Dala sam 48 sekundi duže i Đurišiću, i zato moram da ćutim sada.

Sve je razumljivo, svi traže uvek po sekundu, ali hvala, istekao je onaj drugi deo. Hvala vam.
Da vidim kojim redom ćemo ići, završićemo, jer ovo više nije po amandmanu, nego uopšteno zakon, a onda ćete vi sačekati, pa ćete po amandmanu, a sada ćete sačekati.
Prvi se javio dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Olgica Batić, imate četiri minuta i pet sekundi od grupe, a ovo vreme kao predlagač ste potrošili za ovaj amandman.  

Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Reč ima dr Blagoje Bradić.

Nemojte dobacivati, molim vas, poslanici, jedni drugima.)

Reagovala sam na dobacivanja, ali svaki šušanj ne čujem, to ne mogu, inače bih imala jako puno posla.
Nastavite, niste baš toliko osetljivi. Izvolite.

Hvala.
Molim sve poslanike da kada izgovaraju svoj stav da su skupe sednice parlamenta, obrate pažnju na to, jer demokratija i cena održavanja jedne sednice je nemerljiva.
Molim vas da razmislite kakvu poruku šaljete stalnim ponavljanjem time da su sednice skupe. To je dosta opasna poruka. To je moja sugestija kao predsedavajućeg svim poslanicima, jer znamo kada i ko je izgovarao te rečenice, tako da vas molim da to ne bude argument za kritikovanje zakona.
Po amandmanu, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Poslaniče, meni se obraćajte, molim vas.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić, replika. Deset puta ste izgovorili njegovo ime. Mogli ste da ne izgovorite, ali ste hteli.

Poslaniče, Martinoviću, mogu da vam izreknem meru ako nastavite da dobacujete i pitate poslanika Blagoja Bradića kada je poslednji put nešto overio. Nemojte, molim vas. Neću vas opomenuti jer je uz osmeh.

Vreme.

Ne možete u replici koristiti.
Drugi put, a i malo još vremena imate od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika.

Daću vam repliku, ali ovo je bila provokacija da bi vi nastavili da jedno drugom replicirate, a da se ne priča o amandmanu. Izvolite.

Hvala. Ovo je bila replika. Zahvaljujem.