Hvala, gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Mi govorimo o amandmanu, ne o mom vođenju sednice.

Samo vi o amandmanu, molim vas.

Samo nastavite o amandmanu.

Kolega, prešli smo na drugi amandman. Morate znati o kom amandmanu…

Samo nastavite o amandmanu o kojem se raspravlja.

Izričem vam opomenu, kolega Ješiću.
Ako možete, nastavite o amandmanu.
(Goran Ješić: Ne znam zašto aplaudirate, pa predsednica ga je kritikovala da ne zna da radi.)
Ja pokušavam da…
(Goran Ješić: Vi ne znate ništa.)
… vam dam reč…
(Goran Ješić: Majo, vrati se da predsedavaš.)
Izričem vam drugu opomenu.
Ako možete, kao i druge kolege, da govorite o amandmanu, amandman na član 1. je pred nama, kao i gospođa Čomić pre vas. Molim vas da govorimo o tome, da rasprava bude civilizovana, argumentovana, bez ovako teških reči.
(Goran Ješić: Ja ne mogu da diskutujem sa vama.)
Ne želite da govorite?
(Goran Ješić: Ne možete sa mnom da diskutujete.)
Hoćete li da govorite? Hoćete li se prijaviti da govorite o amandmanu ili ne?
(Goran Ješić: Pustili ste predsednicu da priča o svemu i svačemu.)
Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite.

Hvala kolega Đuriću.
Reč ima Zoran Živković, izvolite.

Vreme.

Potrošeno je vreme, kolega Živkoviću.

Potrošeno je, možete proveriti.

Hvala, i ja vama.
Reč ima Maja Gojković, izvolite.

Hvala gospođo Gojković.
Reč ima Vladimir Đurić, izvolite kolega.

Hvala.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.
(Zoran Krasić: Po kom osnovu?)

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.