Naravno.

Član 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine govori o potrebnim obaveštenjima kao  obavezi predsedavajućeg Narodne skupštine i u vreme kada vam dajem ta obaveštenja, kao ovo malopre o potrebi pristojnosti za skupštinskom govornicom, to nije na račun vašeg vremena. Ukupno sam potrošila 45 sekundi i to će vam biti dodato.

Minut.

Sada ćemo se dogovoriti. U slučaju da na 9 minita i 45 sekundi do kraja vašeg izlaganja meni saopštite sadržaj stare afričke poslovice i dozvolim vam u nastavku vremena da je kažete.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju govorniku i da poštuju Poslovnik.

Ne mogu slobodno. Narodni poslaniče, to ne zavisi od vas, nego zavisi od predsedavajućeg.

Ostalo vam je četiri minuta i 15 sekundi.

Devet minuta i 45 sekundi pre nego što smo se konsultovali oko vaše poslovice.

Narodni poslaniče, 27 minuta i 30 sekundi poslaničke grupe i dva minuta i 40 sekundi zbog međusobnog dijaloga predsedavajućeg i vas.

Ne, samo ste potrošili vreme za govor...

Formalno, predlagač je narodni poslanik Čedomir Jovanović. Po Poslovniku, nije predviđeno da zamenik predsednika poslaničke grupe preuzima prava predlagača, kao što, po samoj  analogiji, zamenik ministra u Vladi Republike Srbije ne može da se obrati Narodnoj skupštini umesto ministra. Jedino analogiju mogu da primenim.
(Narodni poslanik Srđa Popović se javlja za repliku.)
Pomenuti ste samo po imenu, bez uvredljive konotacije u, moram kazati, maniru narodnog poslanika Vojislava Šešelja da komunicira sa poslanicima, tako da nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, a posle njega narodni poslanik Joca Arsić.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega Srđa Popović.

Reč ima narodni poslanik Srđa Popović.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Narodni poslaniče, podsećam vas na obavezu iznošenja istine za govornicom i da vaš lični stav ne pretvarate u činjenicu, ni u pokušaju.