Prvo vanredno zasedanje , 23.07.2024.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

03 Broj 06-2/77-24

1. dan rada

23.07.2024

Beograd

Sednicu je otvorila: Snežana Paunović

Sednica je trajala od 12:05 do 18:05

  • ZAKONI

  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2022. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2024. godinu
  • Odluka o izmenama Odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2023. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara 2023. do 31. decembra 2023. godine
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o sprovedenom monitoringu Kancelarija za javne nabavke za 2023. godinu
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnom forumu Republika Srbija – Republika Srpska
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene ("CEEPUS IV")
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2023. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o sprečavanju krađe, tajnih iskopavanja i nezakonitog uvoza i izvoza kulturnih dobara
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o garanciji (EPS Zajam za likvidnost) između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija i Cassa Depositi e Prestiti S.p.A.
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma - Šabac - Loznica
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma - Šabac - Loznica
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 183.941.730,60 evra između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D. BEOGRAD k
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta izgradnje obilaznice oko Kragujevca
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za Program „Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (druga komponenta)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za projekat „Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza III
  • Zakon o potvrđivanju Međunarodnog sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Program Digitalna Evropa za period 2021-2027.
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2023. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u "Fiskalisu", programu Unije za saradnju u oblasti oporezivanja
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Građani, jednakost, prava i vrednosti
  • Zakon o potvrđivanju amandmana na čl. 1. i 12.1. Sporazuma o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zakon o potvrđivanju Izmene i dopune br. 1 Sporazuma o zajmu od strane i između Vlade Emirata Ujedinjenih Arapskih Emirata Fond za razvoj Abu Dabi (Zajmodavac) i Vlade Republike Srbije (Zajmoprimac) u vezi sa zajmom u iznosu od 1.000.000.000 američkih dol
  • Zakon o potvrđivanju Izmene i dopune br. 1 Ugovora o zajmu potpisanog između Fonda za razvoj Abu Dabija i Vlade Republike Srbije za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kube o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i servisnih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Protokola za unapređenje Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gabon
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Republike Sao Tome i Prinsipe o saradnji u oblasti odbrane
  • Zakon o izmeni i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti
  • Zakon o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o unapređenoj strateškoj saradnji u oblasti odbrane
  • Zakon o potvrđivanju Garancije (Projekat upravljanja elektrodistributivnom mrežom u Republici Srbiji) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija kao Garanta i Deutsche bank AG, Paris Branch kao Prv
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o vojnotehničkoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu uz finansijski protokol potpisan 21. septembra 2023. godine, između Vlade Republike Srbije i Vlade Francuske Republike, između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansi
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod Banke Poštanska štedionica akcionarsko društvo Beograd za potrebe finansiranja Projekta Izgradnje urbane infrastrukture i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama
  • Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o usvajanju Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda
  • Odluka o izmenama Odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o Nemačkoj školi u Beogradu
  • Odluka o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije
  • Odluka o izboru guvernera Narodne banke Srbije
  • Odluka o izboru članova Fiskalnog saveta
  • Zaključak povodom razmatranja Godišnjeg izveštaja o radu Komisije za hartije od vrednosti za 2022. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2022. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2022. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. januara 2022. do 31. decembra 2022. godine
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaja o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke za 2022. godinu
  • Zaključak povodom razmatranja Izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2022. godinu
  • Odluka o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Risto Kostov.
    Izvolite.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Risto Kostov

    PUPS - solidarnost i pravda
    Obraćam se kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS-a, Solidarnost i pravda.

    Poštovana predsednice Skupštine Srbije gospođo Brnabić, uvaženi predsedniče Vlade, gospodine Vučeviću, potpredsednici Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici nacionalnih institucija, uvaženi građani Srbije, kada bi se kojim slučajem u ovoj sali danas ili u Srbiji uopšte na bilo kom mestu pojavio neki novi Dositelj Obradović sa tim svojim originalnim idejama, a ne bi sigurno pisao svečanu pesmu „Vostani Serbije“, jer Srbija više ne spava, ona je probuđena, ona je svakim danom sve lepša i ekonomski jača.

    Iz ponuđenog, veoma opsežnog dnevnog reda današnje sednice Skupštine Srbije, sasvim razumljivo osvrnuću se pre svega na Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničke budućnosti srpskog naroda.

    Reč je u suštini o istorijski važnom političkom i ekonomskom dogovoru koji poziva na saradnju i zajedničku akciju srpskog naroda u svim oblastima javnog, političkog, ekonomskog i kulturnog života. Osnovne poruke deklaracije sasvim su u skladu sa aktuelnom spoljnom politikom aktivne miroljubive koegzistencije koju vode Republika Srbija i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Kada pažljivo pročitamo i proučimo tekst deklaracije nesumnjivo ćemo utvrditi da je ona civilizacijski primerena i da nije usmerena ni protiv koga.

    Deklaracija u čijoj osnovi je saradnja sa svim Srbima u regionu, pre svega, je istorijska potvrda nacionalne svesti srpskog naroda koji je u prošlosti uvek bio na pravoj pravednoj strani.

    Imajući u vidu geopolitičku nestabilnost u svetu i regionu, kao i da se celokupna međunarodna politika nalazi u dinamici velikih promena i previranja, usvajanje ove deklaracije danas u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, ima svoj jedini cilj, a to je očuvanje mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta srpskog naroda.

    Deklaracija otvara mogućnost uspostavljanja konkretne saradnje kroz realizaciju zajedničkih programa od najveće važnosti za život građana Republike Srbije i Republike Srpske. Napadi na deklaraciju iz okruženja su neosnovani, najčešće ostrašćeni, bez želje da se shvati suština same deklaracije, a Rezolucija o Srebrenici je očigledno bila instrumentalizacija nataloženog nezadovoljstva i isfrustriranosti zbog evidentnog prestiža ekonomskog i sveukupnog jačanja Republike Srbije u svetu.

    Srpski narod je kroz istoriju podnosio mnoge žrtve, a sve sa jednim ciljem da sačuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet samostalne i nezavisne države.

    PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, Solidarnost i pravda, posebno podržava delove deklaracije koja u svom fokusu imaju našu južnu pokrajinu, KiM, pri čemu i dalje stojimo na stanovištu da je prioritet formiranje zajednice srpskih opština, naglašavajući da je to neotuđivi deo Republike Srbije.

    Suverenitet i teritorijalni integritet su jedino prihvatljiv princip, a aktivna miroljubiva koegzistencija je način delovanja.

    PUPS, Solidarnost i pravda uvek podržavaju i podržavaće sve međudržavne ugovore koji vode ka ekonomskom napretku Srbije. Posebno nas obraduje otvaranje fabrika, novih radnih mesta koji direktno utiču na punjenje državne kase i izdvajanje u Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja. Radnik dobija novo radno mesto sa pristojnom zaradom, a penzioner može da očekuje da penzije i ubuduće budu redovne i sigurne i da prate plate.

    Taj stav ima puno opravdanje, a posebno posle najnovije najave povećanja penzije za najmanje 10%. Zato nas iz PUPS-a raduje činjenica je da priliv stranih direktnih investicija prošle 2023. godine dostigao 4,5 milijardi evra i čuli smo danas u diskusiji jednu lepu vest da je otvorena nova fabrika.

    Takođe podržavamo saradnju i podsticaje koji jačaju naš vojno bezbednosni sistem.

    Kratak osvrt na rezultate poslovanja Narodne banke Srbije. Oni su nesporni pokazatelj ekonomskog napretka Srbije. Guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković, sa svojim saradnicima je posao odradila veoma dobro. Kurs dinara je stabilan, a štednja građana rekordna.

    U skladu sa tim poslanička grupa PUPS, Solidarnost i pravde će podržati njen ponovni izbor na mesto guvernera Narodne banke.

    Takođe podržavamo i rad nezavisnih institucija kao što su Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

    Poslanička grupa PUPS-a, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve predložene odluke, predloge zakona, kao i izveštaje o radu i dati svoj puno doprinos u njihovoj realizaciji. U ime PUPS-a, Solidarnost i pravda sve ovo danas je izgovorio jedan iskren i od srca jedan Makedonac. Hvala vam lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marina Raguš

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala gospodine Kostov.
    Sledeći prijavljeni u sistemu je gospodin Siniša Ljepojević, Mi glas iz naroda.
    Izvolite.
    ...
    Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović

    Siniša Ljepojević

    MI - GLAS IZ NARODA
    Hvala.

    Poštovane kolege poslanici, izabrani predstavnici građana Srbije, očigledno je da je deklaracija, u javnosti poznatija kao Deklaracija o srpskom jedinstvu, izazvala veliko interesovanje, ali istovremeno dosta različita tumačenja, što je u osnovi na neki način očekivano kada je reč ovakvim dokumentima. Zbog toga mi je jako žao što je deklaracija degradirana u današnjem dnevnom redu jer je postala samo jedna tačka od 60 tačaka i ona sa njima u suštini nema nikakve veze. I dosadašnji tok ove rasprave pokazalo je koliko se lutalo, gde je praktično vrlo malo u osnovi govoreno o samoj deklaraciji.

    Poslanički klub pokreta „Mi – Glas iz naroda“, odmah da kažem na početku, daje punu podršku ovo deklaraciji, jer smatra da nezavisno od onoga ko je na vlasti u srpskim zemljama, da je to jedan dokument koji ostaje, koji se bavi suštinskim stvarima srpskog jedinstva i koji obavezuje iznad svega sve one koji će nekada biti na vlasti u srpskim zemljama.

    U deklaraciji su nosioci srpskog jedinstva Republika Srbija i Republika Srpska, ali za mene tu spadaju i svi Srbi koji bilo gde žive, ne samo po Evropi ili u nekim drugim zemljama, nego i u zemljama bivše Jugoslavije.

    Danas sam bio vrlo neprijatno iznenađen kad sam na naslovnoj strani „Politike“ pročitao naslov „Srbi ulaze u Vladu Crne Gore“. Molim vas, kako to da Srbi Marsovci ulaze u Vladu jedne srpske zemlje? U tom smislu, očekujem daleko veće razumevanje i promene koje bi ova deklaracija mogla sa sobom da donese.

    Jedinstvo ili jedinstvenost svakog naroda, kako je to istorija pokazala, pa tako i srpska, jedan od osnovnih uslova opstanka svakog naroda i energije njegovog napretka. Osećaj jedinstva i pripadnosti budi ogromnu energiju u svakom narodu i daje snagu za njegov dalji razvoj, ne samo opstanak, nego i za razvoj.

    Srpski narod je u celini ponovo suočen sa velikim istorijskim izazovima i institucionalizacija njegovog jedinstva, što ja vidim ovu deklaraciju, uslov je svih uslova suočavanja sa tim izazovima, koji u nekim trenucima izgledaju i kao sudbinski. Naravno, ovde nije reč o jednoumlju, nego i institucionalizaciji osnovnih nacionalnih i državnih interesa srpskog naroda, kao i onih koji sa Srbima i srpskim narodom žive i to je osnova, kako ja vidim, koja ne zavisi od vlasti srpskih država u datom trenutku, nego je deklaracija i formalna osnova odbrane i ostvarenja interesa srpskog naroda.

    Moram da kažem, sam tekst deklaracije i njena formulacija ponekad sugerišu na dnevnopolitičke interese i autore njene, tako da ostavlja mnogo prostora za različita tumačenja, a sam tekst takođe ponekad ostavlja utisak kontroverznih stavova i stvaraju prostor tumačenjima koja baš i nisu u duhu osnovnih srpskih interesa.

    U tom smislu bih naveo nekoliko primera. Ali pre toga da kažem da kada se čita deklaracija, nekako nejasno je i nedostaje koji je to mehanizam ostvarenja ciljeva deklaracije i kako obezbediti to ostvarenje. Predviđen je nacionalni savet koji bi, utisak je, trebalo da operativno sprovodi zacrtanu deklaraciju, ali kako i u kojem kapacitetu, ostaje nejasno, barem meni.

    Ali istovremeno kada je reč o Republici Srpskoj, jako je važno da se Srbija još jednom u ovom dokumentu zvanično i javno obavezala na dosledno poštovanje osnovnog Dejtonskog sporazuma, koji je garancija postojanja Republike Srpske i njenih nadležnosti.

    Kada je reč o nekim detaljima na koje imam neke primedbe, u tački 25. je za mene jedna neadekvatna formulacija, koja kaže da je postojanje visokog predstavnika bez podrške Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija neprimereno. To je izuzetno neadekvatna formulacija i mislim da to nije neprimereno, to je jednostavno nemoguće jer je to kršenje uspostavljenog pravila, a ignorisanje tog pravila, kao što je slučaj sada u Bosni i Hercegovini, ruši pravni i politički poredak Bosne i Hercegovine, a tako i Republike Srpske.

    Tačka 27, mislim da je potrebna malo veća senzibilnost u formulaciji zvaničnog strateškog opredeljenja članstva u integraciji Evropske unije. Svedoci smo da je politika Brisela u velikoj meri protiv nacionalnih i državnih interesa srpskog naroda i, šta više, Evropska unija postaje i vodeći nosilac antisrpske politike Zapada. Drugim rečima, odbrana i očuvanje srpskih nacionalnih interesa, što je osnovni cilj ove deklaracije, praktično su nespojivi sa onim što danas Evropska unija radi prema Srbiji, Republici Srpskoj i srpskom narodu.

    U tom duhu, kao što piše u tački 14, neprimereno je, da se poslužim malo nezgrapnom rečju, najblaže rečeno, oslanjanje na Briselski sporazum u odbrani Kosova i Metohije, jer upravo tumačenje tog sporazuma od strane međunarodne zajednice pre svega otvorilo je mogućnost izgradnje državnosti Kosova i Metohije i otcepljenje od Srbije.

    U tački 17. ukazuje se na potrebu celovitog rada na rasvetljavanju svega onoga što se dešavalo pre svega tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 90-ih godina prošlog veka.

    Iskoristio bih ovu priliku da u tom smislu podsetim na iskustvo Španije, koja je u svom građanskom ratu formirala jedan državni institut koji se već dugo bavi činjenicama, a ne dnevnopolitičkim mahinacijama u medijima, čime se u Španiji obezbeđuje i čuva istorijsko pamćenje na osnovu činjenica, a ne medijskih i političkih manipulacija. Po mom mišljenju, bilo bi korisno razmisliti o tom iskustvu Španije.

    Takođe, vrlo je važno što se jedan dosta veliki prostor u deklaraciji posvećuje čuvanju istorijskog sećanja srpskog naroda i čuvanju spomenika srpske istorije, ali bih takođe ovu priliku iskoristio da tu dodam i Kajmakčalan, koji je neizbrisiv trag srpskog junaštva i odlučnosti borbe za slobodu.

    Kad već o tome govorim, predložio bih takođe da srpske zemlje razmisle da stupe u kontakt sa vlastima Grčke i isfinansiraju put do crkve na Kajmakčalanu. To je svega oko dva kilometra puta, jer je Grčka napravila do ta dva kilometra dobar asfaltni put za potrebe lokalnog skijaškog centra.

    U odbrani srpskih interesa, pogotovo u današnje vreme ogromnih promena, tektonskih promena u svetu, neophodna je, naravno, i pomoć prijatelja, i to deklaracija priznaje, ali nije jasno koji su to prijatelji, iako su dosadašnji izazovi jasno pokazali ko su ti prijatelji na koje srpski narod može da računa.

    Srpski narod, spletom istorijskih okolnosti, živi u nekoliko država, nastanjen na tlu bivše Jugoslavije, a i ogromna je dijaspora širom sveta. Preko tri miliona Srba živi u svetu, pa je utoliko veća važnost ove deklaracije, jer ona je ipak jedan najširi, ma šta ko misli o tome, iz mog iskustva, ona čini jedan dokument kao jedan najširi ambijent minimuma srpskog jedinstva i pripadnosti srpskom narodu.

    To je utoliko važnije jer današnje države u kojima žive Srbi imaju i svoje zasebne državne interese, što je potpuno razumljivo, a ponekad pod raznim uticajima ti različiti interesi prete očuvanju jedinstva srpskog naroda, pa je ova deklaracija ipak jedan dokument koji obavezuje sve one koji bilo kada budu vlasti, da je srpski nacionalni interes nedeljiv i da je uspostavljen jedan formalni najširi ambijent.

    I na kraju još jednom da ponovim da, i pored izvesnih manjkavosti u njenim formulacijama i u njenom sadržaju, pokret „Mi – Glas iz naroda“ daje punu podršku ovoj deklaraciji. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala vam.
    Reč ima narodni poslanik Zdravko Ponoš.
    Izvolite.
    ...
    Srbija centar

    Zdravko Ponoš

    SRBIJA CENTAR - SRCE
    Hvala.

    Poštovani narodni poslanici, članovi Vlade, za početak bio sam zatečen nastupom ministra poljoprivrede koji je govorio o stvarima koji nisu u njegovoj nadležnosti. Međutim, to je manje zbunjujuće, zbunjujuće što je citirao Zorana Đinđića, bilo bi mnogo primerenije da je citirao Vojislava Šešelja. Znam da je on imao jedan period kada se osećao kao … magarac pa nije znao da li da krene za Tomom Nikolićem ili Vojislavom Šešeljem, sve dok mu Vučić nije objasnio da je to sve isto.

    Za početak bih želeo da pitam gospođu Brnabić šta je razlog da tek danas 23. jula imamo ovu sednicu? Šta smo radili do sada? U šta su nam prošla dva i po meseca? Prilično smo izdangubili. Ja sam se gotovo zabrinuo šta je sa vama, da nije bilo „Pinka“ mislili bi da vam se nešto ne daj Bože desilo.

    Drugo pitanje, čemu uopšte služi kolegijum Narodne skupštine, ako se na njemu ne dogovaramo ni oko čega, ni oko toga kada će biti sednica? To sazivate na prepad. Ni oko dnevnog reda, verovatno su mogli da razgovaramo o tome da li smo mogli nešto ranije da uradimo. Zašto ovih 60 tačaka danas? Zar taj Kolegijum služi samo zato da probamo da se dogovorimo da se održe izbori. Zar to ne bi bilo svrha da imamo sastanke Kolegijuma da se dogovaramo oko načina rada? Evo, i ovoga momenta ne znamo koliko će ovo trajati, kako će se raditi?

    Pogledajte ovu situaciju, vi ste ovde vrh izvršne vlasti, mi smo vrh zakonodavne vlasti, naravno i vi gospođo Brnabić, ovde vi sedite sa nekim koka-kolama, sa kafama, kao da ste u kafani, samo čovek da očekuje kada će vam doneti prasetinu i ćevape. Kakvo je to ponašanje? Mi se vama obraćamo sa stojeći, vi nama sa sedeći, gospodo iz Vlade. Kakav je to način?

    Sledeća stvar kakav vam je ovo ćušpajz od dnevnog reda? Kako ste strpali ovih 60 tačaka stvari koje ne idu zajedno ni po oblastima koje pokrivaju, ni po značaju? Šta je bila ideja sa tom stvari? Kako ste uz Deklaraciju o zaštiti prava srpskog naroda strpali u vojnu saradnju sa Gabonom, Sao Tome i Principe? Da li je to podjednako važno? Da li moramo o toj saradnji sa Gabonom da razgovaramo 23. jula? Gde gori? To govori dosta o vašem razumevanju kako se štite nacionalni interesi srpskog naroda.

    Vama je deklaracija poslužila samo da ispunite obećanje dato stranim mentorima da ćete naterati Republiku Srpsku da ukine 9. januar kao dan Republike Srpske, o tome se u stvari radi. To je sramno, a još je sramnije što je Dodikova vlast na to pristala. Da li su ikada pomislili oni, a i vi ovde, kako na to gledaju udovice, deca koja nisu upamtila očeve u Republici Srpskoj, što se ukida dan koji je bio simbol te Republike Srpske. To piše u deklaraciji i pročitaću vam kako to piše.

    Piše da Svesrpski sabor smatra da je Sretenje 15. februara Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske, koji treba ujedinjeno i zajedno proslavljati. Srpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavlja da obeležava 9. januar kao dan nastanka Republike Srpske.

    Onda u materijalu koji su mi juče dostavili piše propratno pismo iz Skupštine Republike Srpske, nešto se oni malo predomislili, ako ste primetili, pa kaže – da Narodna skupština Republike Srpske smatra da je Sretenje 15. februar potrebno definisati kao dan svesrpske državnosti. Pa, ne postoji svesrpska država. Znači nije dan Republike Srpske, ljudi su se predomislili nešto, a da treba i to obeležavati zajedno, a da 9. januar ostaje dan Republike Srpske. Šta će sada Republika Srbija? Hoće li ona imati svoj Dan državnosti 15. jer je on sada zauzet kao svesrpski dan državnosti. Kada ćemo mi da slavimo?

    Uostalom, kakav vam je to svesrpski sabor gde ste usvojili ovaj dokument. Tu nije bila zastupljena ni većina Srba iz Srbije, ni većina Srba iz Srpske, ni većina Srba iz regiona, ni većina Srba iz celog sveta. Ima nas hvala Bogu od Milokija do Tokija. Ovde ste bili samo vi iz dve, tri partije. I, kada kažete i svi Srbi, a bilo vas je koliko vas je bilo, da se niste malo precenili?

    Uostalom u ovih 49 tačaka, niste mogli da ubacite još jednu koja ima veze sa zaštitom interesa srpskog naroda. Gde vam je pravo na zdravu čovekovu okolinu? Da li je mogla da bude još jedna i 50 tačka, pa da zaokružite bar toliko da uradite.

    Uz ovu deklaraciju ste uspeli da strpate izbor guvernera i viceguvernera, odluko o davanju saglasnosti za finansijske planove REM i Komisije za hartiju od vrednosti, Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2023. godinu, ali i Izveštaj o radu te iste Komisije, pazite sad za 2022. godinu, niste stigli do sada, pa sada na vanrednoj sednici u leto 2024. godine. Onda imate Izveštaj o radu Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a znate za koji period? Od 1. januara 2022. do 31.12.2022. godine. Kako vas nije sramota? Niste stigli do sada? Znate, imate Izveštaj o radu Fiskalnog saveta, opet za koju godinu? Godinu 2022.

    Sada, ono što je verovatno suština dnevnog reda, predlozi zakona o zaduživanju kod Banka Intesa, OTP banke, Unikredit banke, Poštanske štedionice, Predlog zakona o potvrđivanju garancija na temu upravljanja distributivnom mrežom, to je opet neko uzimanje para, ovog puta od Dojče banke, Predlog zakona o izmenama Sporazuma o uzimanju nekih para od Emirata, Predlog zakona o uzimanju nekih para za EPS, Predlog zakona o uzimanju nekog zajma od Kineza. Ima li neka banka u Srbiji, jedne se sećam, kod koje se ne zadužujete u ovoj turi? Imali neko u svetu ko ima para da se ne zadužujete u ovoj turi sada? To vam je prirodno da ovo ide uz Deklaraciju o zaštiti prava srpskog naroda, guranje zemlje u dužničko ropstvo.

    Hajde da se ne lažemo, ceo ovaj ćušpajz od dnevnog reda i služi samo zato da prikrijete enormno zaduživanje Srbije. Zadužili ste zemlju za mesec dana tri milijarde evra. Tome služi ovo i da to prođe neprimećeno.

    Još par reči o oblasti koje su po vama prirodno povezane na Deklaraciju o zaštiti prava Srba, to je ova vojna saradnja sa Gabonom i sa Sao Tome i Prinsipe. Evo, zabrinuo sam se kako ovaj put niste stigli da ubacite i ovu saradnju sa Kraljevinom Esvatini, verovatno još uvek tražite na karti, a potpisali ste taj sporazum o saradnji. Čemu služi vojna saradnja sa zemljama koje ne možete na mapi da nađete, do koje morate tri puta da menjate avionski let? Pa, znamo čemu služi, navatavali ste glasove na brzinu za onu rezoluciju UN, glasove koji služe samo za domaću upotrebu, jer je cela ta priča služila samo za lokalne izbore 2. juna. To veze nema sa vojnom saradnjom.

    Interesantna je i ova Vučićeva najava o zajedničkim vojnim vežbama sa Egiptom, to je potpuno druga priča koja zaslužuje posebnu diskusiju, ovde je više reč o tome kako on zamišlja vojsku, kao manekena vojno-industrijskog o vojno-trgovačkog lobija.

    Sada najvažnije pitanje, na temu ovog dnevnog reda, ima li iko ko je pri zdravoj pameti i ko elementarno koristi logiku, ko misli da je saradnja sa Gabonom, odbrambena, važnija od litijuma u ovom momentu i da o tome treba razgovaramo, a ne o litijumu. Kada ćemo da razgovaramo o litijumu?

    Litijum je tema koja je podigla Srbiju na noge. To je tema koja je najznačajnija kada se pomene Srbija u Evropi u ovom momentu. To je tema koja izaziva što podsmeh, što sažaljenje, što likovanje u Evropi. Svi govore o tome kako dajemo i Kosovo, posle Kosova i litijum ne za šta. To je percepcija i kod onih koji nas ne vole, da koristim rečnik koji vaš šef najčešće koristi. Tema litijuma je tema koja mnogo više ima veze sa očuvanjem prava i budućnosti Srba, srpskog naroda i svih građana Srbije i svih ostalih u regionu, nego vojna saradnja sa Gabonom.

    Šta kažu brojke? Da podsetim na ono što je rekao i predsednik Vučić, a i profesor Mijatović, on kaže da po ceni od 15. jula taj posao godišnje pravi dobit od 615 miliona evra, pet posto od toga je 31 milion za ovu zemlju. Vučić kaže da je to blagostanje, a to bi dovelo do rasta BDP od 0,04% ako računamo da je u grubo BDP 70 milijardi evra, nije sada bitno, malo gore-dole.

    Građani Srbije treba da znaju da bi vraćanje duga kojim je ova vlast zadužila Srbiju za samo mesec dana, to je ovih tri milijarde evra, trebalo sto godina kopanja litijuma da se to vrati, ako bi bilo toliko da se kopa. Trebalo bi nam 550 godina da kopamo litijum da bi mogli da finansiramo vaš Ekspo 2027.

    Konačno od novca koji bi ova država inkasirala godišnje, a koje Vučić obećava kao blagostanje od kopanja litijuma, može da se kupi samo 4.769 narukvica koji nosi ministarka Vujović. To nije dovoljno ni da kupite narukvicu svakom 150 članu vaše stranke.

    Znate li da Pariz od turizma godišnje inkasira 19,6 milijardi evra, to je 53 miliona evra dnevno. Pariz od turizma zaradi za jedan dan skoro koliko država Srbija za dve godine od litijuma kako ste vi projektovali. Zar mislite da je to normalno?

    Idemo dalje. Vučić kaže da ćemo ako pravimo katode imati rast BDP 2,06%, što bi značilo da će se u budžet Srbije slivati, ne onih 31 milion nego 1,4 milijarde evra. Kako je to izračunao to samo on zna, jedino ako će on da pravi katode u Jajincima uz pomoć Kineza.

    Ide dalje, pa kaže da ćemo na sledećem višem stadijum od proizvodnje baterija inkasirati, imati povećanje BDP za 3,97%, to ispada 2,78 milijardi evra, on zaokružio na tri. Čovek zaokruži 220 miliona evra ovako. Čudno zaokruživanje. Na pravnom fakultetu mislim da se ni tamo ne uči takvo zaokruživanje.

    I onda obećava proizvodnju električnih automobila na bazi tih baterija i pokazuje nam direktora „Mercedesa“ ili Nemci pokazuju njemu tog direktora „Mercedesa“ da bi dobili litijum, a nama prodali, ne samo prodali đinđuve, nego pokazali sličice tih đinđuva, jer slike mercedesa i znakova mercedesa smo već viđali, znamo kako je to završilo. Nije nam prvi put. Onda se postavlja pitanje, a čemu takva laž? Zašto nas laže da će nam Nemci garantovati da neće biti posledica po okolinu, a portparol njihove vlade kaže da to nije tačno, da to nisu njihova posla, da je to posao vas gospodo ministri iz ove Vlade. Ova Vlada treba nešto da garantuje ovde. Ne može to da garantuje ni Šolc, ni nemačka vlada.

    Zašto je držana u tajnosti ta ceremonija potpisivanja? Zašto smo to saznali od stranih medija dva, tri dana pred taj događaj? Šta ste hteli da sakrijete? Hteli ste da se narod raziđe, da padne pažnja. Šta je bila ideja? Ili ste morali da zbrzate zato što ste izgubili vreme zbog onih kradenih izbora, pa se pojelo šest meseci, pa su vas pritiskali rokovi, pa sada hajde brzo na vrat na nos da se krene u taj litijumski posao.

    Za čije interese radi ovaj režim, to se postavlja pitanje? Za interese građana ove države očigledno ne radi. Reklo bi se da radi za interese Nemačke i nemačkog naroda, što verovatno nije tačno. Radi za svoj interes, što se u ovom slučaju poklapa sa interesom Nemačke, ne sa interesom Srbije.

    Da li je neko u vrhu ove vlasti glup, naivan, nekompetentan, ucenjen, potkupljen, izmanipulisan ili sve to zajedno?

    Šta je bilo sa tvrdnjom tadašnjeg šefa BIA, današnjeg ministra Vulina? Ne bi verovao da ću nekada da ga citiram. Čovek je kada je bio šef BIA rekao da u najbližem okruženju predsednika Vučića ima ljudi koji rade za strane službe. Da li je on to pročitao neke papire koje je zatekao u svojoj kancelariji, koji su napravljeni pre 2012. godine, jer ja znam da je bilo takvih papira i znam šta je pisalo u njima. Mogli ste i sami da dođete do takvih saznanja. Niste vi tema. Tema je vaš šef koji je znajući sve to što i vi dozvolio da takvi ljudi i dalje rade u njegovom okruženju. Šta je razlog za to? O čemu se radi? Raskućavanje je pravi izraz za ono što SNS, što vlast SNS radi sa Srbijom sve ove godine.

    Aleksandar Vučić lično ima pravo da se ponaša kako hoće, ima pravo da se valja i u blatu, ali nema pravo da ponižava Srbiju. Simbolički je gest, ali je dovoljno ponižavajući ono što je radio bežeći ispred automobila kancelara Šolca kad ga je ovaj ostavio da ispred stoji par minuta dok ne ode i ponižavao ga tako.

    On ponižava državu pristajući na takve stvari. Šta ima šef države da se ponaša kao ordenans nekome na aerodromu? Jednom posilni, uvek posilni Šešelju, Šolcu, kakve veze ima.

    Samo pre par nedelja ova vlast je pozivala Berlin zbog rezolucije u Srebrenici. Još uvek po nadvožnjacima stoje oni natpisi da Srbi nisu genocidni, kao da to ne znaju Srbi dok im SNS ne kaže. Promovisana je na toj retorici ova deklaracija. Onda portparol nemačke vlade kaže kada ga pitaju – što sada ovako hitno, što ubrzano? Kaže – to je beogradska Vlada tražila da se ovo hitno uradi. Šta bi sa tom ljutnjom na Nemce? Šta bi sa mešanjem u izbore? Kad ste se to odljutili?

    Vučić kaže da mu je dovoljno da Šolc nešto usmeno garantuje, kome Šolc može nešto usmeno da garantuje, pa ne može ni u Nemačkoj, u uređenim sistemima. Zakoni su garancije. Čoveku ne bi palo na pamet da on nešto garantuje Nemcima, a treba da garantuje Srbima, i mi to da mu verujemo. To je zato što Vučić misli da to nešto što je garancija, da to nešto ne vredi, pa tako razmišlja čovek koji je privatizovao državu. Poštovanje zakona je garancija i to je ono čega ovde nema.

    Da li je moguće da Vučić veruje u garancije, čak da su mu dali ne znam kakve, nakon što su ga izigrali za zajednicu srpskih opština, ako je tačno posle svega da su oni njega izigrali ili je unapred on znao šta će da se desi . Kakvo je to ludilo sada?

    Ovde ja mislim da imamo kombinaciju predaje, prodaje, sve skupa izdaje nacionalnih interesa. Kosovo je predato, priorodni resursi se prodaju u bescenje, jednom rečju ovo je izdaja. Postavlja se pitanje zašto ova vlast toliko žuri sa tim litijumom za tako male pare, i uz tako velike rizike?

    Da li je moguće da se ne zapitaju zašto niko drugi ko ima takve resurse kritičnih sirovina, ne žuri da to uradi, samo za rudnu rentu i da li je moguće da im neko nije skrenuo pažnju na ulogu litijuma u tehnologija fuzionih nuklearnih reaktora, na koje se tek radi.

    Šta je razvojena strategija ove vlasti i da li je ima i da li je to i dalje proizvodnja hrane, prehrambena proizvodnja i zato nam treba energija, navodnjavanje, upravljanje procesima, viši nivo prerade i sve to može.

    Ne, ova vlast se opredelila da razvoj bazira na rudarenju, da stranci gazduju, Srbi kopaju, ostaje nam rudna renta i zagađenje, povratak u srednji vek i to je očigledno sistem vladanja i ekonomije kojom je Vučić fasciniran.

    Ova vlast se opredelila da je okosnica razvojne strategije, da bude međunarodna izložba koja traje par nedelja i nacionalni stadion. Napredak baziran na betoniranju plodnih njiva oko Surčina i na proizvodnji automobilskih buva na plodnim oranicama, a napravili ste od Srbije evropski centar prljavih tehnologija, a u međuvremenu nam survali i obrazovanje i zdravstvo. Životni vek u Srbiji je na dnu evrospkog proseka.

    Odgovorna vlada bi uradila sve sasvim drugačije, pre svega ne bi lagala svoje građane i išla bi na izbore sa tim što sada radite, pa ili bi dobili ili bi izgubili. Vi ste izašli na izbore sa blokiranim litijumskim projektima, sada ga hitno odblokirate. Prevarili ste građane ove zemlje.

    Kaže Vučić, kada sam ga prozvao u decembru 2022. godine, da je imao tajni sastanak sa predstavnicima Rio Tinta, da nije tačno, tada se uzjogunio i rekao da nije tačno, sada kaže da je imao 40 sastanaka, pa ko laže?

    Prevarili ste glasače kada ste izlazili na izbore, obećavajući da ćete braniti Kosovo, niste branili ni odbranili. Prevarili ste ih u decembru kada ste izašli na izbore obećavajući da nećete kopati litijum, slagali ste ih.

    Na kraju, imam još jednu stvar koju sugerišem Aleksandru Vučiću koji nije ovde, ali verujem da i te kako prati šta se dešava, a to je da prestane da laže narod na temu odnosa prema ratu u Ukrajini.

    Budi pošten, što je teško zamisliti, naravno i idi na izbore sa onim što stvarno radiš. Saopšti da ti je politika da izvoziš granate u Ukrajinu, jer to radiš, nemoj to da radiš tajno i preko posrednika, ili se opredeli za drugu varijantu, ovo što radiš je licemerno, prestani da izvoziš granate u Ukrajinu i da uvoziš kavijar iz Rusije. Od ovoga što ti radiš, samo ti i tvoja klika imate koristi, od izvoza municije u Ukrajini, samo ti imaš koristi na Zapadu, a od uvoza kavijara iz Rusije u svom glasačkom telu, objašnjavajući da nisi uveo sankcije. Srbija nema od toga nikakve koristi ni političke ni ekonomske , a tamo neki narod, civili, da se ne lažemo, ne samo vojnici ginu i životima plaćaju tvoju trgovinu za opstanak na vlasti.

    Granate koje ih ubijaju su sa tvojim potpisom. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Dobro, fascinantno. Imamo dosta zahteva za replike, odgovora na sve ono izneseno, a ja ću ipak ko predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije reći samo jednu stvar. Pitali ste me za kolegijume, jeste se pojavili na posebnom kolegijumu ili vi ili bilo ko iz vaše poslaničke grupe, samo da građani Republike Srbije znaju, niste.
    Toliko o Kolegijumu i koliko vam je Kolegijum važan i toliko koliko vam je važno poštovanje Poslovnika, Zakona o Narodnoj skupštini, građana, načina rada, dogovora oko sednica. Toliko, da se niste pojavili na poslednjem Kolegijumu, ali vam nikakav problem ne predstavlja da to iznesete kao primer još jednog političkog licemerja pred svim građanima Republike Srbije, tako da toliko od mene.
    Ne moram za ovo da siđem zato što ste mi uputili ovo kao predsednici Narodne skupštine koja organizuje Kolegijum. Ja ih organizujem, nego samo vi nećete da dođete. Bio je 14. juna.
    Po Poslovniku, narodni poslanik Đorđe Komlenski.
    Izvolite.
    ...
    Pokret socijalista

    Đorđe Komlenski

    PS - NSS - USS – RS
    Zahvaljujem, predsedniče, gospođo Brnabić.

    Povredili ste član 107, jer je govornik povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

    Uz svo dužno poštovanje i uvažavanje vašeg obrazloženja od pre jedno sat i nešto vremena zašto ćete dopustiti i dozvoliti ovakve stvari, obzirom da se radi o jednom potpuno nesofisticiranom hibridnom pokušaju trovanja odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske i ove deklaracije, ja ću samo zarad istine biti prinuđen da pročitam tačku 29, kad ste bili prinuđeni, trebali da prekinete prethodnog govornika, koja kaže:

    "Svesrpski sabor pozdravlja odluku Republike Srbije i Republike Srpske da ujedinjeno obeležavaju 15. septembar kao dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u sećanje na proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Svesrpski sabor smatra da je Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske, koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati. Svesrpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavi da obeležava 9. januar kao Dan nastanka Republike Srpske i krsnu slavu".

    O kakvom ukidanju ovog datuma govoriti?

    Uostalom, parlament Republike Srpske je usvojio zaključke, gde je rekao i konstatovao da su birači u Republici Srpskoj na referendumu, održanom 25. septembra 2016. godine, se izjasnili da se 9. januar obeležava i praznuje kao Dan Republike Srpske i krsna slava i da Narodna skupština Republike Srpske smatra da je Sretenje, 15. februar, potrebno definisati kao Dan svesrpske državnosti koji treba ujedinjeno obeležavati i proslavljati, zajedno sa Republikom Srbijom.

    Ovakve lagarije, ovakvo trovanje i pokušaj situacije i navodne brige onih koji su tvrdili da građani Republike Srpske su fantomski birači koji su odlučivali nekakve izbore prošle godine u decembru za grad Beograd, mastiljare koje su uz pomoć NATO pakta došle do mesta načelnika Generalštaba, nisu bile nešto što ste trebali da dozvolite i bili ste dužni da sankcionišete.

    Nije potrebno da se izjašnjavate. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane | Predsedava
    Hvala, poštovani narodni poslaniče.
    Još jednom, u pravu ste, s tim što ja kao predsednica Narodne skupštine zaista mislim da je dobro za ovu državu, za ovaj narod, za sve naše građane, da ljudi čuju, bez ikakvog prekidanja, šta ovakvi ljudi imaju da kažu. Ja mislim da je to dobro, mislim da je lekovito, mislim da je politički važno. Možda se ne slažemo, ali ja mislim da ljudi treba da čuju.
    Zbog toga ću odobriti i pustiću i dalje.
    Reč ima Milenko Jovanov.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milenko Jovanov

    ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane
    Čovek koji je za šest godina od majora došao do načelnika Generalštaba, na jedan vrlo interesantan i volšeban način, čovek koji je radio na tome da u ovoj zemlji samo "Železara Smederevo" radi i da topi oružje i oruđe Vojske Srbije, tad se, ne što se nije razumeo u metalurgiju, nego se nije brinuo za životnu sredinu i to je ono što peče i boli. Dakle, on je te tenkove sekao, rashodovao, svodio jedinice na čete i ne znam ni ja šta sve nije radio, a sad se setio da brine i o životnoj sredini i najviše od svega, sebi dodelio pravo, najluđe od svega, da on nekoga pozove za izdaju. On, koji je kao kišna glista gmizao pred američkim ambasadorom da ga postavi za načelnika Generalštaba, nekoga da prozove za izdaju! Zaista neverovatno. Ali, ima i nešto drugo, što je mnogo važnije od ovog karaktera kišne gliste.

    Dakle, 16. marta 2023. godine, kaže ovaj čovek: "Ceo sporazum iz Ohrida služi da pet EU zemalja nepriznavača prizna Kosovo". Ko je priznao Kosovo u međuvremenu, evo, prošlo je više od godinu dana? Niko.

    Kaže dalje: "Vučić će uvesti sankcije Rusiji", 9. oktobra 2022. godine. Jesu uvedene sankcije Rusiji? Nisu.

    "Imam saznanje o Vučićevom uvođenju sankcija Rusiji posle izbora", kaže ovaj informisani genije. I šta je bilo posle toga? Opet ništa.

    Jel se izvinio za sve ove laži? Naravno da nije. A šta radi danas? Opet laže. Opet laže i zajedno sa Juratovićem, gle čuda kako su se našli on i Juratović, na zajedničkom projektu se našli, putovnica ih valjda spojila, da baca zlu krv između Srbije i Republike Srpske.

    Slaviće se 9. januar, ali da se pitao Zdravko Ponoš, slavio bi se 9. januar onoliko koliko se danas slavi bilo koji srpski praznik u Kninu ili u bilo kom drugom gradu u Hrvatskoj gde su Srbi nekada živeli, jer da se pitao on, opet bi pobegao negde u Beograd, ženi pod suknju, pa da tamo viče - joj, Tuđmane, kad ti jednom dođem, jer je tako izgledalo njegovo ratovanje dok mu je familija branila kućni prag na koji je pljunuo i koji je takođe izdao.

    Hvala.