Prvo upozorenje, gospodine Vučiću. A sada nastavite. Upozorio sam i prethodnog govornika gospodina Albijanića malopre, a sada vas upozoravam. Molim vas, nastavite.

Izvolite.

Ovo je drugo upozorenje. Izvolite.

Vrlo jednostavno znate zašto, a tokom prepodneva smo to raspravili i ne može se govoriti da poslanik laže. Izvolite.

Sada vam je jasno na šta vam izričem treće upozorenje.

Jasno sam vas upozorio da ne vređate nijednu poslaničku grupu. Izvolite.

Molim vas, vređali ste stranku, a sada nastavite i završite. Budite ljubazni.

Gospodinu Vučiću, izričem vam opomenu.

Molim vas, izričem vam opomenu, budite ljubazni i završite.

Na koga mislite? Za koga mislite da je lopuža?

Dakle, narodni poslanik je lopuža, gospodine Vučiću...

Gospodine Vučiću, žao mi je, moram da vam oduzmem reč, upozorio sam vas tri puta.

Oduzimam vam reč. Morao sam da vam oduzmem reč. Napustite govornicu.
Gospodine Vučiću, pošto sam vam oduzeo reč, molim vas da napustite govornicu. Hvala vam. Zašto bih to radio kada postoje jasna sredstva na raspolaganju koja služe da svi poslanici budu ravnopravni....
(Aleksandar Vučić i dalje stoji za govornicom i priča.)

Žao mi je, vi dobro znate da meni vaš novac ne treba. Vrlo je lepo da ste dodali još 3.000 u Fond za Kosovo. Izvolite, po Poslovniku, gospodin Aligrudić. Stvarno nemam novac da se razbacujem, a ako vi imate, savetujem vam, nemojte, bolje sačuvajte, treba nekome. Izvolite.

Hvala vama. Naravno, moći ćete, ali prvo po Poslovniku gospođa Pop-Lazić. Žao mi je, ima prednost Poslovnik, pa replika. Izvolite gospođo Pop-Lazić, potpredsednik Narodne skupštine.