Ja sam vaš amandman, zapravo tako i razumeo, kao neku vrstu načina da skrenemo malo pažnju javnosti, na čemu ne radimo dovoljno. Vi ste sa pravom istakli i to jeste tako, o materiji o kojoj govorite regulisana je sa dva druga zakona.

Takođe, i sam pas vodič je precizno i određeno, kaže se da je obeležen. Zna se kako se obeležava pas vodič, tako da je to više nego jasno, a vi ste potpuno upravu da i lokalne samouprave moraju i to smo rekli i juče da ćemo morati vrlo brzo, dakle rok je šest meseci, ali mi ćemo pre toga, naravno upozoriti lokalne samouprave šta je njihova obaveza, šta je njihova dužnost.

Ali, ovo je način da skrenemo pažnju i na problem pasa lutalica i da skrenemo pažnju na odnos prema životinjama, kao takvim. U tom smislu, potpuno razumem vaš amandman. Mislim da smo obrazložili kako smo obrazložili, da to stoji i da se tu ne može ništa bitno promeniti, ali razumem vašu potrebu da skrenete pažnju javnosti i to je potpuno razumljivo. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama i vašoj pažnji su dva zakona koja su za Ministarstvo, na čijem čelu se nalazim, veoma važna.
Zakon kojim regulišemo upotrebu psa vodiča, Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča je zakon koji se po prvi put donosi u našoj zemlji. Dakle, ovo jeste inovacija u našem zakonodavstvu i donet je uz veliku pomoć i neprekidan rad sa Udruženjem, Savezom slepih i slabovidih, sa odgovarajućim stručnjacima i naravno predstavnicima svih resornih ministarstava.
Zakon je prošao javnu raspravu i zakon za svoju suštinu ima pomoć osobama sa invaliditetom. Dvanaest hiljada naših sugrađana ima velike probleme sa vidom. Devet hiljada njih je potpuno slepo, a oko 3.000 je i slabovido. Regulisanje upotrebe psa vodiča, regulisanje njegove nabavke, njegove obuke odgovarajuće, obuke i usvajanje odgovarajućih veština i za samu osobu sa invaliditetom, do sada nije bilo regulisano na odgovarajući način. Ovim putem, mi regulišemo jednu veoma važnu materiju, idemo u skladu sa našim obavezama koje smo preuzeli odgovarajućim strategijama, ali isto tako i poštovanjem Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.
Na ovaj način naše zakonodavstvo se samo unapređuje, a svakako pomaže ljudima koji su suočeni sa ovako teškim hendikepom. Naravno, ovaj zakon se ne odnosi samo na naše državljane. On se odnosi i na svakog stranca koji bi eventualno mogao da dođe sa psom vodiča.
Svakako da je ovo važan zakon. Svakako da govori o potrebi ove zemlje da se ovakva pitanja regulišu na najbolji način i govori o posvećenosti naše Vlade da se položaj osoba sa invaliditetom neprekidno unapređuje i da se o njemu posebno vodi računa.
Drugi zakon koji je pred vama, potvrda Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o socijalnom osiguranju, jeste takođe veoma važan. Poslednji put sa Republikom Francuskom, ovakav sporazum smo imali, odnosno ovakav zakon, davne 1950. godine, dakle još iz vremena SFRJ. Ovo je način da se odgovarajuće nove pravne tekovine uvedu u naše međusobne odnose. Ovo je način da se na odgovarajući način reguliše istovetan, izjednači položaj državljana Republike Francuske i Republike Srbije, da se odgovarajuća primanja, odgovarajuća prava koja se ostvaruju na teritoriji Republike Srbije, Republike Francuske, na odgovarajući način i regulišu, da ni jedno pravo ne može biti izgubljeno, ni kada su u pitanju penzije, ni kada je u pitanju odgovarajuća socijalna zaštita, povrede i sve ono što se može desiti bilo kome od naših državljana, bilo da se nalaze na teritoriji naše zemlje ili na teritoriji Francuske.
Ovo je običajni međunarodni sporazum ali govori o tome da Vlada Republike Srbije i te kako vodi računa o svojim međunarodnim obavezama i naravno o svojim i stranim državljanima koji mogu da ostvare bilo koji od prava na našoj ili na teritoriji zemlje sa kojom se potpisuje sporazum. Nadam se da ćemo raditi dobro, uspešno. Siguran sam da svi razumemo važnost ovih zakona i da razumemo da su oni daleko od dnevne politike. Hvala vam.

Svako ministarstvo veoma vodi računa, ne samo Ministarstvo, celo društvo veoma vodi računa o položaju osoba sa invaliditetom. Shodno tome mi ćemo veoma brzo izaći pred ovaj visoki dom sa Zakonom o upotrebi znakovnog jezika koji je takođe veoma važan.
Već se radi na donošenju zakona o udruženjima osoba sa invaliditetom koji posebno reguliše tu materiju, koji je veoma važan upravo i samim udruženjima, ali i osobama sa invaliditetom.
Ministarstvo takođe od prošle godine sprovodi jednu veoma široku akciju formiranja registra osoba sa invaliditetom, naravno kroz saradnju sa odgovarajućim udruženjima. Vi ste potpuno u pravu što skrećete pažnju na težak položaj osoba sa invaliditetom, posebno kada je u pitanju zapošljavanje. Ali, da se o tome vodi računa, vodi se računa.
Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja trenutno se nalazi oko 21.000 osoba sa invaliditetom. Od toga oko 7.000 su žene. Prošle godine po našim evidencijama sa statistike Nacionalne službe za zapošljavanje, zaposleno je 4.123 osobe sa invaliditetom, što je morate priznati dobar rezultat, posebno što pre donošenja zakona i striktnog sprovođenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom taj prosek je iznosio 200 do 250 osoba sa invaliditetom godišnje, a sada za godinu dana 4.123 osobe, i te kako se vodi računa.
Ove godine smo iz budžetskog fonda Nacionalne službe za zapošljavanje odvojili 500 miliona dinara za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Hvala.

Zahvaljujem se na razumevanju ovog zakona. Želim da odgovorim na neke od stavova koje ste izneli.
Zakonom je predviđeno da imamo rok od šest meseci nakon donošenja zakona da prilagodimo i ostale zakone, ali i da prilagodimo i praksu, što je možda važnije. Svakako da ćemo se obratiti svim lokalnim samoupravama i nadležnom ministarstvu da vodi računa o tome da lokalne samouprave ispoštuju svoju obavezu, donesu odgovarajuće pravilnike, promene odgovarajuće mere. Konkretno mera koju ste rekli u Beogradu, ona se odnosi na kućne ljubimce, a tražimo da se proširi i na psa vodiča. Pas vodič nije kućni ljubimac, njegova uloga je više nego jasna.
Što se tiče učeničkih domova, ustanova učeničkog standarda, sve obrazovne institucije su dužne da obezbede mogućnost da osoba sa psom vodičem najnormalnije koristi odgovarajuću instituciju i to važi za apsolutno sve javne i privatne objekte u ovoj zemlji.
To znači da ako bismo jednog dana imali tu čast da imamo kolegu poslanika koji ima psa vodiča, pas vodič bi bio ovde. On bi danas mogao da bude u ovoj sali i mogao bi da pomaže svom vlasniku. Dakle, ako može u Skupštini, može i u bilo kojoj drugoj instituciji, naravno, i u mega-marketu. Jedini izuzetak jesu odgovarajuće institucije zdravstva. Tu moramo doneti poseban pravilnik u saradnji sa ministrom zdravlja, budući da oni ipak iz više nego jasnih razloga odlučuju gde je moguće da se životinja pojavi a gde to nije moguće. To je nešto što će odrediti Ministarstvo zdravlja a mi ćemo samo učestvovati u tome. Sve ostale institucije, svaki restoran, mora da bude otvoren i pristupačan osobama koje koriste psa vodiča.

Želim da se zahvalim poslaničkom klubu SPS, Nove Srbije i DS na razumevanju ovog zakona i razumevanju ovoga što mi pokušavamo zapravo da uradimo.        
Ali, samo da ispravim neke nejasnoće. Ovo nije zakon o psu. Ovo je zakon o kretanju psa. Dobrobit psa, briga o njemu, sve ono što je potrebno od hranjenja do uslovno rečeno penzionisanja, to je ono što rade, praksa je u okruženju, je da to rade volonterske porodice koje se za to prijavljuju i oni brinu o psu kada izgubi svoju radnu ulogu. To je sve nešto što se reguliše drugim zakonima ili se reguliše odgovarajućim pravilnicima koje ćemo doneti u roku od šest meseci od donošenja ovog zakona.
Svrha ovog zakona je da se obezbedi mogućnost slepoj osobi da sa svojim psom može da, koliko je to god moguće, potpuno normalno živi i da mu se obezbedi maksimalna pristupačnost svih javnih i privatnih objekata u ovoj zemlji. Na to se mi fokusiramo u ovom zakonu, a sam pas se reguliše Zakonom o dobrobiti životinja i pravilnicima o kojima sam već govorio.
Što se tiče primedbi udruženja i udruženja o kome govorite je i učestvovalo u javnoj raspravi. Dalo je svoje predloge. Na neke od tih predloga smo odgovorili i to podrobno i u samom obrazloženju zakona, odnosno amandmanima koje nismo prihvatili ili jesmo prihvatili. Dakle, vrlo smo precizno i vrlo studiozno odgovorili na svaki od zahteva. Zakon uvek može da se popravlja, ali da budemo precizni, te predloge smo već čuli i o njima smo se u krajnjoj liniji već izjasnili. Hvala.

Kao što znate, mi finansiramo udruženje o kome govorite i svakako da ministarstvo vodi računa.
Hvala vam za „Čoveka godine“. Smatram da uopšte društvo ne vodi dovoljno računa o ljudima koji rade u socijalnoj zaštiti, u čitavom sistemu socijalne zaštite, od centara do gerantocentara ili ustanova za decu svih onih ljudi koji zaista doprinose boljem i pravednijem položaju i svih onih kojima je to potrebno.
„Čovek godine“ je aktivnost za koju verujemo da će postati tradicionalna, da društvo u Srbiji prihvati i bude zahvalno za ljude koje ima i koji rade u socijalnoj zaštiti. To je naš način da im se mi zahvalimo kao ministarstvo, ali i da skrenemo pažnju čitavoj javnosti koliko su to vredni, koliko su to čestiti ljudi. Znate, mi u sistemu socijalne zaptite imamo ukupno zaposlenih nekih 9000 ljudi. Znači, u centrima za socijalni rad oko dve hiljade i nešto, ostali su u svim ostalim institucijama, a vodimo računa o 700 hiljada korisnika. Sad, nađite još neku instituciju u ovoj zemlji koja ima takvu statistiku. Hvala vam što ste to primetili.

Pitao sam se kada ćemo prestati da raspravljamo o zakonu? I dobio sam odgovor. Pitao sam se kada će provaliti politikanstvo? I dobio sam odgovor. Pitao sam se kada ćemo prestati da raspravljamo o zakonu koji ima 15 članova, vrlo je jasan, apsolutno stručan, neupitan u svakom pogledu i kada ćemo početi da se bavimo dnevnom politikom? Dobio sam odgovor.
Priznajem, nisam očekivao da će provaliti mržnja. Nisam očekivao da će provaliti ovoliki bes. Nisam očekivao da će biti napadano ako ja branim predsednika svoje Vlade i predsednika svoje koalicije. Vrlo zanimljivo. Ako bih ja sada rekao par reči mog najdubljeg poštovanja prema nekim drugim predsednicima, verovatno bi poslanici, koji su glasali za njih, aplaudirali, govoreći da je jako dobro govoriti loše o njima. Samo Vučića ne smete da branite. Da li je tako? Samo njegovu porodicu ne smete da zaštitite, pa kada neće niko drugi, kada neće Zaštitnik građana da štiti njegovo dete, ja ću, i to nije za kritiku.
No, vratimo se zakonu, ukoliko zakon uopšte zanima neke od uvaženih narodnih poslanika.
Ako ovaj zakon ima smisla, a sami ste rekli da ćete glasati za njega, mogli ste da ga donesete u 12 godina sopstvene vlasti. Na pamet vam nije palo. Mi smo ga doneli, mi ga donosimo. Mogli ste da donesete zakon o, recimo, znakovnoj upotrebi jezika. Na pamet vam nije palo da ga donesete. Mi ćemo ga doneti posle osam meseci. Vi ga niste doneli posle 12 godina, ali ne, vi brinete. Kao što vidite, mi brinemo. Mogli ste da donesete zakon o udruženjima osoba sa invaliditetom, ali na pamet vam nije palo, a mi ćemo ga doneti za godinu dana od našeg bavljenja ovim ministarstvom. Da, mi brinemo. Ni jedno socijalno davanje u ovoj zemlji nije umanjeno, pa ni invalidsko. Da, mi brinemo, ni jedno jedino.
Kada pominjete Zakon o radu, u odredbama tog Zakona o radu, protiv koga ste tako žestoko, a koliko čujem, kada se vidite sa stranim ambasadorima i nekim drugim predstavnicima EU, hvalite taj zakon i kažete da je neko ipak morao da ga donese, ali ovde za dnevnu politiku ćete se igrati kako mislite da treba, po prvi put osoba sa invaliditetom koja postaje tehnološki višak ima pravo na otpremninu, a do sada nije imala …
(Janko Veselinović, s mesta: NIS?)
… i NIS. Po odredbama zakona koje ste vi doneli osoba sa invaliditetom koju otpustite kao tehnološki višak iz NIS nije imala pravo na otpremninu, a sada ima pravo na otpremninu.
Ja bih voleo da mogu da zaštitim svaku osobu sa invaliditetom i svakog radnika od gubitka posla, ne mogu. Ali, ovo što mogu, mogu. Osobe sa invaliditetom smo zaštitili, bar time što imaju otpremninu. Po vašem zakonu nije bilo otpremnine i niste NIS i nismo ugovor sa NIS-om pravili mi, već vi. Dakle, ako već i o tome treba da govorimo, što se tiče osoba sa invaliditetom samo za ovu godinu smo predvideli 500 miliona dinara za podsticaje u njihovom zapošljavanju, smo ove godine, prošle godine smo zaposlili, možda niste bili tu pa niste čuli, 4123 lica, osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su zaposlene, od ukupno 21 hiljada koliko ih od prilike ima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Dakle, i te kako brinemo.
Kada već pričate i o stvarima koje očigledno ne poznajete i ne razumete se u njih, pa tako najlakše kritikovati druge, onda bi ste morali da prošetate malo po, recimo preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, takozvane zaštitne radionice, desovi, kako ih mi obično znamo, pa bi ste videli koliko smo uspeli da uložimo i čak, smo ih zaštitili od prinudne privatizacije, jer za njih važe posebna pravila. Ali, naravno da vas to ne zanima, ne zvuči dobro, nije politično, to vas ne zanima, ne dovoljan, valjda broj birača, a posebno kada vlast, kako vodi računa o njima. Žao mi je što ovaj zakon, ovaj dobar zakon evo služi za politikanstvo. Žao mi je, što služi za to da se bezuslovno napada jedan čovek, da se napada jedna politika, da se napada jedna Vlada, da se prave vrlo, vrlo nategnuta poređenja. Teško je ovaj zakon uvesti u domen dnevne politike. Teško je.
Ovaj zakon su pisala udruženja osoba sa invaliditetom. Ovaj Zakon je pisalo Udruženje slepih i slabovidih. Naravno da vas to ne zanima. Da vas to zanima vi bi ste se time bavili. Ali, to vas ne zanima, uredu. Vi imate svako pravo, ja to pravo poštujem, da kao narodni poslanik govorite ovde šta god mislite da treba da govorite. Nadam se da će vam to pomoći u političkoj karijeri u prikupljanju glasova. Ali, da znate ovaj Zakon to ne zaslužuje.
Pitao sam se, kada ćemo prestati da se bavimo Zakonom i početi da se bavimo dnevnom politikom. Odgovor sam dobio, ali ovoliku količinu mržnje i ostrašćenosti nisam očekivao.

Možete zamisliti koliko primedbi imaju sva ova udruženja zato što ovaj zakon nije donet, evo, 14 godina. Ali, dobro, mi smo prepoznali potrebu donošenja ovog zakona i, kao što vidite, veoma brzo smo uradili sve da on bude donet. Javna rasprava u Beogradu je bila čak dva puta. Dakle, više nego što po zakonu mora. Održala se u Udruženju prostorija Saveza slepih i slabovidih Srbije. Ne znam kako onda nije bilo dostupno slepim i slabovidim ako su to prostorije Udruženje slepih i slabovidih Srbije. O tome smo govorili.
Što se tiče dostupnosti svima ostalim, moram vam reći da mi i te kako radimo i siguran sam da ćete sa velikom pažnjom pozdraviti naše akcije upravo na dostupnosti osobama sa invaliditetom svih javnih ustanova. U neradnih nekoliko meseci videćete konkretne pomake što se tiče rampi, što se tiče dostupnosti i osobama koje koriste kolica kao invalidsko pomagalo. Moglo je to verovatno da se uradi i ranije u ovih 14 godina i možda pre tih 14 godina. Nije urađeno dovoljno, ali, evo, mi ćemo za 14 meseci uraditi ono što nije urađeno za 14 godina i to je sasvim u redu. Samo ovo ministarstvo finansira na godišnjem nivou oko 500 različitih saveza, bilo republičkih, pokrajinskih, opštinskih, regionalnih itd. Dakle, preko 500 takvih saveza, a mimo saveza više od 1000 različitih organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom takođe se finansira od strane ovog ministarstva, samo na osnovu posebnih programskih konkursa.
Javna rasprava služi za to da se svih ovih 500 plus hiljadu plus koliko god prijavi ukoliko želi da učestvuje. Ali, ne mora svih 500 plus hiljadu da budu članovi radne grupe. To jednostavno nije moguće i vi to dobro znate. Onda to nije argument. Neko smatra da nije dovoljno zastupljen. Javna rasprava služi da svako može da bude zastupljen tačno onoliko koliko hoće da bude zastupljen, ne više i ne manje od toga. To zavisi samo od njegove aktivnosti.
Na svaki od amandmana koje ste rekli, odnosno primedbi, kako vi kažete, imate konkretna objašnjenja na više stranica teksta, za svaki je dato. Dakle, ovaj zakon ima 15 članova, a mislim da smo obrazloženja dali na jedno 19 stranica. Ali dobro, tako treba da bude. To govori o našoj ozbiljnosti, ali poštujte tu ozbiljnost. Zaista se radilo, zaista se trudilo. Sve je obrazloženo zašto i kako.
Kada je u pitanju oko psa asistenta, vidite, ovim zakonom je jasno predviđeno i izjednačen je status i psa vodiča i psa terapeuta i psa asistenta i bilo koje druge vrste psa, u smislu da pas ima svoj radni karakter kakav je predviđen ovim zakonom.
Hajde još jednom da ponovimo. Ovo je zakon o kretanju. Ovo nije zakon o psu. Ovo nije čak ni zakon koji reguliše obuku psa. Ovo je zakon koji se odnosi na kretanje sa psom vodičem. Njegova prvenstvena uloga je da reguliše tu materiju, da reguliše to da možete sa psom vodičem da ulazite u javne i privatne objekte, na koji način to radite. Obuka pasa, obuka instruktora, obuka slepe i slabovide osobe za korišćenje tog psa se reguliše drugim zakonima ili drugim pravilnicima. Ovo nije zakon o psu. Ovo je zakon o kretanju uz pomoć psa. Hvala.

Jedino ako je nepristojan i onaj koji koristi ovaj zakon u dnevno-političke svrhe, a druge ljude optužuje za cinizam i tome slično.
Moram vas podsetiti da je rasprava o zakonu tekla vrlo korektno, u skladu sa temom dnevnog reda, dok poslanici pojedini nisu odlučili da bi bilo dobro da pokušaju da se obrate nekom svom biračkom telu i, naravno, da bace blato na nekog drugog. Ali, dobro, to o svakom govori, i ono što kaže i njegovo ponašanje. Dobro bi bilo ne koristiti ovakve zakone i ovakve stvari za dnevno-političke svrhe.
Govorite o pristupačnosti. Da vas je i malo zanimalo to što govorite, vi biste znali da je jedna javna rasprava održana u Udruženju slepih i slabovidih, koja ima problem sa pristupačnošću za osobe sa invaliditetom koji koriste kolica, a druga je održana u prostorijama Saveza invalida, gde postoji potpuna pristupačnost za kolica. Ali, to vas ne zanima, ne zvuči dobro. To uopšte nije važno. Dakle, da, pristupačnost postoji i postojala je, ali nije vam bilo važno. Žao mi je što se već razgovara na ovom nivou. Nadam se da ćemo se vratiti zakonu.

Znate kako, bila je noć…

Vidite, nije obaveza svih ministara u ovoj Vladi da sede u parlamentu, ali je obaveza svih poslanika da sede u parlamentu sve vreme. Kao što vidimo, ovde opet ima više ministara u Vladi nego poslanika opozicije. Ali, mi ćemo, naravno, sa zadovoljstvom, iz poštovanja prema svom parlamentu, biti ovde i pokušavati da odgovorimo na svako pitanje, ali nemojte nam zabranjivati onda da odgovorimo na vaše pitanja.

Ovde su se pominjali troškovi putovanja. Već smo jednom govorili o tome, ali valjda je bila noć pa je malo ko gledao, pa bi gospoda da pokušaju još jednom da pričaju o tome, pa da im damo još jednom potpuno isti odgovor koji je jedini tačan.

Ministarstvo koje vodim, između ostalog, ne samo što ima neuporedivo manji budžet za putovanja nego recimo Bojan Pajtić, ali ministarstvo koje ja vodim učestvuje u 35 poglavlja u Briselu, 35, i pretpostavljam da to smatrate dobrim. Smatrate dobrim odlaziti tamo i boriti se za interese naše zemlje i za otvaranje nekog poglavlja.

Naravno, u ovu cifru ulazi i svaka markica za svaku sekretaricu i za svakog zaposlenog i to su naši troškovi putovanja. Budite precizni kada govorite o tome. Nemojte pokušavati da pravite ono što zaista nije, a da ne govorimo o tome što smo mi, u mom ministarstvu, čak sebi ukinuli dnevnice i kada idemo u inostranstvo i u zemlji.

Vaši su me poslanici kritikovali zbog toga smatrajući da to nije u redu, ali mi smo ukinuli dobrovoljno, mi smo ukinuli sami sebi dnevnice da bismo štedeli. Nisam siguran da se u pokrajinskoj ili nekoj drugoj administraciji takve stvari dešavaju. To je isto kao kad je jedan poslanik ovde pokušavao da napadne naše ministarstvo zbog…

U redu. Nastaviću. Hvala.

Evo, ja želim da se izvinim. Izvinite što sam vam rekao da bi bilo dobro da poslanici opozicije sede u klupi kao poslanici većine.

Izvinite, molim vas, što ste za svoju platu trebali da budete ovde. Izvinite, nemojte da se ljutite, nikada to više neću uraditi. U ministarstvu koje ja predvodim ljudi sede ili rade osam sati onoliko koliko treba da sede i rade i malo je opravdanja da odu sa svog radnog mesta.

U redu, vi imate opravdanje, izvinite molim vas, pogrešio sam, ne morate uopšte da budete u parlamentu, ne morate da sedite nigde, ne morate ništa da radite, to je sve vaše pravo, stvarno se izvinjavam, više mi se ovo neće ponoviti.

Vidite, najlakše bi bilo da smo uradili isto ono što su uradile vlade pre nas, a to je da se lepo zadužimo za nekoliko milijardi i odložimo problem za par godina, povećamo plate i penzije i budemo srećni. To je najlakše.

Najteže je bilo reći ono što se mora reći – istina. Situacija je takva kakva jeste, ovo su mere i ovo je način. Te mere i taj način je opet urađen tako da zaštiti najsiromašnije, jer 60% penzionera nije ni dotaknuto, najniže zarade nisu ni taknute. Ali dobro, najlakše je reći – evo mi ćemo da vam povećamo plate i penzije. Bio bih najsrećniji kada bi se administrativnom merom usvajanjem amandmana povećale plate i penzije i napunio državni budžet – bravo. Rešeno, dogovoreno. To naravno nije moguće.

Ekonomski govoreći, hoćete da povećate plate i penzije, a u isto vreme hoćete da povećate PDV. Dakle, ono što oduzmete od plata, što ste dali i platama i penzijama oduzećete im na PDV. Šta smo dobili time? Radi se to i na drugi način. Povećate inflaciju, pa povećate koliko hoćete plate i penzije, ali od inflacije zaista obezvredite i ono što imamo.

Dakle, nije stvar presipati iz šupljeg u prazno, stvar je ostvariti konkretne mere uštede, stvar je doći do situacije takve kakva ona jeste i rešavati je. Najlakše je sada govoriti, svima ćemo povećati plate i penzije. Što to niste radili? Zašto se niste odgovorno ponašali kada ste bili u poziciji? Koliko decenija je potrebno da biste dokazali šta znate? Koliko decenija je još potrebno da bi ste nas doveli u tu zemlju dembeliju o kojoj ste sve vreme ovde govorili?

Neke stvari jednostavno nisu moguće. Hajde da budemo realni, da budemo praktični i da govorimo onako kako je moguće. Hvala.

Samo da primetim da mi imamo konstantan problem sa orijentacijom. Dakle, da li hoćete da ukidamo subvencije ili hoćete da ne ukidamo subvencije? Da li smatrate da se ne otpušta dovoljan broj ljudi ili smatrate da treba otpustiti manji broj ljudi? Stalno imamo taj odnos u kome se kritikuje i jedno i drugo, i levo i desno, te se hvali Fiskalni savet kada od nas traži veći broj otpuštanja, a onda se Vlada kritikuje što nije izvršila dovoljan broj otpuštanja. Kritikujemo se ovde što smo omogućili socijalni program. Pa čekajte, 14 godina preduzeća u restrukturiranju postoje i niko nije ni pokušao da reši taj problem. Evo, mi taj problem rešavamo. Kamo sreće da ga je neko rešio pre nas, Srbija bi bila zdravija i bolja zemlja.

Dakle, ne bi bilo loše da se opredelimo precizno da li smo za koncepciju ukidanja svega, gašenja svega, ili smo za koncepciju očuvanja svega što je do sada postojalo. Hvala.