Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/475-21

2. dan rada

24.11.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Mali.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno, poštovani narodni poslanici.
Samo dve stvari koje bih želeo da naglasim, a koje su u vezi sa konferencijom za štampu koju je predsednik Vučić završio pre nekih pola sata. Dve veoma, veoma važne vesti, kada su građani Srbije u pitanju.
Prva vest, vest koja se odnosi na podršku i dalje podsticaje politici povećanja nataliteta u našoj zemlji. Predsednik Vučić je najavio da ćemo od 1. januara za svako prvorođeno dete isplaćivati jednokratnu pomoć u iznosu ne 100.000 dinara, kao do sada, već 300.000 dinara. Dakle, povećavamo jednokratnu pomoć sa 100.000 na 300.000 dinara, upravo kako bi podstakli mlade bračne parove, mlade ljude, da rađaju decu, jer i ovaj budžet koji smo izglasali juče, novi auto-putevi, nove fabrike, nove i brze železničke pruge, ne znače nam ništa, ukoliko nemamo dece koji će se tim auto-putevima i tim prugama voziti.
Dakle, jedna izuzetno važna vest i ono što je predsednik najavio, takođe u narednih desetak do petnaestak dana izaći ćemo i sa dodatnim merama podrške politici nataliteta i za drugo rođeno i za treće rođeno dete, kako bismo, upravo kažem, ohrabrili mlade bračne parove da zasnuju svoju porodicu i imaju što više dece. To je prva vest koja je veoma važna. Nadam se da to dovoljno govori i o politici koju Vlada Republike Srbije u ovom trenutku vodi.
Ako pogledate iznos pomoći, uzimajući u obzir broj prvorođene dece u Srbiji, to je negde oko 5,7 milijardi dinara podrške i veće pomoći u 2022. godini, dakle, tačno po kursu negde oko 50 miliona evra. Dakle, nije mala pomoć, velika pomoć, ali za veoma, veoma važan cilj, možda čak i najvažniji kada je budućnost naše zemlje u pitanju.
Druga stvar koju je predsednik najavio i želim da potvrdim, na sutrašnjoj sednici Vlade usvojićemo posebnu uredbu za finansijsku podršku sportskim organizacijama, kao i prošle godine. Mi ćemo za 309 klubova u 17 sportova izdvojiti 1,2 milijarde dinara dodatno, dakle, dodatnih 1,2 milijarde dinara koji će na račune tih klubova leći već naredne nedelje. Ovde govorim o karateu, atletici, tekvondu, boksu, veslanju, rvanju, kajaku, plivanju, stonom tenisu, tenisu, džudou, streljaštvu, košarci, odbojci, vaterpolu, rukometu, dakle, svi klubovi iz prve i iz druge lige i ženski i muški dobiće novčanu pomoć od Vlade Republike Srbije i da ne zaboravim još 20 miliona dinara za paraolimpijski sport.
Dakle, ogromna podrška našem sportu, ogromna podrška našim sportistima, iako i dalje vlada velika kriza koja je izazvana Kovidom-19, mi od ulaganja u sport ne odustajemo, ne samo u sportsku infrastrukturu, kao što se sećate, i u budžetu za 2022. godinu imate novac i za završetak multifunkcionalne dvorane na Košutnjaku i za početak izgradnje strelišta na Carevoj ćupriji i razne druge projekte koje nastavljamo, prevashodno izgradnju fudbalskih stadiona po celoj Srbiji, ali nam je veoma važno takođe da tu podršku pokažemo, finansijsku prevashodno, i sportskim klubovima, kako bi obezbedili dovoljno novca i za opremu i za sportska takmičenja, za sve ono što je neophodno da se naši mladi bave sportom i da naravno Srbija ostvaruje još bolje rezultate u svim ovim sportovima.
Još jedna lepa vest, nešto što smo uradili prošle godine, imamo prostora u budžetu, imamo novca, želimo da uradimo i ove godine, dakle, već naredne nedelje na račune 309 klubova u Srbiji, 17 sportova je u pitanju, leći će 1,2 milijarde dinara, 10 miliona evra. Hvala puno.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – „Za našu decu“, narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Marinković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala uvažena potpredsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici mi kao predstavnici i SNS i koalicionih partnera ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije možemo da budemo samo ponosni na ono što nam vi saopštavate iz sednice u sednicu kada su u pitanju finansije naše zemlje, kada je u pitanju finansijska stabilnost, kada su u pitanju nove investicije i sve ono što nas očekuje u narednom periodu po pitanju privrednog rasta i po pitanju modernizacije naše zemlje, novih investicija, novih radnih mesta, promene strukture naše privrede, prilagođavanje sa novim i globalnim tokovima što je naravno, jako važno za ono o čemu ste malopre govorili, a to je osnaživanje demografskih karakteristika u našoj zemlji.

S obzirom da to jeste jedna od ključnih tema za naš razvoj u budućnosti, to je možda i tema koja najviše brine i predsednika Aleksandra Vučića, ali i Vladu Republike Srbije i sve nas koji želimo dobro ovoj zemlji, želimo da je razvijamo i želimo da na jedan domaćinski način ova zemlja, kao što se ti radi u prethodnih sedam godina napreduje, da se u ovoj zemlji gradi, da Srbija bude zemlja kao što to jeste, zemlja kranova, poljoprivrednih mašina, kombajna, traktora koji rade na poljima, njivama, mladih ljudi koji imaju priliku da studiraju na najboljim univerzitetima i školama, da pokreću svoje privatne i preduzetničke inicijative, da se zapošljavaju u najboljim firmama, svetskim, ali i domaćim.

To je ono što predstavlja ključni program SNS, a to je kada je u pitanju demografija, stvaranje preduslova kako da nas bude više i kako da stvorimo dobre uslove za to. Ne samo da govorimo o tome, ne samo to da delegiramo kao što je to bilo ranije kao temu, nego upravo kao što ste vi saopštili, kao što ste citirali ono što je rekao predsednik, Aleksandar Vučić na konferenciji za medije, a to je davanje konkretne i ozbiljne pomoći budućim majkama, budućim roditeljima, ljudima kojima želimo da napravimo najbolje moguće uslove za život, ovde.

Ne radi se samo o novcu, ne radi se samo o toj slobodno mogu da kažem, velikoj sumi od 300.000 dinara za prvo dete, nego i za čitav niz beneficija trudnica, porodilja koje će moći mnogo lakše i da studiraju, koje će moći mnogo lakše da funkcionišu i ostvaruju svoja prava i da na taj način pokušamo da ostvarimo onu punu jednakost i puno uvažavanje, puno poštovanje žena u našem društvu, što radimo evo upravo, nekoliko godina i pokazujemo na svom primeru i primeru rada i funkcionisanja naših institucija.

Mi nismo ljudi koji samo govore, koji pričaju, nego smo ljudi koji rade i koji danas imaju više od trećine žena koje su narodne poslanice u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Imamo jako razvijenu i jako snažnu Žensku parlamentarnu mrežu koja ima jako veliki uticaj, ne samo u našem parlamentu nego i u celom društvu. Tu je moja uvažena koleginica,, Sandra Božić koja je pokrenula mnoge inicijative, i ne preostaje nam ništa drugo nego da podržimo ovakvu politiku po pitanju demografije i naši građani, posebno naši mladi ljudi će videti već za tri, četiri ili pet godina kakvi će biti pravi efekti ovih mera koje su konkretne i koje će uticati na to da zadržimo najproduktivnije, najbolje mlade ljude ovde u Srbiji, da ovde rade, da ovde stvaraju, da ovde planiraju svoju budućnost, da ovde planiraju svoje porodice, jer samo na taj način možemo da ojačamo Srbiju, samo ako nas bude više, naš rast će biti veći, naš razvoj će biti veći.

Ne želim mnogo da govorim o tome, vi ste puno toga rekli juče i rekla je predsednica Vlade, Ana Brnabić i drugi ministri, ali i moje kolege narodni poslanici i poslanice su govorile o budžetu za 2022. godinu, o svemu onome što nas čeka, o rezultatima, o privrednom rastu, o smanjenju fiskalnog deficita, javnog duga, svim tim parametrima koji su sjajni. Dakle, ne mogu da govorim ovde u parlamentu ili bilo gde, a da ne pomenem tu činjenicu na koju su svi, cela nacija treba da bude ponosna da ćemo mi u ovoj godini imati preko 7% privredni rast u Republici Srbiji što će kumulativno za 2020. i 2021. godinu biti najveći rast u Evropi.

Srbija je danas u mnogim segmentima šampion. Srbija se danas razvija ogromnom, velikom brzinom i to je postalo nezaustavljivo. Međutim, želim da kažem da jedan vrlo važan posao koji se radi onako više iza scene i koji je jednostavno važan i preduslov je da sve to što planiramo i u narednoj godini, po pitanju investicija, zapošljavanja, kapitalnih investicija, investicija države, pomoći, povećanju plata, penzija, nikako ne bi moglo da se dogodi da nemamo tu podršku i taj pregalački rad predsednika, Aleksandra Vučića koji sutra ide u jednu jako važnu posetu Ruskoj Federaciji gde će se po 19 put sresti sa predsednikom Ruske Federacije, Vladimirom Putinom, gde će voditi borbu za svoju zemlju, gde ćemo nadam se u petak imati informaciju, imati tu lepu vest, da ćemo imati dobru cenu gasa za ovu godinu i za narednih nekoliko godina.

Siguran sam da će Aleksandar Vučić obezbediti tu cenu, imajući u vidu da ta borba za cenu gasa, cenu energenata, održivost našeg energetskog sistema, elektro-energetskog sistema, borba da zaštitimo našu energetiku i naše energetske resurse, ne traje od juče. Ne traje to kod Vučića od pre mesec dana ili pre dva meseca kada je nastala energetska kriza. Pa, danas vidimo da je barel nafte u Americi samo za nekih mesec, mesec i po dana porastao skoro duplo. Da je predsednik SAD juče naložio intervenciju sa 50 miliona barela iz rezervi, naftnih rezervi SAD koji bi trebali da se distribuiraju na tržište. Ta borba traje godinama, ta borba da Srbija održi svoje energetske resurse, održi svoju energetsku stabilnost i da održi nezavisnost države i nezavisnog odlučivanja kroz to što nećemo u potpunosti zavisiti samo od jednog dobavljača kada je u pitanju i gas i kada su u pitanju drugi izvori energije, ali i da ne pokleknemo da dočekamo one tzv. alternativne izvore energije kao nešto što je spas. To je potrebno i na tome Srbija radi, ali sigurno je da je bio neko drugi na mesto predsednika Aleksandra Vučića, možda bi upali u tu zamku da govorimo i da mislimo da nam ne treba ugalj, da nam ne trebaju druge vrste energenata. Jer, da nije bilo takvog stava, da nije bilo crvenih linija koje je postavio predsednik, Aleksandar Vučić po pitanju energetike, po pitanju gasa, po pitanju elektro-energetske stabilnosti očuvanja resursa domaće kompanije, dakle, EPS, ko zna šta bi danas bilo i kada je u pitanju snabdevanje gasom i električnom energijom građana, a da ne govorim o privredi, što jeste u stvari motor celokupnog razvoja naše zemlje.

Ne možemo ni da zamislimo šta bi bilo da je predsednik, Aleksandar Vučić, slušao druge, kao što je to rađeno do 2012. godine, izvršavao naloge i naređenja iz raznih ambasada ovde i uveo sankcije Ruskoj Federaciji. Uskladio se, eto, da bi se nekome dodvorio sa spoljnom politikom EU, dobio neki poen u Briselu, Berlinu ili u nekoj drugoj evropskoj prestonici. Sa kime bi mi danas razgovarali? E, danas, odnosno sutra će Aleksandar Vučić u punom kapacitetu, jednog suverenog lidera, jedne suverene zemlje razgovarati sa predsednikom Putinom. Da se razumemo, to je posao i on će se boriti za cenu gasa koja je najbolja moguća. Naravno, da nam Rusi neće ništa dati za džabe.

Ništa nećemo dobiti besplatno, ali će taj razgovor imati prijateljsku konotaciju zemlje i državnika koji je pouzdan partner, koji ne reaguje na svaki mig bilo koga i bilo kog svetskog igrača, koliko god da je on moćan, nego vodi suverenu spoljnu i domaću politiku, imajući u vidu da poštuje sve partnere, ali i poštuje tradicionalno prijateljstvo između dva naša naroda i zato u punom kapacitetu može da traži da cena gasa ne bude sutra, kao što je to primer nekih država u zapadnoj i centralnoj istočnoj Evropi, 1.000 dolara.

Zamislite kada bi cena gasa sa sadašnjih 270 dolara po kubiku porasla na 1.000 dolara? Zamislite da poraste na 600, 700 dolara? Kakav bi to efekat imalo na investitore koji su pohrlili u Srbiju?

Pogledajte, Srbija ima preko 60% ukupnih stranih direktnih investicija na teritoriji celog Zapadnog Balkana. Koliko bi to obeshrabrilo nove investitore koji žele da dolaze i da investiraju ovde u Srbiji? Ali, u tome je glavna razlika između onih koji bi to verovatno prihvatili samo nekome da se dodvore ili onih koji danas kritikuju sve te naše kapitalne projekte, kojih bi bilo baš briga da li će građani Srbije imati uvećane račune za infostan za 50%, 70% ili 100%. Njih i tu takozvanu opoziciju koja, evo, koliko možemo da vidimo, te hoće da se udružuje, te da skače sa nekih mostova, možda onih mostova koje su izgradili i ugradili se verovatno još jednu cenu koštanja tih mostova, oni su našli i oni kritikuju i metro. Ti isti su kritikovali i „Beograd na vodi“. Ti isti kritikuju i izgradnju autoputeva i verovatno će kritikovati Vučića kada dođe ovde sa dobrom cenom i među najboljim cenama gasa u celoj Evropi, zato što nemaju politiku, zato što oni apsolutno ne znaju kako se vodi država, a na kraju krajeva i ne interesuje ih.

Dvanaest godina vladavine Đilasa, Jeremića i njihovih prirepaka su potrošili na to da unište kompletno ceo državni sektor i državne kompanije kroz pljačkašku privatizaciju, kroz špekulanski kapital koji je ušao ovde u Srbiju i uništio mnoge privredne grane, za razliku od nas koji smo pored nekih tradicionalnih privrednih grana, kao što su, recimo, tekstilan industrija, kao što je turizam, uspeli, zahvaljujući jednoj strateški promišljenoj politici, da podignemo informacione tehnologije u našoj zemlji, proces digitalizacije.

Dolaze ljudi i dolaze kompanije iz Zapadne Evrope da uče ovde od Srbije, da gledaju, da posmatraju kako smo mi sproveli proces digitalizacije i niko ne može da se načudi dovoljno time da Srbija danas ima više od 1,4 milijarde evra prave, odnosno proizvode i prihoduju preduzeće iz oblasti informacionih tehnologija.

Šta vam to govori, uvažene koleginice i kolege? Da Srbija ima ljude, da Srbija ima visoko obrazovane i visoko kvalifikovane kadrove. Zašto sve ovo Vučić radi? Da bi oni ostali ovde, da bi pravili profit ovde, da bi pravili svoje porodice, da bi osnivali svoje porodice ovde, da bi rađali decu ovde u Srbiji, jer nećemo, koliko god smo danas, uvaženi ministre, uspešni i na tom vam čestitam i mislim da jeste jedan od najboljih ministara finansija u Evropi, ali ne možemo da napredujemo ako iz godine u godinu imamo manji broj stanovnika, ako nas je manje. Ako budemo potencijalno imali problem sa radnom snagom, svaka strategija, znanje koje vi definitivno imate, dobri timovi koji vode sve segmente u ovoj državi neće biti dovoljni da nadomeste ono što će u budućnosti biti potrebno i što će biti najveći, u stvari najvredniji resurs, a to su ljudi koje imamo i zato ova država toliko, vi ste pominjali, ne želim to da ponavljam, ulaže u zdravstvo, ulaže u obrazovanje, ulaže u sve one segmente te takozvane meke infrastrukture, da bi zadržali ljude, da bi nas bilo više, jer samo na taj način možemo da opstanemo kao država.

Naravno, želimo da kao stranka ova država bude bogata, da ova država bude država bogatih porodica i pojedinaca. Želimo mogućnosti za sve ljude koji žive ovde u Srbiji. Naravno, svi drugi su isto tako dobrodošli i to je ono što odvaja, što pravi jasnu diferencijaciju između Vučića i svih onih drugih koji su, nažalost, vodili ovu zemlju nekih 30, 40, pa i 50 godina unazad, jer su oni za vreme socijalističkog režima tako radili da je naša propast bila onako lagana. Nismo je ni primećivali kroz plansku i socijalističku privredu. Nismo primećivali koliko smo atrofirali kao ljudi, kao kompanije i, naravno, 1990, 1989. godine nespremno dočekali rušenje Berlinskog zida, a ovi u proteklih 30 godina, koji su definitivno neznalice, koji su iskoristili sve resurse ove zemlje da bi sebi napunili džepove, nećemo to više dozvoliti jer volimo ovu zemlju i želimo da ova zemlja ne bude zemlja jednakih u siromaštvu, nego zemlja gde su mladi ljudi, gde postoji tržište, gde se bore za svoju egzistenciju, ali i gde imaju mogućnosti, da li će da rade u IT-u, da li će da rade u turističkoj industriji, da li će da rade u trgovini, da li će da otvore svoju kompaniju i želimo da to ide brzo, želimo da to ide dinamično, da ide lako i to već ide u Srbiji lako.

Mi nismo očigledno ni svesni kojom dinamikom napredujemo i koliko smo, u stvari, uradili u prethodnih nekoliko godina i naravno da ćemo se boriti i naravno da ćemo u aprilu mesecu, uz snažan rad, uz ovo o čemu sam malopre govorio, uz projekat metroa… Svi ti pametnjakovići, svi ti kibiceri koji danas u 12.00 ili u 12.30 časova, koliko je već, protestvuju ili piju kafu posle toga, piju kapućino, mi za to vreme radimo. Zašto nisu napravili? Zašto nisu zaboli jedan ašov kada je u pitanju metro? Zašto nisu iskoristili i doveli Beograd na vodu? Zašto to nisu uradili 60, 70 godina? Niko to nije uradio do Vučića.

Sada da bi došli do vlasti vi dođete ispred Narodne skupštine ili ne znam danas gde će da idu, stave pištaljke u usta ili ponesu šerpe i to… Očigledno ti ljudi imaju ili viška novca ili viška vremena, ali mi živimo i želimo da napravimo jedno društvo gde će se ljudi utrkivati, boriti u tome ko će više da radi, ko će više da zaradi, ko će više da napravi rezultata, čija će firma da bude bolja. To pravi SNS, konkurenciju među ljudima koji imaju jednake šanse i gde će njihov kvalitet života zavisiti od njih samih, a ne od oligarha, ne od tajkuna, ne od bilo koga sa strane, nego od njih samih.

Lepo ste rekli, ministre Mali, i slažem se tu sa vama potpuno, SNS i naša politička i ekonomska doktrina jeste usmerena naravno na običnog čoveka, ali ne kroz to da mi širimo neki populizam, govoreći nekom da ćemo nešto da mu dajemo, da ćemo da mu opraštamo. Ne, dajemo mu priliku da radi, dajemo mu priliku da se zaposli, da ima dobru zaradu i niko ne može da me ubedi da nisu ljudi zadovoljni u Pančevu, gde tamo u „Broseu“ prosečna zarada neto je 1.700 evra. Niko ne može da me ubedi da je njima loše i da će oni da kažu da imaju slabe mogućnosti u svom gradu. Mi smo podigli čitave gradove, one gradove koje su ta tajkunsko-oligarsko politička koalicija zaboravili. Nisu znali ni da postoje. Pitajte ih da li znaju šta je Vladičin Han i da li su tamo ikada bili i da li je Vuk Jeremić, predsednik sveta, otišao u Vladičin Han, a mi smo tamo doveli „Teklas“.

Mi smo tamo doveli investiciju i obezbedili da nekoliko stotina porodica živi i radi i ostane u tom regionu, od juga Srbije, od istočne Srbije, koja je danas živnula, koja danas ima puteve. E, to je Srbija koju mi želimo, to je Srbija koju mi želimo da napravimo sledeći viziju našeg predsednika Aleksandra Vučića, boreći se kao on 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, za ovu zemlju, zato što smo preuzeli ozbiljan posao vođenja ove zemlje i želimo da od ove zemlje napravimo zemlju mogućnosti i sve ono što pripada ovim građanima i ovom narodu, što je predsednik Aleksandar Vučić prepoznao, a naravno, mi ćemo to ovde u parlamentu i naravno, vi u Vladi Republike Srbije, snažno slediti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, profesore Marinkoviću.

Reč ima Hadži Milorad Stošić.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine ministre, pre svega, želeo bih da vam zahvalim na ovim informacijama koje ste nam dali upravo sa konferencije našeg predsednika Aleksandra Vučića. Mislim da su i jedna i druga informacija, ali pre svega odluke koje su donesene i koje će biti donete sutra na Vladi Republike Srbije, veoma značajne i u finansijskom smislu, ali pre svega, u poruci koju šaljemo i kao država i kao narod u prvom redu za mlade majke, mlade roditelje, uvećanjem nekih sredstava za novorođeno dete. Svakako je to poruka mladim ljudima da treba da ostanu ovde, da treba da rade u ovoj zemlji i da će svakim danom biti sve bolje i bolje.

Druga informacija koju će Vlada doneti na sutrašnjoj sednici, a tiče se novih davanja za sportske klubove, takođe je značajna, jer imajući u vidu da su naši sportisti i pravi i najveći ambasadori naše države u onom pozitivnom smislu, svakako takođe govori da je to dobra odluka i da to treba uraditi.

Činjenica da je predsednik Republike Aleksandar Vučić pre polaska naše reprezentacije na fudbalsku utakmicu protiv Portugala u Portugaliji uradio ono što je uradio takođe možda u finansijskom smislu nije mnogo bitna, koliko je bitnija u toj poruci koju je predsednik poslao i fudbalerima i reprezentaciji, ali i svima nama, koliko je značajno, a znamo da se upravo vratilo višestruko sa tom utakmicom, sa tom pobedom i u svetu i kod nas. Toliko o tom delu.

Pred nama je objedinjena rasprava više predloga zakona, jedan širok spektar predloga iz raznih oblasti.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

U današnjoj raspravi najvećim delom nalazi se niz pratećih zakona koji se tradicionalno svake godine usvajaju uz budžet i sa njim čine neraskidivu celinu i ja ću se ukratko osvrnuti na neke, samo na neke od njih, koje smatram da su važniji i bitniji.

Tu su najpre izmena Zakona o budžetskom sistemu, koji najviše interesuje javnost, jer se njime reguliše povećanje zarada zaposlenih u javnom sektoru. Ovog puta za 2022. godinu je predviđeno povećanje zarada za 8% zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zdravstvenim ustanovama, zaposlenim u ustanovama socijalne zaštite, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, dok će ostalim zaposlenima u javnom sektoru plate će se povećati za 7%, što se mora priznati kao značajno povećanje u ovim uslovima pandemije.

U Zakonu o porezu na dohodak građana predviđa se povećanje neoporezivog dela zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara i što je još važnije, da se sa programom povraćaja dela poreza na zaradu za novozaposlena lica nastavi tokom 2022. godine.

Zakon o porezu na imovinu donosi izvesne dopune koje imaju za cilj da se postojeća rešenja dodatno preciziraju i usklade sa svakodnevnom praksom. Tu su pogotovo važne dopune u članu 16, gde se precizira osnovica poreza na poklon kada su u pitanju motorna vozila, jer se pokazalo da je značajan broj naših građana počeo da nesavesno koristi već davnu nedorečivost našeg pravnog sistema u ovom segmentu obligacionih odnosa i da pod maskom ugovora o poklonu vrši prenos svojine nad motornim vozilima skrivenom faktičkom kupoprodajom kako bi se izbeglo plaćanje poreza. Time se ne samo vrši izigravanje zakona, već se i sami skriveni kupci izlažu potencijalnom naknadnom riziku da ostanu bez motornog vozila i bez novca koji su za njega krišom dali, o čemu verovatno niko od njih ni ne razmišlja kada se upušta u ovakve aktivnosti.

Izmenama u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica nastoji se da se postigne bolje angažovanje prava svojine kao kapitala koji se unosi u privredna društva time što se ustanovljava mogućnost da se oni poreski obveznici koji unose ova prava u društvo dobitak po tom osnovu ne moraju da uključuju u poresku osnovicu za oporezivanje dobiti ako ta prava privredno društvo ne otuđi najmanje dve godine.

Kod Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje izvršeno je smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25% čime još više dobijaju na značaju podaci o stabilnosti finansiranja Fonda PIO koje smo naveli u raspravi o budžetu za 2022. godinu, ali su još značajnije dopune po kojima će se sa programima raznih olakšica u plaćanju po ovom osnovu nastaviti i u 2022. godini, a naročito da se za novozaposlena lica koja nisu radila od 2019. do februara 2022. godine neće plaćati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje od strane poslodavaca do decembra 2024. godine, već će se ti doprinosi za njih uplaćivati iz republičkog budžeta.

Ovo je zaista ogroman podsticaj za zapošljavanje novih kadrova u privredi, a nadamo se da će on dati svoj puni efekat u predstojećem periodu, tim pre što su to ipak na drugoj strani delom direktno uskraćeni prihodi Fonda PIO sa kojima bi on na kraći rok mogao da ima još pozitivnije direktne finansijske pokazatelje svog rada.

Takođe, u sklopu današnjeg zajedničkog pretresa nalazi se i Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu. Mi smo pre izvesnog vremena uradili veliki posao tako što smo u ovom parlamentu usvojili sve zakone o završnim računima budžeta još od 2002. godine, čime je izvršena jedna ne samo zakonska, već i ustavna obaveza koja decenijama nije bila vršena.

Dobro je što smo mi i resorno Ministarstvo finansija i ostali organi sada nakon tog velikog posla uhvatili pravi ritam po ovom pitanju tako da se ovaj završni račun za prošlu godinu usvaja u narednoj, tj. ovoj kalendarskoj godini, što znači da nema kašnjenja i probijanja rokova po ovom pitanju, a nadamo se da će se sa ovakvom praksom nastaviti i u budućnosti.

Što se tiče konkretnih podataka koji se nalaze u zakonu, ja neću reći da su oni sami po sebi idealni. Deficit budžeta u 2020. godini iz poznatih razloga nije bio mali i već sam u prošloj raspravi o budžetu rekao zašto je to tako. No, i pored toga mogu da nas obraduju pozitivni pokazatelji u ovom završnom računu, a oni su takvi da se i pored teškoća uspelo u tome da ostvareni prihodi na kraju budu za preko 10 milijardi veći od onih koji su bili planirani drugim rebalansom budžeta za 2020. godinu, da sa druge rashodne strane izvršeni rashodi budu za skoro 20 milijardi dinara niži od planiranih, pa je na kraju i ukupni fiskalni deficit umesto planiranih 483 bio na 458 milijardi dinara. Ova ušteda možda se ne čini tako velikom u odnosu na samu veličinu deficita, ali takođe sam već u raspravi o budžetu napomenuo da se novim predlogom budžeta za 2022. godinu planira da se taj iznos budžetskog deficita prepolovi.

Kada se pogledaju detalji po korisnicima, vidi se da su gotovo svi državni organi i ustanove koje se finansiraju iz budžeta ostvarile niže troškove od onih koji su bili planirani.

Možemo se zapitati koliko je na to uticala pandemija korone, a koliko sama svest korisnika ovih sredstava, odnosno koliko je ta ušteda dalje uticala na kvalitetniji rad i pružanje usluge, ali ako se govori sa čisto fiskalnog aspekta treba se nadati da ćemo iste tendencije videti kada na dnevni red bude došao završni račun budžeta za ovu godinu.

Dva zakonska rešenja o kojima se danas raspravlja izvan direktne oblasti državnih finansija su izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Prvi predlog izmena i dopuna bavi se pre svega usklađivanjem ovog zakona sa rešavanjima koja su ranije već usvojena u Zakonu o državnim službenicima koji se odnose na republičke organe i dobro je što se ovim izmenama konačno vrši usklađivanje sistema radnih odnosa i prava i dužnosti zaposlenih na oba nivoa, lokalnom i državnom.

U ovom drugom zakonskom predlogu, Zakonu o poljoprivredi, ima više novina, njima su najpre kao poseban vid poljoprivrednih gazdinstava prepoznata i ona gazdinstva koja se primarno ne bave poljoprivredom, već im je akcenat delatnosti na ruralnom turizmu i očuvanju starih zanata, pa će se i ona moći koristiti programima podsticaja.

Novoosnovane zadruge koje su imale mogućnosti za podsticaje kod Ministarstva za brigu o selu, sada će imati nove mogućnosti podsticaja i od drugih ministarstava.

Dalje, ovim zakonom prepoznata je tzv. lider mera u okviru IPARD programa. Kako je ministar Nedimović u svom izlaganju objasnio da se do kraja godine potpiše novi IPARD program Tri kojim se obezbeđuju pozamašna sredstva iz evropskih fondova. Tom merom se omogućava jače i efikasnije umrežavanje fizičkih i pravnih lica, putem tzv. lokalnih akcionih grupa koje mogu da rade na različitim programima ruralnog razvoja koji su takođe definisani ovim izmenama i dopunama zakona, pa tako udruženi mogu da konkurišu i dobiju znatno više iznosa pomoći nego pojedinačno same osobe za sebe.

Sa druge strane, ovim izmenama i dopunama preciznije je propisan sam postupak dobijanja sredstava iz IPARD programa i fondova, naročito time što je detaljnije propisan postupak sa neurednim zahtevom i produžen rok za uređivanje sa osam na 20 dana, zatim uvođenje mogućnosti već odobrenih projekata u određenim slučajevima izmeni, da se uz podnetu bankarsku garanciju može tražiti i avansna isplata od 50% prethodno odobrenog iznosa.

Ono što mislim da je jedan ne tako dobar pokazatelj aktuelnog stanja stvari su predložene promene u članu 8g. gde su daleko opširnije morale biti propisane obaveze onih koji koriste sredstva iz IPARD programa, od obaveze biljne i stočarske proizvodnje, preko prerade, a uz poštovanje veterinarsko sanitarnih propisa u skladu sa programom za koji su dobijena sredstva i podsticaji.

Korisnici sredstava iz ovih programa, ali i svi mi kao društvo u celini moramo da se napokon oslobodimo tog nesrećnog načina rezonovanja, da ako je neko dobio izvesna sredstva pomoć od države da on više nema nikakvu konkretnu obavezu prema njoj, tj. prema davaocu.

Tim pre je bitnije, jer se ovde radi o međunarodnim fondovima a poznato je da se u EU mogu dobiti razni vidovi pomoći, ali se istovremeno veoma insistira na odgovornom trošenju tog novca, bukvalno do poslednjeg datog centa.

Ne samo da takvi pojedinci i privrednici time brukaju sebe i ubuduće se isključuju iz mogućnosti daljeg učešća u ovakvim projektima, već se i naša država u inostranstvu dodatno ocrnjuje kao mesto koje je nesigurno za poslovanje, pa od toga svi imamo štete.

Naposletku, imamo i potvrđivanje dva međunarodna sporazuma. Dok se prvi odnosi na regulisanje određenih obaveza našeg članstva u MMF, drugi se odnosi na uzimanje zajma naše države kod Nemačke razvojne banke u iznosu od 22 miliona evra za prvu fazu projekta integrisanog upravljanja čvrstim otpadom u gradovima Kruševcu i Vranju.

Mislim da nije neophodno detaljnije objašnjavati koliko je bitno da se što pre otpočne sa realizacijom ovih projekata u ova dva naša velika grada. I ova Vlada ovim još jednom pokazuje da se zaista posvetila rešavanju kompleksnog problema zaštite životne sredine, a građanima ovih mesta ostaje da svojom svešću o značaju mogućnosti da imaju kvalitetnije životno okruženje i sami pomognu da se do njega lakše dođe.

Poštovani narodni poslanici, pošto vidimo da se ovde u većem delu tačaka dnevnog reda radi o zakonima koji čine jednu komplementarnu celinu sa već razmotrenim Predlogom zakona o budžetu za 2022. godinu, bez kojih njegova primena ne bi ni bila moguća onako kako je planirano, a kako smo već ustanovili da se radi o jednom realnom i odmerenom budžetskom rešenju, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u Danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih zakona, kao i ostalih nekoliko zakona o kojima je bilo reči u današnjoj zajedničkoj raspravi.

Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u Danu za glasati podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati „za“.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, zahvaljujem se na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe PUPS „Tri P“.
Pošto nemamo više prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Prvi je narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre, uvaženi saradnici, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Ja sam prethodnih godina i kao poslanik i kao čovek uvek podržavao sve one predloge koji se tiču razvoja, napretka naše Srbije, razvoja malih sredina, podrška poljoprivredi, selu, podrška malim opštinama koje su u teškoj situaciji, opštine koje su mahom na istoku Srbije.

Evo, juče smo usvojili budžet u kojem se daje veća podrška investicijama, veća podrška poljoprivredi, veća podrška privredi. Sve je to stavljeno u budžet i to u procentima se tačno vidi koliko se šta izdvaja.

Malo pre smo čuli našeg predsednika, Aleksandra Vučića, koji je rekao neke stvari koje su najbitnije za nas, a to je ulaganje u rađanje, u naše porodice, u naše bračne zajednice, gde će se dati mogućnost da sada po prvi put se izdvaja po 300.000 dinara za svako novorođeno dete, to je za prvorođeno dete.

To je nešto što znači, velika stvar za sve one mlade porodice, za sve one bračne drugove koji žele da imaju decu, to će biti njima velika pomoć. Za svako drugo, treće i ostalu decu sigurno će biti veća ulaganja i veća izdvajanja nego što je to bilo do sada.

Ja mislim kao čovek koji dolazi iz jedne sredine, gde je Svrljig jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, koja je demografski jedna od najugroženijih, gde je stvarno velika populacija starijih ljudi, mi smo kao opština u vremenu kada sam ja bio predsednik opštine izdvajali i za bračnu zajednicu i za novorođenu decu i to je bilo dobro. Na taj način smo malo stimulisali natalitet.

Ova sada politika koju vodi naš predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, to je stvarno politika koja stavlja u prvi plan razvoj, pomoć porodici i to će sigurno dati rezultate. Ono što je bitno za mene jeste da će od ovoga sigurno imati pomoć i bračne zajednice i mladi ljudi koji će imati mogućnost da imaju decu da ostanu u Svrljigu. Bilo bi dobro, normalno, da se od tog programa izdvoje malo više sredstva za one porodice, za onu decu koja se rađaju u tim malim sredinama, gde je stvarno demografska slika veoma loša.

Tu moramo iznaći mogućnost da budu veća izdvajanja, jer ima razlika za one koji žive u tim našim sredinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, te opštine koje su brdsko-planinske i gde ima veliki broj starih ljudi, da tamo ostane da se živi, da tamo ostane da se radi.

Evo, juče, uvaženi ministre finansija, juče je kod nas u Svrljigu bio ministar za izgradnju, za građevinu, gospodin Momirović, gde su juče pokrenuli postupak da se radi rešavanje kanalizacione mreže, gde smo dobili blizu pet miliona evra od strane naše države i kineske vlade. To ćemo usmeriti za izgradnju kanalizacione mreže, za rešavanje otpadnih voda, pravićemo fabriku otpadnih voda. To je velika stvar za jednu malu sredinu, da se na taj način stimuliše. Mi smo među 10 opština koje su krenule to da rade.

Sam predsednik je govorio da nema razlike da li je Svrljig, da li je neko mesto blizu Beograda ili blizu Subotice, bitno je da se na ovaj način svi izjednačavamo, da želimo da imamo ravnomerni regionalni razvoj. To je ono na čemu radi i naša Vlada, to je ono na čemu radi naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tu smo i mi svi koji na tome želimo da radimo.

Još jednom se zahvaljujem predsedniku Srbije, koji je najavio ovu aktivnost naše Vlade, buduće i sadašnje, 20-25 godina, ulaganje u infrastrukturu, gde ćemo gledati da se svakom obezbedi mogućnost da ima kanalizaciju, vodu, kanalizaciju do svakog sela, do svake kuće. To je nešto što je veoma bitno, zato što te naše male sredine, kao što je Svrljig i te okolne opštine koje se nalaze na jugoistoku Srbije, koje se nalaze na severu, na zapadu Srbije, u centralnoj Srbiji, te opštine će imati mogućnost sutra da se bave i turizmom.

Opština iz koje ja dolazim, to je opština koja je bogom data za turizam, lepote su stvarno velike. Imamo, to mogu da kažem, pošto je i predsednik najavio da će biti izdvajana sredstva i u sport, na sednici Vlade koja će sutra biti, biće izdvojena sredstva za klubove, da li su to karatisti, tekvondo ili bilo koja druga sportska aktivnost, za te klubove će biti izdvojena sredstva.

Ja moram da kažem, pošto je malo pre kolega Stošić rekao, da je naš predsednik dao moralnu podršku našim fudbalerima koji su uspeli da pobede Portugaliju, da je selektor te reprezentacije Dragan Stojković Piksi koji dolazi iz Niša, sa Pasi Poljane. Moram da kažem, a to nisam prošli put rekao, da iz moje opštine imamo selektora omladinske fudbalske reprezentacije, a to je Dejan Branković koji se kvalifikovao sada u drugi krug za evropsko prvenstvo. To je nešto veoma dobro. Znači da mi imamo mogućnost, imamo ljude koji su stvarno kvalitetni, koji su dobri, sad, da li je to Svrljig, da li je Niš, da li je Beograd, nije bitno, bitno je da imamo ljude koji našu zemlju promovišu na najbolji način, gde se u svakom pogledu vidi ono što vredi kod nas, a to su svi ljudi koji dolaze iz Srbije.

Onaj drugi deo koji se tiče poljoprivrede, povećanje budžeta u poljoprivredi, to je nešto što je veoma dobro i što ćemo imati mogućnost da se za ulaganje u poljoprivredu obezbede bolji uslovi. Sada imamo i Ministarstvo za selo, gde je unazad nekoliko dana, mislim da je to bilo 50-ak zadruga koje su dobila sredstva, od toga je sa jugoistoka Srbije bilo 20 zadruga, iz Niša pet, iz Svrljiga su tri zadruge dobile sredstva da se radi na zadrugarstvu, da se obnove kuće. Sve su to pozitivne stvari koje moramo nastaviti.

Jedna od bitnih stvari za sve nas jeste privreda, ulaganje u privredu preko Razvojnog fonda za razvoj, preko ministarstva, dovođenjem investitora, stimulacijom. Sada smo imali stimulaciju da se država odriče određenih stvari koje je imala do sada, a da se ostavlja privrednicima da mogu da lakše funkcionišu, povećava se ta minimalna cena rada. To je nešto što do sada nije bilo, to je velika potreba.

Ja se još jednom zahvaljujem i državi Srbiji i predsedniku Srbije i Vladi što tako želi radi.

Mislim da bi bilo dobro da opštine, kao što je moja opština iz koje ja dolazim i takve opštine koje su četvrta grupa, odnosno peta grupa nerazvijenosti, da u takvim opštinama imamo i veća oslobađanja, da se tamo stimuliše veće oslobađanje za privrednike koji žele da otvore radna mesta, da bi tamo izašli iz te faze nerazvijenosti, da tamo može da bude veće ulaganje i da se može tamo raditi.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Za kraj, još jednom bih zahvalio svima, posebno predsedniku Srbije, našoj Vladi. Ja ću glasati za predloge ovih zakona, zato što su oni pozitivni, zato što su dobri, što daju mogućnost razvoja naše Srbije i pomoć svakom čoveku.

Na kraju, kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i kao pravoslavac, čestitam svim našim građanima koji danas slave slavu Mratu, neka je slava srećna, neka je zdravlje i sreća u kući, kako u kući tako i na njivi, da je razvoj.

Još jednom, na današnji dan je obeležavanje 85 godina od osnivanja Veterinarskog fakulteta. Bez stočarstva, nema ni razvoja poljoprivrede, a gde je stočarstvo tu je i veterinarska služba.

(Predsedavajuća: Zahvaljujem.)

Srećna slava i 80 godina od razvoja Veterinarskog fakulteta, sve najbolje, živela Srbija!
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Neću glasati za Zakon o eskproprijaciji, tj. za izmene i dopune tog zakona.

Kako je definisano, to je zakon za brzu i efikasnu otimačinu imovine naših građana zarad javnog interesa. Da je to zarad javnog interesa, moglo bi da se razume, jer nekada je stvarno interes svih građana iznad interesa privatnog prava vlasništva.

Ali, zašto ljudi koji su juče demonstrirali pred našom Skupštinom ne veruju da je to u javnom interesu? Zato što politika "Evropska unija nema alternativu", a za koju je garant naš ministar finansija gospodin Mali, i to garant kroz više režima, jeste takva da su, kako vi to volite da kažete, ljudi koji su vodili žuti režim privatizovali privredu, vi krećete da privatizujete državu, a pravite zakonsku infrastrukturu da oni koji dođu posle vas i nastave politiku "Evropska unija nema alternativu" privatizuju ljude, narod i dovedu nas u ono što se zove ropstvo.

Kada kažem da vam ljudi ne veruju da je ovo u javnom interesu samo bih podsetio da je za vreme vaše vlasti uveden notarijat. Znači, umesto sudskih overitelja i toga da takse idu u državni budžet, one idu u džepove privatnih lica i to vrlo ozbiljne takse. Zatim uvedeni su čuveni izvršitelji koji narodu gule kožu sa leđa i vraćaju nas u vremena turske okupacije. Zatim, strane banke koje pljačkaju naše građane kroz izmišljene usluge. Nekoliko puta su dobijale podršku sa vaše strane i još uvek nije završen postupak njihovog izvlačenja od odgovornosti za pljačku građana.

Na kraju, spremate se da izglasate odricanje narodnog suvereniteta od izbora sudija, da u stvari napravite jednu sudokratiju koju više niko neće kontrolisati već samo američka ambasada i još neke zapadne ambasade i domaći tajkuni i strane korporacije.

Dakle, zato ljudi ne veruju da je ovo u javno interesu i zato je besmisleno da postupak bude brz i efikasan, ako to znači otimanje nečije imovine u nečijem privatnom interesu.

Zašto ne treba postupci da budu efikasni? U Ustavu stoji da su zabranjeni preki sudovi. Zašto mislite, kolega, da su zabranjeni preki sudovi? Zato što preki sudovi brzo i efikasno odlučuju o tuđim ljudskim pravima, osnovnim ljudskim pravima i često brzopleto i zlonamerno narušavaju ta prava. Pravo svojine je jedno od prava koje je osnov svake slobode. Dakle, nama ne trebaju brzi i efikasni postupci bez obzira što to odgovora domaćim tajkunima i stranim korporacijama, već ako bi bili zastupnici naroda mi bi se trudili da ti postupci pre svega budu pravedni.

Zato je ovaj zakon problematičan i zato kada sve ovo pogledamo, a kada prođemo kroz sam zakon, videćemo da u članu 2. Predloga izmena i dopuna stoji da su na privrednom zemljištu moguće pored tri godine oduzimanja za potrebe korisnika eksproprijacija, a računajte da se to zovu strane korporacije i domaći tajkuni, dodato da to može još tri godine da se desi.

U članu 5. je predviđeno ono za šta se svi bune i kažu da je Rio Tinto u pitanju, ja isto mislim da nije Rio Tinto u pitanju da bude korisnik ovog zakona, jer Rio Tinto je kupio svoju imovinu, međutim u Srbiji postoji još 300 korporacija rudarskih koje operišu, a koje kontroliše samo naših pet rudarskih inspektora. Među njima ima čestitih korporacija, ali ima i predatora kao što je Rio Tinto.

U članu 5. tačno stoji da se ovakav postupak eksproprijacije može primeniti i u slučaju da je Republika Srbija potpisnica međunarodnog ugovora kao jedna od ugovornih strana. Šta mislite ko je druga ugovorna strana?

Naravno, u članu 10. videćete da postoji mogućnost da državni organ koji sprovodi eksproprijaciju odredi privremenog zastupnika licu koje je vlasnik imovine, a koje je preminulo, a naslednici još nisu završili ostavinski postupak. Možete mislite kako će kada se napravi sudokratija i u tom takvom pravosuđu ti ljudi ostvarivati svoje pravo na otetu imovinu, a organ koji sprovodi otimanje imovine im određuje onoga ko treba da ih štiti i zastupa. To su konkretne stvari zbog kojih neću glasati za ovaj zakon.

Sada imam jednu obavezu, koju su mi dali građani koji se bune protiv ovog zakona, pošto sam i sada jedini opozicioni poslanik u ovoj sali, da pročitam pismo koje su uputili narodnim poslanicima, kao neka vrsta ljuske opomene.

„Gospodo narodni poslanici, obraćamo vam se sa zahtevom da o zakonima koji kroje živote građana Srbije glasate kao ljudi koje je narod poslao u Narodnu skupštinu, a ne kao zastupnici stranačke politike i bilo čijih interesa.

Predložene izmene Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu omogućiće da se ljudi iseljavaju sa svoje imovine po skraćenim postupcima, da se za potrebe stranih kompanija po sili zakona oduzimaju i ruše kuće i okućnice, da se otimaju za đubrišta šume, vinogradi, voćnjaci, njive sa zapisima, putevi kojima deca idu u školu, sokaci koji narod vode u bogomolje, da se stavljaju ograde i rudničke kapije ispred reka, potoka i izvora.

Danas je raseljavanje i zatiranje čitavih sela naša noćna mora, sutra će biti ko zna čija, pa možda i vaša. Jasno nam je planirani projekti neće samo nama da naude, nego i ljudima koji žive u okolnim mestima, malim i velikim.

Jasno je i vama i nama da su najbolji stručnjaci Srbije, uključujući Akademiju nauka izjasnili se o nepovratnoj šteti koju bi izazvali projekti koji uništavaju prirodu, a jasno vam je i to da ovi zakoni omogućuju da se šteta načini lako, brzo i bez prava naroda da se o tome bilo šta pita.

Nama je jasno da će jedino što će presuditi ovom narodu biti vaša dignuta ruka koja glasa u ime svih nas. Želimo vam da tu ruku sutra kad se vratite kući možete da pružite svojim roditeljima i naslednicima bez srama.

Želimo vam kada dođete među narod, svoju familiju i komšije da vam ljudski Boga nazivaju, da vam kažu – zdravo i – dobar dan sa iskrenom željom da vam Bog pomaže, da vas zdravlje služi i da vam dan dobro prođe, da kada dan prođe ono laku noć znači da stvarno možete zaspati, jer znate da ste uradili sve da drugi žive kao ljudi i da vas smatraju ljudima.

Zemaljsko je za malena carstvo, poslanički mandati su maleno od malenog, a o tome šta je uvek i do veka to znate i sami.

Živeli i svako dobro.

Savez ekoloških organizacija Srbije.“

Hvala.