Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/543-21

1. dan rada

21.12.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 176, za – devet, nije glasalo – 167.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 157. stav 1, 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 1. Poslovnika, predložio je da se obavi:
1) zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama dnevnog reda od 1. do 6, od 11. do 13. i 19. i 20;
2) zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama od 7. do 10. i od 14. do 16;
3) zajednički jedinstveni pretres o tačkama 17. i 18.
Gospodine Martinović ne želi reč.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 176, za – 160, nije glasalo – 16.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 178, za – 163, nije glasalo – 15.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Četrnaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
Molim Službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa (2021-2027), koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2079 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za Projektni zajam - Univerzitetska infrastruktura, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za Projekat izgradnje državnog puta 1.B reda br. 27 Loznica - Valjevo - Lazarevac, deonica Iverak - Lajkovac (veza sa autoputem E-763 Beograd - Požega), između kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada,
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada
Lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je podneo Odbor za kulturu i informisanje,
Lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je podneo Odbor za kulturu i informisanje,
Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada i
Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Marijana Dukić Mijatović, prof. dr Ivica Radović i Zoran Kasalović, državni sekretari u Ministarstvu
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, dr Saša Lazović i dr Saša Stojanović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Danijela Vanušić, Slavica Trifunović i Stanko Blagojević, vršioci dužnosti pomoćnika ministara kulture i informisanja, Vukica Kilibarda, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva kulture i informisanja, Jasmina Jovanović, dr Milan Pašić i Miloš Blagojević, pomoćnici ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zoran Ilić, vršilac dužnosti pomoćnika ministarke rudarstva i energetike, Tatjana Đurđević Stepanić, šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gordana Predić, posebni savetnik ministra kulture i informisanja i Dejan Stojanović, viši savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama dnevnog reda od 1. do 6, od 11. do 13. i 19. i 20.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima prvi potpredsednik i ministar Branko Ružić.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvaženi potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u ovom mandatu pred vas izlazilo sa nekoliko zakonskih predloga koje smo smatrali važnim i neophodnim za uređenje oblasti koje se nalaze pod našom ingerencijom, isključivo osluškujući potrebe zaposlenih u prosveti i nauci, naravno i građanki i građana Srbije, težeći bržoj evropskoj integraciji, stvarajući bolje uslove za razvoj pojedinaca i društva u celini.
Danas smo pred vama sa šest zakona, sa molbom da ih zajedno razmotrimo i da, naravno, u nadi da ih u konačnom epilogu i usvojimo uz vaše predloge i sugestije, a da za sobom u ovom kratkom mandatnom periodu ostavimo kvalitetnije obrazovanje na svim nivoima i veće mogućnosti da građani Srbije u svojoj zemlji razvijaju ideje i rade na dobrobit zajednice u kojoj žive.
Dozvolite da na početku, a po tačkama dnevnog reda sednice, objasnim ukratko razloge za donošenje ovih zakona. Dakle, uvaženi narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o inovacionoj delatnosti. Kao što znate, inovaciona delatnost je po prvi put uređena u Republici Srbiji sistemskim Zakonom o inovacionoj delatnosti 2005. godine, koji je tada definisao prirodu inovacione delatnosti, donošenje godišnjih programa, vrstu projekata i način njihove realizacije kroz programske aktivnosti, kao i organizacionu strukturu nosilaca inovacione delatnosti. Nakon toga, 2010. i 2013. godine, sprovedene su i dve izmene i dopune predmetnog zakona bez promena suštinskog karaktera ovog akta.
Prema planu rada Vlade Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je donošenje novog zakona o inovacionoj delatnosti kojim se omogućava uključivanje inovacionog sistema Republike Srbije u Evropski istraživački prostor i Inovacionu uniju. Inovacioni sistem se usmerava prema istraživanjima koja za rezultat imaju inovativne proizvode i procese koji podstiču privredni i društveni razvoj, a planira se i otklanjanje prepreka za pristup finansijskim sredstvima i daje se podsticaj transferu tehnologija u privredu.
Glavni ciljevi Evropske unije u oblasti nauke, istraživanja, inovacija usmereni su na jačanje naučnog i tehnološkog sistema, kao jednog od ključnih činilaca održivog privrednog razvoja, i na taj način se obezbeđuje kvalitetan okvir za sprovođenje naučnih istraživanja i razvoj inovacija, dok se posledično teži podsticanju konkurentnosti i rasta privrednih aktivnosti.
Republika Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, sprovodi potrebne reforme i aktivnosti kako bi se priključila Evropskom istraživačkom prostoru, tako da smo se prilikom izrade ovog Predloga zakona o inovacionoj delatnosti oslanjali na primere dobre evropske prakse.
Navešću samo neke od promena i novina koje smo predložili. Dakle, pre svega, definisani su novi subjekti nacionalnog inovacionog sistema. To su inovativni subjekti, startap centri, nosioci inovacione delatnosti, i spinofovi, zatim subjekti inovacione infrastrukture, naučno-tehnološki parkovi i organizacije za podršku startapovima i investitori u inovacionu delatnost, poslovni anđeli, odnosno fizička lica koja ulažu u sopstveni novac u inovacije.
Predviđeno je uspostavljanje mreže naučno-tehnoloških parkova. kao savetodavnog tela u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Reformisanje registra inovacione delatnosti, tačnije, predviđeno je uspostavljanje novog registra subjekata nacionalnog inovacionog sistema. Takođe se ističe značaj upravljanja intelektualnom svojinom nastalom u okviru naučno-istraživačke organizacije, uz usklađivanje sa propisima koji regulišu tu oblast.
Prepoznata je uloga i značaj startapa, kao i spinofa, osnovanih iz naučnoistraživačkih organizacija sa ciljem komercijalne eksploatacije inovacija. Proširene su takođe nadležnosti Fonda za inovacionu delatnost, što se odnosi upravo na već pomenuti novi registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema, dakle, Fond za inovacionu delatnost će voditi ovaj novoformirani registar.
Imajući sve ovo u vidu, nadam se da ćemo dobiti vašu podršku za usvajanje ovog predloga zakona.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, u najvećoj meri je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i to sa već postojećim odredbama, kao i sa predloženim izmenama i dopunama koje su pred vama.
Usaglašavanje se odnosi na odredbe koje se tiču procesa uvođenja državne mature i tu moram da podsetim da nam je namera da državna matura u krajnjem epilogu ima naravno sertifikacioni karakter, odnosno potvrdi stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama, a naravno i gimnazijama, ali i kvalifikacioni karakter, u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu.
Vi znate da je Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem, koju sam formirao, jer je ovo projekat koji zahteva temeljne pripreme svakog segmenta realizacije, na čijem čelu je državna sekretarka prof. dr Marijana Dukić Mijatović, donela odluku o pomeranju roka za primenu državne mature na 2022/23. godinu za trogodišnje srednje škole, odnosno na 2023/24. za opštu umetničku i stručnu maturu.
Upravo navedena komisija je izašla sa predlogom za izmenu Zakona o srednjem obrazovanju, kao neophodnom koraku u procesu realizacije ovog strateški važnog projekta jer, kao što znate, tu se radi o 62, 63 ili 64 hiljade svršenih srednjoškolaca koji svakako imaju pravo da unapred znaju pod kojim uslovima će upisivati svoje željene fakultete.
Izmene ovog zakona odnose se i na kontinuitet sa osnovnom školom za učenike čije zdravstveno stanje zahteva pohađanje škole od kuće ili se nalaze na kućnom ili bolničkom lečenju, kao i dodatno preciziranje kada je nastava na daljinu u pitanju.
Izmena se donosi zbog potrebe da organizacija pripremne nastave za polaganje ispita kojima se završava srednje obrazovanje bude usklađena sa svim propisima u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Dodatno se uređuje i deo zakona koji se odnosi na upis učenika koji su osnovno obrazovanje i vaspitanje ili jedan od poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja završili u inostranstvu ili u stranoj školi registrovanoj u Republici Srbiji, kao i upis radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalističkog ili majstorskog obrazovanja.
Pored toga, izmenama je predloženo da redovan učenik koji pohađa program internacionalne mature može da pohađa i deo programa za smer gimnazije ili obrazovni profil u svojstvu redovnog učenika i ovom izmenom omogućava se učeniku da stekne uporedo dva programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ukoliko iskaže zahtev za time, a regulisano je ocenjivanje i pravo izlaska na državnu maturu.
Treći predlog zakona o kojem danas imam potrebu da govorim je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju čije se izmene vrše u cilju usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja radi unapređivanja pojedinih rešenja u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Izmene, odnosno dopune zakona odnose se na mogućnost ostvarivanja programa na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku ili na stranom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, u smislu usklađivanja ranije norme sa potrebama prakse i novom podzakonskom regulativom kojom se uređuje i mogućnost učenja stranog jezika na predškolskom uzrastu pohađanjem kurseva kao usluge koju ostvaruje predškolska ustanova.
U skladu sa pravilnikom koji propisuje ostvarivanje različitih oblika i programa vaspitno-obrazovnog rada i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predškolska ustanova, odluku o izboru i realizaciji usluga donosi organ upravljanja ustanove, na osnovu procene pedagoškog kolegijuma i mišljenja saveta roditelja. Sledom navedenog, suštinski se neće ograničiti pravo dece da u zajednici vršnjaka u igri i planiranim situacijama učenja kroz pohađanje programa usluga čiji kvalitet cene stručni organi ustanove i koja za vaspitača realizuju stručnjaci za učenje stranog jezika razvijaju, naravno, i osnov za učenje drugih stranih jezika.
Norma koja se odnosi na ostvarivanje programa vaspitno-obrazovnog rada na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezično na jeziku nacionalne manjine i na srpskom jeziku ostaje neizmenjena, osim što se njena primena usklađuje sa postojećim zakonskim rešenjem po kome se statutom predškolske ustanove utvrđuje jezik ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada.
U cilju usklađivanja sa Zakonom osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, izvršena je dopuna člana zakona kojim se propisuje evidencija o detetu, a povodom Jedinstvenog obrazovnog broja, dakle, podatak koji je JOB, unosi si se u evidenciju koju ustanova vodi u štampanom ili elektronskom obliku, kao i obrasce javnih isprava koje izdaje. Dozvolite, naravno da podsetim da je JOB identifikacioni broj koji ćemo u našem sistemu obrazovanja koristiti da uz njega vodimo podatke o učeniku sa ciljem da kroz razvoj učenika, dakle, od najranijeg obrazovanja do tržišta rada razumemo i da li pružamo adekvatno obrazovanje i menjamo ga po potrebi. Jedino, samo stalnom programu i stalnim unapređenjem možemo voditi naše obrazovni sistem napred.
Kada govorim o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, moram da naglasim da smo predloženim izmenama i dopunama želeli da blagovremeno stvorimo uslove za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojima se završava određeni nivo obrazovanja, a tu mislim naravno na završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja i završni ispit u srednjem obrazovanju i vaspitanju i na opštu, stručnu ili umetničku maturu.
Uvođenje opšte stručne i umetničke mature kao završnih ispita koji treba da podignu kvalitet srednjeg obrazovanja i vaspitanja i da služe kao ulaz u visoko obrazovanje bilo je planirano Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, a zakonom o izmenama dopunama Zakona o srednjem obrazovanju iz 2021. godine propisano je između ostalog da se počne od školske 2022/2023. godine u školi polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u skladu sa zakonom, a da će opštu, stručnu i umetničku maturu učenici prvi put polagati počev od školske 2023/2024. godine, što sam inače i naveo govoreći malopre o državnoj maturi.
Radi pripreme realizacije navedenih ispita bilo je neophodno da propišemo nove nadležnosti za Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, odnosno da se formira centar za ispite, a što je u skladu sa Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. Kako bi se u okviru jedne institucije stvorili preduslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja kao i naravno međunarodnih ispitivanja.
Zatim, i da uvedemo u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete novi informacioni sistem kojim će Centru za ispit obezbediti neophodne podatke za obradu rezultata ispita i podatke učenicima i licima koje sprovode ispite, kao da i da dobijene rezultate isporuče visoko školskim ustanovama radi upisa i na visoko obrazovanje. Takođe, da se u cilju podizanja kvaliteta i obezbeđivanja objektivnosti i sprovođenje ispita kao novo rešenje precizno propiše mogućnost podnošenja prigovora na ispite kojima se stiče određeni nivo obrazovanja, s obzirom da rešenja u važećem zakonu nisu precizirala ovu mogućnost i da se problem u praksi rešavao donošenjem stručnih uputstava.
Posebno radi usaglašavanja sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine u delu koji se odnosi na zahteve u pogledu obezbeđivanja kvaliteta u sistemu obrazovanja i vaspitanja dat je izričit pravni osnov za propisivanje standarda kompetencija za nastavnike, vaspitače, stručne saradnike i direktore kao i za nedostajuće standarde kompetencija za sekretara ustanove, kao i standarde kvalifikacija.
Razumevajuću ulogu u obrazovno-vaspitnih ustanova radi razvijanja nacionalnog identiteta učenika, kao i svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji predloženo je da se na početku obrazovno-vaspitnog rada koji se ostvaruje u toku školske godine koja počinje 1. septembra intonira himna Republike Srbije.
Radi uređivanja sistema pred univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja propisan je izričit pravni osnov za osnivanje obrazovno-naučnih centara, pored toga je izvršeno i preciziranje pojedinih odredaba zakona za koje je u toku primena, utvrđeno je da je to neophodno ili koje su ostvarile nedoumice i dovodile do različitog postupanja u praksi. Na primer, pitanje u vezi sa verifikacijom ustanove i programima koji se ostvaruju upisom u školu, ocenjivanjem organa upravljanja, sekretarom ustanove, prijemom u radni odnos, učešćem u radu stručnih organa.
Posebno Predlog zakona sadrži zaštitne odredbe kojima se utvrđuje pravo na rad bez licence u predškolskoj ustanovi za medicinske sestre pod određenim uslovima kao i pravo da nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji su u skladu sa ranijim važećim propisima zasnovali radni odnos u ustanovi, za učesnike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez uverenja o stručnoj defektološkoj osposobljenosti, da mogu da obavljaju obrazovno-vaspitni rad i dalje ukoliko ispunjavaju određene uslove.
Što zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju vrše se izmene i dopune u cilju usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, a radi unapređivanja pojedinih rešenja u oblasti osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Novine, odnosno te izmene i dopune zakona odnose se na osnovne muzičke škole gde izuzetno mogu da ostvaruju i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Uvođenje ove mogućnosti znači racionalnije, efikasnije postupanje u situacijama kada na teritoriji jedinice lokalne samouprave postoji osnovna muzička škola, a na drugoj strani postoji i veliko interesovanje da učenici nastave srednje muzičko obrazovanje.
S obzirom na to da zakonom nije predviđena mogućnost da se osnovna škola verifikuje za ostvarivanje programa srednjeg obrazovanja pristupa se osnivanju srednje muzičke škole u tim slučajevima kao drugog pravnog lica, što nije racionalna i efikasan način u odgovoru na potrebe i interesovanja učenika.
Napominjemo da je prema izmenama zakona propisano trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja tako što osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje umesto dve do šest godina traje četiri do šest godina u skladu sa novim planovima i programima nastave i učenja za muzičke škole. Dopunama zakona o obrazovno vaspitni rad od petog do osmog razreda može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju.
Precizirali smo i obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika da osim što je dužan da obezbedi da učenik redovno pohađa nastavu, dužan je i da obavesti školu o razlozima eventualnog izostajanja učenika sa nastave iz razloga što postoji i objektivne okolnosti u kojima roditelj ne može u roku od tri dana da obezbedi da učenik nastavi da redovno pohađa nastavu.
U vezi sa završnim ispitom propisano je da učenik osmog razreda polaže završni ispit na jeziku na kojem je ostvarivao obrazovno vaspitni rad. Izuzetno završni ispit učenika osmog razreda na zahtev roditelja može da polaže na drugom jeziku ako je to u najboljem interesu učenika.
Kao i malo pre pomenuto i u ovom zakonu definisali smo bolju evidenciju podataka o obrazovanju učenika povodom Jedinstvenog obrazovnog broja, odnosno JOB-a. Podatak koji je JOB unosi se u evidenciju koju škola vodi u štampanom ili elektronskom obliku, kao i obrasce javnih isprava koje izdaje.
Izvršena je dopuna zakona novim članom koji se odnosi na priznavanje stranih školskih isprava tako što se predviđa da stranu školsku ispravu priznaje ENIC/NARIC centar iz razloga blagovremenog i pravilnog postupanja škola, odnosno roditelja učenika.
Na kraju, uvaženi narodni poslanici, u setu predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji. Aktuelni zakon je stupio na snagu 14. aprila 2018. godine i on je istakao posebnosti i postupke i položaj inspekcije u oblasti obrazovanja u odnosu na zakon koji je na opšti način uređuje inspekcijski nadzor i znatno podigao i unapredio kvalitet inspekcijskog nadzora u obrazovanju. Tokom trogodišnje primene praksa je ukazala na potrebu unošenja nekoliko konkretnih novina koje će proširiti delovanje prosvetne inspekcije i sveobuhvatnije unaprediti sistem inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji u oblasti obrazovanja.
Predlog izmene i dopune Zakona o prosvetnoj inspekciji u najkraćem najpre se odnosi na preciziranje odredaba koje su sadržane u posebnim zakonima koji su doneti u međuvremenu, a propisuju nadležnosti prosvetne inspekcije u vršenju nadzora nad primenom istih zakona kao što su Zakon o nauci i istraživanjima, Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije i Zakon o dualnom modelu obrazovanja u visokoškolskim ustanovama, kao i u drugim oblastima u kojima je propisana nadležnost prosvetne inspekcije. Izmene se odnose na mogućnost nabavke službene odeće i obuće za republičkog prosvetnog inspektora, odnosno pokrajinskog prosvetnog inspektora, odnosno gradskog ili opštinskog prosvetnog inspektora. Takođe, izmene i dopune se odnose i na preciziranje pojedinih zakonskih odredbi koje se odnose na prosvetnog inspektora ovlašćenja i poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinama, odnosno gradovima, odnosno pokrajinama u smislu preciziranja ovlašćenja republičkog prosvetnog inspektora na osnovu zakona.
U tom kontekstu nadam se da ćemo i kroz raspravu u pojedinostima proći kroz vaša pitanja i na kraju imati usvojen ovaj set zakona koji će unaprediti, uveren sam, kvalitet obrazovanja koji pružamo mladim naraštajima, kao i veće mogućnosti za istraživanja i inovacije u Srbiji. Hvala vam na pažnji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se, prvom potpredsedniku Vlade, ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Reč ima, potpredsednica Vlade, ministarka kulture i informisanja, Maja Gojković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture
Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici i poslanice.
Pred vama se, danas u raspravi, nalaze, čak četiri predloga zakona, iz oblasti, za koje je zaduženo Ministarstvo kulture i informisanja. To su Predlog zakona o kulturnom nasleđu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske Unije, u učešću Republike Srbije u programu „Kreativna Evropa“ i na kraju ću imati samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona koje je trebala da brani potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, ali sam zamoljena da ga branim pred vama i ja, a opet jeste vezan za set medijskih zakona, tako da bez obzira na nadležnost drugog ministarstva, mislim da ću moći to da uradim, jer se radi o jednoj rečenici.
Trudiću se da vam mnogo ne zauzimam pažnje, a opet da kažem nešto o veoma važnom zakonu, koji se nalazi pred vama, a to je svakako Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je sistemski zakon i na koji se, zaista već dugo čeka i cilj donošenja ovog zakona je svakako uspostavljanje pravno uređenog i organizovanog sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa i to kroz otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštitu, očuvanje, predstavljanje interpretaciju, korišćenje i upravljanje kulturnim nasleđima.
Podsetila bih vas da je u Republici Srbiji trenutno na snazi Zakon o kulturnim dobrima, koji je usvojen, sada već daleke 1994. godine, evo nekako baš u mom mandatu, došlo vreme da se menjaju mnogi zakoni, osnovni zakoni, koji su vezani za kulturu.
Osim terminološke zastarelosti, jer ako poredite 1994. godinu i kraj 2021. godine, složićemo se, naravno da ima zastare, čak i terminologije. U međuvremenu su se promenila dva Ustava, da ne govorim o društveno političkim sistemima, da ne kažem i o nazivima država i to je stvorilo potrebu, svakako da se uskladi ovaj važna propis sa pravnim sistemom, a zakon iz 1994. godine je bio zakon, po svom karakteru opšti propis, jer je uređivao opšta zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.
Iz navedenih razloga Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, predstavlja zaista jedan komplikovan, obiman propis, brojnim odredbama, koje su skoro neprimenljive u 2021. godini, u našoj državi.
Predlogom zakona o kulturnom nasleđu, kao osnovnim izvorom prava za ovu materiju, obezbediće se sada institucioni osnov za detaljno uređenje svih delatnosti kulturnog nasleđa i pored već donetih zakona, ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije u poslednjih godinu dana, to su zakoni, da vas podsetim, kojim smo uredili muzejsku delatnost, arhivsku delatnost, zaštitu stare i retke biobliotečke građe, u planu je da se donesu, svakako i zakoni zaštite nepokretnih kulturnih dobara, ali za to nam je potrebno, prvo usvajanje ovog krovnog zakona i oblasti filmske i ostale audio-vizuelne građe i novina je da je nacrt zakona ovde vizuelnom i filmskom nasleđu, izgrađen, spreman za postupak javne nabavke, juče prošao Odbor za javne službe i prva javna rasprava održaće se u četvrtak 23. decembra u 12 časova, u zgradi Arhiva Vojvodine, u Novom Sadu, te ovako javno pozivam sve one koji budu zainteresovani da razgovaraju o ovom nacrtu zakona, da učestvuju u prvom krugu javne rasprave.
Da se vratim na zakon koji se nalazi pred vama, dakle po prvi put se definiše kulturno nasleđe, znači prvi put imamo definiciju šta je to kulturno nasleđe za nas i time vršimo usklađivanje sa ustavom Republike Srbije.
Imate pred sobom, u zakonu, veoma obimnu definiciju, ja je ne bi sada ponovo čitala. Ono što je bitno kulturno nasleđe obuhvata nematerijalno kulturno nasleđe, materijalna kulturna dobra, koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, naravno uključujući AP KiM, kao njen sastavni deo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i važno je da naglasimo da je KiM prostor o posebnog značaja za kulturna nasleđe Republike Srbije, koji ima izuzetno duhovno bogatstvo i to je naglašeno u ovom predlogu zakona.
Neprocenjiva istorijska umetnička i arhitektonska vrednost i velika koncentracija verskog i kulturnog nasleđa, SPC na KiM, čine ovu teritoriju jedinstvenu i za našu i za svetsku kulturnu baštinu.
Predlog zakona predviđa posebno donošenje programa, zaštite i očuvanje kulturnog nasleđa u Republici Srbiji, koji za period od pet godina donosi Vlada na predlog nadležnog ministra za kulturu.
U svetlu pojedinih nemilih događaja koji su se povremeno dešavali u ranijem periodu, a koji se tiču raznih krađa i nestanka kulturnih dobara iz Ustanova kulture, i o tome smo takođe ovde razgovarali, u parlamentu, od velike je važnosti dakle, po ovom zakonu se uspostavlja evidencija otuđenih i nestalih predmeta, i elemenata pokretnog kulturnog nasleđa i materijalnih dobara koji mogu predstavljati kulturno nasleđe, i za vođenje evidencije biće zadužen naše Ministarstvo, Ministarstvo kulture i informisanja, kao glavni administrator, a za upravljanje i korišćenje i unos podataka, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carine.
Bitna je novina i to da se kulturno nasleđe, ukoliko je izloženo riziku uništenja, nestajanju ozbiljnom narušavanju integriteta ili oštećenja utvrđuje kao kulturno nasleđe u opasnost.
Jedan od doprinosa novog zakona, unapređenju sistema zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa , jeste da jasno utvrđuje da kulturno nasleđe upisano na UNESKO listi, svetskog nasleđa, uživa poseban pristup zaštitu, starenje i brigu, što važi i za kulturno nasleđe koje se nalazi na teritoriji AP KiM.
Predloženi zakon, naravno definiše i uređuje i nematerijalno kulturno nasleđe i predložena definicija zakona o nematerijalnom kulturnom nasleđu, usklađena je sa UNESKO Konvencijom o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koji je ovaj Parlament ratifikovao 2010. godine. Od tada je to obavezujući zakon za nas.
Ovim zakonskim predlogom je takođe utvrđeno da Ministarstvo kulture i obrazovanja obrazuje dva tela, to je Nacionalni komitet za materijalno kulturno nasleđe i Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe, u cilju praćenja uvida, sprovođenja naravno međunarodnih obaveza i ratifikacione konvencije i kulturnog nasleđa, upisanog ili predloženog za upis na UNESKO-ovoj listi. Suštinska novina u ovom delu je formiranje Nacionalnog komiteta za materijalno kulturno nasleđe, dok je ovaj drugi Komitet uspostavljen pre deceniju, ali prosto nije bio prepoznat kroz ovaj Zakon iz 1994. godine. Ne manje važno je što će ovaj zakon pružiti doprinos pristupanju naše zemlje i EU, i nalazi se verovatno na onoj Evropskoj agendi ispunjenja i njegovim odredbama se postiže potpuna usklađenost našeg zakonodavstva sa propisima EU, koji se odnose na povraćaj kulturnih predmeta, nezakonito iznesenih sa teritorija država članica, i propisima koji se odnose na izvoz, odnosno unos i uvoz kulturnih dobara.
Kažem, određeni broj instituta je preuzet iz Zakona o kulturnim dobrima i oni su sada detaljnije regulisani i unapređeni i to sve imate u zakonu koji se po redovnoj proceduri nalazi pred vama, i bilo je dovoljno vremena, pa vam neću iščitavati ove definicije.
U okviru prethodne zaštite precizno se utvrđuje rok od dve godine od evidentiranja za pokretna dobra, odnosno tri godine za nepokretna dobra i predviđeni izuzetak u slučaju da postoje opravdani razlozi za produženje navedenog roka, ali najviše za još dve, odnosno tri godine.
To je veliki uspeh Ministarstva kulture i informisanja. Nije lako bilo da se izborimo za produženje ovakvih rokova, jer uvek postoje neki drugi interesi koji vas teraju da skratite određene rokove. Važno je da smo obratili pažnju na to do poslednjeg momenta, dok nismo uputili vama ovaj predlog. Posebno je utvrđena trajna prethodna zaštita arheoloških lokaliteta, odnosno arheološkog područja i filmskog i ostalog audio-vizuelnog nasleđa.
U skladu sa poreskim zakonima ovo je takođe važan deo ovog zakona. Vlasnik i držalac imaće pravo na povraćaj plaćenih carina i drugih uvoznih dažbina na trajan uvoz u Republiku Srbiju kulturnog dobra koji se u roku o šest meseci od uvoza utvrdi za kulturno dobro i utvrđuje se pravo na povraćaj plaćenih poreza, ako je to već učinjeno.
Isto tako, ako vlasnik kulturnog dobra poklonom, odnosno drugim besteretnim pravnim poslom ustupi Republici Srbiji, odnosno ustanovi zaštite kulturnog nasleđa, ovo dobro ostvaruje pravo na oslobađanje od poreza u skladu sa poreskim zakonima. Dakle, time se smatra učešće Republike Srbije u zaštiti tog kulturnog dobra.
Napomenula bih da je predviđeno da ovaj zakon krene sa primenom godinu dana od usvajanja vašeg, jer je zaista obiman i mnogi činioci koji su predviđeni ovde da aktivno učestvuju u zaštiti kulturnog nasleđa u našoj državi zaista će im trebati određeno vreme da se pripreme za ovaj zakon.
Što se tiče drugog Predloga zakona, mislim da vi zaista znate, jer ste aktivno učestvovali u samoj pripremi ovih izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima. Radi se o rezultatima međustranačkog dijaloga i dokument od 18. septembra 2021. godine. Identifikovane su određene konkretne mere koje bi mogle da unaprede političke uslove za naredne izbore.
Dokument ima 16 tačaka. Kao mera broj 3. je predloženo da se izmeni Zakon o elektronskim medijima, da se dopuni u delu koji se odnosi na obaveze pružalaca audio-vizuelnih medijskih usluga tokom izborne kampanje, propisivanjem obaveze koja će se odnositi na objavljivanje tarifa za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje.
Sporazumom od 20. oktobra 2021. godine koji je, takođe zaključen ovde sa vaše strane i od strane drugih učesnika, političkih stranaka koje su pristupile ovom dijalogu, Predviđena su posebna ograničenja za javne funkcionere u izbornoj kampanji.
Jedna od odredbi je da 10 dana pre dana određenog za glasanje, mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i slično. Dakle, ako na tim skupovima učestvuje i javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini AP i odbornike u skupštinama jedinica lokalnih samouprava.
Vlada je prihvatila predložene mere. Naročito smatramo da je važna uloga elektronskih medija u sistemu javnog informisanja, i pogotovo njihova uloga je bitna u samoj izbornoj kampanji.
Dakle, ima tu još terminoloških nekih promena da se ne zove kampanja „predizborna kampanja“ nego „izborna kampanja“ i tako dalje.
Treći zakon je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Takođe se ovde nalaze odredbe predviđene Sporazumom iz vašeg dijaloga od 29. oktobra 2021. godine.
Predviđena je dužnost javnih medijskih servisa da u redovan informativni program i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog, uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, izbornih lista i kandidata na izborima i predviđeno je organizovanje radio-televizijskih duela ili sučeljavanja kako bi se u vidu diskusije raspravilo određena aktuelna politička pitanja.
Zakonom o javnim medijskim servisima obezbeđuje se stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, odnosno javne medijske ustanove RTV.
Ovaj zakon je predvideo da se oni mogu finansirati iz takse za Javni medijski servis, iz sredstava budžeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda i da se pored takse u 2022. godini izdvoje budžetska sredstva za delimično finansiranje Radio Televizije Vojvodine. Mislim da je takvo rešenje bilo i u prošloj godini.
Na ovaj način obezbeđuje se stabilan sistem finansiranja javnih medijskih servisa, njihova nezavisnost, vodi se računa i o ekonomskoj moći građana.
Da ponovim, članom 2. do 31. decembra 2022. godine delimično se finansira iz budžeta Republike Srbije, javna medijska ustanova, RTV. Za to je u budžetu Republike Srbije koji je već usvojen, opredeljeno oko 900 miliona dinara. Najviše zbog toga jer sadašnja visina takse od 299 dinara nije dovoljna da RTV nesmetano obavlja svoju delatnost u ovom trenutku.
Četvrti zakonski predlog, to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa.
Ovaj program nam pruža stratešku podršku o različitim vrstama ovog programa i oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, javnog civilnog sektora u različitim umetničkim oblastima, kao i projektima interresorne saradnje.
Učešće programa je od izuzetnog značaja sa aspekta evropskih integracija naše države u oblasti kulture. Brojnim akterima u našoj zemlji omogućava se nastavak učešća u ovom značajnom programu. Mogu da vam kažem moje prijatno iznenađenje da su me mnogi ljudi sveta kulture zvali i pitali kada će se ovo naći na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, ne bi li nastavili da učestvuju u ovim programima.
Ovim se obezbeđuje finansijska podrška za domaće subjekte u kulturi i pospešuje i celokupan proces evropskih integracija naše države.
Samo da vam kažem, još u pomenutom periodu podržano je čak 305 projekata od 146 organizacija i institucija iz Srbije i svih oblasti kulture. Hoću da naglasim koliko je važno glasati za ovaj Sporazum. Uspostavljeno je više od 657 partnerstava sa organizacijama širom Evrope.
Ukupna finansijska sredstava koja je naša zemlja opredelila na ime učešća u programu Kreativna Evropa od 2014. godine do 2020. godine iznosile su preko dva i po miliona evra. Naravno, veći deo tog iznosa je refundiran kroz pretpristupne fondove Evropske unije, što znači da se Srbiji na svaki uloženi evro vratilo skoro 17 evra.
Znači, učešće u programu se ne svodi samo na obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, što bi neko mogao da pomisli kada sam iznela ove podatke, nego je to zaista jačanje sistema kulture u Srbiji, i pre svega, njegovo evropsko pozicioniranje, jer u kontekstu, naravno još i kulturne diplomatije i to nama znači veću evropsku i međunarodnu vidljivost naših umetnika i naših dela. Tu su sve oblasti umetnosti predviđene, i književnost, i filmovi, i likovno stvaralaštvo, i mnogi drugi.
Budžet novog Programa „Kreativna Evropa od 2021 do 2027“ uvećan je za više od 50% u odnosu na budžet prethodnog programa i iznosi 2,44 milijarde evra.
Novim programom je planirana podrška još većem broju projekata sa još većim procentom sufinansiranja u odnosu na prethodni program.
Iz svega prethodnog sam se trudila kratko da vam objasnim. Moji saradnici su uspeli da mi napišu jednu obimnu studiju. Mislim da bih samo ja govorila do kraja radnog vremena i ja sam to sada vama skratila.
Kažem, usvajanje ovog zakona doneće isključivo pozitivne efekte kako u smislu konkretne podrške za projekte iz naše zemlje, tako i u čitavom procesu evropskih integracija.
Da ne zaboravim da sam zadužena i za jedan zakon, Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javne medijske sadržaje.
Ministarstvo rudarstva i energetike formalno je predlagač ovog zakona. Kažem, to je neposredno povezano sa medijskim zakonima, u najvećoj meri sa Zakonom o javnim medijskim servisima.
U ovom zakonu je predviđena samo jedna izmena, a to je da se datum 31. decembar 2021. godine promeni sa 31. decembrom 2022. godine. Ništa drugo se ne menja.
Važno je reći da iznos takse za Javni medijski servis ostaje nepromenjen i iznosi iduće godine, kao i ove tekuće, 299 dinara.
Ja vam se zahvaljujem na izuzetnoj pažnji koju ste mi pružili u ovom dugom izlaganju i pozivam vas da prodiskutujemo o ovim zakonima i da u danu za glasanje glasate za ove predložene zakone i izmene i dopune.
Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsednici Vlade i ministarki kulture i informisanja.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima predsednica Odbora za kulturu i informisanje, narodna poslanica Sandra Božić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, uvaženi ministri sa svojim saradnicima, ja bih krenula od ove vaše poslednje konstatacije.

U ime Odbora za kulturu, svakako ćemo podržati sve zakone koje ste predložili i to ćemo učiniti zaista rado svakog puta.

Svi narodni poslanici koji čine Odbor za kulturu i informisanje vrlo rado prate sve korake koje Ministarstvo pravi u efikasnijem uspostavljanju procedura i kontinuiranom razvoju javnih politika u oblasti kulture i kulturnog nasleđa.

Dozvolite mi samo da se zaista u ime Odbora, s obzirom da je tu čini mi se najviše polemike i bilo, osvrnem samo na predlog zakona koji je jedan od najznačajnijih koje smo razmatrali u oblasti kulture u Narodnoj skupštini Republike Srbije u ovom sazivu, a to je Zakon o kulturnom nasleđu.

To je zakon u koji je utkana naša tradicija, vera, kultura, naša istorija, ali i naša sadašnjost koja će već sutra zapravo postati prošlost i moramo se postarati da sve ono što ostavljamo svojoj deci, što ostavljamo naraštajima, bude uređeno i da znamo da smo se borili svakodnevno vredno i marljivo za sve ono što će biti posvećeno sutra njima, kao i koliko se verno zaista borimo za sve ciljeve koji se tiču očuvanja našeg kulturnog nasleđa.

Donošenjem Zakona o kulturnom nasleđu stvara se jedan pravno uređen sistem koji nam je neophodan kako bismo ga zaštitili i očuvali i, pre svega, ostavili za neke buduća pokolenja za vrednovanje i proučavanje.

Očuvati ono što je nama dato, kao i ono što mi dajemo nastojati da kontinuirano štitimo, svedočanstvo o našem postojanju i našoj kulturi svakim danom moramo biti sve bliže tom cilju i na ovaj način na koji Ministarstvo za kulturu i informisanje radi i za ovo vrlo kratko vreme, rekla bih, a oblast kulture je izuzetno, čini mi se, kompleksna i informisanja, naravno. Uspeli ste zaista da određene rezultate postignete, koji su na jednom dosta visokom nivou i ja vam na tome još jednom čestitam.

Rekla sam, kada god budem imala priliku ovde sa ovog mesta ću to učiniti u ime Odbora za kulturu i informisanje, jer smatram da je izuzetan napredak napravljen u ovim oblastima koje su i te kako važne za svakodnevni život naših građana.

Dakle, napomenula bih ono što ste i sami rekli, da je predloženim zakonom utvrđeno da Ministarstvo obrazuje nacionalni komitet za materijalno kulturno nasleđe i nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe kako bi se stvorio okvir za detaljno uređenje ovih oblasti.

Takođe, dozvolite mi, možda to nije poslanicima bilo u načelu odmah zanimljivo, ali smo tokom rasprave na Odboru za kulturu i informisanje zaista uspeli da sagledamo koliki je značaj Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i EU i učešću Republike Srbije u Programu „Kreativna Evropa 2021 – 2027“ i zaista mislim da javnost treba da bude upoznata i što više da govorimo o ovakvim projektima, posebno u kulturnoj diplomatiji koja spaja nespojivo, briše granice, stvara nove puteve i nove vidove dijaloga.

Učešće u Programu „Kreativna Evropa“, što je jedna od najznačajnijih inicijativa EU za podršku i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture i audio-vizuelnog sektora koji pruža podršku evropskoj kinematografiji, kao i kulturnom i kreativnom sektoru, pokazuje posvećenost u radu Ministarstva kulture i informisanja, Vladi Republike Srbije.

Ono što je jako zanimljivo i jako važno jeste da kultura koja ima izuzetnu ulogu u ekonomiji EU pokazuje da 4,5% BDP-a zapravo čini BDP EU i 4% zaposlenosti. To je oko osam i po miliona radnih mesta i još mnogo toga ako se uzme u obzir njihov uticaj i na druge sektore.

Dakle, kultura je zaista i te kako u ovom slučaju važna i reći ću vam samo još jedan podatak, a to je da na svaki uloženi evro naše države u kulturu mi dobijamo deset. Dakle, taj odnos nam pokazuje da smo mi zaista sveobuhvatno shvatili celokupnu priču i da smo na taj način, na kraju krajeva, naše ciljeve zadali zapravo Ministarstvu kulture sa ministarkom Gojković na čelu, kada je i preuzela sektor kulture.

Dakle, sve ono što je učinjeno, učinjeno je zarad svih kulturnih radnika i zarad kulture celokupne u Republici Srbiji, kako bismo u korak išli sa razvojem naše Srbije, kako bismo u korak išli i sa razvojem naše ekonomije i kako bismo sve to utkali međusobno kao nešto što će svakako doprineti i jednom i drugom sektoru.

Ostalo bih ostavila ovlašćenom predstavniku Srpske napredne stranke, odnosno poslaničkoj grupi „Aleksandar Vučić – za našu decu“, koji će svakako imati šta da kažu o svakom zakonu ponaosob.

Ja još samo mogu da napomenem da će Odbor za kulturu i informisanje zaista i u budućnosti rado čekati, barem u ovom sazivu, a malo je vremena ostalo, ovakve predloge odluka, zakona koji se tiču kulture, a narodne poslanike sve u sali pozivam da

podrže ovaj set zakona iz kulture i da nastavimo zajedno da se borimo za bolje sutra kada je u pitanju kultura, ali i ekonomija naše države i da razvijamo podjednako sve sektore naše zemlje zato što su to naši građani zaslužili.

Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se predsednici Odbora za kulturu i informisanje.
Verujem da ministarka za kulturu i informisanje želi još nešto da kaže pošto je vidim u sistemu.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture
Želim samo da se zahvalim članovima Radne grupe koji su vredno radili šest meseci na ovom izuzetno važnom bazičnom Zakonu o zaštiti kulturnog nasleđa naše države.
Predsednik Radne grupe je bila gospođa Danijela Vanušić, koja je v.d. pomoćnik ministra kulture i informisanja u Sektoru zaštite kulturnog nasleđa i digitalizaciju.
Drugi član je bio dr Branko Rakić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zatim, Olivera Marković, viša savetnica u Ministarstvu kulture i informisanja, gospođa Danijela Filipović, kustos, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe u Etnografskom muzeju u Beogradu, Ivan Dodžić, sekretar u Narodnom muzeju u Beogradu, dr Nevena Debljović, viseći arhitekta, savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Dušica Juribašić, viši savetnik za kulturno nasleđe u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Ovim želim da im se zahvalim na ovom izuzetnom radu koji i nakon javne rasprave nije bilo nimalo lak da se usaglasi i da dobijemo jedan ovako kvalitetan predlog koji se nalazi pred vama.
Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i danas na dnevnom redu imamo predloge zakona koji će bitno unaprediti naše zakonodavstvo u oblastima u kojima su predloženi.

Predlozi jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa možemo o njima danas da raspravljamo u plenumu. I šta da kažem posle moje uvažene koleginice Sandre Božić, koja vodi resorni Odbor za kulturu i informisanje, skupštinski odbor, zaista nam je, pored gospođe Gojković, pružila dosta informacija. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ipak na drugačiji način posmatra predloge zakona, pa će moje izlaganje možda biti malo drugačije.

Dakle, mi smo danas ovde da po ko zna koji put pokažemo da se i u Skupštini borimo za uređenu i pristojnu Srbiju i da smo sa Vladom Srbije zaista proteklih godinu i po dana ponovo bili na zajedničkom zadatku.

Predlozi Vlade će uvek imati podršku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, i trudićemo se i na dalje da zajedno, kao i do sada, unapređujemo akte za čije donošenje je Narodna skupština nadležna.

U tom smislu, želim da kratko prokomentarišem i poslednje istraživanje agencije „Faktor plus“, koje pokazuje da SNS ima podršku čak 57% građana Srbije i to nam govori da smo do sada dobro radili, naravno, uvek možemo bolje, menjajući stvari koje nam se nalaze na putu još jače i ubedljivije pobede na predstojećim izborima.

S druge strane, uglavnom na ulici, na društvenim mrežama, ali i u mnogim medijima čiji su vlasnici pripadnici bivšeg režima, imamo one koji ne žele pristojnu i uređenu Srbiju, već žele nasilje, haos i potpunu devalvaciju sistema vrednosti.

Zašto ja to kažem? Zato što je psovanje majke predsedniku pre nekog vremena bio kreativni bes. Uvrede koje su upućene ministru Dariji Kisić Tepavčević su, kako oni kažu, kritička reč intelektualaca, i naravno, na raznim naslovnim stranama jedna od tih je i ova naslovna strana, možemo da vidimo na raznim tajkunskim medijima i portalima da se vodi svakodnevna besomučna kampanja protiv svih nas iz SNS, naravno, pre svega, protiv predsednika Aleksandra Vučića, pritom iznoseći neistine zbog kojih bi i Aleksandar Vučić i SNS izgledali loše, odnosno bili prikazani u lošem svetlu.

Nažalost, na taj način oni samo privlače pažnju. Oni zdravu politiku koju će ponuditi građanima Srbije nemaju. Oni koriste teške reči, kao što su vešanje, streljanje, šišanje. Njihova politika je politika nasilja i politika mržnje.

Ja ću samo na kraju da kažem da ćemo mi nastaviti da se borimo, ne na prljav način, kao što to čine Đilas, Jeremić, Lutovac i njima slični nazovi političari, i trudićemo se da ovih 57% podignemo, jer narod zaslužuje puteve, škole, narod zaslužuje mostove i pruge, zaslužuje pravnu državu, a ne demonstracije, uličarenje i vešala ako slučajno neko ne podrži tajkunsku politiku.

Svakako ću predloge zakona u danu za glasanje podržati, jer smatram i da će danas biti konstruktivna rasprava između ministara i svih narodnih poslanika koji su danas ovde u sali, a smatram i da su predlozi zakona odlični, da se Srbija razvija u svim onim oblastima u kojima su predloženi. Hvala.