Hvala vam.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Ja želim da se zahvalim gospodinu Pastoru i zaista mislim da kada pričamo o rebalansu i o budžetu treba da pričamo zaista o konkretnim projektima, o onome što se radi, o onome što može da se uradi, a eventualno o onome što nije moglo da se uradi, takođe i ministru Malom koji je obezbedio ova sredstva rebalansom budžeta, razumevajući koliko su važni ovi projekti.
Ono što želim da kažem to je da mi sada radimo, kao što ste sami pomenuli, brzu prugu od Novog Sada do Subotice i ta brza pruga naravno ima smisla sa povezivanjem sa Budimpeštom, ali ona će imati i svoj pun kapacitet i moći ćemo u punoj meri da je koristimo ako uradimo sve pruge koje vode prema toj brzoj pruzi kako bismo mogli da sve te druge pruge, kao što je recimo Sombor – Vrbas, o čemu sam jutros imao sastanak sa Železnicama da vidimo šta tu možemo da uradimo, kako bi sve te pruge mogle da obezbede da se i privredni objekti, izgradnjom industrijskih pruga priključe i da počnemo u punoj meri da koristimo sve te pruge. Tako da će naš prioritet biti, osim ovoga što ste naveli Sombor – Vrbas, i to rekonstrukcija pruge jer ima različitih ideja, od izgradnje nove do rekonstrukcije. Mislimo da je rekonstrukcija dovoljna, kao što ćemo raditi Senta – Banatsko Miloševo koje takođe treba da se uradi i ovaj deo od Zrenjanina do Kumana, jer mi sada dok se radi pruga od Novog Sada do Subotice suštinski iz Beograda preko Ovče, Zrenjanina, Kumana idemo zaobilaznim putem, koristimo tu prugu za transport.
Razgovarali smo o tome da zajedno sa „Kargoom“ napravimo, čak stimulišemo kompanije koje bi eventualno koristile prevoz našeg prevoznika, koje bi zajedno sa nama radile te industrijske koloseke jer sada treba iskoristiti to što imamo mrežu pruga, tj. što smo uradili tu kičmu, tu osnovnu prugu, da sada sa okolnim prugama koje treba rekonstruisati zaista vežemo što više i građana i privrede za železnicu, što suštinski znači smanjenje drumskog prevoza, smanjenje zagađenja i sve ostalo što ide uz to.
Tako da ćemo se još viđati i oko toga. Ovo oko prečistača ide kako treba. Ima puno projekata koje treba da radimo u svim delovima Srbije, a posebno u Vojvodini i radujem se tome, pa ćemo sesti i razgovarati oko toga.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18 časova zbog potreba da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima Dijana Radović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je drugi dan u kome razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2022. godinu, odnosno pred nama je rebalans budžeta kojim se vrši korekcija budžetskih sredstava za tekuću godinu.

Krenuću, uvaženi ministre Mali, upravo od one vaše osnovne konstatacije juče koju ste imali na početku svog izlaganja ovde pred nama narodnim poslanicima sa kojom se slažem u potpunosti, da je ova korekcija budžeta proizašla kao odgovor na pet važnih činjenica sa kojima se danas suočava naša država.

Pod broj jedan, povećani su nam prihodi naravno kroz bolju naplatu poreza, a meni je posebno važno da je jedan od rezultata upravo takvih činjenica jeste i to da smo u prethodnom sazivu doneli set kvalitetnih finansijskih zakona koji nam i omogućio da uvedemo i novi sistem fiskalizacije, da sprovedemo i primenimo elektronske fakture, naravno sve ono što će nam omogućiti i što nam je sada omogućilo da smanjimo sivu ekonomiju.

Pod broj dva, govorili se juče o novonastalim geopolitičkim dešavanjima, o novim geopolitičkim okolnostima i o postojećoj svetskoj krizi. Upravo ova kriza pokazala je koliko su nam značajne dve stvari danas. Prva su energenti. Druga je hrana. Bez energenata nama nema prosperiteta, a bez hrane, kao što svi znamo, nema nam života.

Činjenica je danas da države koje imaju sopstvenu proizvodnju, koje imaju i dobru prerađivačku, odnosno prehrambenu industriju danas se mogu smatrati mnogo bezbednijim i sigurnijim od onih država koje to nemaju.

Zbog toga ću se u kontekstu ovih činjenica i osvrnuti na rebalans budžeta, razdeo 24 koji se odnosi na sredstva koja su opredeljena za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Drago mi je što je nova Vlada prepoznala intenzivniji značaj poljoprivrede i ulaganja. Tu pre svega vidim u značajnom povećanju ovog rebalansa i sredstava koja se opredeljuju pre svega u iznosu od 16,5 milijardi dinara u odnosu na usvojeni budžet za ovu godinu. To je posebno važno kada govorimo da je 7,7 milijardi dinara usmereno za direktne podsticaje poljoprivredne proizvodnje, što će omogućiti da uspešno odgovorimo na potraživanja naših poljoprivrednih proizvođača, na njihove zahteve koji su u najvećoj meri podneti u ovoj godini.

Značajno je pomenuti i povećanje od 2,8 milijardi dinara koje su usmerene na mere ruralnog razvoja. Ja sam u prethodnom sazivu vrlo često isticala značaj ulaganja i u poljoprivredu i u razvoj ruralnih sredina. Upravo zbog toga mislim da je ovo važan segment našeg ukupnog privrednog i društvenog razvoja

Kao članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu imali smo priliku da razgovaramo sa novom ministarkom i pre nego što je ovaj predlog izmena i dopuna ušao u plenum. Složili smo se svi da smo prepoznali jednu novu energiju koja nam je potrebna da imamo takav tim na čelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, posebno u ovim izazovnim vremenima, izazovnom periodu koji je pred nama.

Zbog toga ćete, gospođo Tanasković, imati podršku naše Poslaničke grupe Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije za sve ono što planirate da uradite i u važnom poslu koji će biti pred vama.

S tim u vezi, važno je i da kažemo koliko su bitne subvencije i koliko su bitni podsticaji za naše poljoprivredne proizvođače. Važno nam je da one budu blagovremene, važno nam je da budu na vreme, pre svega da bi naši poljoprivredni proizvođači mogli da planiraju da ulažu u svoju proizvodnju, ali i da realizuju planirane aktivnosti za sledeću godinu.

Ovo govorim iz razloga što verujem da ćete napraviti značajne pomake kada je u pitanja primena novog softverskog rešenja E-agrar, koji će nam omogućiti ne samo da mnogo ažurnije i bolje vodimo registar poljoprivrednih gazdinstava, već će nam omogućiti i da efikasnije upravljamo isplatama subvencija, da efikasnije upravljamo podsticajima, a samim tim naši poljoprivredni proizvođači na ovaj način biće mnogo zadovoljniji, jer će im subvencije i podsticaji biti brže uplaćeni.

Takođe, imajući u vidu da smo došli do zaključka da se naši poljoprivredni proizvođači tradicionalno oslanjaju na nacionalne mere, verujem da je potrebno posebno uložiti napore da ih podstaknemo da apliciraju za novac iz sredstava IPARD fondova, na taj način što ćemo ojačati kako naše savetodavne službe širom Srbije da približe prosto našim poljoprivrednim proizvođačima i da im olakšaju sve ono što im je potrebno, a što da ne i da podignemo neki standard kada je u pitanju i kvalitet naše poljoprivredne proizvodnje i prerade.

Osvrnuću se vrlo kratko samo i na sektor voćarstva, odnosno na malinarstvo, s obzirom da ja dolazim iz zapadne Srbije. Posebno je važno da je ovaj globali poremećaj na tržištu doveo i do velikih posledica upravo na taj sektor. Očekujem zaista da ćemo i tu uspeti da ispratimo svu problematiku sa kojom se naši proizvođači susreću, pre svega prosto iz jedne bojazni sa kojom smo se susretali u nekom prethodnom periodu, da upravo naši malinari budu kolateralna šteta nekih poremećaja na tržištu. Duboko verujem da to nećemo dozvoliti i da ćemo ih maksimalno zaštiti kada je reč o Ministarstvu poljoprivrede.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje svakako podržati ovaj rebalans, pre svega zato što sam navela ovo što je važno za poljoprivrednike. Mi tome pridajemo poseban značaj, ali važno je za nas socijaliste i da je ovaj rebalans pre svega jedna briga za različite društveno osetljive grupe. Kada to govorim, mislim na ove mere koje su upućene mladim ljudima od 16 do 29 godina i na mere koje će biti upućene i našim najstarijim građanima. Tu mislim na naše roditelje, na naše bake i deke, koji će imati posle ovog rebalansa povećane penzije.

Još jedna stvar koja je za nas važna. Važno je da vodimo računa i o drugim kategorijama društveno osetljivih grupa, a tu se, po mom mišljenju, posebno izdvajaju buduće majke i brige i finansijska podrška koju ulažemo ka porodicama sa decom.

Toliko od mene. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Borislav Novaković.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice, poštovane kolege, dozvolite mi da odmah na početku kažem da dokument koji držim u ruci ima tri važne karakteristike.

Prvo, on se zove rebalans, a u stvari je debalans, jer između onoga što su realne potrebe građana u Srbiji i onoga što pruža ovaj akt postoji ogromna nesrazmera.

Drugo, pošto postoji neravnoteža između prihodovne i rashodovne strane koja se popunjava zaduženjem, upozoravam da ovim aktom idemo u spiralu bankrota.

Treće, pošto permanentno pokrivamo manjak tako što se zadužujemo, klizimo u dužničko ropstvo.

Dozvolite mi da ove tri karakteristike i tri dominante stvari i obrazložim. Sa žarom u očima i ne bez izvesnog entuzijazma ministar je objašnjavao da je prosečno primanje podignuto na 640 evra, ilustrujući to primerima iz prošlosti. Ako se vratite u devedesete godine, ministre, pronaći ćete podatak da je šest maraka bila plata. Ovo je sto puta bolje.

Dakle, primerima sve može da se dokaže i da se ospori. Ali, ako vi ovde uveravate građane Srbije da oni svoje aspiracije, želje, potrebe, ambicije treba da sabiju u 640 evra i da zbog toga treba da budu srećni, jer je to ogroman napredak, mislim da se varate. Idite u Srbiju, pa ih pitajte da li je ovo standard koji oni žele.

Dakle, osnovna karakteristika uspešnosti u politici je blagostanje i što je veći standard stanovnika, to se politika može smatrati uspešnijom. Nemojte nas uveravati da je 640 evra ideal ljudi koji žive u Srbiji.

Postaviću vam neka precizna pitanja, da ne bi bilo bilo kakvih nedoumica.

Prvo, očito je da i kroz ovu tačku, ali i naredne tačke postajemo polako kineska kolonija. Pitam vas sledeće – da li smatrate da je ispravan model da se svaka investicija kineska proglašava investicijom koja ima nacionalni značaj, a onog momenta kada se proglasi investicijom koja ima nacionalni značaj izbegava se Zakon o javnim nabavkama i sve kineske firme koje dolaze u Srbiju su privilegovane, jer njihove firme dobijaju posao tako što kineska država daje kredit, taj kredit može biti potrošen samo tako, isključivo tako što rade kineske firme, a domaća operativa ostaje bez posla? Posle tih kineskih investicija država je zadužena, profit nižu kineske firme, a domaća operativa je na nuli i nema ništa od toga.

Pitam vas, da li ćete i dalje podržavati tu vrstu korupcije pod državnom upravom? Da li ćete i dalje dozvoljavati da se stvara privid pravnosti, a da u suštini sve vreme pogodujete kineskim firmama i ne dozvoljavate nikom drugom da učestvuje na međunarodnim tenderima gde bi se opredeljivalo to?

Kako to izgleda? Daću vam primer u Novom Sadu. Dve nedelje pred potpisivanje ugovora o gradnji mosta gradonačelnik je rekao da je taj most vredan 130 miliona. Na dan potpisivanja on je bio 175,5 miliona. Pitam, kako je moglo da se javi 45,5 miliona koruptivne razlike između onoga što je bio primer radova i procenjena vrednost i onoga što je bila kasnije ugovorena vrednost? Pitam vas, kako je bilo moguće da Fruškogorski koridor, koji je procenjen na 200 miliona evra, ima ugovornu vrednost od 606 miliona evra?

Odgovorite na to, ali ću vas moliti bez doskočica, bez poskočica i jeftinih duhovitosti, onako kako i priliči ministru finansija - isključivo brojkama.

Recite mi, da li smatrate da je normalno da kada su u pitanju kineske firme, a videli smo da na Koridoru 10 firma „Šandong“ koja izvodi radove u pozadini ima podizvođača koji se zove „Inkop“, dakle, reč je o firmi Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, to su ljudi koji su okarakterisani od strane merodavnih međunarodnih institucija kao predstavnici najjače kriminalne grupe u ovom delu Evrope, to su ljudi koji su pod međunarodnim sankcijama i niko ne može da posluje sa njihovim firmama, a ako budu izložili svoju imovinu biće im oduzeta. Pitam vas, da li budžetska sredstva mogu da idu firmi Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića? Da li mislite da je normalno da u Novom Sadu „Granit Peščar“ iz Ljiga popločava trg i da dobija iz budžeta 10 miliona evra? Za koliko će Zvonko Veselinović biti bogatiji, a gradski budžet siromašniji?

Pitam vas da li je normalno da firma „Inkop“ dobija i dinar budžeta, kao što vas pitam da li je normalno da firma „Novi Pazar – put“, u vlasništvu Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, takođe dobija novac? Odgovorite na to sasvim precizno.

Napokon, a to će biti predmet mog amandmana, ovde imamo izdvajanja od 350 miliona za Nacionalni stadion. Vidite li u ovom trenutku da postoji bilo šta preče da se uloži 350 miliona evra mimo onoga što je nacionalni stadion? Umanjili ste sredstva za ekologiju. Zašto? Za milijardu i 200 miliona, umanjili ste sredstva za evropske integracije 300 miliona. Zašto? Odgovorite na ta pitanja sasvim precizno. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, drago mi je što ste imali priliku da čujete izlaganje koje kaže – pa ne interesuju me podaci iz ove godine, iz prethodnih godina, ajmo da ih uporedimo sa devedesetim. Pa ne moramo mi da idemo u devedesete, ajmo samo da odemo 10, 12, 13 godina unazad. Juče, slušali su, nisu slušali, videli su, nisu videli, ali evo pogledajte opet podatke minimalne neto zarade. Godine 2010. minimalna neto zarada, ovaj mali ovde grafikon, ovde ova kolona, bila je 15.700 dinara. Od 1. januara biće 40.022 dinara, a ne znam kako je to vaših 15.000 dinara bolje od 40.000 dinara i kako su to građani Srbije tada u vaše vreme bolje živeli.
Kada pogledate neto zarade, evo 2012. godine 331 evro, 2022. godine 720 evra. Pa kako je to vaših 331 evro veći od 720 evra i kako su to građani Srbije bolje tada živeli nego sada? Opa, a pogledajte sada, svaki četvrti, vidite ovo najviše ovde, 25,9% stopa nezaposlenosti u vreme dok je na vlasti bio uvaženi poslanik, a danas 8,9%, a stopa nezaposlenosti u njegovo vreme kada su mladi bili, kada su mladi u pitanju je preko 50%. Svaki drugi mladi čovek u Srbiji nije imao posao.
Danas je situacija mnogo bolja. Pogledajte prosečan broj zaposlenih 2012. godine, 1.800.000 ljudi. Danas zaposlenih u Srbiji ima 2.300.000. Pa čekajte, treba li više govoriti nego to? Mene bi bila sramota uopšte da se javim i da pričam o uspesima ekonomske politike i o životnom standardu građana Srbije, tada kada niste imali 2012. u julu mesecu para na računu ni penzije da platite, a sve ostalo kada ste vi u pitanju bili imali ste i više nego što treba.
Govorite o kineskoj koloniji. Ja koliko razumem, imate nekoga i u svojoj stranci koji radi sa Kinezima i koji najveći ugovor ima sa Kinezima. Pa kako je to za njega dobro, za nekoga tamo Vuka, a nije dobro za građane Srbije? Pa da li ste njemu dali isti savet da otkaže sve te ugovore, da ne zarađuje čovek privatno, pošto, jel, to ne valja ni za njega, ne valja ni za građane Srbije? Pa kako kažete, sve rade Kinezi, uzimaju nam pare, a onda kažete – pa ima nekih podizvođača. Pa ja kao da sam Aljbina Kurtija čuo, a ne uvaženog poslanika. Ali to je taj glas i protiv Srbije i glas nekih drugih koji govore kroz te ljude. Ja u to neću da ulazim.
Mi ćemo se boriti i za naš narod na Kosovu i Metohiji, borićemo se i za ljude koji se bore za naš narod na Kosovu i Metohiji. I ukoliko ima bilo šta što nije u skladu sa zakonom, izvolite pa recite, ali te floskule i te upadice da ljude koji ne zaslužuju takav odnos napadate, to je, na kraju krajeva, vaša stvar.
Kada je Ugovor o Fruškogorskom koridoru u pitanju, pa drago mi je što ste pomenuli i taj projekat. Nekako u vaše vreme nije bilo tog auto-puta. Niste ga čak ni planirali, bili ste zauzeti nekim svojim kombinacijama očigledno, jer čudno je kako evo baš sada mi radimo taj Fruškogorski koridor, koji je višedecenijski san građana Novog Sada i građana Vojvodine, pa ćemo spojiti Novi Sad, Rumu, Šabac, Loznicu. Što to vi niste uradili? Što niste rekli – gledajte, mi smo napravili ovaj auto-put, a šta biste vi bolje uradili? Pa ne, sve mi moramo da radimo. Pa sada novi most koji se gradi u Novom Sadu i nova obilaznica, što vi to niste uradili? A što niste izgradili kanalizacionu mrežu u Novom Sadu, kao što mi sada gradimo kroz projekat „Čista Srbija“? A što niste i neku fabriku doveli u Novi Sad, kao što smo mi doveli, nego sve pozatvarali?
Dakle, i nema odgovora na ta pitanja. Da vam kažem, uvek su pitanja ovako ćemo, onako ćemo, floskule, dobacivanja, ali kada pogledate zarade tada, zarade sada, penzije tada, koje nisu ni mogli da isplate, jer nisu imali para, penzije sada, kada pogledate minimalne zarade tada i sada, nema odgovora. Kada pogledate tada inflaciju, koja nije bila ničim izazvana, kada pogledate kurs koji se svaki dan menjao, ničim izazvano, kada pogledate situaciju da nam je država bila pred bankrotom u tom trenutku 2012. godine, ja se bolje ne bih javljao za reč da sam na vašem mestu. Hvala puno.

Dva minuta.

Sasvim precizno sam pitao i dobio sam maglovite i demagoške odgovore. Dakle, pitam kako je bilo moguće da premer radova, kada je u pitanju novosadski most bude 130 miliona evra, dve nedelje pre nego što će se potpisati ugovor, a u danu kada se potpisuje ugovor 175,5 miliona i pitam vas – kako je nastala koruptivna razlika od 45,5 miliona evra kada je u pitanju novosadski most.

Kada je u pitanju Fruškogorski koridor, premer radova je bio 200 miliona evra, a ugovorena vrednost posla je bila 600 miliona. Pitam vas – kako je moglo tri puta više da to košta? Kada je u pitanju „Inkop“ firma, pitam vas potpuno otvoreno – ako međunarodna zajednica stavi na crnu listu i na listu ekonomskih sankcija Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića i sve njihove firme, da li oni mogu pod bilo kojim okolnostima i uslovima da povlače sredstva iz budžeta? Ako međunarodna zajednica i relevantne institucije koje se bave kriminalom u ovom delu Evrope jasno kažu da je reč o najvećoj kriminalnoj grupi koja korumpirajući bezbednosne zvaničnike Srbije i Crne Gore ostvaruje ilegalnu trgovinu robom, oružjem i narkoticima, dakle to su najveće optužbe koje mogu da se izreknu kada su u pitanju kriminalne aktivnosti i pripisuju ih relevantne međunarodne institucije Zvonku Veselinoviću i Milanu Radojičiću, kako njihove firme ili firme iz njihovog sistema mogu da povlače sredstva iz budžeta? Odgovorite mi sasvim određeno, a ne pričom o tome da li time branimo ili ne branimo srpski narod na Kosovu. I te kako branimo i mislimo na njega, baš tako što želimo da ih zaštitimo od tih ljudi.