Zahvaljujem se, narodnoj poslanici, Vesni Knežević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihajlo Jokić, povreda Poslovnika.
Moliću vas da iznesete koji član Poslovnika je povređen i da obrazložite dalje. Hvala.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Ne mislim da sam povredila Poslovnik. Pokušaćemo da usmerimo tok diskusije. Svi ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa imaju dvadeset minuta na raspolaganju i prethodna je govorila o temi dnevnog reda.
Skupština je preduzela sve epidemiološke mere. Svi mi nosimo maske, imate i pleksiglas. Ako je odlučeno da ćemo raditi, onda ćemo raditi, ne vidim razloga da skratimo raspravu.
Osnovno pitanje je da li želite da se u danu za glasanje Skupština izjasni o povredi Poslovnika?

Zahvaljujem.
Nije na nama da skraćujemo pravo narodnih poslanika da govore.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović, povreda Poslovnika.
Iznesite tačno član Poslovnika, citirajte ga, obrazložite ako je povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ja sam zaista dopustila, kako što ste to videli, a smatrala sam da se apsolutno priča o temi dnevnog reda koja je izuzetno značajna.
Malopre sam naglasila da ne želim da skraćujem pravo narodnih poslanika. Poslovnikom je regulisano koliko vremena oni imaju i do sada su pričali o temi dnevnog reda. Na pola izlaganja je predsedavao sam predsednik parlamenta.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo?
(Branimir Jovanović: Ne.)
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Života Starčević kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.
Izvolite.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Životi Starčeviću.
Sledeći prema prijavama je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Toma Fila.
Izvolite.

Molim vas, bez dobacivanja i direktnog obraćanja jedni drugima.
Nastavite.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Tomi Fili, ovlašćenom predstavniku poslaničku grupe SPS.
Sledeći, poslednji prijavljeni ovlašćeni predstavnik poslaničkih grupa, je predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Komlenskom, ovlašćenom predstavniku Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Da li možda ima još nekog od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa koji žele reč, pošto u sistemu ne vidim nikog?
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč o zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Prvoj reč dajem prof. dr Misali Pramenković.
Vaša poslanička grupa ima šest minuta na raspolaganju.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeći je Vladan Glišić. Izvolite.

Zahvaljujem se samostalnom poslaniku Vladanu Glišiću.
Samo bih vas podsetila da se izborni sistem u Srbiji nije menjao od devedesetih. Ne želim nikoga da branim, ali napadati one koji su u Narodnoj skupštini zato što su učestvovali na izborima i osvojili glasove naroda zbog onih koji su odlučili da bojkotuju izbore ili nisu bili u stanju da preskoče cenzus od 3%, nije u redu.
Da nastavimo.
Pretpostavljam da se narodni poslanik Đorđe Komlenski kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu prijavio za repliku, zbog spominjanja stranke.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladan Glišić.

Zahvaljujem. Vreme za repliku je dva minuta.
Ne želim da ulazim u polemiku zbog spominjanja liste ili poslaničke grupe, daću reč još Đorđu Komlenskom za repliku, ali samo da kažem da sam spominjala bojkot, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine se trudim da ugled ove institucije podignem i nije u redu napadati one poslanike koji sede ovde, legitimno izabrane, da nije legitimna Skupština jer imate razno-razne komentare i da postoji samo jedan predstavnik opozicije svevećinskog naroda, nekoliko predstavnika opozicije. Znači, nije do nas, već do onih koji ili nisu učestvovali na izborima ili nisu mogli da preskoče cenzus od 3%.
Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju izuzetno kvalitetne rasprave bih želela u ime predlagača 15 poslanika članova Odbora za evropske integracije da sumiram. Mislim da je najbolje, pošto sam na samom početku svog izlaganja juče ujutru upravo govorila o tome, što je posle i ušlo kao amandman na ove zaključke, koliko je značajno nastaviti stalnu i nesmetanu komunikaciju sa građanima o vrednostima i o značaju evropskih integracija i EU, mislim da je dobro da razgovaramo još malo i o konkretnim benefitima tog procesa.

Naime, ukupna bilateralna razmena između Evropske unije i Republike Srbije za period 2018-2019. godine, o kojoj delimično razgovaramo, rasla je po stopi od 4,8%, a iznosila je ukupno 26,5 milijardi evra. Tokom poslednjih 10 godina bilateralna razmena je rasla impresivnih 156% i EU zaista ostaje prvi trgovinski partner, pokrivajući 63% ukupne razmene, 68% od ukupnog izvoza i 59% od ukupnog uvoza roba.

Evropska unija je zaista daleko najveći donator, investitor i trgovinski partner Republike Srbije. Evropske unija je za period od 2000. do 2018. godine obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi u oblastima od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede.

Trenutno se implementira oko 600 projekata. Svake godine EU donira oko 200 miliona evra za socijalni i ekonomski razvoj Republike Srbije.

Dvadesetdevetog maja ove godine sporazum vredan 70 miliona evra potpisali su šef delegacije EU, gospodin ambasador Sem Fabrici i ministar za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović. Reč je o bespovratnim sredstvima. To je prvi deo IPA programa za ovu godinu, a pomoć će ići za zapošljavanje, poljoprivredu, obrazovanje, zdravstvo, ruralni razvoj i socijalnu zaštitu najugroženijih.

Dvadesetsedmog maja ove godine Evropska komisija je predstavila izuzetno značajan predlog za osnivanje fonda od 750 milijardi evra za podršku evropskoj privredi koja je pogođena, ugrožena pandemijom korona virusa. Novi instrument za oporavak, nazvan - Naredna generacija Evrope, Evropske unije, ugrađen je u dugoročni budžet za period od 2021. do 2027. godine. Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Varheji Oliver je izjavio da će Srbija biti uključena u plan Evropske komisije od 750 milijardi evra za oporavak EU od pandemije korona virusa.

Krajem aprila ove godine Evropska komisija je najavila više od 3,3 milijarde evra finansijske pomoći EU za građane zapadnog Balkana, koja će se realizovati sa Evropskom investicionom bankom. Ovaj paket je namenjen ispunjenju hitnih zdravstvenih i humanitarnih potreba Kovid-19 pandemije, kao i pomoći društveno-ekonomskom oporavku.

Evropske unija je obezbedila paket mera za podršku Srbiji u borbi protiv korona virusa. Najpre finansijsku pomoć u vrednosti od 93 miliona evra, tako što je Srbiji zapravo omogućena prenamena sredstava, neutrošenih sredstava iz IPA fondova i tekućih projekata. Nadalje, 15 miliona evra za hitnu pomoć Srbiji. Tokom pandemije, obezbeđeno je takođe 200 hiljada evra pomoći u paketima hrane i higijenskih sredstava za preko 15 hiljada najugroženijih sugrađana.

Evropska unija takođe tretira zemlje zapadnog Balkana, što je izuzetno značajno, kao privilegovane partnere, pridružujući ih mehanizmima i instrumentima same unije. To podrazumeva Komitet za zdravstvenu bezbednost, sporazume o zajedničkim nabavkama, mehanizam civilne zaštite unije, Fond solidarnosti itd.

Srbija, kao zemlja kandidat, učestvuje u tzv. programu „Rescue EU“ koji je najnoviji deo mehanizama civilne zaštite Evropske unije koji može da bude aktivan za sve oblike prirodnih katastrofa. Evropska komisija finansira sva sredstva, uključujući skladištenje i transport. Srbija je konkretno od ovog programa imala koristi u prvoj polovini, negde u julu ove godine i sada pred kraj 2020. godine.

Ovde spomenut investicioni okvir za Zapadni Balkan je poseban instrument podrške Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata. Iz tog instrumenta od 2014. godine do danas Srbija je dobila bespovratnu pomoć za realizaciju šest velikih projekata na teritoriji Srbije u sektorima: saobraćaja, energetike i životne sredine, u ukupnoj vrednosti od gotovo 135 miliona evra.

Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja: Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom. Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom.

Do danas je od tih programa prekogranične saradnje bilo sprovedeno ukupno 1.151 projekat ukupne vrednosti od oko 406 miliona evra. Iz programa sa Mađarskom je na primer otvoren prelaz Bački Vinogradi-Ašothalom. Rekonstrukcija prilaznih puteva prelazima Bački Breg, Bajmok i Đala. Poboljšanje infrastrukture za odbranu od poplava na severu Vojvodine itd. Iz programa sa Rumunijom, na primer, u opštini Senta je u sklopu renoviranja crkve su osposobljene jedne od najvećih orgulja u Srbiji.

Mogla bi još dugo da pričam o tome, ali ću imati društvenu svest, kao što nas je juče zamolio predsednik parlamenta.

Pošto smo na kolegijumu danas razgovarali o tome da je za EU značajno da bude štiklirano šta smo sve uradili i da se pred kraj bavimo sami sobom, Narodnom skupštinom, izveštaj Evropske komisije ima poseban deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine, znači ključne tačke koje se odnose na rad ove institucije koja je, podsetila bih sve vas, formirana, odnosno skupštinsko rukovodstvo izabrano 22. oktobra ove godine. Svi naši odbori su formirani, velika većina njih, skoro svi, 26. oktobra, a nova Vlada Republike Srbije je izabrana 28. oktobra ove godine.

Od tada do danas Skupština je jako ozbiljno shvatila preporuke za izveštaj Evropske komisije i uradila sledeće.

Smanjen je broj hitnih postupaka koji je iznosio 44% tokom prethodnog izveštaja, pa 19%. Ovaj novi saziv je za ova intenzivna dva meseca svega tri predloga zakona usvojio po hitnom proceduri. Svi ostali su išli po redovnoj.

Druga kritika iliti preporuka se odnosila na zapaljiv govor u Skupštini. Narodna skupština je nedavno usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Povećana je delotvornost, nezavisnost i transparentnost rada Skupštine koji se najviše tiče skupštinskog nadzora nad izvršnom vlašću. Naime, većina skupštinskih odbora je održala sednice gde su resorni ministri podnosili izveštaje o radu.

Budžet za 2020. godinu je donet na vreme, u skladu sa skupštinskim kalendarom za 2021. godinu. Vreme rasprave za budžet je duplirano prvi put ikada. Sa donošenjem budžeta smo raspravljali i o završnom računu budžeta za 2019. godinu što je izuzetno velika stvar.

Raspravljalo se i o godišnjem izveštajima nezavisnih regulatornih tela, usvojili su se zaključci matičnih odbora, a to su takođe preporuke iz izveštaja.

Što se tiče samih javnih slušanja. Jedno vreme je bilo malo javnih slušanja, to je primećeno. U prethodnom sazivu ih je bilo šest, sada je Odbor za finansije organizovao javno slušanje. To je dobar primer i nadam se da ćemo u narednom periodu imati još više.

Još jednom, preporuka konkretna je bila da se usvoji Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa je radila na tome i Administrativni odbor je predložio, a Narodna skupština usvojila.

Dakle, da zaključim, rasprava o izveštaju Evropske komisije, o napretku Srbije u procesima evropskih integracija u Narodnoj skupštini nije imao za cilj da podstiče možda buku ili bes, već temeljnu analizu različitih politika koje predstavljaju našu budućnost. Srbija je deo evropske istorije i uvek smo u Evropi imali prijatelje kao što ih imamo i danas.

Obzirom na veliki značaj pristupnog procesa, smatramo da je vreme da se u prvi plan stavi njegova politička priroda, te da se osiguraju jače vodstvo i angažman država članica na najvišem političkom nivou.

Stoga, molim narodne poslanike da usvoje zaključke Odbora za Evropske integracije iliti članova tog Odbora. Zahvaljujem na pažnji.