar, samit, ne znam tačno o čemu se radi. Dakle, u pitanju je nekakav sastanak za demokratiju za koji niko ne zna ni kriterijume ko poziva, koga poziva, ko će učestvovati na tom sastanku, ali im je to sada glavna vest. Sada se kolektivno raduju zbog činjenice da Srbija nije pozvana na neki sastanak tamo.

Dakle, suština je u sledećem i sa time završavam, sve što je usmereno protiv Srbije, srpskih nacionalnih interesa, to dobija podršku i prostor kod Đilasovaca, kod njihovih medija i zato ne treba ni da čudi predsedavajući zašto vode besomučnu kampanju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji protiv Aleksandra Vučića, jer upravo je on taj, najsnažniji branitelj ili branilac srpskih nacionalnih interesa. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Milica Dačić.
Izvolite.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Tvrdišiću, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici, predstavnici Vlade, dragi građani Srbije, kao što je svima poznato, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, stara se o pravnom položaju privrednih subjekata i sistemu obavljanja pojedinih privrednih delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

U tom smislu, izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, koje su danas na dnevnom redu, su od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, za razvoj privrednih aktivnosti i poslovanje svih privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.

Mi smo, podsetiću, 2017. godine, usvojili pregovaračku poziciju za Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava, gde se Srbija obavezala da će svoj pravni sistem usaglasiti sa pravnim tekovinama EU iz oblasti korporativnog prava. Da smo uspešni u ovom poslu potvrđuje i poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti ekonomije, gde je posebno istaknuto da smo zahvaljujući izuzetnom rastu u periodu pre krize izazvane kovid virusom uspeli upravo da ublažimo ove posledice.

Izmene o kojima danas govorimo poboljšaće pravni položaj i zaštitu manjinskih akcionara, članova privrednog društva, ali svakako će uticati i na unapređenje pozicije Srbije na "Duing" biznis listi.

Ono što je pored svih ostalih novina koje donosi ovaj Predlog izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, a posebno bitna je novina da se uvodi sudska zaštita onih lica čije su adrese stanovanja bez njihovog znanja i saglasnosti prijavljene u registru privrednih subjekata, gde su registrovane kao adrese privrednih društava i preduzetnika. Naime, postupak registracije u Agenciji za privredne registre odvija se po načelu formalnosti, u kojem registrator nije ovlašćen da ispituje da li u momentu podnošenja registracione isprave postoji osnov za korišćenje prostora u kome je sedište privrednog subjekta.

Svedoci smo da je povećan broj predstavki građana koje ukazuju na probleme koje ovi građani čije su zapravo adrese stanovanja zloupotrebljene, oni imaju probleme sa javnim izvršiteljima i javnim preduzećima i njihove adrese stanovanja su iskorišćene kao fiktivna poslovna sedišta, tako da ovo predloženo rešenje smatram jako značajnim i ispravnim, kao što smatram ispravnim i da postupak po tužbi za brisanje registrovane adrese bude hitan.

Pored ovakvih zakonodavnih rešenja kojima Narodna skupština i mi kao narodni poslanici dajemo pun doprinos razvoju poslovnog ambijenta u Srbiji, mislim da je od naročitog značaja takođe što je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju tržišta kapitala za period od 2021. godine do 2026. godine. Takav jedan dokument je prvi put donet u Srbiji.

Ono što me takođe posebno raduje a tiče se privrednih društava je što će Srbija jako brzo usvojiti i strategiju razvoja start-ap eko sistema za period od 2021. do 2026. godine, koja, između ostalog, treba da doprinese privrednom rastu zasnovanom na ekonomiji znanja, povećanju izvoza i rastu BDP. Start-ap su takođe privredni subjekti, bilo da posluju u formi privrednog društva ili da posluju kao preduzetnici i kao takvi, s obzirom da ih najčešće formiraju mladi ljudi koji imaju poslovnu ideju, mislim da su i odlično sredstvo u borbi protiv sive ekonomije, jer uče početnike u biznisu poreskim obavezama ali i poreskim olakšicama koje im njihova zemlja pruža.

U tom smislu, vrlo je bitno što je Srbija u poslednjih nekoliko godina uložila veliki napor da osnuje i osnaži naučno-tehnološke parkove i start-ap centre, kao institucije koje olakšavaju start-apima početne godine poslovanja. Ove dve institucije, i naučno-tehnološki parkovi i start-api jesu jedan mehanizam borbe Srbije da uhvati korak sa Četvrtom industrijskom revolucijom. Ovo je oblast u kojoj Srbija, da bi uspela da isprati svetske tokove, mora da trči maraton, a s tim što od samog početka trči sprint i onda nastavlja dalje.

Međutim, istakla bih da Srbija od 2012. godine trči maraton na gotovo svim poljima. Tako danas u Srbiji i nije vest kada se otvori nova fabrika, danas u Srbiji nije vest ni kada je ukupan priliv stranih investicija u periodu od januara do oktobra ove godine premašio iznos od tri milijarde i 140 miliona evra, jer su, čini mi se, Aleksandar Vučić i SNS navikli naše građane da budemo svake godine sve bolji u ovoj oblasti.

Danas u Srbiji odgovornom politikom možemo da kažemo građanima Srbije da imamo energetsku stabilnost i da nema straha od poskupljenja energenata na svetskom tržištu.

Što se tiče onih koji ne mogu da dobiju podršku građana Srbije, koji podršku za svoju borbu traže od stranaca i koji napadima na Aleksandra Vučića zapravo žele da oslabe Srbiju, poručujem da je Srbija zahvaljujući Aleksandru Vučiću povratila međunarodni ugled, da ne postoji političar u novijoj srpskoj istoriji koji je imao veći broj bilateralnih i multilateralnih kontakata i sastanaka sa svim svetskim liderima i da samo političar takvog kalibra može da vodi Srbiju u ovim tokovima istorije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Miloš Banđur. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, svojom diskusijom želim da podržim predloge četiri zakona koji se danas nalaze pred nama.

Mislim da je naročito značaj ovaj zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, zašto što je Akcionim planom Republike Srbije za period 2020-2023. Akcionim planom za popravljanje pozicije Srbije na rang listi Svetske banke po pitanju uslova poslovanja predviđeno da se ovakav zakon i donese, kao što je to predviđeno i obavezama koje smo preuzeli tokom pregovora o pristupanju EU, zato što se sada naši pravni propisi u ovoj oblasti usklađuju u potpunosti sa evropskim direktivama, odnosno evropskim zakonodavstvom.

Zaista smatram da je zakonodavstvo EU jedno vrlo napredno zakonodavstvo i da Srbija u svim oblastima svoje unutrašnje zakonodavstvo treba da usklađuje sa njim, bez obzira kada ćemo, da li ćemo uopšte pristupiti ili nećemo EU.

U ovom zakonu se posebno naglašava zaštita prava manjinskih akcionara i njihovo pravo da u svakom trenutku mogu da znaju visinu zarade u strukturu zarade, odnosno strukturu onoga što ulazi u zaradu ili nadoknadu direktorima, izvršnim direktorima i članovima nadzornih odbora.

Takođe, uvodi se i kontrola da li negde postoji lični interes u poslovanju tj. rukovođenju privrednim društvima. Ovde se misli na lični interes onih koji upravljaju i donose finansijske odluke, da li su možda u nekom sukobu interesa, itd.

Tako da, ovaj zakon u stvari podstiče i doprinosi jednoj većoj transparentnosti u poslovanju i uopšte stvara jedan povoljniji ambijent što će u svakom slučaju doprineti poboljšanju naše pozicije na „Duing“ biznis listi. Mi znamo da je u periodu vladavine SNS, odnosno od kad je Aleksandar Vučić preuzeo odgovornost za vođenje države, Srbija je značajno napredovala na toj listi zato je i priliv direktnih stranih investicija u Srbiji tako velik i tako značajan poslednjih godina.

Ono na šta ja želim da se osvrnem je nešto što je izuzetno aktuelno i što je mene potpuno šokiralo, a to je prijem Dragana Đilasa od strane američke administracije, jer ja, gledajući tu vest na televiziji, zapitao sam se – koga taj čovek predstavlja i koga su oni zapravo primili?

Razumem da je u pitanju neka parlamentarna grupa, odnosno da je u pitanju neki poslanički klub, ma kako on malen bio, ali to su legitimno izabrani predstavnici jednog dela građana koji misle različito od većine. Međutim, u pitanju je jedna neparlamentarna opcija, opcija koja nema u ovom trenutku bilo kakav politički legitimitet, niti bilo kakvu težinu, a prema istraživanjima javnog mnjenja neće ni imati neku značajniju težinu u političkom životu Srbije, tako da mene iznenađuje da su uopšte ljudi u američkoj administraciji izdvojili vreme, odnosno potrošili vreme na Dragana Đilasa.

Može da iznenadi, a može i da govori o nečemu što i nije baš tako prijatno, jer Dragan Đilas kaže da su oni tamo razmenili mišljenje o stanju u Srbiji. Obzirom da je i gospodin Gabrijel Eskobar devedesetih godina imao vrlo negativan stav prema Srbiji i srpski nacionalizam je smatrao i smatra glavnim problemom na Balkanu, mogu sad da pretpostavim kako je tekla ta razmena mišljenja i duboko sam ubeđen da se Dragan Đilas trudio da bude veći katolik od pape, odnosno da napljuje Srbiju i sopstveni narod iskritikuje više od onih kod kojih je otišao u goste.

To pismo sedam kongresmena, zapravo albanskih i bošnjačkih lobista i oslanjanje Dragana Đilasa na te snage u stvari govori o jednoj vrsti nacionalne izdaje, odnosno o bedi jedne politike koja se oslanja na neprijatelje interesa srpskog naroda. Tih sedam kongresmena nije ništa značajno, radi se o ljudima koji nemaju neku političku težinu tamo, nemaju neki značajan ugled. Kongresmena ukupno ima 435, tako da sedam kroz 435 je jedan prilično zanemarljiv broj, osim ukoliko to nije signal nekih ozbiljnijih pritisaka američke administracije u odnosu na Srbiju.

Znate, ta zajednička izjava i konstatacija da je Srbija destabilišući faktor na Balkanu, pa to je, što kažu, da puknete od muke. Znači, Srbija poslednjih godina, posebno predsednik Vučić, tolike napore ulaže da imamo dobre odnose sa svim susednim zemljama, da rešavamo sva otvorena pitanja. Srbija se uvek odaziva na učešće u dijalogu sa Prištinom. Srbija je ispunila sve što je Briselski sporazum od nje tražio. Druga strana nije ispunila ništa i sada je Srbija destabilišući faktor na Balkanu. Srbija koja kaže – da, mi priznajemo Dejtonski sporazum, da, to što je potpisano 1995. godine i dalje je na snazi, mi to podržavamo, podržavamo da Republika Srpska ostane u okviru Bosne i Hercegovine. Sada je Srbija destabilišući faktor na Balkanu, a nisu oni koji hoće da menjaju Dejtonski sporazum, da ukinu prava Republici Srpskoj, nisu oni koji ne poštuju Rezoluciju 1244, nisu oni koji su priznali nezavisnost Kosova, koji stvaraju kosovski zaštitni korpus i kosovsku vojsku. Ne, nego je Srbija destabilišući faktor na Balkanu.

Znači, jedna laž koju čovek prosto ne može da proguta, a ta saglasnost da Srbiji treba uvesti sankcije, to mene ništa ne iznenađuje. Nije prvi put u poslednjih 30 godina da čelnici DS ili uopšte ljudi koji su pripadali toj političkoj grupaciji se zalažu za sankcije protiv sopstvene zemlje kako bi ostvarili sopstvene političke interese.

Najviše vređa i boli izjava o Srbima koji predstavljaju srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ta izjava da Srbe na Kosovu predstavljaju kriminalci je do te mere poltronska i ulizivačka da prosto to ne može da se izmeri. Prosto, nekome govorite ono što voli da čuje, kako bi porasli u njegovim očima. Znate, na taj način, tom izjavom on pokušava da delegitimizuje predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji. Znate, ako je neko kriminalac, onda on nema legitimitet da predstavlja građane. Onda za koga su Srbi na Kosovu glasali? Znači, to je jedna toliko prljava i pokvarena izjava, za koju zaista nemam reči. Ja bih rekao, da me ne shvate pogrešno, čak i kad bi to bilo tako, a nije, to je naša unutrašnja stvar i mi naše unutrašnje stvari treba da rešavamo sami, a ne da idemo u Ameriku i da jedni druge ogovaramo. U Ameriku ili bilo gde, nezavisno o kojoj se zemlji radi.

Kolega Bakarec je pomenuo slučaj Pionirskog grada u Beogradu, gde je taj isti Đilas dok je bio na vlasti, jednostavno izgovarajući se izgradnjom objekta za dnevni boravak dece i proglašavajući društveni interes, izgradio jedan montažni objekat od 2.000 kvadrata koji je bio njegov studio za snimanje „Velikog brata“, preko kojeg je pokupio prve milione i ogromnu količinu novca. Gradu ništa nije platio. Znači, objekat je izgrađen 2005. godine, a papiri za njegovu izgradnju su bili gotovi tek godinu dana kasnije, 2006. godine. Takav čovek misli da može ponovo da se vrati na vlast u Beogradu i u Srbiji.

Sećam se, gledao sam na internetu jedan tonski snimak, u pitanju je njegov glas, tu nema govora, gde on savetuje svoje prijatelje iz glavnog odbora DS kako se prave velike pare, pa kaže – znate, napravite firmu i napravite lanac, a na kraju tog lanca obavezno mora da bude budžet ili neko veliko javno preduzeće iz koga se sve to crpi. E, tako se prave velike pare.

Što se tiče njegovih stavova po pitanju ozbiljnosti planova u rukovođenju Beogradom, ja ću da navedem depešu koju su iz ambasade poslali 19. marta 2009. godine, to je ono otkriće Vikiliksa, gde je Đilas rekao da je njegov plan za razvoj Beograda više marketinški nego realan. U poverenju je rekao američkim diplomatama da je to više marketinška priča nego što je plan realan. Pa svi njegovi planovi i sve njegove priče su samo marketing i ništa više, to je odavno poznato.

Sad ovo zašto su, po mojoj nekoj proceni, Amerikanci dali neki značaj Đilasu i prosto primili ga u administraciju. Meni je žao, ali vidim da se naši interesi razlikuju na ovom prostoru, odnosno interesi srpskog naroda i interesi neke administracije koja je dovela do agresije na Srbiju i SR Jugoslaviju 1999. godine i mislim da ta administracija sada obnavlja taj politički pristup rešavanju pitanja na Balkanu. Nikome ne odgovara jedinstven srpski narod, jedinstvena Srbija, jedinstvo u Srbiji. Znači, potrebno je imati kamičak u cipeli, potrebno je imati i neku drugu stranu koja će da na određeni signal uče i buče, krene i galami, izvršava određene naloge i na taj način oteža predsedniku koji legitimno predstavlja zemlju da rešava stvar.

Znači, kako bi se lakše dočepali nezavisnosti Kosova i kako bi izvršili pritisak na Republiku Srpsku, ovde treba ojačati one snage koje se okupljaju oko Dragana Đilasa, tj. pokvariti nacionalno jedinstvo koje postoji u ovom trenutku. Zamislite tu slobodu da je Dragan Đilas javno komentarisao u negativnom smislu američkog ambasadora Entoni Godfrija. Kaže – dve godine je bio tu i povlače ga, ništa od njega, nikakav pritisak nije vršio na Beograd itd. Čekajte, šta oni hoće? Da američki ambasador ovde dođe sa bičem i da koristi bič, primenjuje bič prema Srbiji, prema vlasti u Srbiji, da nas natera da se ponašamo onako kako oni hoće? Ali on to priželjkuje, jer je on to javno rekao neposredno posle posete SAD.

Želim da prokomentarišem ono što je komentarisao i kolega Aleksandar Marković, a to je nešto što se ovih dana dešava u Beogradu, to je pokušaj onih koji su verovatno za to dobro plaćeni ili sponzorisani, a možda i sami veruju da u stvari oni dobijaju novac za neke projekte i da u stvari oni to ne rade, nego oni to zaista misle, da se stvori utisak da Srbija štiti ratne zločince, da Srbija nije raščistila sa nekom prošlošću i da to bude dodatni teret koji će Srbiji da se stavi na pleća.

Nasrtaj na mural koji je posvećen Ratku Mladiću je u stvari, upravo to. Zašto baš sada, zašto u ovom trenutku i zašto im taj mural smeta? Još je čudnije što se svi srpski generali koji su učestvovali u odbrani Kosova i Metohije, kao pripadnici vojske Jugoslavije, pre svega mislim na generala Vladimira Lazarevića, ali i ostale, od strane tih krugova pominju u izuzetno negativnom kontekstu, i kažu da, da, to su osuđeni dokazani ratni zločinci. Pa, gde su dokazani? Pred Haškim tribunalom, koji je sudio samo Srbima i koji je zapravo samo Srbe osudio, a sve druge oslobodio.

Tako da, pokušaj jednog dela nevladinog sektora i opozicije, da sad aktuelizuju pitanje ratnih zločina u Srbiji i o tome da je Srbija nazadna, da nije raščistila sa tom pričom i tim pitanjem, je nešto što takođe u tuđim interesima i u smislu pritiska po pitanju KiM i Republike Srpske.

Pazite, Inicijativa mladih za ljudska prava, 9. novembra je pokušala da prekreči, ili uništi mural posvećen Ratku Mladiću, i naravno, da je policija ispravno reagovala, jer će to izazvati, i izazvalo je reakciju druge strane, i onda dolazi do bespotrebnih sukoba ljudi na ulici. Onda, ako pogledate ko je Inicijativa mladih za ljudska prava, vidite da je to organizacija osnovana 2003. godine, da ima sedište u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Prištini i Podgorici. Zanimljivo, ima sedišta samo tamo gde živi ili odakle je proteran srpski narod, a njihov zadatak je glavni, suočavanje sa prošlošću. Ako se suočavamo sa prošlošću hajde da svi suočimo.

Što se Hrvati ne suoče? Šta pripadnici ove nevladine organizacije rade u Zagrebu? Zašto lepo Hrvate ne suoče sa prošlošću da su proterali 250 hiljada Srba i da su 2000 ubili u toj akciji proterivanja. Zašto Bošnjake u BiH ne suoče sa prošlošću po pitanju ubijanja civila u selima u okolini Srebrenice? Zašto kosovske Albance ne suoče sa prošlošću proterivanja preko 150 hiljada Srba sa Kosova i Metohije. Ne, suočavanje sa prošlošću je da Srbi priznaju da su krivi za sve, da svima daju ono što hoće, e, onda možemo da idemo dalje.

Zanimljivo je da je u tom protestu, recimo, učešće uzeo neki sindikat farmaceuta i lekara. Ne znam otkud sindikalni predstavnici u jednoj takvoj manifestaciji, zna se čime se sindikati bave. Ako se bavite pravima lekara i farmaceuta, vama je mesto da razgovarate sa direktorima kliničkog centra, ministrom, i drugim ljudima koji se bave pitanjima iz oblasti zdravstva, a ne da učestvujete u krečenju nekog murala.

To što su DS i druge stranke učestvovale u tome, to mi je potpuno jasno. Pripadnici BG prajd tima, naravno, taj tim se finansira iz inostranstva, ogromni milioni donacija stižu za prajd, tu se mnogi dobro omaste, i naravno, oni imaju obavezu da učestvuju u ovakvim akcijama, ali to ne znači da je to stav čitave gej zajednice, ili neke druge zajednice u Srbiji, po pitanju nacionalne politike i nacionalnih pitanja.

Pokret slobodnih građana, Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo, šta reći? Poznati igrači koji su stalno bili na strani suprotnoj od srpske. Nažalost, uglavnom su Srbi, žive u Beogradu, ali su uvek bili najamnici tuđih interesa.

Na kraju, ono što me iznenadilo, na tom spisku je neki Pokret Marks21, valjda, Marks u 21. veku, koji kažu da treba izvesti radničku revoluciji na Balkanu, da sve zemlje treba da postanu socijalističke i da se napravi balkanska socijalistička federacija. Sada, vidite kakvi politički realisti su učestvovali u celom tom događaju. Na sajtu te Marks21 organizacije našao sam da kažu da je korona virus možda prirodna katastrofa, ali je verovatnije da je to bolest kapitalizma. Kada to pročitate i vidite da su oni učestvovali u ovom, da kažem, skrnavljenju murala Ratku Mladiću, onda vi vidite o kome i o čemu se radi.

Naravno, nikada nisam podržao bilo kakvo zlostavljanje, a kamo li ratni zločin, i mislim da je Ratko Mladić, omiljen u Srbiji, bez obzira na haške presude, ne zato što se nešto desilo u Srebrenici, zato što je tamo izvršen ratni zločin, za koji ne znam da li je on odgovoran, ili neko niže u hijerarhijskom lancu, nego je omiljen zato što je stao na čelo vojske Republike Srpske, da odbrane srpski narod u BiH. Zato ga mi Srbi volimo, a ne zato što je ubio nekog, ili formacijski odgovoran za počinjen zločin nad Bošnjacima.

Kao što ništa nemam i nikad nisam imao protiv Amerike, Amerike koja je bila naš saveznik u dva svetska rata, Amerike koja je primala siromašne ljude iz Like, Dalmacije, Hercegovine, tokom čitavog 20 veka, koji su tamo ostajali da rade, zasnivali porodice, koja je primila naše ljude posle pobede komunizma u Jugoslaviji 1945. godine koji su se nastanili u Čikagu. Amerika je u istoriji našim međuljudskih odnosa u najvećem delu bila naš podržavalac i naš saveznik. Ona je svoju politiku prema Srbiji promenila poslednjih 30 godina, zapravo prema srpskom narodu. Mi se nismo promenili, mi ni sa Amerikom, ni sa Britanijom i sa svima drugima, naravno sa Kinom i Rusijom i ostalima želimo podjednako dobre odnose, ali su neki od njih promenili odnos sa nama i tu je problem. Geografija se nije promenila, ali se izgleda geopolitika na Balkanu promenila i onda su neke države dobile druge granice, neki entiteti su se proširili, neki smanjili i to je izazvalo promene u interesima i stavovima SAD.

Samo da kažem, onaj spot ambasade sad u Beogradu gde oni nas podsećaju na istoriju naših odnosa i na povezanost SAD i Srbije je nešto što je zaista lepo, ali taj spot ne može da prebriše sećanje u poslednjih 30 godina, ne može da prebriše bombardovanje Republike Srpske 1994. godine, agresiju na SRJ 1999. godine. To što prstom nisu mrdnuli kada su 2004. kosovski ekstremisti popalili srpska sela i proterali ljude iz svojih kuća. To što su priznali kosovsku nezavisnost, to što ne poštuju Rezoluciju 1244, to što su uvek žmurili na jednostrane poteze Albanaca i što zaista podržavaju i Bošnjake u BiH, i Albance na Kosovu i Metohiji da otmu deo naše teritorije.

U suštini ono što mi ne volimo to je američki imperijalizam koji ovog puta i u ovom slučaju upere je protiv nas, mešanje u naše unutrašnje stvari. Naše simpatije i dalje ostaju prema onoj Americi koja do 90-ih godina bila i kakvom se ona činila i utisak o njoj smo sticali kroz muziku i kroz filmove i naravno učeći istoriju i do Prvog i oba svetska rata i do Drugog svetskog rata.

Zahvaljujem vam se. Živeo predsednik, Vučić. Živela Srbija. Živeo srpski svet. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Mirković. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da ćemo naravno u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge i moram da istaknem još jednu jako bitnu stvar, sve ono što se tiče građana Srbije, ali što je i u opštem interesu i kako je to neko od prethodnih kolega narodnih poslanika u svom izlaganju istakao, sve veća transparentnost je pokazatelj da zemlja želi da radi što otvorenije, što direktnije i da građani u svakom trenutku mogu imati uvid u sve ono što se dešava, ali i da imaju što pregledniju situaciju oko svega onoga što se njih indirektno ili direktno tiče.

Kažu ljudi da za prave ljudi nikad nije kasno, ali ja opet ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da smo možda ovakve nekakve predloge morali da imamo i u periodu kada su se dešavale one kriminalne privatizacije tokom 2000. godina i krajem 2010. godine te decenije, ako ćemo tako nazvati, ali nije kasno ni sada na ovaj način posmatrati stvari iz prostog razloga što bi onda možda neke stvari bile predupređen, neki postupci možda bili predvidljivi, ali isto tako možda bi bio sačuvan novac građana Srbije.

Kada govorim o tome, mislim da većina već ovde sada zna o čemu se radi, a to je situacija gde smo imali period od 2012. godine, kada su tada predstavnici političke elite, odnosno vlasti svoju poziciju koristili i zloupotrebljavali na način gde su preko raznoraznih fantomskih firmi koje su se, takođe, ovde pominjale. Elita koja je tada odlučivala, vedrila i oblačila u našoj zemlji koristila je iste te firme kojima se nije znao tačan broj ljudi koji u njima upravlja i rukovodi, i gde se nije znala vlasnička struktura, gde se vlasnička struktura menjala iz meseca u mesec kako bi se zametnuo trag kako bi narod rekao.

Možda da smo ranije krenuli u celu ovu proceduru u tom periodu kada je to bilo najaktuelnije i kada se to dešavalo na brutalan način, a opet pričam o tim privatizacijama, možda danas ne bi imali takvu situaciju da su nam ljudi koji su činili vlast do 2012. godine, od nekoga ko je jedva sastavljao kraj sa krajem ili imao samo 70.000 evra ušteđevine postali multimilioneri i najbogatiji ljudi u ovom delu Evrope.

Takođe, jako je bitno i da sve ono o čemu smo danas diskutovali umesto samo slova na papiru sve pretočimo i u konkretnu primenu i da se te stvari što bolje primenjuju, iz prostog razloga što smo navikli da predstavnici bivšeg režima koji su danas najoštriji kritičari svega o čemu se diskutuje u parlamentu ili svega onoga što se danas dešava u našoj zemlji, a od opšteg interesa i koristi građana Srbije, ne dođu u poziciju da zbog enormnog bogatstva koje poseduju raznoraznim pozajmicama kupuju i nevladin sektor, ali i pojedine medije.

I kada govorimo o tome ne možemo, a da se ne osvrnemo na par primera koji to najbolje oslikavaju, a to su primeri iz „Veritas papira“ čuvenih gde se jasno vidi kako je Dragan Đilas fiktivnim pozajmicama, pre svega kupio Stranku zelenih od sadašnjeg njegovog funkcionera Stranke slobode i pravde Dejana Bulatovića i to za 5.700.000 dinara. Toliko je iznosila pozajmica.

Podsetiću vas samo da Dragan Đilas u tom trenutku nije mogao da prikupi potpise i formira Stranku slobode i pravde, već je od Bulatovića ovom pozajmicom kupio njegovu Stranku zelenih, da bi joj na kraju promenio ime u Stranku slobode i pravde.

Ono što je takođe interesantno građanima Srbije jeste i činjenica da je tako npr. Dejan Čokić funkcioner iz opštine Mladenovac, o kome smo pričali u više navrata ovde, koji čak ima i krivične prijave, bio je i hapšen zbog insistiranja, tj. sumnjivih radnji u opštini Mladenovac, koje je prva primetila i na to sugerisala Agencija za borbu protiv korupcije i DRI. Njegova firma je od Dragana Đilasa dobila pozajmicu u visini od skoro tri miliona dinara, dok je čuveni Aleksandar Bjelić o kome su ovde poslanici u više navrata govorili, čovek koji je odgovoran za aferu „Bulevar Kralja Aleksandra“ gde je pronevereno šest miliona evra u toj rekonstrukciji, jer je ta rekonstrukcija pretplaćena za taj iznos, od Dragana Đilasa dobio je čak 36 miliona dinara na ime pozajmice, koju, naravno, nikada nije vratio niti će vratiti.

Na ovaj način možete videti kako se parama koje su oduzete od građana Srbije kojekakvim trgovinama i nameštenim tenderima danas koriste za stvaranje nekakvog medijskog prostora, medijske podrške ili agitovanja ljudi koji će vas podržavati na ovaj ili onaj način.

Sve ovo je interesantno reći iz prostog razloga što najbolji primer, fantomskih firmi, sakrivanja iza kojekakvih preduzeća firmi ili ofšor kompanija jeste Dragan Đilas.

Najbolji pokazatelj za to, ja ću se samo na kratko osvrnuti, jeste činjenica da 68 milion dolara on ima raspoređenih u preko 15 zemalja, na preko 53 računa i to je samo pokazatelj da ukoliko mislite na svoj interes kada dođete na vlast, a ne na interes građana Srbije lako funkciju i fotelju pretvorite kao izvor sa koga ćete se napiti hladne vode, a u ovom slučaju umesto hladne vode napio se, Boga mi i dinara i dolara i evra.

Zato i dan danas nismo dobili odgovor, a ja se nadam da ćemo uskoro, kako se to od propalog preduzetnika iz Češke, prodavca žvaka, perača prozora, sa ukupnom ušteđevinom od 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom „SAB“ dolazi od 70.000 evra do svega 22 miliona evra u nekretninama ili do ovih 68 milina dolara razbacanih širom sveta.

Zašto se ova pitanja važna? Od presudnog su značaja iz prostog razloga što ti ljudi i danas pretenduju da se vrate na vlast, zato što na taj način jedino mogu da omoguće svojim firmama da nastave da se bogate na uštrb građana, ali i zato što ti ljudi danas učestvuju u jednoj najprljavijoj mogućoj kampanji, ne samo protiv Aleksandra Vučića, već protiv svoje zemlje, protiv Srbije.

Moje kolege su pričale o onom što je iznošeno u Americi. Mislim da je svima jasno kakav je zadatak Dragana Đilasa. Za razliku od njega Aleksandar Vučić niti bilo ko iz Srpske napredne stranke pred ljudima koji su stranci, ako ćemo tako to definisati, nikada nismo jednu ružnu reč rekli o Draganu Đilasu, niti bilo kome iz naše zemlje, ali mislim da je ovde stvar mnogo veća i kompleksnija i ona je jako bitna za građane Srbije.

Poslednjih ne samo nedelja, već i meseci smo svesni ogromnog pritiska koji se vrši na našu zemlju. Gospodin Marković je to lepo definisao. U Hrvatskoj čak postoje emisije na dnevnom nivou koje se bave predsednikom Aleksandrom Vučićem i koje čak, evo danas, čini mi se da sam video da su objavili sliku njega i njegove majke i sliku njega i njegovog oca. Ne znam zašto je to bitno i o kakvoj se to analizi sada zapravo radi.

Takođe, ne mogu da zamislim da se u našoj zemlji prave emisije na dnevnom nivou o Milanoviću ili bilo kome drugom ko dolazi iz njihove zemlje. Kada uzmemo u obzir sve ono što se dešava poslednjih nekoliko dana, mislim da dešavanja od juče su samo kruna tog pritiska, kao i ovo dešavanje danas.

Naime, mural Ratku Mladiću je samo zloupotrebljen da se izvrši dodatni pritisak na državu Srbiju i da se izvrši dodani pritisak na predsednika Aleksandra Vučića. Zbog građana Srbije policija sinoć ili juče tokom celog dana nije čuvala taj mural, policija je samo održavala javni red i mir. Zašto? Zato što su pojedine nevladine organizacije, a opet zasigurno dogovoreno i dirigovano iz jednog centra, zasigurno opet iz centra Dragana Đilasa želeli da juče iskoriste situaciju i da se izazove nekakav haos, da bi se onda opet Aleksandar Vučić lažno optužio i da bi se napravio neki novi pritisak na njega.

Kako je to sve povezano? Naime, taj mural koji su uzgred uradili navijači partizana stoji na tom mestu više od godinu dana. Svako od njih je mogao u bilo kom trenutku, dana ili noći da taj mural uništi ili ovo što su danas postigli, da ga prekreče. Očigledno to njima nije bio cilj, iz prostog razloga što su želeli da izazovu nekakav konflikt i incident.

Posebno interesantno je to što pokušavaju da sve to nazovu nekakvim spontanim događajem. Izvesna gospođa Aida Ćorović je doputovala iz Novog Pazara u Beograd da bi jajima gađala taj mural.

Ne možete me ubediti da je bilo šta spontano ako sednete iz Novog Pazara i dođete za Beograd. Spontano bi bilo da je možda slučajno prošla, pa videla i na taj način u momentu nekakvog emotivnog trenutka ili afekta to učinila.

Druga stvar koja nam govori i jasno pokazuje da tu nema nikakve spontanosti i da je za cilj bila samo destabilizacija naše zemlje, jeste činjenica da je ta gospođa postala član Demokratske stranke 2013. godine, a da je postala narodni poslanik 2014. godine i tu funkciju obavljala do 2016. godine.

Ako uzmete u obzir da su im se juče u podršci pridružili svi oni aktivisti koji najgore misle i govore o našoj zemlji i koji, najčešće po stranim ambasadama, po drugim ambasadama širom Beograda, a najčešće kako oni to vele da kažu „imamo podršku Zapada“, sve najgore pričaju o našoj zemlji, onda vam je jasno koliko je sati.

Nemam ništa protiv aktivizma, ali onog iskrenog i realnog, onog poštenog, ali ne mogu da se setim da su pre svega mediji koji su ovo zdušno podržavali juče, a i prethodnih dana odreagovali na primere kada se dešavalo nešto na štetu našeg naroda i na štetu Srbije. Ja se dobro sećam da su u Vukovaru razbijane ploče sa ćiriličnim nazivom ulica, ali niko tada od medija po direktnom kontrolom Dragana Đilasa, ni jedno jedino slovo tome nije posvetio, niti su ove nevladine organizacije to osudile. Ne sećam se da je bilo ko kada su u Aidinom gradu, u Novom Pazaru navijači na fudbalskoj utakmici Novog Pazara i Partizana uzvikivali: „Ubi, zakolji, da Srbin ne postoji“, „Naser Orić, heroj“, i onu čuvenu, totalno bolesnu i bizarnu na koju su oni ostali nemi „Srce, bubreg, pluća, živela žuta kuća.“

Dakle, niko od tih aktivista nije se setio da to osudi ili da skrene pažnju na takvu neprihvatljivo i monstruozno ponašanje.

Kada ćemo već i do detalja, u Novom Pazaru se nalazi tabla Aćif Efendiji, za ljude koji ne znaju to je čovek koji je 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata, bukvalno bio domaćin nemačkim okupacionim snagama koji je postavljen nakon toga za načelnika Novog Pazara ili kako se to tada zvalo, koji je formirao upravni odbor grada Novog Pazara, koji je činilo 11 članova i svih 11 su bili Albanci koji su nosili uniforme sa znakom Albanije i on je jedan od ljudi koji se zalagao i u tom trenutku za stvaranje velike Albanije.

Takođe, njegova policija ili kako je on tada želeo da definiše, vojska je radila sa okupatorom i direktno je odgovoran za smrt više od 7.000 Srba, zbog čega je i osuđen pred sudovima Srbije, tada Jugoslavije, i streljan te 1945. godine. Dolaskom dvehiljaditih godina, vraća se to vreme kada se on slavi i sada u Novom Pazaru imate tablu sa njegovim imenom i likom, pa se ja ne sećam da je ova gospođa ili bilo ko od nevladinih organizacija pokrenuo pitanje da li je takva tabla potrebna i neophodna i da li je ona u duhu pomirenja ili boljeg suživota svih nas u našoj zemlji.

Ne sećam se ni da je neko od ovih nevladinih organizacija, posebno televizije i medija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, jedno slovo napisao kada je ranjen Srećko Sofronijević na Kosovu i Metohiji u onom terorističkom činu. I gde su tada bile ove nevladine organizacije i gde su bile ove stranke Dragana Đilasa?

Podsetiću vas, ja sam to dobro ispratio, Dragan Đilas ceo taj dan nije posvetio ni jedno jedino slovo u toj situaciji, ali je uveče okačio na Tviteru sliku njega i njegovih mačaka, čini mi se, i nekih kučića, imao neki podrugljiv komentar na konto kolege narodnog poslanika Nebojše Bakareca.

Dakle, oni se pitaju za sve, u svakom trenutku, o svemu imaju mišljenje, ali nikako nemaju kada je u interesu Srbija i interes naših građana.

Ja sam uveren da će se stabilnost i mir naše zemlje sačuvati, pre svega, zbog odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i ljudi koji se brinu o tome, ali isto tako ne mogu da se otmem mišlju da je neophodno da svi ljudi koji danas žele da se dočepaju vlasti i koji zarad toga ne prezaju čak i da pričaju najgore izmišljotine i laži o svojoj zemlji, moraju jednom da se osveste i da se više posvete programu i viziji, prezentovanju nekakvih rezultata koje su postizali, nego na ovakvom načinu politike i delovanja.

Za sam kraj, mislim da rezultati koje je ova Vlada, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, postigla, su vidljivi svakome i uveren sam da će iz dana u dan građani biti sve sigurniji da na sledećim izborima u aprilu je potrebno pružiti podršku politici SNS i Aleksandra Vučića, jer samo ona garantuje da će naša zemlja ostati nezavisna, jaka i stabilna, ali i da ćemo se i svi zajedno svuda i na svakom mestu uvek boriti za interese naših građana i naše zemlje. Hvala. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Viktor Jevtović. Izvolite.