Sada pogledajte, poštovani prijatelji, džabe je bilo što smo na neke od ovih stvari već odgovorili. Ne mogu u ovom trenutku bolju imenicu od imenice bolest da upotrebim, koja je zahvatila dubinski naše društvo. To je kada izgovore jednu laž, onda je ponavljaju u nedogled.
Juče sam o tome govorio i odgovorio na to. Nije vredelo. Nisu slušali. Došli su da kažu svoje, ne želeći da čuju. Da je neko zainteresovan za Kosovo i Metohiju danas bi me pitao – pa šta si predsedniče, šta si Vučiću, šta si Aleksandre razgovarao jutros sa Manuelom Zaracinom? Videli ste u vestima da sam razgovarao sa njim, nemačkim izaslanikom. Da je ikoga interesovalo Kosovo, kao što ste primetili, niko to pitanje nije postavio, ni privatno, ni zvanično, jer ih to ne zanima. To je jedna od stvari zbog kojih možemo i da stradamo i da napredujemo i kako god okrenete ili iz kog ugla da gledate.
Naime, uvažena gospođa je tražila ostavku Petra Petkovića zbog nerada. Valjda se oni ubiše od marljivosti, a on je neradnik, a onda je rekla zašto, pa zašto ne date Srbima sa Kosova i Metohije pasoše. Zato što su oni koje ste podržavali to zabranili. I to sam vam juče objasnio već. Dakle, kada smo dobijali i viznu liberalizaciju, odnosno pre toga stabilizaciju i pridruživanje sporazum, prihvatili su oni koji ste podržavali to da ne mogu Srbi sa Kosova i Metohije da dobijaju viznu liberalizaciju, jer pripadaju po EU nekoj drugoj teritoriji i nekoj drugoj državi.
Kakve to veze ima sa nama? Ne znate ni sami, ali eto pročitali ste na društvenim mrežama. Baš vas je bilo briga da slušate juče šta govorimo ovde, nisam samo ja o tome govorio, jer vi imate svoju listu izmišljotina na kojima morate da insistirate i to ćete u nedogled da ponavljate, kao i to da sam se radovao Đinđićevoj smrti, kao i to da sam snajperom pucao po Sarajevu, kao i ne znam ni ja šta sve. Vi možete tako da izmišljate šta god vam padne napamet do mile volje. E tako i ovo.
Vi kažete minimalac 11.000 dinara. Nema minimalca od 11.000 dinara. To je novčana naknada od 11.000 dinara i to privremena naknada. Da bi ljudi razumeli o čemu se radi, a 8.000 je za centralnu Srbiju. Što biste to ljudi znali? Time se bavimo mi. Naravno da nije dovoljno, ali morate da znate o čemu se radi. To je za ljude koji su radili u fabrikama, na raznim mestima na Kosovu i Metohiji, koji više nemaju posao. Ovo nije nikakav minimalac, jer mi ono što radimo u srpskom sistemu od prosvete, zdravstva, svega, sve postupamo i biće uskoro 40.000 dinara minimalac. Kao što znate, nikakvih 11.000 dinara, a na platu koja ide ide još 50% kao kosovski dodatak. Ovo dajemo pomoć kao novčanu naknadu.
Gle čuda, interesantne li stvari, ni tu novčanu nadoknadu nije izmislio Aleksandar Vučić, niti mi, već neki mnogo, mnogo pre nas. Mi samo dodavali malo para i to 15 godina ranije, 20. Koga briga? Što vas se to tiče? Najlakše je tako. Što manje ima veze s istinom to će lakše da prođe u narodu. To se radi preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Rekli ste još jednu neistinu oko ličnih karata. Kažete – pa moglo je sve tako i Srbi sa juga su mogli. Nisu mogli, pa naše vladike su uzele lične karte albanske, zato što nisu mogli, a sada mogu. Sada posle ovog sporazuma koji smo postigli mogu da se kreću sa srpskim ličnim kartama po Kosovu i Metohiji i na jugu jednako, kao i na severu. Veoma sam srećan zbog toga i to je velika razlika. Ovde ima ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, pa neka vam kažu.
Pitanje je da li će i danas ti naši ljudi sa juga da koriste srpske lične karte, iz straha, ali sada mogu da ih koriste. Do juče nisu mogli da ih koriste. To je velika razlika, ogromna razlika. Verujte mi da je njima važnije bilo. Oni su ovo prihvatili, samo što ne mogu da vam se pravdam, stvarno ne mogu da se pravdam, kada sve što ste rekli je neistina. Uopšte ne mogu da vam se pravdam, ali reći ću zbog javnosti. Teško su ovo prihvatili Albanci, pa su onda počeli da izmišljaju nekakav reciprocitet da bi opravdali to, a prvo im je bilo kao i oko KM tablica, samo da se ne dozvoli Srbima da mogu da koriste svoja dokumenta tj. dokumenta izdata sa područnih uprava Republike Srbije i Peći, i Uroševca, i Gnjilana, i svega drugog što je u našem sistemu. Sada moraju to da priznaju, a ti ljudi žive na Kosovu i Metohiji za koje oni kažu da je njihova država, a dokumenta o prebivalištu za tu njihovu državu izdala Republika Srbija. Kakva im je to pobeda? Ja ne volim da govorim na takav način. Jel to neka naša pobeda? Nije. Nije, ali nešto je lakše tim ljudima. To je ono što smo mogli da uradimo.
Kažete – ne glasamo mi ovde o nekoj platformi, valjda da biste objasnili narodu zašto vi nećete da glasate, nego glasamo za nekakav Izveštaj koji je neradnik Petković sastavio za razliku od vas mnogo vrednih i marljivih, pa upravo zato. Da glasamo o nekoj platformi mogli bi sa njom i da se ne slažete. Sa čim se to ne slažete u Izveštaju?
Kažete da to radimo zbog podele odgovornosti. Jel vi stvarno verujete u to? Jel vi stvarno mislite da neko traži od vas da glasate za Izveštaj da bih ja rekao – vi ste zaslužni ili vi ste krivi onoliko koliko sam ja? Nikada nisam tražio podelu odgovornosti, uvek sam preuzimao odgovornost na sebe, čak i kada nije bila moja puna odgovornost. Po tome se ljudi razlikuju. Uvek sam teret prebacivao na sebe i sad ću ja da prebacujem teret na vas, za to mi je to potrebno – eto, Vučić se setio pa će da prebaci odgovornost na nekog drugog, pa ću baš na vas da prebacim odgovornost. Jeste li ozbiljni kada to govorite?
Nisam ja hteo nikakvu podelu odgovornosti. Imaćete je. Ne zato što ja želim, nego zato što je vi želite, pa ste mi danas ukazali na to kako je potrebno da se Skupština mnogo više pita, pa će Srbi sad da vide kako će to blagorodno da utiče na njihov položaj, kako ćete mnogo da im pomognete. Ja to nisam tražio. To ste vi tražili, ali samo nemojte da mi kažete da je to Vučić predložio pa zato imamo loše rezultate za naš narod. Ne, ne, to ste svi vi tražili. Tražili ste da ja dođem u Skupštinu. Kada sam došao u Skupštinu, rekli ste – što si došao. Tražili ste da govorim ovde. Kada sam počeo da govorim, rekli ste – pa što govoriš, skrati malo. Onda ste se setili da treba da bude duplo vreme, da nas iznenadite pošto ne smemo da učestvujemo u toj raspravi, iako se toga niste setili dan ranije na redovnim konsultacijama, pa su vam rekli – evo vam duplo vreme, nema problema, imam obaveze ujutru u sedam, letim da bih stigao do Bijeljine, pošto ne mogu automobilom na vreme na proslavu nacionalnog praznika i svega drugog. Nema problema, može do ponoći, sve može. Zbog čega kada raspravljamo samo o glupom izveštaju? Što tražiste? Govorili ste da je strašno važna tema, da je strašno važan dokument i sve drugo, pa sada više ni dokument nije važan.
Što ste tražili duplo vreme? Dali smo vam duplo vreme zato što nismo hteli da nasedamo na demagoške trikove. Nije vama nikakvo duplo vreme bilo potrebno. Mogli ste i pet puta manje vremena da imate i isto biste rekli kao i sa pet puta više vremena. Ništa ili ovakve besmislice.
Izvinite što nisam u stanju da budem ljubazan posle današnjih 10 sati i 15 minuta u kojima sam svašta čuo, samo nisam čuo nijedan predlog i ne razlikovanje novčane naknade i minimalca i ko je za šta odgovoran itd. Da li ima naših ljudi na Kosovu koji su bogati, siromašni? Ima, ali ih imamo u svakom delu Srbije. Da li ima mnogo nepravilnosti, da ljudi imaju po dve, tri plate? Ima. Ja ću Nobelovu nagradu da dam onome ko to raščivija, Nobelovu nagradu, zato što je to apsolutno nemoguće i zato što ćete time da ugrozite većinu Srba koji se snalaze na različite načine, gledaju kako da obezbede nešto sebi i porodici.
Dakle, nisam ja tražio ono što je za mene najvažnije, nisam ja tražio od vas pomoć, već za sebe. Nikada je neću tražiti. I onima koji su govorili da ću da pakujem prnje i da bežim iz zemlje, ponoviću još jednom, neću nikada.
Neću nikada da se sklanjam ni od koga, jer sam radio pošteno i odgovorno i borio se za našu zemlju i za naš narod. Samo što to vi niste nikada mogli da čujete, jer niste želeli da čujete. Nikada niste hteli ni da pitate narod, jer imate svoj zatvoreni sistem i svoje izmišljotine na koje ste navikli i zato ne možete da čujete drugačije mišljenje i drugačiji stav. Zato vam i smeta kada neko drugi govori. Zato morate da držite konferencije za novinare dok ja sedim ovde, da biste objasnili kakav sam diktator, jer ne možete da me pobedite ovde u ovoj sali. A ja ne moram da idem na konferencije za novinare.
Nije meni potrebna nikakva vaša pomoć i podrška, nikakva, ama baš nikakva. Imam ja ove neradnike koji su 20 puta marljiviji od vas. Nikakva mi podrška nije potrebna. Potrebno je Srbiji bilo da pokažemo da imamo jedinstven pristup u ovome.
Niste to razumeli? Nikakav problem.
Sve najbolje vam želim. Napravili ste super stvar za svoje političke stranke ili mislite da ste napravili najbolju moguću stvar za svoje političke stranke, a narod će to umeti da proceni, i to ne sa konferencije za novinare, nego tamo gde jedini drugima možemo da odgovaramo, a negde možemo sami da govorimo, a neko drugi ne može da kaže ni jednu jedinu reč.
Nažalost, ja ne mogu ni da napustim, jer ja da napustim na sekund, vi biste ovde revoluciju podigli, a vi možete da stignete i za konferencije i za ručkove i za sve drugo. Ali, mi neradnici ćemo još malo da ostanemo, da istrpimo to sve što imate da nam saopštite, strašne i teške istine o svim našim zločinima protiv našeg naroda, o strašnim nedelima koje smo proizveli protiv našeg naroda, istrpećemo i to. Od sutra na posao, a za koji dan donosimo odluku da se vi ozbiljnije uključite. E, tad će srpski narod na Kosovu i Metohiji da procveta. Hvala vam najlepše.
(Boško Obradović: Replika.)
