Samo da vas obavestim, koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani predstavnici ministarstva, drago mi je što ste svih ovih dana bili tu. Pažljivo sam slušao šta ste govorili, iako nisam bio fizički prisutan.

Interesovalo me iz razloga što prošle nedelje, recimo, na sednici Odbora za privredu i energetiku bila dopunjena tačka dnevnog reda rebalans budžeta za ovih pet, za četiri ministarstva, gde nismo mogli da dobijemo obrazloženje zbog čega treba da podržimo te predloge. Ja sam otvoreno pitao i predsednika odbora i kolege iz druge stranke zbog čega treba to da podržimo, naravno, nisu znali da kažu.

Vi ste, gospodine ministre, došli pre dva dana u Skupštinu i izneli ste puno stvari, puno argumenata, ali mislim da ste neke stvari i prećutali. Recimo, to da je jedan od glavnih uzroka povećanja prihoda budžeta inflacija, da to što je došlo do drastičnog poskupljenja robe najšire potrošnje koju građani koriste kroz povećanje PDV-a, koji građani plaćaju, je nešto što je punilo budžet i bilo bi pošteno da se to kaže.

Kao što bilo pošteno da se kaže da je jedan od razloga zašto dolazi do smanjenja nezaposlenosti i jedan veoma negativan slučaj u Srbiji, a to je da nas je sve manje. Dakle, prošle godine smo po prvi put, nakon više decenija, došli do toga da nas je manje od sedam miliona. Čekamo rezultate popisa. Bojim se da neće biti dobri po nas. Znate, obično kada neko ode iz zemlje ili kada neko umre, on više ne može da bude na birou i ne može samim tim da bude nezaposlen. Jedino što se pokazalo u praksi to je da ponekad može da glasa za vladajuće stranke, ali to su uglavnom incidenti koji se u stvarnom životu ne dešavaju.

Šta je glavni motiv usvajanja ovog rebalansa budžeta? Vi ste pomenuli da je to povećanje plata i penzija, da je to davanje pomoći mlađima od 30 godina, ali nažalost mislim da je glavni motiv u nečemu drugom, a to je očuvanje stabilnosti energetskog sektora u Srbiji i to je očuvanje likvidnosti jednog privrednog giganta kakav bi trebalo i kakav bi morala da bude „Elektroprivreda Srbije“.

Ja sam saglasan sa tim da rebalans mora da se radi. Ima jedna latinska poslovica koja kaže – nužda zakon menja. Mi jesmo u stanju nužde i zakon mora da se menja i mora da se osigura likvidnost EPS-a i mora da se obezbedi energetski sistem Srbije. To uopšte nije sporno. Nije sporno što će određena sredstva tu da se ulože.

Znate šta je sporno? Sporno je to što će i ovaj put nečije greške plaćati građani, a što nam vi kao resorni ministar, niti bilo ko iz Vlade nije rekao čija je odgovornost što smo došli u takvu poziciju. Znate, nije EPS pao sa neba. Neko je vodio to preduzeće. Neko je postavljao te direktore. Neko mora da bude kriv za to što smo prošle godine, umesto najvećeg izvoznika struje i nekoga ko ostvaruje profit, bili zemlja, odnosno bili preduzeće koje je bilo u minusu i koje je bilo na ivici bankrota. Neko mora da snosi odgovornost za to.

Ne može priča da se završi na tome da je Mića Grčić otišao u Obrenovac da nešto radi, a da je Zorana Mihajlović ostala ne namirena na vašoj stranačkoj raspodeli plena. To prosto ne može tako da funkcioniše. Neko mora da snosi i političku i materijalnu, a možda i krivičnu odgovornost.

Mi smo bili obavešteni da su bezbednosne službe proveravale da li je bilo određenih diverzija, kada su se dešavali ti incidenti u Obrenovcu. Imamo li rezultate? Jel ih bilo? Ako jeste, jesmo li mi bezbednosno ugroženi? Ako nisu diverzije, neko mora da snosi odgovornost, neko mora da odgovara. To košta građane Srbije. Ne može samo da se završi na tome – eto, onaj ko je do juče tu bio više nije i mi sad dižemo ruke i nećemo dalje time da se bavimo.

Znate, jeste energetska kriza svuda u svetu i mora da se raspodeli teret ali, vidite, građani u Srbiji osećaju teret, privreda oseća teret, ali ima nekih i kojima je to dobro, a dolaze upravo iz energetskog sektora, koji profitiraju u ovakvoj situaciji. To je sada i dolazimo direktno i do vas.

Sećate li se izjave Jelene Matejić, direktorke „Elektromreže Srbije“, koja je pre jedno godinu dana na sastanku sa predsednikom države rekla kako su gubici zbog finansiranja balansiranja obnovljivih izvora preko 200 miliona evra. Sećate li se tog sastanka? Ako se ne sećate, evo, ja ću vas podsetiti. To je bio onaj sastanak negde u decembru prošle godine, kada je predsednik države poručio Miloradu Grčiću – Mićo, ti ćeš jedan dan od Nove godine da tražiš drugi posao i tako ćemo da rešimo problem, a onda je krivio neke druge ljude što je on doneo pogrešne odluke, pa je govorio kako želi da se obesi o najveći luster u prostoriji, iako u toj prostoriji lustera nema. E, to je ta sednica. To je bio taj sastanak kad je direktorka „Eletromreže Srbije“ ukazala na taj gubitak.

Jeste li čitali izveštaje EPS-a, godišnje izveštaje EPS-a? Jeste li čitali pisane predstavke koje su slali Vladi u kojima se žale na cenu koju država garantuje tim proizvođačima, a koje su previsoke?

Jesu i ljudi iz EPS-a krivi za mnogo šta, ali nije samo njihova odgovornost. I vaša je odgovornost za to. Vlada propisuje te cene. Vlada je pre 12 godina, tj. ne pre 12 godina, Vlada je dala na 12 godina garantovane cene proizvođačima, tj. vetroparkovima u Srbiji koje su u tom trenutku bile veće nego što su bile tržišne. Vlada je ta koja danas gleda kako u sred energetske krize postoje preduzeća koja višak električne energije prodaju na tržištu, na tržištu gde je cena trenutno oko 200 evra po megavat satu, a letos je bila i po 400, 500, kako ostvaruju ekstaprofite, kako koriste infrastrukturu države Srbije, kako EPS snosi troškove balansiranja, kako nemaju nikakav poslovni rizik, a ostvaruju maksimalne moguće profite. Znate, Vlada je ta koja posmatra i vi ste, gospodine Mali, nadležan ministar koji je mogao da reaguje.

Zašto nismo uz ovaj rebalans budžeta dobili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica kojima će se taj ekstra profit dodatno oporezovati, kao što se najavljuje u EU da će se to dešavati? Hoćemo li čekati do narednog budžeta? Hoćemo li dobiti u decembru takav predlog zakona? O čemu se radi? Jel nemate vremena da se bavite time ili niste obavešteni da se to dešava ili se možda dešava to da neko štiti te četiri kompanije koje kontroliše 99% tržišta u Srbiji?

Između njih, najveća je „Čibuk 1“. Inače, sve četiri su u stranom vlasništvu, ali „Čibuk 1“ koji je stalno menjao svoju vlasničku strukturu, pa su tu dolazile neke kompanije i odlazile, a jedna od kompanija koja je bila vlasnik je na mestu direktora u svojoj prošlosti imala, pogodite koga, vašu koleginicu i predsednicu Vlade Anu Brnabić. Sad me interesuje - da li ste samo zaboravili da se bavite tom temom, da li nekoga štitite ili možda otvarate teren za ulazak na tržište prvog kuma Srbije, Nikole Petrovića, koji je uveliko spreman da se pozabavi tim poslom?

To je odgovornost koju biste vi kao ministar morali da podnesete, id to isto objašnjenje koje biste morali da date poslanicima u Skupštini. Zašto svaki rebalans budžeta predstavlja krpljenje rupa, zašto te rupe moraju da popunjavaju građani svojim novce, a oni koji su rupe pravili za to ne odgovaraju? Ako neko odgovara, politički i krivično, u redu je kasnije da se podrži i da se pomogne preduzećima koje su ti ljudi upropastili. Ako želite da sačuvate nekoga od odgovornosti i da prećutite, onda to nije pošteno, ne prema predstavnicima opozicije…

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

…već prema građanima Srbije koji će to finansirati.

Ono što mene interesuje jeste - kada će doći na dnevni red budžet, rebalans budžeta ili neki beskonačni monolog predsednika države u kojem ćemo konačno kao prioritet postaviti, recimo, prosvetu u Srbiji?

Mi stalno popunjavamo nečije rupe. Kada ćemo se posvetiti onome što je preduslov za budućnost, preduslov za ekonomski i svaki drugi napredak Srbije? Kada će to postati prioritet, gospodine Mali?

U redu je, da, treba da povećamo plate predstavnicima MUP-a, predstavnicima Vojske, to su ljudi koji nas brane. Treba da povećamo plate našim zdravstvenim radnicima, našim medicinskim radnicima, našim lekarima. To su ljudi koji nas leče i tu ništa nije sporno. Treba da se povećaju penzije i penzionerima. To su

ljudi koji su gradili ovu zemlju i zaslužuju da im se odužimo, ali sve te ljude treba neko da napravi. Oni ne padaju sa neba. Ni ti lekari ne padaju sa neba, gospodine Mali. Oni bi morali da budu proizvod jednog kvalitetnog, obrazovnog sistema.

Da li znate kako danas žive učitelji, vaspitači i nastavnici u Srbiji?

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

Ja vam sada govorim od činjenicama i zvaničnim podacima zvaničnih institucija Srbije. Pedeset posto profesora i nastavnika u Srbiji nema stalni radni odnos. To je činjenica. To nije moja pretpostavka. To je činjenica – nemaju stalni radni odnos. Ti ljudi odlaze na posao, ne znajući da li će im to možda biti poslednji odlazak na taj posao.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

Ti ljudi, vaspitači, nastavnici, profesori, rade za platu koja je niža od prosečne plate. Da li ste svesni da su to ljudi koji ne ocenjuju samo kontrolne našoj deci? To su ljudi koji treba od njih da naprave ljude, kvalitetne, formirane ličnosti. To su oni ljudi kojima mi damo decu, od kada su ovako mala sa šest, sedam godina, dok ne izrastu u kompletne ličnosti. Jel vi razumete da ti ljudi sa platama koje imaju, ako ne dolaze iz ekstremno bogatih porodica ili ako ne žive sa partnerima koji imaju jako dobre plate su na granici socijalnih slučajeva?

Da ljudi koji treba da brinu o više desetina dece, brinu o tome da li mogu da obezbede egzistenciju sopstvenoj deci, da svakog dana žive pod pritiskom i pod tenzijom, da ako im se pokvari bojler, detetu neće moći da kupe patike, ako im se pokvari automobil neće ga poslati na ekskurziju, da je nemoguće u takvim uslovima kvalitetno raditi taj posao.

Nemojte samo uvek ovo da shvatite kao napad na vas. Ovo je apel da se toj temi više posvetimo, da razmišljamo o nečemu što je budućnost, da razmišljamo o nečemu što je budućnost onih generacija koje će živeti u onom vremenu kada ću i ja, i vi i ova vlada biti daleka prošlost i neće pamtiti ko smo i šta smo bili.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Znate, sećate se slogana vaše kampanje „Za našu decu – budućnost u koju verujemo“, kakva je budućnost zemlje bez jakog obrazovnog sistema? Nikakva, mračna. Znate, otići ćete sa vlasti jednom, to će se desiti, to je nužnost, to je prirodna nužnost koja će morati da se desi, neko nasleđe morate da ostavite za sobom.

Brinete li se vi o tome šta će ostati za vama? Nije ova zemlja ni nastala kad ste vi došli na vlast, pa neće ni prestati da postoji onog trenutka kada vi odete, ali nešto mora iza vas da ostane. Kakvo nasleđe vi želite da ostavite budućim generacijama?

Gospodine Mali, ako mislite da će najbolje nasleđe koje vi ostavljate biti one kule u Beogradu na vodi, ma koliko impozantno one izgledale, varate se. To će i dalje za većinu građana Srbije ostati simbol korupcije, ostati simbol nedostižnog luksuza kojem oni ne mogu da priđu i ostati simbol urušavanja pravnog poretka za koje predsednik države optužio lično vas i vaše najbliže saradnike.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

To su takođe, stvari na koje vi nama danas ovde treba da odgovorite. Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imali ste prilike da čujete od jednog od govornika malopre koji kaže - nisam bio tu dva dana, ali sam pažljivo slušao šta ste pričali. Očigledno, uvaženi poslaniče, niste čuli ništa. Niti ste čuli, niti ste razumeli, a to nekako dovoljno govori o vašem razumevanju i ekonomije i ekonomske politike, naravno, s obzirom na važnost ovog dokumenta, odnosno, rebalansa budžeta za građane Srbije.
Drago mi je što niste bili tu dva dana, ali verovatno ste imali naravno, nekih prečih stvari, ali ja ću ponoviti, nije mi teško. Ponoviću sve ono o čemu ste vi govorili, odgovoriću na svako od vaših pitanja, koje sam vašim kolegama više puta odgovorio, ali, pak, kažem, niste bili tu pa verovatno niste čuli.
Kažete – stopa nezaposlenosti manja jer nas je manje. Kako vas bre nije sramota ljudi o tome da pričate? Vi govorite o stopi nezaposlenosti, ja sam par puta pokazao i prosečan broj zaposlenih u Srbiji. Ako kažem da je bilo 2012. godine milion i 800 hiljada zaposlenih, a danas je dva miliona 242 hiljade, kakve to veze ima sa brojem ljudi? Govorim vam o apsolutnom broju zaposlenih. Ali dobro, lekcija broj jedan.
Idemo dalje. Kažete - prihodi su veći zbog toga što je i na njih uticala inflacija. Niste pratili, ali ponovo ću da vam ukažem zašto to nije tačno i zašto niste u pravu. Dakle, interesantno, pozivate se na nekog ko je čitao Izveštaj Fiskalnog saveta, koji na strani br.4, kada biste pročitali rekli bi - međutim, ubrzanje inflacije nije jedini razlog za povećanje javnih prihoda, kaže Fiskalni savet, a vi i dalje tvrdite da jeste.
Onda sam par puta pročitao da je porez na dohodak, porez na dohodak, porastao za 12,1 milijardu više, 10,6% u odnosu na planirani budžet. Onda sam vam ukazao na to da je tržište rada takvo da imate veće realne plate i u privredi za 3%, i u privatnom sektoru u privredi za 5,4%, i da je promet u trgovini veći realno za 7,1%.
Kada je porez na dodatu vrednost u pitanju, uvaženi narodni poslaniče, to su najvažnije determinante toga, a gde je tu inflacija ako u realnom iznosu, ne u nominalnom, da vas naučim – nominalni je sa inflacijom, realni bez inflacije, bez inflacije u realnom iznosi i plate i promet raste, a radi se o porezu na dodatu vrednost.
Porez na zarade raste, malopre sam rekao, naravno rastu nam plate, opet kažem, i u privatnom sektoru i u privredi u celini. Interesantno, kada govorite o prihodima niste pomenuli da porez na dobit takođe raste. Da bi vas naučio nečemu, porez na dobit se odnosi na dobit iz prošle godine. Ne znam samo o kojoj inflaciji govorite kada je prošla godina u pitanju. Inače, neto dobit Republike Srbije prošle godine 42% veća u odnosu na 2020. godinu i to za čitavih 945 milijardi dinara.
Prihodi od carina itd. Kada govorimo inače o tom porezu na dohodak, a kakve veze on ima sa ovom godinom? Valjda se to radi na zarade koje je neko dobio prošle godine.
Dakle, veliki broj proizvoljnih tvrdnji, izjava bez imalo razumevanja, bez imalo znanja, ali dobro – može vam se.
Kažete – energetika, citiram – rekao sam, ministre vi ste rekli, kaže da je prioritet plate, odnosno pomoć mladima i penzije, a niste pomenuli energetiku. Ali tog dana kada sam govorio o tome, vi niste bili tu, pa sam rekao da postoji pet osnovnih razloga zbog kojih radimo ovaj rebalans budžeta. Jedan od njih je i da se uspešnije nosimo sa energetskom krizom. Onda sam rekao da je cena struje 10 puta danas veća nego prošle godine u ovo vreme. Cena gasa 10 puta danas je veća nego prošle godine u ovo vreme, gde se odgovorna država na takav način bori da preuzme najveći teret krize na sebe i da obezbedi ne samo da ima struje i da ima gasa i za stanovnike, i za građane i za privredu, nego i da to imamo u dovoljnim količinama koje nam trebaju.
Ne, nego smo trebali da ostavimo ljude i bez struje i bez gasa, da ostavimo celu privredu i onda biste rekli – vidite, sjajno je, niste pomogli građanima, ali svugde je mrak. Pa to nije naša politika i veoma otvoreno, transparentno, javno sam rekao da radimo rebalans i zbog energetike. Kažem, niste bili, niste čuli.
Krpljenje rupa, citiram, je bio izraz koji ste iskoristili za rebalans budžeta. Niste bili tu, razumem, ali ponoviću da su nam prihodi veći za 192 milijarde dinara. Dakle, ne krpimo rupe. To ste vi radili pre 10 godina, nego raspoređujemo veće prihode tako da sve prioritete koje imamo ispoštujemo i da za sve ima koliko treba.
Kao što vidite, idem jedno po jedno, kako ste čuli. Ekstra profit, kaže – da li stvarno nemate vremena za ekstra profit? Ne, ja predlažem da vi izađete sa predlogom koga da oporezujete, tačno da kažete koga i koliko da oporezujete i da sagledate, ako je moguće, i uticaj i na stabilnost i na atraktivnost i na konkurentnost naše privrede i na imidž koji je Srbija stvorila poslednjih 10 godina kao stabilna zemlja, zemlja koja drži do svojih obećanja, a to – znate kako, sada ćemo ekstra profit, sutra nećemo. Sada ćemo malo više nekome da uzmemo, nekome ćemo malo više da damo bez pravila, bez ikakve politike. To je politika, gospodo, koju ste vodili pre 10 godina.
Onda ste mi rekli – plate lekara. Plate lekara da pročitam, pa mi vi recite da li je tako ili nije tako – doktor specijalista 2012. godine imao je 67.540 dinara platu, danas ima 120.087 dinara osnovnu platu. To je 100% povećanje plate. Medicinska sestra 32.454 dinara je imala platu 2012. godine. Kako vas nije sramota da se zapitate – kako su tada medicinske sestre preživele? Danas je ta plata 61.424 dinara. Povećanje od 113%.
Da li ja kažem da je idealno sve? Pa nije, ali investiramo, otvaramo bolnice, otvaramo kliničke centre, rekonstruišemo, čitao sam vam danas. Opet niste čuli i šta rekonstruišemo, gde nabavljamo opremu? Po celoj Srbiji. Kada su zdravstvene ustanove u pitanju. Podižemo plate i zdravstvenim radnicima.
Ove godine samo imali smo jednokratnu pomoć od 10 hiljada dinara i za njih i za prosvetne radnike, ali vas to nije briga, vas argumenti ne zanimaju, vas činjenice ne zanimaju.
Govorite o prosveti a niste ni jednoj školi obezbedili internet. Fond za nauku smo mi formirali, otvorili tri nova instituta. O kojoj nauci vi pričate? O kojoj prosveti vi pričate?
Govorite o nasleđu. Drago mi je što ste bar primetili „Beograd na vodi“ i videli ste kako se lepo gradi, jedan od najlepših delova Beograda, novi deo, od najružnijeg dela Beograda, gde niste mogli ni jednu staru, a sećaju se građani Srbije, bilo je 50, 60 onih starih brodova, tone đubreta tamo na reci Savi, pa ni jedan brod niste pomerili, a ne da napravite nešto lepo, nešto novo. Sada je to najveće gradilište u ovom delu Evrope, dve i po hiljade ljudi dnevno tamo radi, radi i gradi. Sve ono što vi niste radili dok ste bili na vlasti.
Neki poslanik kaže – pustili ste stvari da idu svojim tokom. Sad prosto ne verujete šta čujete. Nismo mi oni iz 2012. godine, mi smo reagovali i kada se korona desila, pomogli smo svim našim sugrađanima, našoj privredi, mikro, malim i srednjim preduzećima. Jel smo isplatili 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije? Da li smo izgradili tri nove kovid bolnice? Da li smo reagovali ili smo pustili da stvari teku svojim tokom? Sada kada je energetska kriza, jel smo reagovali, pa imamo i struje i gasa i svega, ili smo pustili stvari da idu svojim tokom?
Gospodo, vi ste pustili stvari da idu svojim tokom 2012. godine. Jedan poslanik koji je malo pre pričao, kaže – likujete nad recesijom 2008, 2009. godine. A ja govorim o 2012. godini, govorim o rekordnoj inflaciji 2012. godine, o negativnom rastu BDP-a od 0,7% 2012. godine, govorim o rekordnoj nezaposlenosti 25,9% 2012. godine, govorim o deviznom kursu koji je sa 80 otišao na 120 za te četiri godine. Nije ta recesija trajala toliko dugo ni u jednoj zemlji na svetu, nego samo ovde i sticajem okolnosti kulminirala četiri godine nakon krize koja je trajala par meseci do godinu dana u najvećem broju zemalja od 2008. do 2009. godine, dve godine. A ja vam govorim o vašim podacima 2012. godine.
I da završim sa tim kakva je naša ideja ekonomske politike, pa upravo ovakva kakvu vodimo, da radimo pozitivan rebalans budžeta iz godine u godinu, da imamo uvek veće prihode, da nas prihodi iznenade, da budemo bolji. Vi ste radili, da vas podsetim, tako što je svaki rebalans budžeta bio negativan. Niste imali dovoljno prihoda, imali ste veće rashode nego što ste planirali, pa onda brže-bolje daj nekako to da napravimo tako da izgleda pristojno. Ne, mi radimo drugačije. Dakle, pozitivan rebalans.
Kada smo ovde pred vama, govorimo o povećanju plata, govorimo o povećanju penzija, uprkos najvećoj ekonomskoj krizi ikada. Govorimo o tome da se borimo svaki dan, i kada je zdravstvena kriza u pitanju i kada je energetska kriza u pitanju, kao i da se borimo i za struju i za gas i za vakcine i za lekove, ali takođe da ne stajemo ni sa izgradnjom auto-puteva, bolnica, škola, uvođenjem interneta u školama koji smo završili. To je odgovorna ekonomska politika.
Ja vas stvarno, trudim se, ali ne razumem. Neko je za povećanje izdvajanja za jedno, za drugo, za treće, sa druge strane za smanjenje PDV-a, za smanjenje poreza ovog, poreza onog, a da se u isto vreme ne povećava javni dug. Ja ne znam kakva je to alhemija o kojoj ste vi razmišljali i na koji način razmišljate. Ljudi, to ne postoji. Hajde, pročitajte bar neku knjigu pa vidite šta piše – prihodi minus rashodi jednako rezultat. Ako hoćete jedno da bude manje, mora drugo da bude veće itd.
Nikad mi niko nije rekao ovde za poslednjih par dana koje slušam, a od koga biste to oduzeli da biste nekom dali više? Jer, morate od nekog da oduzmete ako hoćete manji PDV, manji prihod od budžet. Od koga oduzimati? Ako hoćete manje akcize – od koga oduzimate a da ne povećate javni dug, da imate novca na računu, osim ideje da se zatvorimo kao Severna Koreja, planska ekonomija, ne znam kako, koncept koji je odavno napušten.
Ljudi, treba da budemo ozbiljni. Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nisu ovo jednostavne prilike u kojima se nalazi ne samo Srbija nego ceo svet. Situacija se menja iz dana u dan. Treba da budemo svesni svih tih izazova, ali takođe treba da budemo ponosni na način na koji je naša država reagovala u doba najveće ekonomske krize, gde priznaju da smo šampioni u stopi rasta kumulativno za 2020-2021. godinu u Evropi. Nikada to nismo bili.
Javni dug nam je ispod 60% BDP-a. A ovi ostali, veći, razvijeniji od nas, na 90, 100, 120, 150, 190, 200, gde mi pričamo danas i da imamo struju i da imamo gas, i da povećavamo plate i da povećavamo penzije i da insistiramo na tome da pomognemo mladima i da dalje gradimo našu lepu Srbiju.
Čekajte, budite samo malo realni i dajte neki savet koji ima smisla. Ja sam otvoren za savet koji ima smisla. Ja ne mogu da čujem da neko hoće sve da smanji, kada je država u pitanju, njeni prihodi, ali sve ostalo da poveća kada su rashodi u pitanju, a da u isto vreme ne poveća deficit i da ne poveća javni dug. Samo mi recite kako? Hvala.
(Pavle Grbović: Replika.)

Samo saslušajte šta imam da pročitam, što se tiče mandata.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Marka Kešelja na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da narodna skupština, u smislu člana 133. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno čl. 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Marku Kešelju, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izvešaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 134. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Nenadu Filipoviću, izabranom sa izborne liste „ Ivica Dačić – premijer Srbije“.
Na osnovu Rešenja Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 134. Zakona o izboru narodnog poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Nenadu Filipoviću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da se pripremi za polaganje zakletve.
Zakletvu će položiti i narodni poslanik Mirko Ostrogonac, kome je mandat potvrđen na Drugoj posebnoj sednici Narodne skupštine u Trinaestom sazivu.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam, u ime Narodne skupštine i u svoje ime čestitam na izboru za narodne poslanike, i da vam poželim uspešan rad u mandatnom periodu.
Nastavljamo sa radom.
Hteli ste vi dva minuta i vi dva minuta.
Dobićete i jedan i drugi, nije problem, i preći ćemo na naredni član.
Reč ima Pavle Grbović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da, gospodine ministre, kao što se opet domunđavate, ni malopre niste baš najbolje pratili, pa vam je promaklo da nikada nisam ni izgovorio da je jedini razlog povećanja prihoda rast PDV-a. Neke stvari ste čuli koje se nisu desile, što je takođe posledica toga što ne slušate dvoje sagovornike i nepoštovanja, kao što ni danas ne slušate kao resorni ministar, kao ministar finansija, ne slušate i ne vidite da vam ispred Vlade protestuju prosvetni radnici, da protestuju prosvetni radnici u Pirotu, da protestuju u Valjevu, da protestuju u Lazarevcu, i vas to očigledno mnogo ne pogađa.

Pošto ste mi rekli kako ja sada treba da nađem model da se uvede porez na ekstra profit i otprilike ste ismejali tu moju ideju, samo ću vas opomenuti da to vaše neslušanje i vaša nepažnja može da ima mnogo veće konsekvence po vas nego što je ova moja replika, zato što ukoliko se malo vratite unazad i ukoliko se setite ko je šta pričao 8. oktobra, možda ćete primetiti da je o sličnoj temi na sličan način pričao i predsednik vaše stranke i predsednik države Aleksandar Vučić, pa ćete možda i njemu da objasnite kako je zapažanje koje je imao glupo, kako mu je predlog glup i kako je to nemoguće i kako je to protiv interesa Srbija.

Dakle, ukoliko već pitate da li ćemo podneti taj predlog, hoćemo. Odmah da vas obavestimo, podnećemo taj predlog na sednici kada se bude raspravljalo o budžetu za 2023. godinu.

Ono što biste vi još mogli da objasnite, zato što je vaše ministarstvo to potpisalo, jeste zašto je potpisan taj konsultantski ugovor sa norveškom konsultantskom kućom „Risterd Enerdži“ u iznosu od oko nešto preko milion i po evra. Nije problem da se angažuju konsultantske kuće, nemam ništa protiv, prosto nisam zilotski protiv bilo čega, samo nam objasnite šta je bio problem sa „LDK Konsaltans“ kućom koja je taj posao radila za 900 hiljada evra.

Zahvaljujem.
Sada Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, prosto u ovih četiri dana govoreći o budžetu slušali smo svakakve paušalne odredbe, tipa reče mi Raša iz Velike Moštanice, čuo sam to od njega i slično. Nisam reagovao, ali zaista sada kao neko ko se bavi obrazovanjem i prosvetom morao sam da reagujem. Maločas je mladi cenjeni kolega pričao o tome kako u prosveti više od 50% zaposlenih radi na određeno vreme i kako su plate prosvetnih radnika ispod prosečnih plata u Srbiji.

Razumem mladog kolegu, on je bio u obrazovanju tako što je pohađao osnovu, srednju školu i fakultet, i čuo sam da je bio sjajan i čestitam mu na tome zaista, ali jedno je to, a drugo je baviti se obrazovnim sistemom i obrazovanjem. Kao neko ko je od 1993. godine u obrazovanju, kao radnik i kao neko ko radi u obrazovanju, a od 2006. godine kao neko ko se bavio obrazovnom politikom, odgovorno tvrdim da nisu tačni ni jedan ni drugi podatak.

Naime, podatak da je 50% radnika u obrazovanju na određeno vreme nije tačan. Kod mene u delokrugu moje odgovornosti, školska uprava u Jagodini koja pokriva Pomoravski okrug, taj procenat je manji od 15% i taman je toliki da je dovoljan da u našim planovima ne proizvede nepoželjne, neželjene tehnološke viškove i stavi zaposlene radnike u obrazovanju u jednu nezgodnu poziciju i ne izazove bilo kakav haos. Znači, postoji nešto što su planovi i postoji nešto što mi u obrazovnoj politici planiramo kada su u pitanju kadrovi u obrazovanju i zaista taj podatak ne da ne stoji, nego nije tačan.

Pri tome, mladi kolega, koji je zagovornik zapada i zapadne ideologije, treba da zna da za razliku od našeg obrazovnog sistema u većem delu obrazovnih sistema na zapadu ne postoji institut stalnog radnog odnosa u prosveti, već se stvaraju ugovori.

Koristiću i vreme ovlašćenog.

Ali, dva minuta imate po osnovu za repliku, tako da možete posle svoje vreme dodatno.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Reč ima Jelena Jerinić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Amandman se odnosi na činjenicu da ste ponovo predvideli stupanje na snagu pre Ustavom predviđenog roka. Pričali smo već o tome kada ste menjali Zakon o ministarstvima. Za ranije stupanje na snagu zakona Ustav zahteva naročito opravdane razloge i vi te razloge morate da navedete, vrlo konkretno i potkrepljeno podacima.

Ovaj sad pokušaj je malo bolji, što znači da ste ipak slušali ono što smo govorili, ali opet nije dovoljno dobro. Reći ćete opet da mi nemamo pojma i da ne znamo kako funkcioniše budžetski sistem i da je Trezor blokiran i da se čeka itd, itd. To nas ne zanima, zato što ne menja činjenicu da na taj način kršite Ustav na koji se inače veoma rado pozivate kada vam odgovara.

Vaša neaktivnost, odnosno podređivanje funkcionisanja države stranačkim interesima opet dovodi do toga da Srbija u nečemu kasni. Vaš je izbor bio da osam meseci vladate u tehničkom mandatu. Mandatarka je bila predložena krajem avgusta, a Vlada je obrazovana tek krajem oktobra. Time ste praktično doveli da se o rebalansu odlučuje tek sada.

Za budžet za sledeću godinu takođe kasnite. Rok iz Zakona o budžetskom sistemu da Vlada utvrdi Predlog zakona o budžetu i uputi u Narodnu skupštinu bio je 1. novembar. Ustavne izuzetke treba koristiti štedljivo i obazrivo. Kada se očekuje od parlamenta da ih koristi, treba ih iskreno i potpuno obrazložiti, jer to nije prozorče kroz koje ćete se još jednom provući na svom putu u bekstvo od odgovornosti.

Potrebno je da obrazložite na valjan način koji će poštovati i dostojanstvo onih koji ovde odlučuju i onih koji su nas svojim glasovima doveli u parlament. Ako vaše kolege iz stranke na to pristaju, neka to bude njima na čast. Mi ćemo, budite sigurni u to, svaki put kada ovo budete ponovo pokušali na to ukazivati. Hvala vam.

Hvala.
Po amandmanu, Života Starčević.
Imate vreme i grupe i ovlašćenog.