Ne može, ovo je sad opet replika. Opet radite isto što i juče. Ne može, kolega Puškiću. Dozvolite vašem šefu poslaničke grupe da govori kao ovlašćeni predstavnik.
Kolega Obradoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Na kraju ove rasprave o budžetu za sledeću, 2023. godinu, u načelu, želeo bih da podsetim još jednom Vladu Republike Srbije na dve kategorije stanovništva, kojima ću posvetiti ova svoja dva poslednja minuta.

Pre svega, to su naši najstariji sugrađani i da bih podsetio na pet mera koje smo predvideli za penzionere, pre svega, prva je da država konvertuje u javni dug ono što duguje penzionerima, onih 850 miliona evra za četiri godine smanjenja penzija i da im to bude vraćeno, računajući i naslednike onih koji su, nažalost, u međuvremenu preminuli.

Sa druge strane, da se ukine ona nepravedna klauzula koja ljude sa 40 godina radnog staža ostavlja sa trajnim umanjenjem penzije do kraja života ukoliko nisu stekli starosnu granicu za odlazak u penziju.

Takođe, smatramo da je izuzetno važno da onih 100 hiljada naših najstarijih sugrađana koji imaju penzije ispod 10 hiljada dinara dobiju povećanje minimalne penzije.

Takođe, oni, posebno nemoćni i stari na selu, koji nemaju nikakva primanja, treba da dobiju neku vrstu socijalne penzije, minimalne penzije. Možemo to uraditi i prema socijalnim kartama, ne svima nego onima koji za to zaista imaju potrebu.

I konačno, da završim, mislim da je takođe važno da još jednom ponovimo da kada povećavamo penzije, da to učinimo tako što će oni sa manjim penzijama dobiti više a oni sa višim penzijama dobiti manje i da na taj način smanjimo ove socijalne nejednakosti u našem društvu.

Hvala, kolega.
Pitam da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Kolega Aleksandar Jovanović, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, moram da vam kažem kako se osećam. Posle dva dana torture Vladana Orlića, vi dođete kao melem na ranu. Svaka vam čast kako vodite ovu sednicu. Ja bih vam preporučio da nastavite da menjate Orlića skroz do kraja ovog zasedanja, nekako je prijatnije raditi kad vi vodite ovu sednicu i hvala unapred.

Hvala vam na komplimentu, ali ja nisam deo predloga budžeta. Hajmo, kolega Jovanoviću, malo o temi.

Da se zahvalim i šefu poslaničkog kluba SNS-a, Milenku Jovanovu. Vidim da ste se ugasili ova dva dana. Da li ste to dobili direktivu od vašeg gazde ili ste malo energetski potonuli? Dajte malo, gde je to lajt raspoloženje, gospodine Jovanov, nismo navikli na vas da budete ovde u pasivi, pa bi mogla, da li je Jadranka Jovanović tu, nije, da nam opali jedan visoki „c“. To isto važi i za vas, gospodine Bakarec, gde ste vi dva dana? Šta se to sa vama događa?

Nisam raspoložen sa vama večeras da se svađam, lepa je atmosfera, mirna, ali imam nekoliko stvari da vam kažem.

Na primer, da građani znaju kako to izgleda kad, recimo, u Novom Sadu ili bilo gde u Srbiji, u Majdanpeku, građani žele da se uključe u nešto što se zove javna rasprava, što je jedna normalna valjda procedura. Znate kako to izgleda kad građani žele da pitaju svoju skupštinu u Novom Sadu ili u Majdanpeku – dobro, šta to radite, šta želite da radite, recimo sa Staricom – dobiju batine, dobiju teške batine, da li od policije, da li od ovih vaših batinaša, FTO-ova itd, a onda ih strpaju mesec dana u zatvor. Onda pitate policiju, na primer, policijsku upravu u Boru – dobro, ko je premlatio te ljude? Evo, skoro dva meseca prođe, mi ne možemo da ustanovimo ko je tukao ljude u Majdanpeku. Tako izgleda vaša vladavina u ovoj zemlji – ne smeš ništa da pitaš, ne smeš da pitaš zašto ti neko dolazi pored, recimo, tvog sela, da ti otima vodu, da ti otima reku.

Ja sam pitao gospodina zamenika Odbora za zaštitu životne sredine, da li je tu gospodin Milimir, nije, on je iz Nevesinja, imali smo priliku da popričamo i on mi je rekao odakle je i iz kog kraja, iz jednog predivnog kraja, šta bi on radio kad bi u njegov posed, u njegovo imanje, došla firma „Eurolitijum“, kao što je došla u Lukavac kod Valjeva, upala mu u posed i počela da sravnjuje sa zemljom njegovu imovinu i da mu truje vodu. Pitao sam ga – a šta bi ti, Milimire, uradio da ti neko tako upadne? Odstrelio bi ga ko zeca, normalno, to mi je rekao.

Šta biste vi uradili, gospodine Jovanov, da živite, recimo, u Bosilegradu i da dolazi neki investitor, otvara rudnik Karamanica i vi se bunite. Znate šta je uradio taj direktor rudnika? Dolazi novinarska ekipa da pita šta se tu radi, on kamenom u glavu novinara. A onda zapojasa pištolj za pojas, ide Bosilegradom kao da je divlji zapad. U kojoj je to državi dozvoljeno? Po kom to zakonu je to dozvoljeno?

Vi ovde pričate o vladavini prava. Evo, pitam gospodina Malog, gospodine Mali, juče ste nas prozivali da smo delili ovde nekakve letke na papiru koji nije ekološki. Ja vas pitam – a na kom ste papiru vi vaš doktorat pisali? Gospodine Mali, šta se dešava sa vama gospodine Mali? Hoćemo dalje.

Gospođa Jovanović Nataša, opet ko o čemu Nataša o litijumu. Ja sad pitam gospođu Jovanović – hajde da zamislimo tu situaciju da se pojavi taj „Rio Tinto“ ili ako ste smislili da nađete neku drugu firmu da menja „Rio Tinto“, evo sad zamišljamo sledeću situaciju. Vratite uredbu koju ste poništili jer ste se uplašili onolikog naroda na Gazeli, vratite „Rio Tinto“ uredbu u prostorni plan u projekat Jadar i krene gore mehanizacija ka Gornjim Nedeljicama. Jel možete da zamislite tu situaciju da se ruši škola u Gornjim Nedeljicama koju trenutno pohađa 300 učenika?

Jel možete da zamislite vi gospodine Jovanov, na primer, da ste Zlatko Kokanović? Otac petoro dece, gajite sve što možete da zamislite na 40 hektara, imate svoju farmu, proizvodite 100.000 litara mleka i dođe vam neki vaš takav strateški pajtos da vam ruši kuću. Hajde probajte to da uradite. Hajde odmah vratite to što ste smislili sada na mala vrata da uvedete „Rio Tinto“ da završimo jednom sa tim „Rio Tintom“ ili sa bilo kojim drugim takvim investitorom. Ovde ne rije samo „Tinto“ po Srbiji.

Doveli ste na desetine kompanija koje su preorale sve živo, tragaju za zlatom. Gore Laznica kod Homolja na pet kilometara od izvorišta Mlave, raj božiji, znate šta ste smislili vi? Da im dozvolite da na 60 hektara preoru sve živo i da natope cijanidom zemlju koja je Bogom dana da gajenje ovaca. To ste vi smislili i da za sedam godina zarade milijardu dolara, da uposle neko stanovništvo, nečiju tuđu decu da kopaju dole na 700 metara u rudniku i da za sedam godina odu iz Srbije…

(Predsedavajuća: Kolega Jovanović, potrošili ste vreme svoje poslaničke grupe.)

Nisam ja potrošio vreme, moje vreme tek dolazi gospođo.

Hvala lepo.

Čestitam vam na vremenu koje tek dolazi, tako kako ste lično procenili, ali ste vreme poslaničke grupe potrošili. Niste me slušali šta sam vam rekla, inače ne biste reagovali tako.
Reč ima Milenko Jovanov, replika.
Izvolite.

Nisam ja iznenađen ovako jednim umivenim izdanjem koje smo imali da vidimo. Nisam iznenađen ni što je došao čovek u stanje da traži neko da mu peva, jer on se danas ceo dan družio s kim se družio i sada mu treba neko da mu peva, da mu napravi potpuni ugođaj. Jedino što on ne shvata da nije u kafani, nego u Skupštini, ali on se tako i ponaša i oblači, tako da sve je u redu.

(Srđan Milivojević: Pevaćete vi u sudu, ne brinite.)

Izvoli? Ma sve ćemo, samo ti dođi da ti damo ljubav i razumevanje, to je ono što tebi treba. To tebi treba, ljubav i razumevanje, to ti treba, ljubav i razumevanje. Sve je u redu, bićeš u centru pažnje. Ja ću ti omogućiti da budeš u centru pažnje uvek. Ja znam da ti to želiš i ja zbog tebe, pošto znam koliko ti to znači, to ću uraditi, jer ja želim da ti budeš u centru pažnje. Ti si čovek koji treba da bude u centru pažnje, ti si slika i prilika najboljeg, najpametnijeg, najobrazovanijeg primerka elite i tebe oni kada vide znaće, svi ljudi koji te vide znaju kako izgleda elita koja će nas krezube da smeni. To je super i svaki put ću da učinim sve što mogu da upravo ti budeš u centru pažnje, da kamera uvek tebe pokazuje, da tvoje lice bude lice stranke koju predstavljaš. To je ono što i ja želim i drago mi je da smo se saglasili.

(Srđan Milivojević: Hvala.)

Molim i drugi put.

U svakom slučaju, treba neko i da peva, to je u redu. Jedino što nismo u kafani, a ja se nadam da ćete to uspeti da uklavirite.

Ono što me ne čudi, to je jedan pristojan i prijatan odnos, baš onakav kakav je bio prema predsedniku Vučiću. Samo ste frizuru promenili, pa više nije onako lepo preko glave zalizano, i malo deblje naočare, deblji okviri, i onda kaže predsedniku Vučiću. Sada slušajte, naprednjaci, kako se jedan opozicioni poslanik obraća predsedniku, a ne ko vi - šefe, šefe, nego ovako - predsedniče najlepše zemlje na svetu, vidite kako ja i moji prijatelji imamo dobar projekat, hajde nam pomozite da mi nešto ovde radimo. Kada projekat nije prošao, veliki borac protiv litijuma, protiv rudarstva, protiv svega.

Hvala, kolega Jovanov.
Ne znam zašto ste u sistemu, niste pomenuti, kolega, ali zaista niste. Ovo je bio odgovor na sve ono što ste pričali u svom vremenu.
Dozvolite, ako od mene očekujete da u 21.50 imam nameru i snage da se nadvikujem sa vas 20 koji ste očigledno puni energije, debelo grešite. Ja vas molim, dozvolite kolegama koje takođe kao i vi imaju preostalo vreme poslaničkih grupa kao ovlašćeni predstavnici da govore.
Pitam još jednom da li neko od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima kolega Zoran Lutovac. Izvolite.

Dakle, poštovani građani, mogli smo da vidimo da postoji važniji posao od budžeta i da su ministri, a evo nema premijerke, nema predsednice Vlade, ima važnija posla od budžeta. U jednoj uređenoj, normalnoj, demokratskoj državi nema važnijeg posla od budžeta, ali ovde ima.

Druga stvar, kada su ovde ministri i oni koji su stigli da odgovaraju u odsustvu potpredsednika i predsednice Vlade, kada pričaju o obrazovanju govore o gradnji, kada pričaju o sportu opet o gradnji, kada pričaju o zdravstvu izgradićemo ovo ili ono, kada pričaju o nauci izgradićemo ovo ili ono, kada pričaju o vojsci i policiji opet nešto grade. Pa, čekajte, ljudi, Vesić je onda glavni čovek ovde, on je trebalo da bude izvestilac. On je ionako specijalista za visokougradnju.

Čuli smo danas sa ove strane kako, evo, Demokratska stranka je nebitna, ali samo pričaju o Demokratskoj stranci, isključivo o Demokratskoj stranci. Demokratska stranka ne valja, ne valja ovo, ne valja ono, a oni su dobri. Ja znam da ste vi dobri, previše ste dobri, mnogo ste dobri na račun građana. Koliko ste dobri?

Što se tiče budžeta i glavnih tema, preko 400 hiljada dece nema sva tri obroka, niti osnovne stvari za ličnu higijenu. Prioritet svih prioriteta jeste hitno smanjivanje siromaštva kod dece. To je rekao i Fiskalni savet i tu su potpuno u pravu. Da se za 20% povećaju izdaci za tu decu i da se sa 245 poveća na 415 hiljada onih koji bi to koristili, to iznosi oko 120 miliona evra. To vam je jedna tribina nacionalnog stadiona. Razmišljajte o prioritetima. Hoćete li nacionalni stadion na kome nema ko da igra jer deca ovde sa 15, 16 godina odlaze u inostranstvo da igraju, ili ko će doći da vam gleda to? Odoše i deca i mladi i stari, odoše svi iz Srbije.

Ono što je važno, dok deca nemaju za tri obroka i ličnu higijenu, za to vreme Đinđićeve ubice iz Zemunskog klana i odmetnuti državni kriminalci iz Belivučićevog klana, oni imaju sva tri obroka na račun države. Razmišljajte o prioritetima.

Bilo je jedno istraživanje koje kaže da bi čak 75% mladih do 18 godina otišlo iz Srbije. U Rumuniji je taj procenat 30%. Dakle, to je najugroženija starosna grupa u Srbiji, sa stopom rizika siromaštva od pre 24%. Apsolutni šampioni u privrednom rastu su istovremeno Rumuni, gde je najmanji procenat onih koji žele da odu iz svoje zemlje. Ali, šta to Rumuni imaju a mi nemamo? Pa, imaju vladavinu prava, imaju pravog tužioca, to imaju. Imaju stvarno borbu protiv korupcije, dok Mišković dobija ogromnu odštetu i sa naprednjacima prati Svetsko prvenstvo. Evo ih ovde, evo ga Mišković, sa naprednjacima gleda Svetsko prvenstvo u fudbalu, sa ogromnom odštetom koju je dobio od ove države. E, to je vaša borba protiv korupcije i kriminala.

Za koga vi pravite puteve i stadione, kad svi odoše? Ostaće nam samo preskupi putevi, stadioni i fontane kao spomenici pljačke i korupcije. Ostaće nam režimski mediji koji će vas ubeđivati da je preskakanje obroka za vas zdravo. Preskakanje obroka jer nemate ljudi, nemate građani za sva tri obroka. Decu će učiti mali broj entuzijasta i sve veći broj onih koji nisu mogli ništa drugo da završe. Lečiće vas partijski lekari. Neće biti zanatlija, sami ćete morati da budete svoji majstori.

Što se obrazovanja tiče, država da bi napredovala mora da ulaže u obrazovanje i nauku. Ovde s jedne strane vi imate ulaganje u obrazovanje koje se tretira kao trošak, a ne kao investicija, jer 80% se daje za plate. Pri tome, te su plate ispod proseka. Te plate su ispod proseka, za 6000 ispod proseka u Srbiji. Ove plate će biti realno manje, iako će biti povećanje plata predviđeno ovim budžetom.

Ono na šta ukazujem takođe jeste jednocifren broj maturanata koji upisuje nastavničke smerove, jer ko će da ide uz ovakve plate i uz poniženja koja slede u društvu. Već sada preko 1000 nastavnika nema potrebne kvalifikacije za rad u školi.