Ovi brojevi to potvrđuju.

Ne ja ih nisam, to ste ih vi okarakterisali.

U martu 2015. godine izdato je 576 građevinskih dozvola, što je za 1,8% više nego u martu prethodne godine. Znači, indeks predviđene vrednosti radova u martu 2015. godine veći je za 1,5% u odnosu na mart 2014. Bravo, svaka čast.
Kažete - zaustavljaju se investicije, manji broj dozvola. Pa, vi ste na vlasti tri godine. I, onda, kada vam ljudi kažu – je li moguće, pod znakom pitanja, da se to radi zbog nekih tajkuna, vi nemate odgovor na to. To je legitimno pitanje. Osnovna stvar je zašto je konverzija ovako urađena ako se zna da je pravična, samo ako se zna kolika je naknada i da je ta naknada pravična. Zašto se ne zna?
Nacrt zakona ne pruža mogućnost pobijanja procene tržišne vrednosti koju poreska uprava da u svom izveštaju. Znači, poreska uprava može sama da to proceni i time se uskraćuje pravo korisniku prava konverzije na pravni lek protiv te procene. Nema pravnog leka, nema.
Nije definisan rok do kada mora da se izvrši konverzija. I to smo pričali. Nema odgovora zašto nema roka. Zašto ste alternativno uveli, tj. ostavili zakup na 99 godina? Zašto? Nema odgovora. Reći ću vam ja, zato što nekim ljudima to odgovara. Vaš svaki odgovor na tu konstataciju, na tu činjenicu je – nemojte vi da pričate, znate šta ste vi radili. Ko je radio? Dajte imena, dajte tužilaštvu. Dajte da to rešavaju, kako vi volite da kažete, što se ja slažem, nadležni državni organi ili je ovo partijska država u potpunosti, pa vi presuđujete i sudite i optužujete.
Ko su ti? Da li Kosmajac, što je pušten, da li je Mišković, što je pušten? Ko su ti junaci koje ste vi zatvorili? Ovo sa Šarićem vam je dobro krenulo. Nadam se da na drugom stepenu neće pasti.
Obveznici konverzije se daje mogućnost dugoročnog zakupa, to sam rekao.

Evo, završavam. Predlog zakona, oni u predlogu zakona nisu imali čime, je suštinski data mogućnost da se zemljište koristi i bez konverzije i uz malu naknadu, što je jedna od najvećih zamerki, poštovana ministarka, i što molim, ako možete činjenično da odgovorite. Hvala.

Gospođo predsednice, prekršen je član 103. i član 106. Zašto? Zato što prethodni govornik, prvo, nije dobio reč neposredno nakon učinjene povrede, nego tek kada je ministarka završila, što nikako nije bilo moguće da se izvede, a onda je govorio o svemu sem o povredi Poslovnika, tj. još jednom, po hiljaditi put je zloupotrebio, tj. vi ste dozvolili da on zloupotrebi Poslovnik i da replicira mojoj malenkosti i da govori ovde o tome kako ne smemo da komentariše-mo sudske presude, a on uporno to radi već tri godine, čak i danas, dok vama to govori. To je jedna neverovatna sposobnost da čovek gleda u sebe i uspešno beži od sebe, na očigled celog nacionalnog auditorijuma. Neverovatno. Ja mu stvarno odajem priznanje. Treba imati ne znam kakvu snagu pa reći predsednici Skupštine – zamislite, oni komentarišu presude, a onda iskoristi dva minuta da priča o presudama, o Miškoviću, o Šariću i ne znam čemu.
Naravno da on sebe ne čuje, jer valjda nema taj kapacitet dok izgovara te reči, ali, vi biste trebali, predsednice, da ga prekinete, da reagujete, ako ništa drugo, zbog ova dva člana, a ne zato što sam ja ili on u pravu.
Mislim da ovo nije korektno, samim tim što se više puta stavljaju reči koje nisu izgovorene u usta narodnih poslanika i onda se to koristi za neprikladne replike, a ministarka je dala sasvim dovoljno materijala da se ova rasprava nastavi u pravcu razotkrivanja onoga što nije dobro u tekstu zakona. I nije mi jasno zašto nismo mogli tim putem da idemo, nego se sada komentarišu, od strane gospodina Babića, presude, sa vidnom nervozom, zato što zna da je to istina. Njegova nervoza je ultimativni dokaz sopstvenog suočavanja sa promašenim rečima i lažnim nadama koje su dali građanima Srbije.

Član 109. predsednice. Plemenito je vaše nastojanje da se uzdržite od komentarisanja.
Međutim, ono što ste trebali učiniti je da gospodinu Babiću odmah bez odlaganja izreknete opomenu zato što po članu 109. koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku upotrebljava psovke i uvredljive izraze.
On je govorio lično i u svojstvu narodnog poslanika na jedan krajnje neprimeren način što ste i vi primetili. Međutim, ono što se ne slažem je da umesto vaše uzdržanosti ste trebali reagovati i sada ovog trenutka izreći opomenu gospodinu Babiću. Ovo što je uradio gospodin Babić je vrhunac nepristojnosti i necivilizovanog ponašanja i nije mu prvi put. Nije gospodin Babić ni lekar i nije gospodin Babić čovek koji je kadar po bilo kom osnovu da vrši analizu i da daje dijagnoze narodnim poslanicima. Uporno to radi i još vam viče – nervoza je bolest, a zna vrlo dobro šta je uradio i zna vrlo dobro jedan latinski izraz koji je upotrebio.
Mislim da, predsednice, u ovom trenutku, vi, siguran sam, u sebi znate da sam u pravu. Morali ste reagovati. Morali ste šefa poslaničke grupe SNS kazniti i da gospodin Babić sebi na Administrativnom odboru izglasa opomenu zato što je preterao. Po svakom osnovu je preterao. Ovo je nečuveno, neviđeno ponašanje. Zašto se to toleriše, ja ne znam.
Ako vam se ne sviđa šta govorim, ako smatrate da sve što govorim nije tačno, slobodno me napadajte argumentima, govorite šta god hoćete. Ali, ovo što je sada potegnuto, to je ispod svakog nivoa. To je ispod svakog nivoa. Hvala.

Moje prvo pitanje ide ministru za socijalnu zaštitu – šta će se uraditi sa preko 60 hiljada građana Srbije koji bukvalno nemaju šta da jedu? Kada ćete napustiti nehumanu neljudsku praksu prodaje primalaca socijalne pomoći u zamenu za radnu aktivnost koja je do sada nezabeležena u modernoj evropskoj istoriji?
Drugo pitanje za premijera Vučića, ministra finansija Vujovića – kada, u kom roku ćete ispuniti obećanje da ćete nepravno, neustavno smanjene plate i penzije vratiti na pređašnji nivo i na koji način ćete kompenzovati građane kojima ste smanjili plate i penzije i ko će da plati tu kompenzaciju, s obzirom da je očigledno da je ona i neustavna i protivzakonita?
Treće pitanje koje suštinski postavljam sada gospodinu Vučiću i ministru Vujoviću je – da li imate bilo kakvu ideju ili plan i u kom roku planirate eventualno da završite saradnju sa MMF-om, da pokušate da krenete u regionalni dogovor za otpis ili restruktuiranje duga, i Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana, i da ta sredstva preusmerite na reforme, utvrđivanje naših institucija i isterivanje partijskih kadrova iz svih mogućih javnih preduzeća?
To se oslanja na moje sledeće pitanje ministru Sertiću i premijeru Vučiću – kada ćete prekinuti katastrofalnu praksu neprekidnog zapošljavanja na svim nivoima vaših partijskih kadrova u javna preduzeća i javno-komunalna preduzeća?
Takođe, postavlja se pitanje, ovo su sad pitanja sa lokala, ministru Sertiću, AD „Jedinstvo“ iz Gajdobre, to je firma koja je preko noći postala DOO, a u tom procesu su akcionari ostali bez svojih akcija, dakle, i to se dešava u Srbiji – šta mislite sa tim da uradite i na koji način to da rešite?
Problem Fabrike kablova u Jagodini je endemski problem tzv. nepovezanog staža i nemogućnosti da radnici koji tamo rade koriste zdravstvenu zaštitu, iako su krajem januara 2015. godine dobili otpremnine, kada im je cinično, u stilu ove Vlade, rečeno da zdravstvenu zaštitu plate od otpremnine. Dakle, kada ćete i u kojoj meri rešiti problem Fabrike Kablova u Jagodini, nepovezanog staža i nemogućnosti korišćenja zdravstvene zaštite, pošto je ova praksa i ova situacija rasprostranjena širom Srbije?
Nasip u selu Draževac, skupština opština, tj. gradska opština Obrenovac, koji je, može se reći, jedini nebranjeni nasip u delu Obrenovca. Tamnava se tamo kod Draževca uliva u Kolubaru i stanovnici svaki put kad padne kiša zovu i traže, apeluju, i predsednika Republika i Vlade su zvali, da se nešto uradi, pošto su potpuno nebranjeni od poplava.
Problem penzionera koji su bili korisnici Elektromorave i sudskim izvršiteljima. Imamo čoveka kome se sad pleni cela penzija zato što ne može da plati račun za struju, a dug se vodi od 2008. godine. Inače, penzija mu je 40 hiljada dinara. Privatni izvršitelj uzima celu. Poslednjih pet penzija nije primio, egzistencija mu je ozbiljno ugrožena jer ne može da kupi lekove, a sve zahvaljujući sudskom izvršitelju.
Ovo je, dragi građani, inače slika koju možete videti u svim vašim selima, opštinama i gradovima, pošto se dešava svima i na svakom mestu, zato što su neki poverovali u budućnost koja im je obećavana.
Inače, podsećam i predsednika Vlade da nam je, kako on kaže, kasa punija nego ikad, pa evo prilike da se nešto uradi, s obzirom da nam je narod gladniji nego ikad i da je preko 5.000 dece oduzeto od roditelja, zbog nemogućnosti da ih prehrane.
Imamo problem sa obrocima iz narodne kuhinje i to je jedna vrlo, vrlo aktuelna, top-tema danas u Srbiji – narodne kuhinje, koje obezbeđuje firma „Lido ketering“ iz Zemuna, koju vodi istaknuti član, neću da kažem visoki funkcioner, Srpske napredne strane, Tihomir Arsić i njegov brat, kao, jedina u Beogradu hrani naše najsiromašnije sugrađane. Znači, oni su od 2009. do 2012. godine oštetili gradski budžet za oko četiri miliona evra. Ustanovljen je sumnjiv kvalitet hrane i da je količina nedovoljna. Korisnici nemaju ni 20 grama mesa dnevno, i to je ustanovljeno. Grad Beograd plaća 136 dinara, a obrok vredi 80 dinara. Oko 14 hiljada obroka dnevno se izda i taj broj svakim danom raste, kao što znate, pošto ništa ne možete u Srbiji da popravite. Dakle, 14.000 obroka u Narodnoj kuhinji, a svaki dan raste broj tih obroka. Uglavnom je to radnička klasa koja je dovedena do prosjačkog štapa. Celodnevni obrok za nedelju je samo 50 grama jedne paštete i jedno jaje. Ja se pitam kada ćete ovaj problem da rešite?

Amandmani koje je  Vlada prihvatila su u velikoj meri doprineli da se neki nedostaci u tehničkom smislu ovde isprave i mi smo zahvalni na tome ne zato što je DS srećna zbog toga, već zato što smo pomogli da sam tekst bude bolji i samim tim što smo pomogli da se lakše primenjuje i da se neke očigledne nelogičnosti, greške u samoj gramatici ili u redosledu reči isprave.
Međutim, to ni u kom slučaju ne menja činjenicu da sam zakon želi da sprovede svoju suštinu, da želi da sprovede političku volju, da želi da sprovede duh zakonodavca, tj. zakonopredlagača koji se ogleda u tome da u stvari zakon kojim se omogućava lakša plenidba nepokretnosti od dužnika sada sprovodi ne samo lakše, već efikasnije, sa manje procedura, izbegavajući sudske postupke, izbegavajući kasnije knjiženje poverilaca u odnosu na primarnog poverioca.
Dakle, ovaj zakon i ovi predlozi bez obzira što smo se potrudili da barem bude pismeno, da barem bude napravljeno na adekvatan način, da stvari pišu onako kako jezik i pravopis zapovedaju ne brišu situaciju da će ovaj zakon omogućiti brže, efikasnije, preciznije otimanje nepokretnosti od građana Srbije, a u korist poslovnih banaka koje se bave zelenaškim poslovima u Republici Srbiji.
Ništa ne činite niti vam pada na pamet da tu praksu prekinete, da banke sputate, da im onemogućite flagrantno, neprekidno, olakšano, efikasno, precizno otimanje imovine građana Srbije. Koliko je kriv poverilac, toliko je kriv i dužnik i obrnuto.
Mi ovde ne vidimo uporno bilo kakvu krivicu ili sputavanje ili zaustavljanje poverilačkih prava, već isključivo sputavanje prava dužnika, tj. građana Srbije, govorim o njima. Ne govorim primarno o firmama, o kompanijama, o tajkunima, o ljudima koji imaju puno novca i koji imaju nekretnine koje stavljaju kao založno pravo, govorim o građanima koji su oštećeni stambenim kreditima i hipotekarnim zalogama koje će u ovom slučaju bez ograde biti oštećeni.
Dakle, o tome se radi i to ovaj zakon ni na koji način, sem u jednom članu, ne sputava. Taj jedan član smo pohvalili, rekli smo da je dobar, ali smatramo da nije dovoljno i da je trebalo prava građana Srbije u toj situaciji proširiti da bi što manji broj ljudi osetio ugroženu egzistenciju, kakvu je osećaju danas u Srbiji. Hvala.

Mislim da suštinski nije ništa odgovoreno o samom amandmanu i najmanje se pričalo o njemu – mislim da je dobar. Nismo videli na koji način i šta je loše u ovome što se precizira kroz udruženje građana efektiva, koja potpuno legitimno traži da se određene stvari koriguju, da bi sam zakonski predlog bio bolji i u interesu građana, tj. dužnika. Umesto toga imamo odgovore koji nas vraćaju u prošlost i o tome ko je ovde za šta glasao.
Ja tada nisam bio narodni poslanik i evo, sada vam kažem, da ovo što se radi sa bankama nije samo više pasivna podrška, pasivno agresivno ponašanje vlasti. Ovo je sada vrlo aktivno promovisanje interesa poslovnih banaka. I ovaj zakon je ultimativni dokaz da vi to radite.
A šta je ono što ne radite kroz zakonski predlog, to zna gospođa Tabaković, zato što ih apsolutno ne dira na bilo koji način da zaustavi njihove zelenaške aktivnosti. Apsolutno, ni na koji način ih ne sprečava da se zelenaški odnose prema građanima Srbije, prema svim građanima Srbije, iz koje god da su partije, za koga god da su glasali. Danas taj koji ima dug i koji ima kredit je čovek osuđen na potpunu propast. O tome se radi.
Ovaj amandman ide u pravcu zaustavljanja lavine propasti koja je predstavljena građanima Srbije ovde danas, u jednom segmentu. Dočekali ste to na nož, pričajući o 2011. godini, četiri godine kasnije, posle tri godine vaše vlasti. Jedina zamerka na modalitet, na recept rešavanja problema u švajcarcima, vama je to da to košta zato što je neko potrošio tamo nekad negde, u „Univerzal“ banci, koju ste upropastili.
(Veroljub Arsić, s mesta: Pokrao.)

Pokrao. To šta je sve pokradeno za vreme vaše vlasti, ustanoviće nadležni organi jednog dana. I biće veselo, verujte. Ali, nije to suština.
Suština je, gospodo, u tome da zadužujete ovu zemlju 900 evra u sekundi, 330 hiljada evra na sat.

Ne znam zašto mi dobacuju?

Izvinjavam se, ne obraćam se poslanicima, zaista. Vama se obraćam i koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Moram da kažem da je ovo jedan predlog u određenom segmentu koji služi da zaštiti građane koji ne mogu da plate advokate, a ne mogu, koji bankama daju u ruke i procenu i sprovođenje, za koje ne postoji način da dužnik kaže, da dokaže koliki je u stvari njegov dug. To je sve i vama to smeta. U svetu u kojem danas javno priznaju ljudi da su manipulisali euriborom, da je euribor bio, što jeste, oruđe zgrtanja novca preko grbače građana.
(Zoran Babić, s mesta: Ko je kriv za to? Vučić?)
Ne kažem da ste vi, što se uzbuđujete? Pričam o svetu.

Dobro, pričam o amandmanu.

Govorim o finansijskom svetu, gospodine predsedavajući, razumete razliku.

Gospodine predsedavajući, molim vas da pomognete i meni i ovoj Skupštini, da nam date, recimo da uvedete svetlosnu signalizaciju, kada je poslanicima većine dozvoljeno da pričaju o 2010. i 2011. godini, da pričaju o zaduživanju ne znam koga, ljudi koji su odavno u političkoj penziji, kada im je to dozvoljeno, onda stavite zeleno svetlo, a kada ja spomenem finansijski svet, euribor i ono što se danas dešava, e, to je skretanje sa teme. Da li primećujete tragove nekonzistentnosti u vašem pristupu?