Prvo vanredno zasedanje , 23.07.2024.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

03 Broj 06-2/77-24

1. dan rada

23.07.2024

Beograd

Sednicu je otvorila: Snežana Paunović

Sednica je trajala od 12:05 do 18:05

  • ZAKONI

  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2022. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2024. godinu
  • Odluka o izmenama Odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2023. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara 2023. do 31. decembra 2023. godine
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o sprovedenom monitoringu Kancelarija za javne nabavke za 2023. godinu
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnom forumu Republika Srbija – Republika Srpska
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene ("CEEPUS IV")
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2023. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o sprečavanju krađe, tajnih iskopavanja i nezakonitog uvoza i izvoza kulturnih dobara
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o garanciji (EPS Zajam za likvidnost) između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija i Cassa Depositi e Prestiti S.p.A.
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma - Šabac - Loznica
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma - Šabac - Loznica
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 183.941.730,60 evra između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D. BEOGRAD k
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta izgradnje obilaznice oko Kragujevca
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za Program „Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (druga komponenta)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za projekat „Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza III
  • Zakon o potvrđivanju Međunarodnog sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Program Digitalna Evropa za period 2021-2027.
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2023. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u "Fiskalisu", programu Unije za saradnju u oblasti oporezivanja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Građani, jednakost, prava i vrednosti
  • Zakon o potvrđivanju amandmana na čl. 1. i 12.1. Sporazuma o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zakon o potvrđivanju Izmene i dopune br. 1 Sporazuma o zajmu od strane i između Vlade Emirata Ujedinjenih Arapskih Emirata Fond za razvoj Abu Dabi (Zajmodavac) i Vlade Republike Srbije (Zajmoprimac) u vezi sa zajmom u iznosu od 1.000.000.000 američkih dol
  • Zakon o potvrđivanju Izmene i dopune br. 1 Ugovora o zajmu potpisanog između Fonda za razvoj Abu Dabija i Vlade Republike Srbije za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kube o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i servisnih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Protokola za unapređenje Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gabon
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Republike Sao Tome i Prinsipe o saradnji u oblasti odbrane
  • Zakon o izmeni i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti
  • Zakon o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o unapređenoj strateškoj saradnji u oblasti odbrane
  • Zakon o potvrđivanju Garancije (Projekat upravljanja elektrodistributivnom mrežom u Republici Srbiji) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija kao Garanta i Deutsche bank AG, Paris Branch kao Prv
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o vojnotehničkoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu uz finansijski protokol potpisan 21. septembra 2023. godine, između Vlade Republike Srbije i Vlade Francuske Republike, između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansi
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod Banke Poštanska štedionica akcionarsko društvo Beograd za potrebe finansiranja Projekta Izgradnje urbane infrastrukture i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama
  • Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o usvajanju Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda
  • Odluka o izmenama Odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o Nemačkoj školi u Beogradu
  • Odluka o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije
  • Odluka o izboru guvernera Narodne banke Srbije
  • Odluka o izboru članova Fiskalnog saveta
  • Zaključak povodom razmatranja Godišnjeg izveštaja o radu Komisije za hartije od vrednosti za 2022. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2022. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2022. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022. godine
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2022. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2022. godinu
  • Odluka o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam.
    Gospodine Jovanoviću, šta ste vi želeli?
    (Aleksandar Jovanović: Dva puta sam pomenut.)
    Ako niste znali, po Poslovniku, na povredu Poslovnika nema pravo na repliku nakon toga.
    Ja vas kumim i molim, pročitajte Poslovnik, ne bilo vam teško. To je jedan od razloga zašto primate platu, da znate Poslovnik o radu.
    Idemo dalje.
    Reč ima Dubravka Đedović Handanović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dubravka Đedović Handanović

    | Ministarka rudarstva i energetike
    Hvala.
    Veoma je tužno i zabrinjavajuće da smo čuli ovoliko neistina od gospodina Jovanovića, pre svega kada se radi o raseljavanju ljudi, o nekakvim spiskovima, o nekakvim dodatnim spiskovima, o nekakvim imenima. To su neistine, to su laži i to je nešto što se ovde priča, i ne samo ovde, nego i u sredstvima informisanja, pre svega da bi se ljudi zastrašili, da bi se panika širila, a pre svega isticanjem neistina.
    Pričamo o spiskovima. Ovako, spiska nijednog nema, raseljavanja nema, niti ima potrebe za bilo kakvim raseljavanjem. Dakle, 52 kuće i imanja su dobrovoljno prodati, znači, ljudi su dobrovoljno sklopili sporazume, pristali da prodaju svoja imanja, iz njima poznatih razloga, isti ti kao što su Petkovići, isti ti kao što su kumovi od gospodina Đilasa i ostali koji su želeli da dođu do finansijskih sredstava, koji su želeli da prodaju svoja imanja, koje niko apsolutno nije terao, kada ni jedne jedine reči o ekološkim standardima nije bilo.
    Taj isti gospodin Kokanović je prvi ušao u određeni sporazum da proda svoje imanje, znači, izrazio želju, volju, ambiciju i spremnost, a kada se ispostavilo da gde se njegovo imanje nalazi nije potrebno za razvoj istraživačkih izvođenja radova i istraživanja, pre svega, onda je tu zemlju, odnosno to imanje dao na poklon gospodinu Jovanoviću i onda on počinje da se zalaže veoma aktivno za životnu sredinu, za ekologiju, ali na tom imanju i dalje stoji nelegalan objekat, znači, i dalje se na tom imanju nalazi nelegalan objekat koji nema ni dozvole od nadležnih organa, znači, ne treba tu uopšte da postoji, treba da se sruši, za početak. Znači, ne poštuje se zakon, ne poštuju se procedure, ne poštuju se zakoni ove zemlje, a pričamo o ekološkim standardima. Pa, o čemu tačno pričamo?
    Ali, verovatno se to podudara sa onim da je gospodin Jovanović želeo da počne da se bavi ekologijom i pitanjima ekologije kada se 18. maja 2016. godine obratio Ministarstvu rudarstva i energetike, da bi dobio energetsku dozvolu za malu hidroelektranu "Temsk" od 140 kilovata. Kada nije dobio energetsku dozvolu, onda je odmah počeo da se bavi pitanjima zaštite životne sredine i time kako da pomogne da se smanji uticaj na životnu sredinu.
    Sve ovo govori da ovo, uopšte ova propaganda i kampanja koja se vodi intenzivno, a pogotovo u poslednjih mesec dana, ima samo za cilj da se ljudi zastraše, da se uplaše, da se panika širi o nekakvim rudarskim kolonijama.
    Dragi građani, u poslednjih 20 godina jedan jedini rudnik je otvoren kada su u pitanju metalične sirovine i to je rudnik "Čukaru Peki" u Boru. O kakvim vi stvarima pričate? Zašto lažete ljude? Zato što niste došli do koristi za sebe? Zato što niste došli do finansijskih sredstava od tih istih "Rio Tinta" i sada širite paniku i laži. Jel se time bavite? Jel su to ekološki standardi? Jel je to borba za životnu sredinu? Zato ne možete i nećete ništa uraditi.
    Na svu sreću, građani su prepoznali ko radi odgovorno i ko radi savesno i ko radi po zakonima i zato možemo da pričamo samo na osnovu argumenata. Argumenti su da su 52 imanja i kuće dobrovoljno prodati. Nema nikakvih spiskova, ni jednog jedinog spiska nema. Ni jednog jedinog spiska, niti će ga biti, jer za njim nema potrebe.
    To da li će se neki rudnik otvoriti u narednih 20 godina zavisi od mnogo, mnogo analiza, studija, dozvola, od vodoprivrede do životne sredine do građevine do lokalne samouprave, do svega onoga što nadležni organi treba da sprovedu, svoje odluke i procedure koje traju, da, po 20 godina. I zato je to jedan zahtevan, odgovoran i dug proces, a oni koji su davali šakom i kapom dozvole za istraživanje do 2012. godine, sada ovde drže predavanje.
    Ja mislim da je sve jasno, da činjenice govore. O tome se i pisalo i pričalo i nastaviće da se priča, zato što se ovde radi pre svega o širenju panike i straha. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam mnogo.
    Života Starčević ima reč.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Života Starčević

    Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija
    Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani i uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo 60 tačaka, od kojih je svaka na svoj način važna, korisna i od interesa za građane Srbije i poslanička grupa Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati svih 60 tačaka.

    Ono što sam očekivao i nadao se da će biti glavna tema i najviše se diskutovati na današnjoj sednici jeste svakako Predlog odluke o usvajanju Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, Deklaraciji koja je doneta u Beogradu na Svesrpskom saboru 8. juna ove godine.

    Kako je svojevremeno naš književnik i akademik Dobrica Ćosić rekao, velike odluke se ne donose, one se ljudima dogode i samo sprovode. Jedna od tih velikih odluka koja se dogodila jeste i Svesrpski sabor srpskog naroda i Deklaracija koju je Sabor doneo i koja je danas pred nama i o kojoj diskutujemo i koju ćemo usvojiti.

    Deklaracija je najbolji odgovor na situaciju u kojoj se danas nalazi svet i srpski narod u današnjem svetu. Možda rečenica našeg čuvenog pesnika Branka Miljkovića, iako izgovorena sredinom prošlog veka, najbolje ilustruje i najbolji je opis vremena u kojem danas živimo - misao koja ne ume da misli zavlada svetom. Začaureni, tvrdoglavi i samozaljubljeni globalizam jeste danas ta misao koja ne ume da misli, koja je zavladala svetom i koja ne znajući da misli o posledicama svoje želje da po svaku cenu zadrži svoju svetsku hegemoniju gura svet u predapokaliptičko stanje.

    Najbolji odgovor na svet današnjice za srpski narod jeste nacionalno okupljanje, saglasje srpskog naroda gde god da se nalazi na kugli zemaljskoj.

    Vekovima razjedinjeni, vekovima i granicama razdvojeni, rasejani, ne samo po balkanskim gudurama već po čitavom svetu, vekovima svađani od strane drugih, vekovima podeljeni na Srbe, Srbijance, na Prečane i Krajišnike, na četnike i partizane, nekako smo navikli da je normalno da budemo stradalnici, da je prirodno da budemo slavom ovenčani gubitnici.

    Poslednjih godina, zahvaljujući mudroj politici koja se vodi u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, zahvaljujući politici koja se, pre svega, rukovodi srpskim nacionalnim i državnim interesima, iskristalisala se svest da je vreme da se to stanje promeni i desila se, kako bi to Ćosić rekao, ta velika odluka da se saglase Mačvani, Semberijci, Hercegovci i Banaćani, Krajišnici i Timočani, Lale i Pomoravci, hercegnovski i kosovsko-mitrovački Srbi, Srbi u dijaspori, gastarbajteri i prekookeanski Srbi.

    Naime, ovom Deklaracijom Srbi gde god da su dogovorili su se da su Srbi bez ikakvog prefiksa koji bi nas geografski, kulturološki ili na bilo koji način odvajao. Otuda ovaj Svesrpski sabor i Deklaracija koju je Svesrpski sabor usvojio nije kraj već početak procesa nacionalnog pomirenja i prevazilaženja istorijskih podela unutar srpskog naroda, proces usaglašavanja, sabiranja srpskog naroda, njegovo institucionalno organizovanje kroz formiranje nacionalnog saveta srpskog naroda.

    Mi iz Jedinstvene Srbije smo više puta u ovom domu naglašavali potrebu nacionalnog jedinstva, jer bi to trebalo da bude krajnji politički cilj svih političkih aktera u srpskom narodu i treba naglasiti da to jedinstvo srpskog naroda ničim ne ugrožava ni na bilo koji način suverenitet država u kojima srpski narod živi.

    Nije među Srbima slučajno zaživela parola "Daj Bože da se Srbi slože, obože i množe". Srpska pravoslavna crkva je ta koja je obožila srpski narod, koja je gradila i čuvala srpsku tradiciju, kolektivni duh i kulturu srpskog naroda. Zato je i danas SPC stub srpskog nacionalnog postojanja i neko kome srpski narod ukazuje najveće moguće poverenje i koja mora da ostane taj kohezioni faktor srpskog nacionalnog bića. Naravno da ovo nikako nije i neće biti na uštrb drugih konfesija, drugih crkvenih zajednica, nacionalnih manjina sa kojima vekovima živimo na zajedničkom prostoru u miru i međusobnom poštovanju.

    Kosovo i Metohija je temelj srpske države, kolevka srpskog nacionalnog bića, očuvanje i zaštita srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, kao i obezbeđivanje slobode kretanja i normalan život Srba u našoj južnoj pokrajini moraju biti od suštinskog značaja i uloga nacionalnog saveta mora biti da se ti uslovi stvore uprkos teškoj, gotovo nemogućoj situaciji u kojoj se nalaze Srbi na prostoru Kosova i Metohije.

    Našu upornu politiku dijaloga, našu upornu politiku poštovanja međunarodnog prava, Rezolucije 1244, Briselskog sporazuma itd, na tu našu politiku prištinske privremene institucije odgovaraju politikom pritiska, ucena, maltretiranja, hapšenja i ubijanja Srba na Kosovu i Metohiji, odbijanjem da se implementira bilo koji sporazum, ali i odbijanjem da se poštuju elementarna i osnovna ljudska prava i slobode Srba, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Ne samo na Kosovu i Metohiji, Srbi gde god da su trpe pritiske kao retko kada pre, Srbiji se preti zato što ima svoj stav, svoju srpsku politiku, zato što svoju spoljnu politiku ne usaglašava sa spoljnom politikom EU, čitaj NATO-a, zato što poštuje i drži se međunarodnog javnog prava kao poslednje linije odbrane našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

    Jedinstvena Srbija smatra da je državna politika države Srbije dobro izbalansirana, da se rukovodi isključivo srpskim interesima i zato, ne samo da pruža podršku takvoj politici, već daje svoj doprinos promovisanju i sprovođenju takve politike.

    Mnoge sile ovog sveta su se napregle da izvrše reviziju Dejtonskog sporazuma i izvrše unitarizaciju Bosne i Hercegovine, da ukinu Republiku Srpsku kao entitet u Bosni i Hercegovini.

    Srbija kao garant sprovođenja Dejtonskog sporazuma i Republika Srpska kao entitet u BiH sa visokim stepenom autonomije moraju učiniti sve na internalizaciji i sprečavanju pokušaja revizije Dejtonskog sporazuma i pokušaju unitarizacije BiH. Uostalom, svi aktuelni napadi od strane medija i političkih aktera iz Sarajeva na Republiku Srpsku i na Republiku Srbiju, na predsednike Vučića i Dodika jesu deo plana unitarizacije BiH i revizije Dejtonskog sporazuma.

    Gotovo horske izjave predsedavajućeg Predsedništva BiH, Denisa Bećirovića, Envera Halilovića i drugih da je Rezolucija Svesrpskog sabora veliko srpski projekat i da je opasnija i skandaloznija od memoranduma SANU govori koliko srpska sloga smeta nekima u regionu, ali u svetu.

    To ste moglo videti na primeru donošenja Rezolucije genocida u Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, na Skupštini Saveta UN kojom su želeli da obeleže čitav srpski narod kao genocidan naroda, a Republiku Srpsku kao nekakvu genocidnu tvorevinu. Tim činom se želela i formalno-pravno staviti anatema na srpski narod.

    Osim toga, u tom grmu se krio još jedan zec. Ako pogledamo ko su sponzori Rezolucije o genocidu, a to su, pazite, Nemačka i Ruanda, jasno je da su tom Rezolucijom hteli da devalviraju sopstvenu odgovornost za genocide koje su počinili. Znali su oni da tom Rezolucijom i tim usvajanjem otvaraju Pandorinu kutiju, znali su da sledi prava inflacija takvih rezolucija o genocidu, a svaka inflacija devalvira značaj toga. Znači, inflacija Rezolucije o genocidu devalvira genocid u Ruandi, devalvira genocid u Jasenovcu, devalvira genocid u Aušvicu. Samim tim najveći dobitnici nisu žrtve zločina u Srebrenici već upravo Ruanda i Nemačka. Najveći gubitnici jesu upravo žrtve genocida počinjenih širom sveta.

    U Crnoj Gori najveća državna tajna je koliko je Srba izbrojano na popisu. To je najbolje čuvana informacija kod naših suseda još iz vremena kralja Nikola. Možeš saznati podatak koliko je duvana prošvercovano preko luke Bar, ali koliko Srba živi u Crnoj Gori nikako. Ta činjenica možda najbolje govori u kakvom su položaju Srbi u Crnoj Gori.

    Zato je Svesrpski sabor i deklaracija najbolji odgovor na sve ove pritiske. Naši odgovori na pritiske moraju biti usaglašeni, harmonizovani, da budu ono što obuhvata interese i Republike Srbije i Republike Srpske i srpskog naroda u celini.

    Samo zajedničkom usaglašenom politikom možemo se odupreti pritiscima, sačuvati slogu i preko potreban mir, a preko potreban mir može se obezbediti u današnjem podeljenom svetu samo tako ako vodimo politiku vojne neutralnosti i politiku koja proklamovana u državnoj politici Republike Srbije, ali politiku koja je proklamovana i u ovoj deklaraciji o kojoj danas pričamo.

    Ono što je JS takođe veoma važno i zašto mislimo da je ova Deklaracija dobra jeste i to što se tradicionalne i porodične vrednosti ističu kao temeljne vrednosti srpskog društva.

    Jako nam je važno što deklaracija definiše i mere za obezbeđenje demografskog rasta jer je to jedno od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja. Džaba nam ekonomija, džaba nam nova radna mesta, džaba nam investicije koje danas su prisutne u Srbiji, Srbija ima budućnost samo ako ima potomstvo. Ali, da bi imala budućnost Srbiji je potrebno da neguje i kulturu sećanja, da čuva tradiciju, jezik i pismo ne samo u Srbiji i Republici Srpskoj već i u našoj dijaspori. Harmonizacija nastavnih planova i programa na svim nivoima obrazovanja u Republici Srbiji i Republici Srpskoj svakako jeste važan deo Deklaracije.

    Nisu protivnici ove deklaracije samo oni koji su van Srbije, ima ih i u Srbiji. Neke od njih ćemo zasigurno čuti i danas. Autošovinisti, mrzitelji svega što je nacionalno, tradicionalno, zastupnici stranih interesa su se jednakom žestinom kao i ovih spolja, a mogu reći i žešće nego ovi spolja, a svakako mogu reći da su prostačkije se obrušili na ovu Deklaracije.

    Tako je nosveratu srpske opozicione scene akademik Todorović tvitovao, izvinite moram da čitam jer njegove reči nisam baš voljan da zapamtim. Kaže – stižu Varvari, udariće još jedan glogov kolac u priču o normalnoj evropskoj Srbiji. Iza njih će da ostanu bačene, izgažene zastave i zapišani haustori. Uveče će vođe Varvara da učestvuju u velikom ždranju sa podvriskivanjem u zgadiji podignutoj na otetoj zemlji. To kaže akademik.

    Beogradski profesor Ivan Videnović u intervjuu za „Slobodnu Bosnu“ kaže da Republika Srpska je plod etničkog čišćenja i genocida, da kao takva ne može da postoji, a da deklaracija koja je usvojena na Svesrpskom saboru čin političke agresije na BiH.

    Sa ovog mesta svima njima poručujemo – Svesrpski sabor nije završen, tek je počeo.

    Srbija u prvom kvartalu ove godine je vodeća ekonomija po stopi privrednog rasta od 4,7%, što je procena ne samo našeg Zavoda za statistiku već i Evrostata. To je najviši rast u Evropi u prvom kvartalu ispred Malte, Hrvatske, Kipra i mnogih drugih.

    Evrostat kaže da čak 11 evropskih zemalja je imalo negativan rast međugodišnji BDP među kojima su Irska, Island, Estonija, Finska, Nemačka, Austrija itd.

    Tokom 2023. godine Srbija je privukla rekordnih 4,5 milijardi direktnih stranih investicija i kumulativno od 2000. godine 15,9 milijardi direktnih stranih investicija, a javni dug je na nivou od 47,6% BDP u vreme kada je procenat zaduženosti Evrozone u proseku oko 89%.

    Do 2027. godine nivo investicija u Srbiji biće oko 18 milijardi evra. Pre neki dan u Srbiju je došao kancelar Šolc i to je značajan korak ne samo u smislu daljeg ekonomskog razvoja već i veliki korak u smislu poboljšanja političke pozicije Republike Srbije.

    Juče je počela probna, a za dva meseca i serijska proizvodnja električnog automobila „Fijat Grande Punto“ u Kragujevcu. Sve su to odlične vesti za Srbiju i njene građane, dodatni podsticaji za dalji rast BDP.

    Uostalom, pohvale koje smo dobili od Svetske banke i mogućnost da do kraja godine dobijemo investicioni rejting jesu najbolji pokazatelji dobro pravca razvoja ekonomije.

    Zašto ovo pričam? Na današnjem dnevnom redu jesu i brojni zakoni koji se tiču privrede, ekonomije i infrastrukturnog razvoja.

    Poslanička grupa Dragan Marković Palma Jedinstvena Srbija će podržati sve ove zakone jer su oni garant daljeg privrednog razvoja Srbije. Ovi zakoni otvaraju nova radna mesta i ovim zakonima se stvaraju uslovi za dalji rast životnog standarda građana Srbije.

    Srpski dinar je stabilan već čitavu deceniju. Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju aprila ove godine iznosile su oko 25 milijardi evra čime se obezbedila pokrivenost novčane mase od 169,8% ili 6,7 meseci uvoza robe i usluga što je više od dvostruko iznad standarda, inače utvrđenih u svetu.

    Srbija trenutno raspolaže sa rekordnih skoro 40 tona zlatnih rezervi i sve su to više nego dovoljni razlozi da poslanička grupa Dragan Marković Palma Jedinstvena Srbija podrži da se i u narednom periodu na čelu Narodne banke nađe dosadašnja guvernerka, gospođa Jorgovanka Tabaković i što se tiče Jedinstvene Srbije tu podršku imate u punom kapacitetu.

    U politici su važna dela i važnija dela od bilo kakvih priča. Sportski rečeno, bitan je rezultat na kraju utakmice. Ova vlast ima dela, ima rezultat i zato je narod koji je glavni selektor na izborima dao poverenje ovoj vladajućoj većini da naredne četiri godine vodi Srbiju zacrtanim pravdem.

    Poslanička grupa Dragan Marković Palma daće ne samo podršku već i svoj doprinos daljem političkom, ekonomskom, kulturnom i svakom drugom jačanju i snaženju Srbije. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam.
    Reč ima narodni poslanik Jelena Pavlović.
    Izvolite.
    ...
    Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović

    Jelena Pavlović

    MI SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ
    Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, želim da vam ukažem da se danas održava jedna od najbitnijih sednica Skupštine Republike Srbije i da se na dnevnom redu nalazi zaduživanje Republike Srbije za oko milijardu evra, s tim da se za većinu ovih kredita predviđa grejs period od dve do tri godine.

    Međutim, ono što prvo želim da ukažem je da se nalazimo, po mom mišljenju, u vanrednom stanju, jer je Narodna skupština mesto na kome treba da se donose odluke, zaseda po Ustavu i po Poslovniku dva puta godišnje, u prolećnom i jesenjem zasedanju, svakog utorka, srede i četvrtka od 10 do 18 časova, sa pauzom od jednog sata. Četrnaesto zasedanje nije održavano, osim konstitutivnih sednica i za izmenu Zakona o lokalnoj samoupravi i o jedinstvenom biračkom spisku. Ako me pitate, kao advokata, ja bih to tumačila kao držani udar.

    Osim navedenog, za danas je zakazana sednica na kojoj se nalazi 60 tačaka dnevnog reda. Povrh svega, odlučeno je da se o svemu odlučuje zajedno, što znači da naša poslanička grupa ima ukupno 20 minuta da se izjasni na 60 tačaka dnevnog reda i sedam minuta dodatnih, s obzirom na veličinu naše poslaničke grupe. To ne da nije korektno, nego to je direktno preuzimanje vlasti i to je direktno onemogućavanje narodnim poslanicima da vrše funkciju na koju su izabrani od strane narodna Republike Srbije.

    Druga stvar koja je jako bitna je što želim da ukažem svima, a posebno ministarki Đedović, da se nalazi u jednom ozbiljnom vanpravnom stanju jer u Republici Srbiji postoji Zakon o planskom sistemu Republike Srbije. Taj zakon predviđa da Narodna skupština je ta koja donosi plan razvoja na 10 godina, koja donosi investicioni plan na sedam godina, koja donosi prostorni plan Republike Srbije. Ispod toga idu akti koji se zovu politike, pa onda idu strategije, pa onda idu akcioni planovi. Dubravka Đedović nije osoba koja je ovlašćena da potpisuje bilo kakav dokument, ako za to nema pravni osnov, a gospođa Dubravka Đedović, ozbiljno je narušila to i zbog toga ćemo zaista i podneti postupke zbog takvog rada Vlade i njenu ličnu odgovornost.

    Želim da vam ukažem da su i u ovih 60 tačaka, a mislim prvenstveno na ovih 50 koje nisu proceduralne prirode, takođe nacrti i predlozi koji se donose potpuno mimo pravnog sistema Republike Srbije. To ako vi ne znate te činjenice nije razlog koji će vam sutra olakšati vašu odgovornost i nije olakšavajuća okolnost, to vas upozoravam kao advokat.

    Upozoravam vam takođe, a to vam ovom prilikom javno izjavljujem, da dok vi ne inicirate, a tek ste prošle godine doneli Uredbu o postupanju pripreme Nacrta plana razvoja Republike Srbije, znači, to je bilo 30. juna 2023. godine, a taj zakon se od 2018. godine primenjuje, što znači mi smo konstantno u jednom vanpravnom stanju, odluke se donose ad hok, bez bilo kakvog ustavnog ovlašćenja.

    Želim da kreditori Republike Srbije znaju da su ugovori o zaduživanju koje će zaključiti sa Ministarstvom finansija i drugim licima iz Vlade Republike Srbije potpuno neustavni, biće anulirani. Takve kredite građani Srbije vam neće nikada vratiti, niti će vam obaveze koje je vanustavno preuzela Vlada Republike Srbije bilo kada biti priznate, po bilo koju cenu.

    Želim da vas upozorim da postoji i Uredba o kapitalnim projektima, ni ona nije poštovana. Nije doneta studija izvodljivosti i prethodna studija o izvodljivosti kada je u pitanju bilo koji kapitalni projekat. Politika koju vi nastavljate, a koju je vodila i prethodna Vlada je ad hok politika zaduživanja, koja srlja u propast. Mene je strah i jeza me je od ovih kredita koje će danas narodni poslanici, određeni narodni poslanici, na čiju poslušnost, neinformisanost i odsustvo savesti se računa, pritisnuti taster i povesti Srbiju jednim tragičnim putem sa kog, mogu da vam kažem, ćemo se vrlo teško izvući.

    Dakle, na dnevnom redu je 12 ugovora o zaduživanju Republike Srbije, između ostalog, i za Nacionalni stadion, koji kredit daje Banka Poštanska štedionica. Postavljam pitanje – da li je Banka Poštanska štedionica sledeća Agrobanka, koja treba potpuno da nestane sa ovih prostora i ko je uopšte dozvolio da se mimo bilo kakvih strategija, strateških dokumenata, finansira jedan potpuno neprofitabilan projekat? Ukazujem da je i ovde grejs period 36 meseci. Dakle, nije bez razloga. Ali upozoravam takođe da to građani Srbije neće vraćati.

    Dalje, ukazujem na sledeće, u ovoj dokumentaciji se nalazi povećanje RTV pretplate. Naša poslanička grupa „Mi – Snaga naroda“, osim 15 sekundi predizbornog programa, nikada nije imala pristup nijednom javnom servisu. Pozivam javni servis da poštuje Zakon o javnom servisu i da vrši svoju funkciju. Znači, mi kao narodni poslanici, osim što nemamo Skupštinu gde bi raspravljali o zakonu, već na jedan ovako krajnje sporan način spajate sve tačke koje nemaju veze jedne sa drugom, onemogućavate da se vrši rasprava i u onom što narodni poslanici treba da diskutuju, a posebno ovo povećanje javnog servisa ne vidim zašto treba uopšte da plaćaju građani Srbije, kada to nije javni servis, to je jedna obična propagandna mašinerija koja služi da nas ubedi kako Vlada odlično radi svoj posao, kako se nalazimo na putu napretka, a cifre govore sasvim drugačije.

    S obzirom na to da samo 20 minuta imam vremena, nemam vremena da vam čitam budžet Republike Srbije, ali ću vam reći da je on katastrofalan. Samo 7,6 milijardi kredita dospeva. Imamo ogroman broj neisplaćenog povraćaja PDV-a, neisplaćenih subvencija, a sa druge strane srljamo u jedno novo zaduženje, samo danas 12 tih ugovora o kreditu je na snazi.

    Dalje, što se tiče zaduženja, upozoravam vas da posebno izlazite iz bilo kakve nadležnosti, za to možete zaista lako krivično odgovarati, zaduženja nisu dozvoljena za likvidnost, gospodo. Vi za EPS to direktno radite i uzimate kredit za likvidnost.

    Dalje želim da građane Srbije upozorim da se samo 121 milion evra uzima za EPS, znači da je danas na ovoj sednici Vlade zaduživanje za projekat Ruma-Šabac-Loznica, vezano za Projekat „Jadar“, o kome ću u nastavku reći više, da se ugovori koje imamo sa Abu Dabijem za finansiranje budžeta, da se tu povećava kamatna stopa itd. Znači, ono što ste vi stavili u ovih 60 tačaka je, mislim, najjeziviji dnevni red koji je ikada bio pred ovom Skupštinom.

    Ne znam, da li je ikada ovoliko tačaka bilo od kojih se da kažem na svaku može izneti razlog zbog čega ne sme biti usvojen u ovom domu jer to nije ono zašta su građani Srbije glasali i nije ono što je bilo kome predočeno u toku bilo koje izborne kampanje.

    Dalje, želim da vam kažem, projekat „Jadar“ ću ostaviti na kraj, zbog vremena.

    Što se tiče EPS-a, gospođa Dubravka Đedović je danas jedini osnivač EPS-a, jedini. Znači, izvršena je transformacija EPS-a, žena koja nema nikakve veze sa elektroprivredom, koja je bila, da kažem po obrazovanju ekonomista i radila uvek za strani interes je dovedena u EPS da je potpuno prepusti prodaji stranim investicionim fondovima, tajkunima i tako dalje.

    Dakle, prošle godine je izvršena transformacija EPS-a i ono više nije javno preduzeće nego je sada a.d. i jedini njen osnivač je Dubravka Đedović koja je po svom ovlašćenju, zaista neverovatno za ista akta, izabrala Nadzorni odbor. Iako piše da Nadzorni odbor treba da čine lica koja imaju najmanje pet godina iskustva u vezi sa EPS na ta mesta postavila je državljane Norveške, ekonomiste i da kažem potpuno iz jednog miljea koji prvo nemaju nikakve veze sa EPS-om, a drugo, vrlo je jasno da su oni zastupnici stranih interesa koji imaju za cilj, i mogu slobodno da kažem, da bi narod razumeo da otmu energetski sektor iz ove države od ovog naroda i da ga prepuste ko zna kojim investicionim fondovima i koje ciljeve, verovatno gospođa zna bolje od mene, ja zaista to ne znam.

    Želim da upozorim javnost da je ukinut naučni savet EPS-a, naučni savet EPS-a se sastoji od naših domaćih najboljih stručnjaka u oblasti energetike, jer očigledno razvoj EPS-a, nije trenutno cilj ali zato jeste cilj što veće zaduživanje EPS-a koje se trenutno sprovodi između ostalog, danas imate na dnevnom redu dva kredita, znači jedan je za finansiranje likvidnosti, što opet kažem nedozvoljeno, za sto miliona evra, što i nije neka cifra, to naš ministar može da potroši za jedno jutro. Ono što je jako indikativno je da plaćamo sto miliona samo troškove obrade, da kažemo, što je neshvatljivo i indikativna je da taj kredit treba da traje godinu dana, a sadrži u sebi odredbu da se Srbija obaveže da potpuno radi na zatvaranju termoelektrana, a kao poslednji rok je određena 2050. godina, a 2030. godina je u tom ugovoru o garanciji određena kao godina gde bi se pravile te prekretnice.

    U najkraćem, znači ono što je plan je da Srbija definitivno ostane bez EPS-a. Uostalom, sve to se radi na vrlo jedan način koji ću vam opisati. Znači, iako u Srbiji ne postoji strategija upravljanja mineralnim i drugim resursima Republike Srbije koji je osnovni dokument za dalje akcione planove, a onda i za rad ministarstva, jer tako, koji je sad ad hok, bez bilo kakve strategije preuzima na sebi ovlašćenja koja nema. Ne postoji ni nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i ona je ukinuta, ali je zato i dalje na snazi jedina potrebna strategija a to je Strategija državnog vlasništva i upravljanje privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije od 2021. do 2027. godine. Ova strategija je jako bitna za pomenuti jer se na osnovu nje vrši transformacija javnih preduzeća, na osnovu nje je izvršena transformacija EPS-a, a sada se priča o tome da je sledeća na redu Vodoprivreda i da već imamo i zainteresovane stvari, ministri verujem znaju o tome više.

    Na kraju ono što smatram zaista najbitnije, to je projekata „Jadar“ i zapravo rudarenje koje je planirano u Srbiji. Znači, kao prvo i osnovnoj još jednom vas upozoravam da nemate nikakav osnov da idete u zaključivanje bilo kakvih ugovora, obećanja, a vi to radite potpuno ne samo nezakonito nego i vanustavno.

    Želim da ukažem javnosti Republike Srbije da je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji je ovaj režim doneo 2016. godine za javni interes proglasio da je iskopavanje ruda javni interes. U tom javnom interesu svaki stanovnik Republike Srbije osnovano može da strepi da će bilo koja rudarska kompanija, a trenutno se vrši 674 istražna polja po izveštaju DRI, 674 istražna polja. Znači, niko više ne može mirno da zaspi, a da ne zna da li istražno polje negde obuhvata i njegovo imanje. Znači, kompanija koja vrši istraživanje, koja bi vršila iskopavanje i eksploataciju ima ovlašćenje po tom skandaloznom Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, da vrši eksproprijaciju.

    Dakle, država je rekla da se može vršiti eksproprijacija i još je tu eksproprijaciju prenela na kompanije, što znači, kada pričamo na primer o „Jadru“ i o ljudima koji su prodali svoje kuće, to je sada čak ne bitno, kada bi se dalo ovlašćenje po ovom jednom spornom zakonu, kažem, donetom bez bilo kakve strategije, bez bilo kakvog učešća Narodne skupštine i određenja pravca kojim Srbija treba da ide, znači, adhok, znači kompanija Rio Tinto imala bi ovlašćenje da ona određuje i koga izseljuje i koliko isplaćuje, jer bi na nju bila preneta eksploatacija. Da ne kažem da je zakon toliko skandalozan da predviđa da se čak može i bez dozvole vršiti eksploatacija, a u tom slučaju se plaća samo naknada štete.

    Zaista ne znam ko je mogao tako skandalozne odredbe, monstruozne odredbe da stavi u pravni sistem Republike Srbije? Ne znam da li vas je strah? Mene je izuzetno strah za sudbinu ovog naroda.

    Želim da kažem građanima Srbije, prvenstveno, da smo mi mnogo teških vremena prošli i 1993. godinu i 1999. godinu zahvaljujući prvenstveno tome što smo imali našu zemlju, što smo imali zdravu vodu, što smo imali čist vazduh i naravno, da napomenem, da smo imali struju, današnja sednica preti da nam sve to oduzme i u opšte ne preterujem.

    Ono što se sada dešava je jedan proces koji će građani vrlo lako razumeti, a to je, iako nominalno radimo da podignemo privredu, suštinski se radi sve suprotno, odnosno radi se sve da se privreda uništi, što je sada i logično kada se vidi u kontekstu onoga što se sada dešava, a to je kako može jedna poljoprivreda da se razvija tamo gde se pomoću eksploatacije u podzemnim rudnicima koje naravno obuhvata podzemne vode, koji ne može niko da kontroliše, a posebno ne nekim aktima i uredbama, znači, sve zagadi, da se onda deponije koje su predviđene na otvorenom, ukazujem da javnost zna, da se preko 800 hektara šume samo u području Jadra planira za štetu. To je samo bez bilo čega drugog dovoljno da se ovakav monstruozni projekat obuhvati, a onda znači ta suva deponija kako je navodno nazivaju da će to biti, neće biti toliko opasno jer će sušiti, jel tako, ali šta ćemo sa kišom? A šta ćemo sa tim što se to područje nalazi u jednom potpuno bujičnom naselju i to uopšte nije nepoznato javnosti i nije sporno.

    Životna sredina, Srbija je otvorila klaster broj 4. gde se nalazi zaštita životne sredine i nije tačno da se uskladila sa propisima EU, čak naprotiv propisi o životnoj sredini su apsolutno ispod svakog standarda i nije prioritet ovoj državi, po trenutnom stanju sistema, čovek i zdrava životna sredina. Dakle, ova država je kroz Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima proglasila za javni interes rudarstvo i geološka istraživanje, a ne čoveka, ne zdravu životnu okolinu, ne zdrav vazduh. To je skandalozno. Znači, ovakvim tempom, ovakvim načinom ja vas upozoravam neznanje ne opravdava.

    Ovo su toliko ozbiljne stvari da na neki način mi je i drago da danas u ovo vreme sedim u ovom parlamentu i strah me je, ali znači, ovo nisu stvari sa kojima se možemo šaliti. Znači, pozivam vas zaista, da se maksimalno shvatite koliko je situacija kritična, da se krene u izradu strateških dokumenata pa ćemo kroz strategiju za razvoj rudarstva da pričamo da li ćemo da se bavimo rudarstvom i ako hoćemo, ko će da se bavi.

    Da li ćemo vađenje ruda da vršimo za potrebe građana Republike Srbije ili za potrebe Evropske „Zelene“ agende?

    Da li ćemo da imamo maržu ili nećemo da imamo maržu?

    Znači, ovo što se sada trenutno dešava, a to je sulud trk i kaf u potpisivanje nekih memoranduma o EU kritičnim sirovinama naravno, ja razumem interese Evrope, ali ne razumem nijednog čoveka u Republici Srbiji koji je spreman da svoj potpis stavi na to.

    Ja vam još jednom kažem s obzirom da mi vreme ističe šta god radili ili pisali svi ćete se u istoriju upisati pozivam časne ljude da povuku ručnu i na neki način ili istupe iz Vlade ili je nateraju da radi, jer rudnika ovakvih neće biti u Srbiji samo da znate, a mi vas sad sve imamo na oku i svi se danas upisujete po časti ili po beščasti. Tako je hvala lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam.
    Molim narodne poslanike bez preteranih emocija nakon određenih izlaganja zaista nisu potrebne.
    Kao predsednica Narodne skupštine narodnu poslanicu molim, molim, preklinjem pročitajte, molim vas ovaj kodeks ponašanja narodnih poslanika i vodič za primenu kodeksa ponašanja molim vas, jer gospodin Jovanović ga nije čitao nijednom kao ni Poslovnik, ali dobro nema veze ima vremena.
    Dakle, da vam citiram iz vodiča za primenu kodeksa ponašanja narodnih poslanika – navedeno je da narodni poslanici poštuju sledeće opšte etičke vrednosti istinu, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost.
    Pri tome istina je jedna od osnovih vrednosti, a narodni poslanici su predstavnici građana i ne bi trebalo da ih na bilo koji način obmanjuju ili dovode u zabludu.
    Ja dalje komentarisati neću, s tim što ću reći da se slažem sa vama da neznanje nije opravdanje i da kažem samo jednu stvar – elektroprivreda Srbije EPS je osnovana 1893. godine izgradnjom prve termocentrale na Dorćolu.
    Ako vi kažete da ministarka Đedović je osnivač jedini osnivač EPS-a odlično se drži za nekog ko ima između 160 i 170 godina ili pričate neistine građanima Republike Srbije i samim tim radite suprotno etičkom kodeksu Narodne skupštine Republike Srbije i to je moja dužnost kao predsednika Narodne skupštine da vam kažem. Hvala vam.
    Hajmo, idemo sada Siniša Mali.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Siniša Mali

    | Ministar finansija
    Hvala puno.
    Poštovani narodni poslanici malo su emocije ponele nekog od prethodnog govornika osim toga da brka i milione i milijarde imali su priliku da čujemo nešto oko ekonomije što možda misle da razumeju ili znaju, ali nažalost uglavnom neistinite pogrešne informacije i pogrešne možda čak i zlonamerne interpretacije.
    Nemojte da vam kažem da budžet Republike Srbije ne samo da je stabilan ne postoje dugovanja ni za subvencije ni kada je povraćaj PDV-a u pitanju, to je ogromna laž koju ste iskazali svaki dinar isplaćujemo u dan kako je i obećano, kako je po zakonu, kako je po pravilima i to jeste jedna od najvažnijih razlika Vlade Republike Srbije danas pre one koja je bila pre dvanaest, trinaest godina i ekonomske politike koju vodimo danas u odnosu na onu koja je bila dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest godina.
    A, da vas naučim nešto i ono što mi je možda važnije je da građani Srbije čuju od 2018. godine, kada smo završili fiskalnu konsolidaciju one teške mere koje smo morali da preduzmemo zbog neodgovorne politike prethodne vlasti Srbija je jedna od najbrže rastućih ekonomija, jedna od pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Odgovornom ekonomskom politikom na današnji dan imamo rekordnu nisku nezaposlenost i rekordno visoku zaposlenost. Nikada u istoriji nismo imali ovako nisku nezaposlenost na ovaj broj stanovnika, 9,4% u odnosu na čak, podsetiću vas na 25,9% što je bila stopa nezaposlenosti u Srbiji pre samo 12 godina, 2012. godine, gde je svaki četvrti u našoj zemlji bio bez posla, gde je samo u Nišu što je predsednik Vučić danas i rekao imate od 2012. godine do danas, 22 hiljade novih radnih mesta, gde smo danas imali priliku da vidimo polaganje kamena temeljca za još jednu fabriku u Nišu, gde smo juče imali priliku da vidimo početak probne proizvodnje, prvog električnog automobila u Srbiji, u Kragujevcu.
    Onda imate priliku od govornika da čujete kako imamo nezaposlene, kako vodimo neodgovornu ekonomsku politiku, kako nikada lošije stanje u našim finansijama, kako na bilo koji način ocenjujete uspešnost jedne ekonomije i to je valjda po broju radnih mesta, to je valjda po broju fabrika, kilometara novih puteva, novih pruga, novim bolnicama, novim domovima zdravlja, novim školama, svemu onome što podiže kvalitet građana Srbije i sve ono što na kraju krajeva podiže konkurentnost i atraktivnost naše zemlje. Nije slučajno Srbija rekorder po privlačenju stranih direktnih investicija.
    Prošle godine 4,5 milijardi evra , preko 60% svih investicija koje dođu u region Zapadnog Balkana dolaze u Srbiju i nije slučajno, pa devet auto puteva i brzih saobraćajnica gradimo trenutno i kažete, za šta su glasali građani Srbije? Pa mi smo transparentno javno na prethodne izbore pred građane Srbije izašli sa projektom i programom Srbija 2027. Rekli smo, investiraćemo 17,8 milijardi evra dodatno u infrastrukturu u našu zemlju, u turizam, poljoprivredu, kulturu, obrazovanje, u brze pruge, u puteve, u sve ono što menja našu Srbiju. Pa gospodo, ti projekti su danas ovde pred vama.
    Zašto ste vi protiv toga da se završi brza saobraćajnica od Šapca do Loznice, zašto ste vi protiv toga da se završi koji je veoma važan, pa zamislite od Beograda do Loznice, za sat i 10 min, 54 km brze saobraćajnice, biće gotove do kraja godine.
    Zašto vama to smeta? Pred vama je danas i projekat Čista Srbija, dakle pet hiljada kilometara kanalizacione mreže gradimo u celoj Srbiji, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, a što ste protiv toga?
    Kakve veze, ali vidi se da niste zainteresovani uopšte za interese građane Srbije i za ono što treba da promeni na bolje kvalitet njihovog života.
    Onda kada govorite o zaduživanju, pogledajte koliki nam je udeo javnog udela u BDP, dakle ispod 50%. Znate li koliko je prosek evrozone, 89%.
    Trenutno na računu poštovani narodni poslanici, građani Srbije, na računu budžeta Republike Srbije imamo 740 milijardi dinara, iznad 6,5 milijardi evra i hoćemo da imamo više novca na računu nego što nam treba, jer nikada ne znate u ovo vreme od kada je bila Korona od 2020. godine, kada i na koji način treba da reagujete da država preuzme teret krize, a to smo uradili kada je bila Korona, pa smo napravili tri potpuno nove bolnice samo za 6 meseci, obezbedili ventilatroe, respiratore, lekove i sve što je bilo nephodno, pomogli građane, pomogli privredu i sačuvali radna mesta.
    Kada je bila energetska kriza 2022. godine, pa jel smo obezbedili i struju i gas i grejanje, sve što je bilo neophodno da sačuvamo i živote i radna mesta, opet a spočitavali su nam, ako se sećate, neće biti grejanja, svi ćemo se smrznuti, itd i nije do toga došlo.
    Dakle, mi danas imamo više novca na računu nego što nam treba za normalno funkcionisanje i to je deo naše ekonomske politike koju pozdravlja i MMF, i sve međunarodne institucije, zašto, zato što ne znamo šta će sutra da se desi.
    Želimo da budemo dovoljno likvidni da možemo da reagujemo, da pomognemo i privredi i da pomognemo i građanima, šta god da treba, da znaju građani da mogu da se oslone na svoju državu, kao što znaju i kao što smo uradili do sada. To je potpuno drugačija ekonomska politika, to je ono što očigledno ne sećate se ili se sećate kako je bilo, pa 2012. godine u junu, prethodna vlast je na računu imala 70 miliona evra, nisu imali dovoljno ni tog meseca za penzije da isplate. Danas sve sigurno, sve bezbedno, rastu penzije, rastu plate, isplaćujemo sve u dinar, isplaćujemo sve u dan.
    Dakle, da završim, nastavićemo sa ulaganjem u „Srbija2027“. Hoćemo da predstavimo našu zemlju na pravi način 2027. godine, kao domaćini, najveće svetske manifestacije, specijalizovanog EKSPO 2027. godine.
    Hoćemo da ulažemo u kvalitet života i poboljšanje kvaliteta života građana Srbije. Hoćemo da gradimo puteve, hoćemo da gradimo brze pruge, bolnice, škole, sve ono što utiče, kažem, na kvalitet života građana Srbije, nama je to najveći interes. A ekonomsku politiku vodimo odgovorno, vodimo računa o svakom dinaru, vodimo računa o svakom ulaganju, pravimo prave prioritete. Nije slučajno što smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi u poslednjih pet godina. Nije slučajno što smo sačuvali makroekonomsku stabilnost, a možda najvažniji podatak, imamo rekordno nisku nezaposlenost i rekordno visoku zaposlenost. Ta dva podatka su najvažnija potvrda uspešnosti jedne ekonomske politike. Hvala puno.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam.
    Sada imate privilegiju da čujete najstariju osobu na svetu, ministarku Dubravku Đedović Handanović, koja ove godine, malo je poznato, puni 167 godina i uspela je i da osnuje EPS. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dubravka Đedović Handanović

    | Ministarka rudarstva i energetike
    Hvala, predsednice.
    Osim što se dobro držim, evo izneću i neke podatke koji su pre svega činjenice, a sa kojom dotična gospođa očigledno ili se nije informisala ili ih ne poznaje ili namerno obmanjuje građane Srbije, što je onda pogotovo zabrinjavajuće.
    Pomenulo se nekih preko 600 istražnih polja, ako sam ja dobro čula, 600 istražnih polja ne znam u kojoj zemlji, ne znam u kom periodu, ne znam na kojim lokalitetima, ali dame i gospodo, dragi građani i dragi poslanici, pre svega, u Srbiji trenutno ima 169 istražnih polja. Znači, ko laže i zašto iznosi neistine, nije mi jasno, ali činjenica je da ovde pričamo o stvarima koje su neproverene, koje su izmišljene, koje su neistinite, a opet sve u cilju da bi se građani Srbije loše informisali, da bi se obmanuli, da bi se slagali, da neko tobož nešto radi što je vanproporcionalno, vanserijski, što će ovu zemlju da otera ko zna gde, a pre svega, nema ni adekvatne podatke. Znači, 169 istražnih polja.
    Pričamo o strategiji, pa meni je žao što za 40 osnovnih rešenja za istraživanja litijuma koja su izdata između 2003. do 2012. godine, za to nije postojala strategija upravljanja mineralnim resursima, mi smo je pokrenuli, radimo je, radi je 50 profesora sa različitih fakulteta i, da, želimo da dođemo do najbolje moguće strategije za razvoj naših mineralnih resursa zato što na to imamo pravo, zato što nam to treba i zato što želimo da razvijamo našu zemlju i naše mineralne resurse.
    Pričamo o zakonskom okviru. Između 1995. i 2005. godine zakon je bio jasan, ko dobije pravo za eksploataciju, ima obavezu da potpiše sporazum sa državom. Neko se setio da 2006. godine izmeni taj zakon, tako da je država skroz skrajnuta, nema više obaveze i potrebe ugovaranja sa državom, državi su značajno smanjena prava. Verovatno su to uradili isti oni 2006. godine koji su doveli „Rio Tinto“ 2001. godine, a davali im dozvole od 2003. godine. I sad neko nama priča o zakonskim rešenjima.
    Mi smo pokrenuli da izmenimo zakon i radimo trenutno na izmenama Zakona o rudarstvu i geologiji, da bi dali i osnažili poziciju države, da bi vratili situaciju koja je postojala do 2006. godine, pa se neko setio da izbacuje državu, da država više nije bitna, a sad nam drži predavanja kako će da zaštiti narod i kako neko ovde nešto radi protiv naroda.
    Pričamo o zakonskom okviru i da li je neko imao odobrenje da potpiše nešto, pa kad ga Vlada odobri i kada Vlada odobri da nešto ministar potpiše, šta tu ima sporno što se zakona tiče, osim što dajete i izbacujete 2006. godine državu, da se osnaži, da zaštiti interese građana, a sad nama držite predavanje. Ali, ne možemo uopšte da razgovaramo kada neko kaže da je jedan ministar u Vladi osnivač državnog preduzeća. Onda taj ministar zapravo ima više od 140 godina.
    Ljudi, nemojte da iznosite, pre svega, gluposti u ovom domu. To ne zaslužuju građani Srbije. Ne zaslužuju građani Srbije da slušaju stvari koje nemaju veze sa realnošću. Pa, kako jedan ministar može da bude osnivač bilo čega? Može samo da bude osnivač država. Vlada je imenovala svog predstavnika i nije imenovala mene, nego je imenovala ministra rudarstva i energetike. Danas sam to ja, sutra će to biti neko drugi.
    Znači, ministar je predstavnik u Skupštini EPS, gospođo, ali nemojte da pričate stvari ili koje ne znate ili u koje se ne razumete ili se malo bar raspitajte. Pošaljite pitanje, odgovorićemo, nije ništa sporno.
    Godinama se priča o nekoj reformi EPS. Ko je započeo? Ko je započeo i ko će da je završi? Ko je uopšte imao hrabrosti da je započne? Pričate da, eto, u nadzornim odborima, znate, sve vodi politika, sve vodi stranka. Pa, evo, postavljeni su ljudi koji nisu politički aktivisti, ni pripadnici političkih stranaka. Sad ni to ne valja. Započne se reforma, pa sad ni to ne valja. Pa, da, ništa ne valja, zato što je najbolje da se ništa ne radi.
    Onda pričate o nekakvim realizacijama, investicijama, šta je sve urađeno. Pa, evo, raspitajte se koliko je investicija u elektro-energetski sektor uloženo do 2012. godine. Da je više započeto, danas bi bili možda u malo boljoj situaciji, nego je tek krenulo da se ulaže u nove proizvodne kapacitete, u prenosne kapacitete, u distributivne kapacitete od 2015. godine na ovamo, pa sad danas možemo da se nadamo da budemo u boljoj poziciji i u narednih pet godina da budemo u još boljoj.
    Prilikom promene pravne forme u statutu EPS jasno je definisano da je EPS ne javno, zatvoreno, jednočlano akcionarsko društvo, čiji jedini, jedini akcionar je Republika Srbija i čije se akcije ne emituju na berzi. Znači, ne može niko da kupi akcije EPS.
    Pričate, 18 meseci lažete narod da država želi da nešto privatizuje. Pa, jel nešto privatizovano? Jel se nešto prodalo? Evo, recite, šta je prodato, koja jedna akcija je prodata EPS?
    Prošle godine je započeta reforma koja je, pre svega, važna za stabilnost našeg sistema, za našu celu privredu, a onda i za zaposlene u našem energetskom sektoru.
    Prošlu godinu je EPS završila sa istorijskim rezultatima, ali je dosta posla još ostalo u reformisanju, zato što, nažalost, niko se drugi nije setio da to treba da se radi. Pre svega, reforme su usmerene na bolje planiranje, na bolju realizaciju investicija i u toku jeste da dubinska reforma, jer želimo da našu kompaniju, našu EPS učinimo stubom naše sigurnosti energetske i pre svega sigurnosti sveobuhvatne naše zemlje, jer smo videli koliko je to važno. Kada je bila najveća energetska kriza, pa ko je pomogao? Ko je pomogao privrednicima da ne plaćaju cenu struje od 600 evra po megavat satu? Država je pomogla, da, i privrednicima i građanima. I dalje građani Srbije plaćaju jednu od najnižih cena električne energije u Srbiji i uopšte u Evropi i regionu, među najnižima. I pod takvim okolnostima treba da realizujemo investicije i hoćemo da ulažemo i ulažemo i nastavićemo da ulažemo, ali da zaštitimo i privredu kada cene krenu da divljaju, a pre svega da zaštitimo naše građane da ne plaćaju toliko visoke cene koliko plaćaju stanovnici u regionu ili u Evropi. To jeste cilj i to će ostati cilj. Država će da pomaže. Ništa neće i nikada nije ni rekla, nije bilo priče o bilo kakvoj privatizaciji. To su samo laži i neistine, pre svega usmerene ne za neku dobronamernu kritiku, nego za to da se obmanu građani, da se obmane javnost, pa se gomila neistina iznosi u javnost, kao i to da imamo preko 600 istražnih polja, a imamo ih 169.
    Kao što sam rekla, to što se nešto istražuje, to ništa ne znači u narednim godinama i decenijama da će doći do bilo kakvog otvaranja. Danas na naslovnoj strani stoji 60 lokaliteta, evo, panka, crveno sve, alarm. Ljudi, nije tačno, jednostavno i prosto, nije tačno.
    Dvadeset godina je trebalo da se jedan rudnik metala otvori u Republici Srbiji od 2003. godine do danas, a 40 dozvola, odnosno rešenje, koje je izdato od 2003. do 2012. godine samo za litijum, niko o njima sada ne priča, niko ne priča o promeni zakona od 2006. godine kojim je država skrajnuta. Niko ne priča o Strategiji razvoja mineralnim sirovinama koju smo pokrenuli i koja se radi, o izmenama zakona upravo da bi državu zaštitili više i njene građane, o tome niko ne priča. Samo lažni ekolozi pričaju o nekoj tobož zaštiti životne sredine.
    Da, Srbija jeste potpisala Sporazum, odnosno Memorandum o razumevanju sa EU, pa pričamo o tome kako je u Sloveniji zaštita ekologije na visokom nivou, kako treba da se ugledamo, u Austriji takođe, pa evo imamo priliku da se ugledamo na zemlje EU da zaštitimo našu ekologiju i životnu sredinu. Šta je sad sporno? Šta sad ne valja? Znači, ugledamo se na najrazvijenije na svetu, koji su najrestriktivniji na svetu kada je zaštita životne sredine u pitanju. Sa njima želimo da sarađujemo, sa njima želimo da razmenjujemo znanje, iskustvo, da ulažemo, da razvijamo ljudske resurse, da dolazimo do povoljnijih finansijskih sredstava.
    Šta tu tačno ne valja ili nije jasno? Želimo, da, da zaštitimo našu životnu sredinu i mi ćemo garantovati za nju, ali radeći sa onima koji su najnapredniji u toj oblasti, koji svakim danom podižu standarde svaki dan, pre svega ispred svoje industrije. Mi hoćemo isto da radimo ispred naše industrije i zato i menjamo zakone, ali ne onako kako su menjani 2006. godine. Hvala vam.