Reč ima Radovan Arežina.

Hvala vam.

Sledeći na listi prijavljenih je Dejan Bulatović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Milica Đurđević Stamenkovski.

Ko je sve vikao?
E, dobro. Hajde sad koji ste vikali, nemojte da vičete, razumem i ja kao i vi da je čudno da neko ovde priča stvari i kao postavlja neka pitanja, kao da juče na sednici uopšte nije bio, ali ako žele na taj način da koriste svoje vreme, neka to rade.
Vi samo nastavite i govorite dalje.

Galami i Milivojević, a i za ovi vas isto, tako da ne mogu da uhvatim baš svaku reč, galami, galami…

Kad ste ono vređali narodne poslanike i rekli im čopore, ja ne znam jeste li na njega mislili ili na nekog drugog. …

U svakom slučaju nije pristojno, nije kućno vaspitanje.

To bi bilo sve?
Završili, izvikali, izvređali, sve završili.
A vi, šta hoćete? I vi da govorite.
(Zoran Zečević: Po Poslovniku.)

Jel umete da ukažete na član koji je povređen?

Ne pravo, obavezu imam da vas pitam za član.

Ako ne znate koji je član povređen, onda mi je potpuno jasno koliko ima vajde da razgovaramo dalje. Hajmo sledeći.

Sad kad sam ja vama dao reč po Poslovniku da li ste vi videli da pored vas viče Zečević? Da vam on smeta i da vas on prekida. Da li ste videli to?

Pričate o nekim drugim ljudima, pored vas vaš poslanik viče dok vi govorite. Nije vam niko drugi smetao, Zečević vam je smetao, taj što sedi na dva prsta od vas.

Šta sada hoćete? Da mi kažete šta je bilo juče?