Hvala vam, predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili smo da su predlozi o kojima ćemo raspravljati u plenumu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ja ću iskoristiti ovo vreme koje imam kao izvestilac Odbora i posebno se na kratko osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz razloga što je i ministarka Kisić-Tepavčević bila na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i zbog toga što smatram da tu postoje informacije koje su važne da ih evo ja ponovim posle ministarke i predsednice Vlade.

Izmene se dakle odnose na žene preduzetnice kako bi ostvarivale ista prava kao i žene koje su u radnom odnosu. Dakle, izmena se odnosi na dužinu porodiljskog odsustva nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta, gde period odsustva nije više od godinu dana, već dve godine.

Takođe je izmena u korišćenju odsustva radi nege deteta, odnosno to je odsustvo posle trećeg meseca od rođenja deteta, gde je omogućeno da zapravo očevi dece žena preduzetnica mogu da koriste porodiljsko odsustvo, baš kao i očevi dece žena koje su u radnom odnosu.

Najvažnija činjenica zapravo koju bih ja želela da sada istaknem jeste da su mere populacione politike koje smo primenjivali u proteklom periodu dale rezultate, jer statistika kaže da Srbija ima porast broja novorođene dece u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu i sada se nalazimo na prvom mestu u regionu po broju novorođene dece.

Takođe, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju saopštilo je, a to je važno za naše građane da čuju da od 1. jula roditeljski dodatak za rođenje prvog deteta iznosi 366.122 dinara, roditeljski dodatak za drugo dete sada iznosi 324.772 dinara, za treće dete milion 948 hiljada 632 dinara, za četvrto dete dva miliona 922 hiljade 948 dinara. Naravno, isplate se vrše u više mesečnih rata određeni broj meseci.

Što se tiče jednokratne pomoći, ona za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu 1. jula i kasnije sada iznosi 122.040 dinara, a paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.766 dinara.

Zašto sam ovo pomenula? Zbog toga što sam i sama mnogo puta pitana i od žena i uopšte od građana i od mojih sugrađanki iz Niša kako se sada kreću ove jednokratne pomoći i davanja.

Želim da vas sve podsetim da se iznosi roditeljskog dodatka i paušala za opremu za dete, dakle cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i iznos tog dodatka usklađuju dva puta godišnje 1. januara i 1. jula na osnovu naravno podataka organa nadležnog za poslove statistike i sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u Srbiji u prethodnih šest meseci.

Ovo samo znači da ćemo mi nastaviti dalje sa merama populacione politike. Naravno, ja se nadam i znam da se svi ostali nadamo da će te mere i nadalje dati dobre rezultate.

U svakom slučaju, smatram da su izmene koje su predložene u zakonskom tekstu o kome sam govorila dobre, kao i drugi predlozi zakona i odluka koji su na dnevnom redu na ovoj sednici i zbog toga ću na kraju samo iskoristi priliku da koleginice i kolege pozovem da u Danu za glasanje ponovo damo podršku Vladi Republike Srbije za zakonska rešenja koja su pred nama. Hvala.

Hvala vam, predsedniče.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali smo o predlozima o kojima ćemo raspravljati i u plenumu. Ono što mogu da kažem, a što je zajedničko za sve predloge jeste da su zaista dobra rešenja mnogih pitanja i problema koja su predložena, a tiču se različitih oblasti.

Da bih ispoštovala vreme koje mi stoji na raspolaganju, ja ću se najpre skoncentrisati na predlog koji se odnosi na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ova tema je važna za grad iz kog ja dolazim i za opštinu Crveni krst, koja je jedna od gradskih opština u Nišu i na čijoj teritoriji postoje 23 sela u kojima se ljudi bave poljoprivredom. Zaista, ja sam se često susretala sa mnogim pitanjima koja su se odnosila na subvencije prilikom obilazaka gazdinstava i smatram da o tome zaista dosta treba i govoriti.

Vlada Srbije je donela Uredbu o raspodeli budžetskih sredstava za podsticaje za 2023. godinu u ukupnom iznosu od oko 60 milijardi dinara. U okviru uredbe opredeljena su finansijska sredstva za direktna plaćanja, za mere ruralnog razvoja, za posebne podsticaje, za kreditnu podršku i svakako za IPARD podsticaje. Planirano je da se u 2023. godini definišu i novi kriterijumi za svaki podsticaj u okviru nacionalnih mera koje se sprovode, kako bi sredstva dobili poljoprivredni proizvođači kojima su ona najpotrebnija, a takođe i da bi se na pravi način pomoglo određenim specifičnim kategorijama proizvođača kao što su žene ili mladi.

Kad smo kod mladih, želim da se zahvalim ministrima i predstavnicima Vlade Srbije, želim da vas sve upoznam sa projektom na koji će grad Niš biti ponosan, a tiče se ulaganja u budući Omladinski centar, koji će se nalaziti na mestu današnjeg Učiteljskog doma. Naime, Vlada, odnosno Ministarstvo omladine i sporta podržaće projekat sa 95 miliona dinara, kako bi se rekonstruisala zgrada na više spratova u kojoj će mladi ljudi jugoistočne Srbije dobiti prostor za rad, za okupljanja, za razonodu, sale za sastanke, kongresna dvorana, pres-centar, veliki čak balkon za odmor, čak i prostor za rekreaciju i bavljenje sportom, ali i kancelarije koje su namenjena za udruženja koja se bave pitanjima mladih. Sve će to uticati na razvoj omladinskog aktivizma, koji je u Nišu svakako prisutan, ali u svakom slučaju umnogome će biti olakšano učešće mladih u kreiranju omladinske politike.

Drago mi je da je danas ovde i ministarka Irena Vujović. Želim da kažem i da smo nedavno zajedno u Nišu obišli radove na izgradnji kolektorske mreže i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, što je najveći takav projekat u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, koji je vredan oko 85 miliona evra, što znači da Vlada Republike Srbije izuzetno ulaže u jug, odnosno u jugoistok Srbije i Nišlije su sasvim sigurno, verujem, zbog toga zadovoljne.

Na kraju, želim da vas pozovem da podržimo predloge koji su na dnevnom redu, jer samo iz ovih primera koje sam navela možemo da vidimo da borba za bolja rešenja ne prestaje, borba se nastavlja. Uloga narodnih poslanika u svakom slučaju je velika u donošenju zakona i zakonskih rešenja koja će nam omogućiti još bolji napredak i razvoj. Hvala.

Hvala vam predsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije danas je značajan dan u kome ćemo raspravljati i ovih dana i izabrati Zaštitnika građana. Dakle, danas na dnevnom redu imamo donošenje odluke o izboru Zaštitnika građana, na predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pa ću i kao predsednik Odbora i kao izvestilac i kao predlagač u najkraćim crtama podsetiti na sam tok ovog postupka.

Na osnovu Zakona o zaštitniku građana, predsednik Narodne skupštine, gospodin Orlić raspisao je javni poziv za prijavljivanje kandidata koji su zainteresovani i koji naravno, ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom, da bi bili Zaštitnik građana i ta odluka je objavljena takođe, u skladu sa zakonom na veb prezentaciji Narodne skupštine i u dnevnom listu Politika.

Na javni poziv prijavilo se ukupno pet kandidata, petoro kandidata koji su dostavili svoju dokumentaciju sa svojim biografijama. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zamenici članova bili su obavešteni o tome kada su mogli da vide tu dokumentaciju i kada je ta kandidatura stavljena na uvid, kako bi se upoznali sa kandidaturama, kako bi se upoznali sa kandidatima i kako bi se pripremili za sednice Odbora koje su posle usledile.

Dakle, dovoljno je vremena bilo za narodne poslanike da se pripreme, a sednica Odbora je čini mi se 24. marta bila najavljena da će biti održana 13. aprila. Dakle, 13. aprila smo razgovarali sa kandidatima. Svi, apsolutno, narodni poslanici koji su želeli mogli su da dođu na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da postave pitanja kandidatima i da na kraju krajeva sa kandidatima i komentarišu o tome kako i šta bi trebalo da radi Zaštitnik građana. Dakle, rok za prijavljivanje kandidata bio je 30 dana od objavljivanja javnog poziva, poslednji dan za prijavljivanje je bio 13. mart. Da vas podsetim, za Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava određene uslove. Svi kandidati koji su se prijavili su ispunjavali ove uslove, dakle imali su stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama sa najmanje 240 bodova ili visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje deset godina iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, poseduju visoke moralne i stručne kvalitete i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana, što smo mogli da budem iskrena da čujemo i od kandidata koji su pristupili sednici. Troje kandidata je dobilo podršku poslaničkih grupa i sa troje kandidata smo i razgovarali na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Želim da se osvrnem i na neke izjave koje sam čula, odnosno na nešto što sam čula u izjavama pojedinih opozicionih poslanika, kako link sa snimkom sednice koja je održana 24. marta nije mogao da se otvori, kako narodni poslanici nisu bili obavešteni o tome kakvu listu kandidata je utvrdio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Želim da kažem da to nije tačno, da je javnost apsolutno bila upoznata, da ne samo da smo odmah na veb prezentaciji Narodne skupštine postavili listu kandidata, već sam i ja lično u određenim medijima videla da je saopšteno, odnosno izveštaj sa sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u kome je mogla da se vidi lista kandidata, a i sama sam više puta proveravala i taj link sa sednice. Apsolutno može da se pusti. Dakle, 24. marta smo mi na sednici Odbora se već dogovorili da ćemo 12. aprila imati sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj ćemo razgovarati sa kandidatima koji su dobili podršku poslaničkih grupa. Tako da ponavljam, narodni poslanici su mogli vrlo dobro, kao što i jesu na kraju krajeva da se pripreme za razgovor sa kandidatima.

Još jednu stvar želim da kažem. Radilo se o sednici Odbora, nije se radilo o javnom slušanju, jer sam videla da postoje neke nedoumice koje su vezane za to. Dakle, postoji razlika između sednice Odbora, na koju mogu da dođu svi narodni poslanici, i javnog slušanja, na koji je pozvana široka zainteresovana javnost ili stručnjaci koji su se prethodno javili Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Svi narodni poslanici koji su prisustvovali sednici Odbora, bez obzira na to da li su članovi ili zamenici članova ili su narodni poslanici koji nisu članovi, mogli su da razgovaraju sa kandidatima, svakome je bilo omogućeno da postavi i po više pitanja i da da svoj komentar.

Od kandidata, shodno Zakonu o Zaštitniku građana, na sednici Odbora pozvani su oni čiju su kandidaturu podržale poslaničke grupe i to su bili Miloš Janković, Zoran Pašalić i Nataša Tanjević.

Na kraju, kandidat Zoran Pašalić je dobio najveću podršku poslaničkih grupa, samim tim i članova Odbora i doneli smo odluku da kao predlog za izbor na funkciju Zaštitnika građana Narodnoj skupštini uputimo kandidata Zorana Pašalića. Verujem da ćemo danas diskutovati o tome i u plenumu i verujem da ćemo odlučiti da podržimo kandidata koji je dobio najveću podršku poslaničkih grupa i koji je kao takav predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom menja se odredba člana 42. stav 3. Predloga zakona, isključivo u cilju preciziranja postupanja Saveta, dakle amandman se tiče objavljivanja rezultata prilikom izbora kandidata za člana Saveta iz reda javnih tužilaca.

Još nešto želim da kažem. Tu je gospodin Vinš, kratko želim da se nadovežem na neke prethodne diskusije, a koje su se ticale raznih predmeta pred tužilaštvima i sudovima koji izazivaju pažnju javnosti, pa pažnja javnosti je vrlo važna i vrlo škakljiva. Može da bude u tim postupcima.

Vi se sećate, gospodine Vinš da sam ja u prošlom mandatu prisustvovala sastancima kojima je prisustvovala i Zagorka Dolovac, koju toliko danas svi prozivaju kako je nevidljiva i na njima je bilo reči o tome da ne bi trebalo da se dešava da narodni poslanici komentarišu sudske ili tužilačke postupke. Neretko su poslanici SNS bivali razapinjani u medijima, izvrgavani kritici, ali i pretnjama, jer su u Narodnoj skupštini iznosili svoja mišljenja i svoja razmišljanja o tome kako bi moglo na javnost da utiče obrazloženje jedne presude u kojoj se npr. kaže - da je u Romskoj zajednici silovanje normalno ili očekivano.

Shodno tome želim da vam ukažem na mnogo diskusija opozicionih poslanika ili na mnogo pomenutih postupaka koji su pri tom ili izmišljeni ili su namerno pokrenuti i tuču se ili toga kako tužilaštvo ne radi svoj posao ili toga kako se kriminalizuje porodica Aleksandra Vučića ili bilo kog funkcionera SNS ili rukovodioca državnog organa.

Smatram da moramo da vodimo računa o tim stvarima, jer posledice po društvo naše mogu biti jako velike, ukoliko dozvolimo dalje iznošenje neistina u tom smislu. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Pošto sam prozvana ponovo kao predsednik Odbora, a to se činilo juče izuzetno neuspešno tokom celog dana, vezano za interpelaciju ili za bilo šta drugo što je u nadležnosti Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Evo reći ću svima. Reći ću narodnim poslanicima i građanima Srbije šta to zavređuje kako vi kažete i kakvo je naše ponašanje ovde. ponašanje sa ove strane sale na kojoj se ja nalazim i izuzetno sam ponosna na to, je da uporno pokušavamo da građanima Srbije ukažemo na sve laži koje se iznose sa one strane sale koja je preko puta mene. Ne samo danas, već i juče.

Što se tiče interpelacije i svih drugih pitanja koja ste imali, niti je danas dan za postavljanje poslaničkih pitanja i dobijanja obaveštenja, niti sam ja ta koja je dužna da vam odgovara na ta pitanja, ali mogu da vam kažem, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravlja se o utvrđenom dnevnom redu za koji glasaju ili ne glasaju i članovi pozicije i članovi opozicije.

Prema tome, to kako će raditi Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne zavisi od mene, zavisi od primenjivanja Poslovnika narodne skupštine koji ćemo poštovati. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Podnela sam amandman na član 49. stav 4. kojim se ovaj stav, koji sam ja dodala, zamenjuje postojeći zato što sam smatrala da nije primereno da nadležni odbor Narodne skupštine dva puta odlučuje o utvrđivanju predloga kandidata za člana Saveta.

Takođe, slušamo ovde o uticaju izvršne ili zakonodavne vlasti na pravosuđe, o kontroli pravosuđa, ponovo bih zaključila da je kontrola pravosuđa ipak bila najbolja 2009. godine. Upravo kao rezultat sprege između politike, odbora Narodne skupštine, predstavnika pravosuđa i u vidu Snežane Malović ili Nate Mesarović, sudova, tužilaštva itd. Nažalost, za našu državu, kao posledica, javili su se otkazi, porodice nosilaca pravosudnih funkcija koji su ostali na ulici, a šteta po budžet je bila oko 4,5 miliona evra.

Sa druge strane želim da kažem i kakva je situacija danas. Danas se garantuje, pre svega, sigurnost nosiocima pravosudnih funkcija. Najpre, možemo da govorimo o ukidanju probnog perioda, tzv. probnog perioda od tri godine za sudije, čime se stavlja tačka na svaki uticaj na pravosuđe sa strane, ali pomenula bih da iz ovih predloga možemo da vidimo da npr. svi članovi Državnog veća tužilaca mogu biti ponovo birani ili npr. da sudije i tužioci nastavljaju da obavljaju svoje funkcije ili npr. predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Republički javni tužilac nastavljaju da vrše funkciju kao predsednik Vrhovnog suda i vrhovni tužilac. Dakle, zaključiću, da naša reforma koju sprovodimo, koju sprovodi ova Vlada Srbije, nikoga ne izbacuje na ulicu, već naprotiv stvara bolje uslove za rad nosilaca pravosudnih funkcija. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine.

U amandmanu koji sam podnela radi se o pravu žalbe Ustavnom sudu protiv odluke o izboru sudija na sudijsku funkciju, o čemu je, naravno bilo reči i u toku postupka promene Ustava. Želim da kažem da mi je zaista drago da vidim da CEPRIS-ov ima narodne poslanike u ovom sazivu i pretpostavljam da će biti zadovoljni sada stepenom transparentnosti rada institucija u koje su i sami uključeni. Računam, već imaju sudije i tužioce koji su članovi Upravnog odbora nevladine organizacije, a sada imaju narodne poslanike. Verujem da ti ljudi i dalje nisu u sukobu interesa i da će to u mnogome popraviti njihovu stručnost.

U svakom slučaju ovim amandmanom principi javnosti i transparentnosti su dodatno ispoštovani, pa se zahvaljujem što je prihvaćen. Hvala.

Hvala vam gospođo Božić što ste mi dali reč.

Želim samo kratko dok smo na terenu predloga Zakona o sudijama da ukažem ministarki i uopšte Vladi Srbije na važnost pravosudne infrastrukture u svakom slučaju postoji određeni Izveštaj koji se odnosi na kapitalna ulaganja za 2022. godinu i koji moram reći da je impozantan, jer možemo da govorimo o cifri od 202 miliona 520.000 dinara.

Dakle, samo u Nišu je projekat vredan više od 660 miliona dinara. Radi se o radovima na rekonstrukciji bivše kasarne „Filip Kljajić“ za potrebe pravosudnih organa u Nišu. Osim toga, kada govorimo o pravosudnoj infrastrukturi treba pomenuti i Osnovni sud u Ubu, Viši sud u Valjevu, izgradnju pravosudnih organa u Novom Sadu, izgradnju potpuno novog objekta koji bi sa postojećim objektom Specijalnog suda u Beogradu, činio jedan pravosudni kompleks, kompletnu rekonstrukciju zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu, izgradnju, odnosno rekonstrukciju i adaptaciju Privrednog suda u Somboru i tako dalje.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da amandmanima svakako možemo da radimo na tome da popravimo predloge zakona, ali smatram da treba da ukažemo i na rezultate, kao i na potrebe naših lokalnih zajednica. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Jako kratko. Ovaj član se odnosi na izbor predsednika suda. Smatram da je formulacija koju sam predložila adekvatnija u odnosu na onu formulaciju koja je bila data u Predlogu zakona.

Svakako, najvažnija novina u Predlogu zakona, koja je posledica rešenja iz amandmana na Ustav Republike Srbije, jeste da predsednike sudova bira Visoki savet sudstva, a ne više Narodna skupština.

Radne grupe formirane i prošle godine u Skupštini i ove godine u Ministarstvu pravde upravo su ispoštovale kritike i preporuke evropskih institucija, zahteve struke, civilnog sektora, tako da smatram da treba pružiti podršku Predlogu zakona o sudijama.

Zahvaljujem se što je ovaj amandman prihvaćen. Hvala.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Jako ću kratko. Ako uzmemo u obzir da je svrha disciplinske odgovornosti da se sudija upozori ili sankcioniše zbog neprimerenog ponašanja ili propusta u radu koji ugrožava autoritet i nepristrasnost suda. Ako uzmemo u obzir da su članom 97. predviđeni taksativno disciplinski prekršaji kao nesavesno vršenje sudijske funkcije ili ponašanje sudije koje je nedostojno sudijske funkcije. Do tačke 21) sam samo izvršila dopunu. Tačka 22) glasi: "ne dostavljanje ili neblagovremeno dostavljanje prigovora protiv odstupanja od redosleda prijema predmeta ili oduzimanja predmeta". U tom smislu je samo dopunjena odredba člana 97. Hvala.

Hvala vam, uvažena gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se po amandmanu zato što želim da reagujem na jednu stvar koja se spočitava ovde vladajućoj koaliciji, naročito SNS, odnosno narodnim poslanicima SNS.

Stalno se priča o tome kako ćemo mi na osnovu pripadnosti nekoga određenoj političkoj partiji, odnosno SNS, birati kandidate odnosno istaknute pravnike.

Moram da kažem da to nije tačno, s obzirom na to da sam učestvovala i u prošlom mandatu kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u sprovođenju promena i ovih pravosudnih reformi, slobodno mogu tako da nazovem. Nije tačno i nije lepo da se sa ovog mesta iz Narodne skupštine obmanjuju građani Srbije.

Tačno je koliko članova ima Odbor za pravosuđe, ali je takođe i tačno da će svaki član Odbora za pravosuđe ili zamenik člana moći da predloži kandidata za istaknutog pravnika.

Dakle, ako sa jedne strane možemo da kažemo da će kandidate moći da predlažu narodni poslanici SNS ili naše koalicije, možemo da kažemo da će moći da ih predloži i opozicija. Pa šta to znači – da ću ja sada ovde da kažem da će opozicija predložiti zaboga kandidata koji će doći na plenum Narodne skupštine o kome će se odlučivati.

Dakle, ako smo želeli sa jedne strane da politika izađe iz izbora nosilaca pravosudnih funkcija, dajte da onda do kraja ostanemo stručni i da na taj način i raspravljamo. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Javila sam se za repliku, s obzirom da je pomenut Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Želim da kažem da me je pre svega sramota. Znate kada vas je sramota u tuđe ime, zato što narodni poslanik koji je član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne zna ni kako se zove taj odbor, pa kaže da se zove Odbor za ustavnost i pravosuđe. Evo, mene će biti sramota danas, umesto da bude sramota nekog drugog.

Sa druge strane, nije mi jasno kako neko do te mere ne može da razume o čemu mi govorimo na Odboru. Ako nešto nije stiglo na dnevni red odbora, odbor na toj sednici o tome ne može da raspravlja, jel tako? Pa tako nije stiglo ni autentično tumačenje. Što se tiče interpelacije, prosto ne mogu da verujem da mi od jutros, i da ja sam se i prošli put na zasedanju javila da objašnjavam stvari koje se dešavaju u Skupštini, u praksi, u nekom postupanju koje je sasvim normalno, kao što je, recimo, komunikacija između predsednika Skupštine i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Razvlači se ovde Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine, kako nije dostavio interpelaciju Odboru za ustavna pitanja, i pored toga što je čovek rekao više puta da je dostavio. Evo, sad vam ja kažem – predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić dostavio je interpelaciju Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U Poslovniku ne postoji rok u kome će Odbor staviti interpelaciju na dnevni red. Rok je 30 dana za Vladu.

Nemojte da vičete. Ja znam da ste vi nervozni, zato što ne znate, neznanje je mnogo strašna stvar kada dođete u parlament i hoćete da predstavljate građane Srbije, na način na koji vama odgovara, a ne na način koji će to odgovarati građanima Srbije koji su za vas glasali, jer vas to ne interesuje.

I na kraju, izvinite, još jedna rečenica samo, na kraju da vam kažem, da, ja jesam vojnik partije Srpske napredne stranke, i na to sam ponosna. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Naravno znate da se ne bih javila da nije iznet niz optužbi, ne samo na moj rad, već na rad Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, aplaudirajte vi članovima Poslovnika, aplaudirajte zbog članova Poslovnika onima koji sede sa vaše desne strane.

Nije SNS pravila taj Poslovnik, nije SNS niti njeni poslanici učestvovali u tome na koji način će se doneti Poslovnik. To što brišemo suze sad, evo sada oni, ja ne znam da li predsedavajuća vidite da oni sada meni ovako pokazuju, kao brišu suze, evo ja ću suzu da pustim što vam članovi Poslovnika nisu odgovarajući i zato što će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo se ponašati po tom Poslovniku, jer to je važeći Poslovnik.

Koliko se sećam predsedavajuća, ovde se paradiralo pre nekoliko dana kada je Aleksandar Vučić bio na sednici, jel tako, paradiralo se sa Poslovnicima visoko podignutim, da se poštuju članovi Poslovnika, a kad se to radi na sednicama Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, to nije dobro. A znate zašto nije dobro? Zato što se ne razume. Zato što se na te sednice kasni. Zato što poslanici opozicije ne dolaze da bilo šta pitaju, pogledajte imate Jutjub kanal - Parlament Srbija se zove, pa pogledajte sve sednice Odbora za ustavna pitanja, izvolite, dođite, pitajte šta hoćete, ali pre svega vas molim, nemojte se brukati narodni poslanici ste, pročitajte Poslovnik.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kao što ste mogli da vidite, ja sam podnosila neke amandmane, podnela sam amandman na član 4. Smatram da je dobro podnositi amandmane sa jedne strane zato što u svakom slučaju u komunikaciji sa resornim ministrom možemo ovde u plenumu da doprinesemo tome da zakoni budu bolji.

Sa druge strane smatram da nije dobro podnositi amandmane, recimo njih 500, koji glase - briše se i da poslanici ustaju i sa svog mesta na potpuno isti način obrazlažu svaki amandman bez obzira na to na koji predlog zakona su ga podneli. To ne unosi samo zabunu među građanima Srbije, to unosi zabunu i ovde kod nas, narodnih poslanika koji pratimo celoga dana rad Narodne skupštine, rad drugih narodnih poslanika kako bismo mogli da se uključimo u diskusiju.

Osvrnuću se, odnosno nadovezaću se na svog kolegu, Uglješu Mrdića, koji je ponovo govorio o tome kako se narodnim poslanicima, odnosno našoj poslaničkoj grupi SNS i našoj koaliciji spočitava kako zapravo umesto da reformišemo pravosuđe i da ispunimo neke uslove koji su se ranije zamerali, nama se spočitava zapravo da uvodimo politiku u pravosuđe. Dakle, sa jedne strane, imali smo zahteve i struke, i pojedinih, mogu da kažem i političkih partija, i pojedinih udruženja civilnog društva, da politika ima ozbiljan upliv u pravosuđe, samim tim što su narodni poslanici koji sa jedne strane jesu predstavnici građana, ali sa druge strane jesu predstavnici određenih političkih partija, ovde u plenumu odlučuju o tome ko će biti nosilac pravosudne funkcije, dakle, učestvuju u izboru sudija i tužilaca.

To smo se trudili da, kako da kažem, u skladu sa i pravilima Venecijanske komisije i u skladu sa njihovim preporukama prenebregnemo i da maksimalno isključim uticaj politike na pravosuđe. Prema tome, to što pojedini poslanici danas ustaju iz obrazloženja jednog amandmana u obrazloženje narednog amandmana i konstantno ponavljaju kako će SNS zapravo birati istaknute pravnike, odgovorno tvrdim da nije tačno. Odbor za pravosuđe se sastoji i iz poslanika opozicije koji će moći da predlažu kandidate za istaknute pravnike. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalog, danas su pred nama i tzv. pravosudni zakoni i iako se nalazimo na samom početku rasprave o tim predlozima zakona, možemo reći da se nalazimo na kraju jednog jako važnog postupka koji je sprovela država, Vlada Srbije i Ministarstvo pravde, koje je u tesnoj i odličnoj saradnji sa Narodnom skupštinom sprovelo ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Kako bi to trebalo da bude, ali i kako nalažu zakoni, naravno, narod je dao poslednju reč i građani su potvrdili ustavne promene u oblasti pravosuđa na republičkom referendumu, koji je održan 16. januara 2022. godine.

Dakle, u narednim danima govorićemo o predlozima zakona koje je Ministarstvo pravde izradilo u ostavljenom roku i koji će za nas značiti viši stepen vladavine prava, nezavisnost i samostalnost nosilaca različitih pravosudnih funkcija, bolje pravosuđe u smislu stavljanja akcenta na struku i sa kojom se građani svakodnevno susreću, ali i ono što se u proteklom periodu zameralo ili se o tome govorili ili se to zahtevalo, a to je izlazak Narodne skupštine iz izbora sudija i tužilaca, dakle, Narodne skupštine kao jedne političke institucije.

Takođe, važno je istaći da je Srbija dobila pohvale od određenih evropskih institucija zbog toga što smo bili istrajni na svom evropskom putu i zbog toga što smo bili istrajni u tome da pokažemo da i u oblasti pravosuđa zapravo možemo da pratimo visoko postavljene kriterijume najrazvijenijih zemalja.

Iza nas je postupak kojim možemo samo da se pohvalimo, postupak koji je bio transparentan i inkluzivan kao retko koji postupak koji je ranije vođen zaista, u koju su bili uključeni svi činioci koji su bili zainteresovani, a u svakom slučaju struka, odnosno predstavnici struke koji su imali zadatak najpre da izrade Akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, a onda i ove predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Uloga Narodne skupštine bila je ogromna. Dakle, narodni poslanici nisu samo učestvovali u raspravi ili glasali samo o tim predlozima, već su mogli da učestvuju i na svim javnim slušanjima koja su bila organizovana širom čitave Srbije.

Jedan od prioriteta rada Vlade je svakako vođenje računa da stepen vladavine prava bude izuzetno visok u našoj zemlji, od čega će, naravno, zavisiti i stepen poverenja građana u pravosudne institucije, a to poverenje su građani izgubili negde 2009. godine, posle katastrofalne reforme koja je politički nepodobne sudije i tužioce i njihove porodice ostavila na ulici.

Od izuzetnog značaja je za naš pravosudni sistem za očuvanje struke, ali i iza budžet Republike Srbije da se takve reforme više ne ponavljaju.

S druge strane, želim da vas podsetim da je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike bio prvi koji je na nedvosmislen i snažan način dao podršku državnim organima u borbi protiv kriminala i korupcije. U tom smislu smatram da zaista širok diapazon zakonskih rešenja koja su pred nama nam ostavlja mogućnost da i u načelu i u pojedinostima učinimo napore da ove predloge poboljšamo i da ih stavimo u okvire onako kako bismo mogli da dobijemo pozitivne efekte primene ovih zakona sutradan.

Usvajanjem predloga koji su pred nama stvorićemo i još bolji ambijent za dalja ulaganja u pravosudnu infrastrukturu, jer ako smo vreme, znanje i sva sredstva uložili u ove predloge, to samo znači da ćemo i na dalje ulagati sve što nam stoji na raspolaganju kako bismo popravili uslove za rad pravosudnih organa, ali i približili njihove nadležnosti građanima Republike Srbije.

Država se bori za razvoj svih oblasti, pa se tako bori i za razvoj pravosuđa ne samo da bismo ispunili obaveze koje su pred nama zato što želimo punopravno članstvo u EU, već i da bismo popravili stepen, ali popravili i svest o značaju vladavine prava, ali isto tako i da bismo postavili bolje temelje za razvoj Srbije.

Na kraju, tu su i drugi sporazumi i drugi predlozi koji su danas pred nama o kojima možemo da govorimo u oblasti nauke ili u oblasti bezbednosti unutrašnjih poslova ili vojne saradnje, koji će takođe doprineti u određenoj, odnosno u velikoj meri razvoju naše zemlje.

Želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da damo podršku predlozima koji su danas na dnevnom redu, jer ćemo na taj način popraviti ne samo razvoj, odnosno dobar razvoj našeg pravosudnog sistema koji je jedan od temelja stabilnosti naše države, već na taj način možemo da radimo i na razvoju nauke i drugih oblasti.

Hvala.