Podnosilac.

Zahvaljujem.

Članom 9. reguliše se javnost sa dva stava da raspravljanje pred sudom je javno i da se javnost može isključiti na osnovu zakona iz razloga utvrđenih Ustavom. Mi smo na maltene identičan način kako su i druge kolege obrazlagali raspravljanje, predvideli da raspravljanje pred sudom i objavljivanje sudskih odluka javno i da se može ograničiti u skladu sa Ustavom i zakonom i da se javnost o tome mora redovno obaveštavati.

Sve to, gospođo ministarka, zato što je dosta reči i sa vaše strane i od velikog broja poslanika uloženo u raspravu da je važno da se jača poverenje u sudstvo. To je najkraće obrazloženje. Hvala.

Na član 9. amandman su zajedno podneli Milenković Kerković, Obradović, Puškić, Jakovljević, Kostić, Vasić.

Hvala.

U Predlogu zakona o uređenju sudova, član 9. menja se i glasi – raspravljanje pred sudom i objavljivanje sudskih odluka je javno i može se ograničiti u skladu sa Ustavom i zakonom. Javnost se mora redovno obaveštavati o radu sudova.

Obrazloženje javnost kao načelo nije regulisano na odgovarajući način, ogleda se samo u suđenju što nije dovoljno određenje. Kontinuirani gubitak poverenja građana u sudstvo i loša komunikacija sa medijima ukazuju da postoji potreba da sudski sistem mora da prihvati značaj i ulogu medija i obezbedi im objektivno izveštavanje. Razvoj demokratije podrazumeva da bi građani trebalo da dobijaju odgovarajuće informacije o radu sudova. Bitno je stvoriti zakonski okvir koji će obezbediti da se sudski sistem otvori i tako upozna građane sa svojim radom, funkcijom i značajem koji ima, što bi dovelo do bolje transparentnosti sudskih postupaka u granicama ustavnih i zakonskih mogućnosti i vraćanja poverenja građana u sudstvo.

Potrebno je da se javnost što više informiše o prirodi nadležnostima, zakonskim ograničenjima i složenosti sudijskog rada, kao i da se stvori sistem koji bi sprečavao pravljenje grešaka u medijskim izveštajima. Stoga sudije moraju da imaju nadzornu ulogu, portparolima suda ili drugim licima zaduženim u sudovima za komunikaciju sa javnošću kada se izveštava o predmetima u kojima te sudije postupaju. Shodno navedenom potrebno je dopuniti sadržinu ovog člana tako što će se navesti da je i objavljivanje sudskih odluka javno i da postoji obaveza za redovno obaveštavanje javnosti o radu sudskih sistema.

Na kraju ono što će pasti senka na sva ove vaše zakone, gospođo Popović, a to je žaljenje Venecijanske komisije …

To je dva minuta, hvala.
Amandman kojim se predlaže dodavanje člana 9a zajedno su podneli Aleksić i Novaković.
Na član 10. amandman je podneo Miodrag Gavrilović. Izvolite.

Ono što sada mogu da iskoristim, pošto ne mogu da dobijem pravo na repliku, nadam se da vam to ne smeta, vidite, nalazimo se u jednoj situaciji koju ne želite da priznate da ste uzeli pod svoje i potpuno se držite toga da niko drugi očito nema baš prava, kao i vi, znači nismo jednaki, da može da učestvuje u ovoj reformi.

U čemu se vi razlikujete od ljudi koji to totalitarno vode jedan sistem i državu? Zašto se nalazimo u situaciji da posle toliko godina, a evo, već tri godine će biti kako razmišljamo o ovim pravosudnim zakonima i ovom setu i nismo našli odgovor na pitanje, šta je to primereno, a šta je neprimereno, ne samo u pogledu mog amandmana na ovaj član zakona, nego i u pogledu onoga kako se ponašamo u Skupštini i kako funkcioniše celokupna vlast, kako kontrolišete medije i sve ostalo. Sve to utiče na pravosuđe. Sve su to stvari koje utiču na pravosuđe. To su neprimereni načini uticanja na pravosuđe.

U mom obrazloženju za ovaj amandman između ostalog stoji da je ranije bio u upotrebi termin – ne dozvoljeni uticaj, jer je nasuprot njemu postojao dozvoljeni uticaj. Dozvoljen uticaj na sudsku vlast. A sada slušajte to kako to zvuči, koji vrši zakonodavnu vlast donošenjem zakona kojima uređuje sudski sistem kroz obezbeđivanje uslova za rad suda i sudija, kroz materijalni položaj sudija, kroz materijalno pravne zakone koji sadrže neodgovarajuća rešenja i koje sudija treba da primeni ili kroz pojedina pravna rešenja u pogledu ubrzanja parničnog postupka koji u određenoj meri urušavaju kvalitet pružanja pravne zaštite iako su ispoštovane sve proceduralne norme.

Na član 11. amandman su zajedno podneli Gajić, Parlić i Jovanović.
Na član 11. amandman su zajedno podneli poslanici iz grupe Ujedinjeni.
Na član 11. amandman su zajedno podneli Lutovac, Rakić, Novaković, Miladinović, Milivojević.
Na član 11. amandman su zajedno podneli Jovanović, Šulkić, Bojović, Gajić, Sandić, Marsenić.

Zahvaljujem.

Članom 11. se uređuje obaveza organa Republike, pokrajine, lokalnih samouprava, imaoca javnih ovlašćenja pravnih i fizičkih lica i tako dalje, da postupaju po nalozima sudova za dostavu određenih podataka, spisa, dokumenata i tako dalje.

Neretko u praksi se dešava da to bude jedan od uzroka i da daje doprinos neefikasnosti sudstva i odugovlačenju sudskih sporova i da se to radi tendenciozno, pa u tom smislu smo predložili da bi trebalo da se odredi jedan rok i to je direktan doprinos efikasnosti rada sudova i vraćanja poverenja u sudstvo, posebno kada je reč o organima Republike, pokrajina i lokalnih samouprava, kao nosioca izvršne vlasti.

Takođe, u stavu 2. smo predvideli da sud može da dostavlja te spise i isprave, ali da o tome vodi računa o zaštiti podataka ličnosti.

Takvu praksu imamo često i kod obaveze dostava podataka, odnosno informacija od javnog značaja, zato što jesu propisani rokovi, ali kazne su jako male, simbolične, tako da imamo često u praksi slučajeve da lica koja su obavezna da dostavljaju podatke, odnosno informacije koje su od javnog značaja, da ne postupaju po nalozima, da za uzvrat, ako tako mogu da kažem, pune budžet, uplaćuju kazne koje su predviđene i da dalje javnost ili zainteresovana lica ostaju uskraćena za informaciju od javnog značaja. Hvala.

Na član 14. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno Gajić, Parlić i Jovanović, i zajedno Lutovac, Rakić, Novaković, Miladinović, Milivojević.

Ja častim vašu poslaničku grupu mojim amandmanom. Neću da obrazlažem.