Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nastavljamo temu. Ovde imamo slučaj 2. člana Nacionalnog prosvetnog saveta. U pitanju je gospođa Jadranka Dimov, kojoj prestaje funkcija zbog toga što je Nacionalna služba za zapošljavanje još 18. maja ove godine obavestila skupštinski Odbor za prosvetu da su se stekli uslovi da gospođa Dimov ide u penziju, a onda kasnije 5. juna ove godine Odbor je obavešten da je stigao predlog iz Nacionalne službe za zapošljavanje da se na njeno mesto predlažu Vesna Čekić i Vesna Fabijan.
Kao što vidite, mi sada možemo da raspravljamo zbog one spore procedure o kojoj sam vam govorila i zastoj je očigledno nečija namera da opstruiše rad najvišeg zakonodavnog tela, da se poigrava sa Skupštinom kako god hoće. Mi ne možemo na ovoj sednici, do kraja ove godine, da na upražnjeno mesto gospođe Jadranke Dimov izaberemo jednog od dva predložena kandidata, već će samo Skupština da se izjašnjava o ovome.
Moramo da objasnimo i građanima Srbije, a pre svega zaposlenima u prosveti, da smo mi, srpski radikali, u martu mesecu 2009. godine, kada se raspravljalo o Nacionalnom prosvetnom savetu, govorili zaista o svim aspektima problema u osnovnom i srednjem obrazovanju, takođe i o predškolskom.
Međutim, kasnije je tek došao Zakon o predškolskom obrazovanju, koji smo mi ustanovili na radnoj grupi kojoj vi predsedavate, u kojoj smo i mi, kao potpredsednici Skupštine. Šta je problem?
Problem je u tome što ono što smo utvrdili tada, pokazalo se, prošlo je samo godinu i po dana, kao tačno. Mi smo tada rekli, svi naši poslanici koji su učestvovali u raspravi tog marta 2009. godine, da je zamisao Nacionalnog prosvetnog saveta zaista velika odgovornost te institucije, možemo tako da je nazovemo, na papiru.
Ali, šta se dešava u stvarnosti­? Nacionalna strategija obrazovanja, čuli ste i od gospodina ministra Žarka Obradovića, treba da bude završena do kraja mandata ove vlade, ali je pitanje, još 15 meseci. Vi vrlo dobro znate, baš kao i uvažene kolege i gospođa Čomić i gospodin Novaković, pošto smo u ovoj radnoj grupi za prava dece, pre tri nedelje, razgovarali i o mogućnostima da se u obrazovni sistem uvede zdravstveno vaspitanje, kao program za naše osnovce, i sve je veći broj roditelja u Srbiji koji kroz razne forume, kroz razni vid organizovanja traže da se ubuduće obrazovanje dece u Srbiji uvede i predmet patriotizam, jer, znate, najlepši je osećaj kada ste patriota i kada volite svoju zemlju i kada se zalažete za to da poštujete i da drugi poštuju vaše nacionalno biće.
Razumem te roditelje, i sa mnogima od njih sam razgovarala u gradu u kojem živim, pa su dolazili ovde, pa se organizuju kroz razne forume na nekim društvenim mrežama i otvaraju sajtove, jer kako ćemo mi da vaspitavamo buduće generacije, ako ne učimo tu decu da vole svoju Srbiju, da se bore za nju i da se bore za slobodu svoje otadžbine?
Neće valjda, što kaže malopre gospodin Krasić, jedna administracija iz Brisela, iz države koja nema svoju vladu, nama da govori šta ćemo da radimo. Preteča našeg visokoškolskog obrazovanja kragujevačkih liceja, odakle smo i vi i ja, iz našeg grada je dostigla takve razmere i dala takve vrsne naučnike i kadrove, kasnije kroz obrazovanje univerziteta širom Srbije i nekadašnje one SFRJ, da mi danas zaista možemo da budemo ponosni na taj period.
Dokle smo danas došli? Dakle, Nacionalni prosvetni savet. I da je gospođa Dimov mogla još da radi i da su joj godine dozvolile, ne bi mogla da se pohvali, verujem, iako i ovim putem, mi zaista nju ne poznajemo i ništa lično ne govorimo, za razliku malopre od ovog Slobodana Pavlovića, koji je počinio ove malverzacije i zloupotrebe, i za koga vam još nisam rekla, gospođo Đukić Dejanović, da ne samo da je godinu i po dana nezakonito, do stupanja na snagu ove odluke o prestanku njegove funkcije za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, tamo primao ovih preko 40.000 dinara, nego kada je primljen, kada je Albijanić njega doveo u Zavod za izdavanje udžbenika, bez konkursa, i zaposlio ga uz platu od preko 90.000, znate li šta je Vlada Srbije uradila u martu mesecu ove godine?
Konstatovano je da je on u sukobu interesa, jer ne može da bude i član Nacionalnog prosvetnog saveta, biran iz Zajednica stručnih škola, jer je tamo podneo ostavku zbog ovih malverzacija koje je razotkrio kroz 13 krivičnih prijava gospodin Ivan Ninić, ali Vlada Srbije sve to prenebregava i u martu mesecu ove godine Slobodana Pavlovića imenuje za člana upravnog odbora Zavoda za izdavanje udžbenika iz reda zaposlenih.
Recite mi, gospođo Đukić Dejanović, da li je to normalno? Znate li kako ste vi postupili u situaciji kada su vam se obratili iz ove agencije za borbu protiv korupcije, iako, zaista to mogu odgovorno da kažem, svoju struku i državničku funkciju koju imate nikada niste dovodili niti spajali na bilo koji način? Je l' tako? Vi ste se časno obratili i rekli da je to problem onog momenta kada su vam se obratili. Je l' bilo tako? To što su neki vaši iz vladajuće koalicije, oponenti koji vas ne vole i koji vide možda neku opasnost u vama, pokušali da zloupotrebe kroz razne natpise u medijima i kroz njihove izjave itd. Mi nismo reagovali, jer ste vi postupili onako kako zakon nalaže i kako vaš moral i vaša čast nalažu.
Vidite šta radi ovaj Pavlović. Mi uopšte i ne znamo, iako se gospodin Ivan Ilić obratio Albijaniću, kolika je njegova naknada kao člana upravnog odbora javnog preduzeća koje je pod patronatom Vlade, koji je biran iz reda zaposlenih.
Nije takve malverzacije niti bilo šta slično prljavo u svojoj karijera imala gospođa Dimov, ali se postavilo pitanje u javnosti, među prosvetnim radnicima, gospođo Đukić Dejanović, među građanima Srbije i pre svega roditeljima – šta to radi Nacionalni prosvetni savet, a da zadire u određene odredbe Ustava Republike Srbije?
Govoriću sada o konkretnoj stvari. Činjenica je da se u septembru mesecu pojavio udžbenik za osmi razred osnovne škole gde se pominje termin srpskohrvatski jezik. Autor udžbenika, gospođa Duška Klikovac je pokušala kasnije, javnom polemikom sa prof. dr Milošem Kovačevićem i docentom dr Mihajlom Šćepanovićem, da opravda takav svoj stav.
Međutim, vi znate, sa bratstvom i jedinstvom, sa brozomanijom, sa nesrećom jugoslovenstva, koja je dovela dotle da mi sada imamo okupiranu i zapadnu Republiku Srpsku Krajinu i da nam je otet ogroman procenat teritorije Republike Srpske, koja je ugrožena, iako je na snazi Dejtonski sporazum, mi danas doživljavamo u Srbiji, naši roditelji i naša deca, da se u udžbeniku za osmi razred pojavljuje termin srpskohrvatski jezik. Molim vas, to sve pred očima i članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Zamislite sada, gospođo Đukić Dejanović, pošto je gospođi Dimov sada zbog penzionisanja istekao mandat, ulazimo u onaj vakum period, da ga tako nazovemo, u maju mesecu sledeće, 2011. godine, kada polovina članova koji su izabrani 2005. godine moraju, zbog toga što im ističe mandat, da budu razrešeni, druga polovina će, do ovog broja 43, biti izabrana, oni će da rade u Nacionalnom prosvetnom savetu do 2015. godine i kakav će tu sada haos da nastane i kako će oni da se dogovore i da predlažu i da usaglase nacionalnu strategiju obrazovanja u Srbiji kada su se ovakve stvari dešavale?
Ne samo da je gospođa Duška Klikovac, koja je verovatno imala problem sa tim što je ona iz opšte jugoslovenske književnosti crpila znanje sa osnovnih studija, pa svako ko se bavi sociolingvistikom zna da je pitanje jezika izričito lingvističko pitanje, ona je pokušala taj svoj stav, da uvodi termin srpskohrvatski jezik, da pravda tim podatkom da je to političko pitanje.
Prema tome, mi sada dolazimo u situaciju da Ustavni sud Republike Srbije mora svakako da reaguje u ovom slučaju i meni je žao što tu nije gospodin ministar, da vidimo kako će to da se razreši. Apsolutno je jasno da Nacionalni prosvetni savet nema nikakve osnove, niti ikakav mehanizam, niti može da bude iznad Ustava Srbije koji jasno kaže da je za Srbe, i čitavog veka je tako, u upotrebi i da Srbi govore srpskim jezikom. Na kraju, to je potvrdio još i Vuk Karadžić.

Gospodine Novakoviću, zaista moram da izrazim protest zato što gospodin ministar nije ovde, jer upravo sam njemu htela da se obratim i da ga podsetim na vreme kada je donet prvi Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Naime, i vi se dobro sećate te noćne sednice Narodne skupštine Republike Srbije i radi podsećanja, moram da kažem da je tada napravljen jedan presedan koji je uveden u odnosu izvršne prema zakonodavnoj vlasti i vi ste tada, iako ste bili deo koalicije, protestovali kao stranka.
Jer je prvi put u Skupštinu došao da upravo taj zakon, sa ovim novim kategorijama nameštenika, obrazlaže gospodin Balinovac, koji je bio sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i mi smo morali nekoliko dana pre toga da promenimo Poslovnik i da damo njemu mogućnost da on dođe sa ovakvim zakonom.
Gospodin Milan Marković, koji je danas ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, tada je bio opozicija gospodinu Balinovcu i tadašnjoj koaliciji. Ta sednica je trajala do pola pet ujutru i baš kao i poslanici SRS, i poslanici DS koje vidim sada veoma zamišljene, ne znam da li reaguju na ove naše opravdane argumente, su podneli mnogobrojne amandmane.
Šta se promenilo od tog vremena do danas? Vidite, za te četiri godine položaj državnih službenika i nameštenika je postao sve gori i gori. Gospodin Marković je iz opozicije otišao u vlast još 2007. godine, a onda je zaboravio na ta obećanja koja je u toj noći davao kao opozicioni poslanik i njegova DS državnim službenicima i nameštenicima za koje je te noći gospodin Balinovac, pošto je to uvedeno kao nova kategorija, rekao – Narodna skupština RS bez njih i može.
Naravno da ne možemo, i to vi dobro znate, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, baš kao i ja, pošto koristite usluge nameštenika, ako tako mogu da kažem, a to su vozači koji su vozači Uprave Vlade RS, koji imaju platu sa preko 30 godina radnog staža ili ove kolege koje idu sada u penziju sa napunjenih 40 godina staža, sa platom od nepunih 20 hiljada dinara. Znači, oni stavljaju svoju glavu u torbu, nas voze u situacijama kada nam to generalni sekretar na osnovu zahteva odbori, a ti ljudi imaju platu od 20 hiljada dinara.
Ovaj amandman nije prihvaćen. Kao što reče koleginica Radeta, zaista imam utisak da ministar uopšte nije ni gledao ove amandmane. On nije to čitao. Jer, da je pročitao, a to je jednim delom govorila i koleginica Radović i koleginica Vojić Marković, onda bismo stvarno mogli da imamo definisano u ovom članu zakona, osnovnom članu 27. i da kažemo – državni službenici i nameštenici imaju radno vreme i prekovremeni rad. Kada je taj prekovremeni rad, mi to ne znamo, to je za njih lutrija, svakoga dana kad krenu na posao oni mogu da pretpostavljaju da li će da bude ili neće da bude prekovremenog rada, a takvih dana u godini može da bude 90 dana.
Gospođa Pop Lazić je išla na celishodnije, svrsishodnije i humanije rešenje i lepo je amandmanom u ime SRS predložila da to bude maksimum 60 dana i to onda kada potrebe posla to zahtevaju. Molim vas, da li je normalno da ljudi koji nemaju plaćeni prekovremeni rad, a to su državni službenici, nameštenici, pored pomenutih vozača, to su i ove devojke stenografi, koje rade svoj posao, to su i konobari i kuvari, i oni koji misle i razmišljaju o tome da li se nekom poslaniku u 12 sati noću kada se radi prekovremeno jede vruća pita ili će da mu spremi omlet, jer tog dana sve što je spremljeno u kuhinji je posluženo za ručak i za večeru?
Gde je tu humanost? Gde je tu odnos prema ljudima koji služe za to da se održi rad ove institucije i da oni rade normalno? Gde je tu pravičnost i zašto sistemski nije ovaj problem rešen? Najpre, kada je došlo do toga da se kategorija nameštenika uvede.
Trebalo je da imate u vidu to da svi službenici i nameštenici koji rade, ako su potrebni za jednu državnu instituciju, evo samo da govorimo najbolje poznajemo prilike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, moraju da imaju svoju sigurnost.
Ako se od njih traži, gospodine Novakoviću, sada je tu ušao i generalni sekretar, da oni rade 90 dana u godini prekovremeno, a ne zna se kada, zašto onda oni rade kad su već toliko potrebni, a jesu, jer im se stalno produžava taj rad, kao što su to naše saradnice u poslaničkoj grupi. Zašto oni nemaju stalni radni odnos?
Zašto su oni pod ugovorom na šest meseci, pa tako godinama? Moram da obavestim javnost, mislim i ranije smo govorili o tome da mi kao politička stranka koja je osvojila najveći broj mandata kao opoziciona stranka i ukrali ste nam 22 mandata, to stalno moramo da govorimo, mi nemamo u poslaničkoj grupi naše saradnike koji su zaposleni, a da imaju stalni radni odnos.
Imamo gospođu koja je ranije bila zamenik sekretara Skupštine, koja je raspoređena našoj poslaničkoj grupi i koja je u stalnom radnom odnosu, koja je savetnik, jer je diplomirani pravnik. Naše ostale koleginice saradnice i gospodin koji radi u kvoti onoga što je gospodin Ličina, kvota potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, rade ljudi šest plus šest meseci. Oni su obespravljeni.
Kada imaju tako male i bedne plate, ovde je minimalna 16.000, ne znam da li neko može da se pohvali da ima veću od 20.000, recimo, zavisi koliko ima godina staža. Zbog toga što nemaju ni rešen status, em su obespravljeni po zakonu i po ovim članovima, ne mogu da koriste sva druga prava kao što mogu neke njihove druge kolege.
Morate da pođete od toga da su im plate jadne i bedne, da su prezaduženi i da moraju da uđu u neki proces kod neke banke, jer vidite dokle ste doveli građane Srbije vašom ekonomskom politikom. Zbog nemanja mogućnosti da ljudi prežive i da uzmu neki kredi. Ko će to njima da odobri kad oni rade na određeno vreme, na šest meseci.
Koleginica Radeta je pomenula pravično rešenje koje je važilo dok vi niste uveli ovaj zakon i dok nisu na drugi način limitirane lokalne samouprave, a da je naša stranka preuzela vlast u opštini Zemun 1996. godine, mi smo uveli takve platne razrede u rasponu 1:3, pa je recimo u to vreme portir, kurir, službenik u SO Zemun imao platu kao sada recimo da bi imao oko 30 i 30 i više hiljada dinara, a maksimalna predsednik opštine, sekretar itd.
Evo podseća me koleginica, to je bio naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj nije primao platu, a svi ostali sa najvišom funkcijom su mogli da imaju samo tri puta više. Zar nije bilo racionalnije i svrsishodnije rešenje da se tako uredi u državi da se zna kolika je plata od jednog do gornje granice platnog razreda onog i funkcionera i službenika i da se napravi ono što bi bilo najpravičnije.
Prema tome, gospodine Novaković, vama dalje to da pričam, mogu da mislim da ćete vi u nekom delu i da se složite, iako ne smete to u mikrofon da kažete.
Gospodin sekretar ima neko svoje mišljenje ili već neki plan kako će da napravi sistematizaciu. Vodite računa o tome da ćemo mi do kraja da protestujemo kada su u pitanju svi ovi ljudi koji ovde danonoćno rade, a govorim isključivo o Skupštini, jer ovde provodim već 15 godina kao narodni poslanik, jer su obespravljeni i ovim zakonom, a pogotovo ovim članom oni će biti još u težoj poziciji tokom cele godine. Hvala.

Gospodine ministre, gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću da govorim o ovom jednom ugovoru, zapravo Zakonu o potvrđivanju Ugovora koji je potpisala gospođa Malović u ime Republike Srbije sa ministrom Hrvatske, tako možemo da nazovemo tu tvorevinu, nekada bivšu Republiku koja je okupirala Republiku Srpsku Krajinu.
Sada u 15.00 časova u naselju Busi u opštini Zemun počinje obeležavanje, od strane Vlade Republike Srpske Krajine i Krajišnika koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta, dvadesetogodišnjice stvaranja SAO Krajine.
Moram da vas podsetim, gospođo Čomić, i vas, gospodine ministre, da je Republika Srpska Krajina, najzapadnija okupirana srpska zemlja, imala posle toga izbore na kojima je izabrala svog legitimnog predsednika, svoju Vladu i svoj parlament. Predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izgnanstvu, jeste naš kolega srpski radikal, gospodin Milorad Buha, narodni poslanik SRS.
Evo kakva je to slučajnost i kakva ironija za srpski narod koji je propatio i koji je morao pod drugim genocidom, u 20. veku, koji je počinila ustaška hrvatska vlast, da ode sa svojih vekovnih ognjišta, da mi baš danas kada oni obeležavaju 20 godina, kada su morali zbog činjenice da su Hrvati, izbacivanjem Srba iz Ustava izopštili srpski narod kao narod koji je vekovima egzistirao tamo...
Da ironija bude još veća, na ovom spisku, videćete, gospodine Bradiću, pošto su vas na brzinu uhvatili da dođete, jer pre ovog ugovora potvrđivanje Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina, mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije imali predlog da Narodna skupština Republike Srbije, umesto one sramne Rezolucije o Srebrenici, donese rezoluciju kojom će da osudi ustašku hrvatsku vlast, koja je počinila zločin nad Srbima, Romima i Jevrejima 1941. godine. Odbijena je od strane većine ovde. Kako se to uklapa u ovu konvenciju o nezastarevanju ratnih zločina koju ćete da donesete?
Ko će onda da osudi te zlikovce koji su pobili toliku srpsku nejač i izvršili agresiju nad srpskom teritorijom, proterali i satrli Srbe iz mesta gde je bilo 99% srpskog stanovništva?
Ono na šta će Krajišnici danas morati da podsete okupljene na skupu u Busijama, jesu izveštaji međunarodnih organizacija, nekada generalnog sekretara UN Butrosa Galija, koji je, kada je doneta prva Rezolucija o priznavanju Republike Srpske Krajine, kao legitimne tvorevine Srba na tom prostoru, na zapadnoj liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, s tim što su Srpske Moravice srpsko mesto čak i iza te linije, podneo tada izveštaj, 15. maja 1993. godine, i referisao o etničkom čišćenju i pljačkanju srpske imovine.
Rekao je da je hrvatska vlast prognala u Jugoslaviju, Republiku Srpsku Krajinu, do tada, pazite, 251.000 Srba iz Hrvatske. Šta se onda desilo 4. avgusta u ustaškim akcijama "Bljesak" i "Oluja", to vam je poznato, da je još pola miliona naših sunarodnika moralo da ode sa svojih ognjišta.
U ovom sporazumu koji je potpisan postoji, navodno, a to je samo privid, razlog da je to zbog borbe Srbije i ove druge strane iz tzv. Hrvatske, u borbi protiv organizovanog kriminala.
Ako pitate srpske radikale, mi smo prvi za to da se svako ko učestvuje u bilo kakvom vidu kriminala procesuira pred domaćim sudovima i da epilog ima, ali onaj stvarni, ne kao što je jedan predstavnik, koji je sada unapređen, gde je sudska instanca rekla da je dobila presudu koju treba da saopšti, a upravo je ta grupa i taj period u Srbiji posle tzv. demokratskih promena postao rasadnik kriminala i u Beogradu, i u Podgorici i u Zagrebu.
Ko je upozoravao na taj aspekt? Profesor dr Vojislav Šešelj. Napisao je knjigu. Pre neki dan sam, i žao mi je što nemam ovde primerak za vas, tu knjigu poklonila gospođi Diani Dragutinović, "Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije". Ko su ta lica koja je nabrajao u dokumentima, prenoseći pisanja zagrebačkog "Nacionala", prof. dr Vojislav Šešelj?
Upravo ta lica zbog kojih se navodno potpisuje ovaj ugovor između dve države. Ta lica su okoreli kriminalci, ali su oni poslužili. Jedan od njih, koji je pobegao i koji se skrivao sedam godina u Zagrebu, a onda, pošto je pucao na ovog drugog, svog kompanjona iz kriminalne grupe, Sretka Kalinića, Miloš Simović je pobegao u Srbiju i predao se, ako tako može da se kaže, ovdašnjim vlastima, uključio se preko Aleksandra Vučića i njegovih advokata, taj Miloš Simović, u kampanju, najgoru moguću, najbestijalniju, protiv našeg predsednika, koji je osam godina u haškoj tamnici i protiv njegove supruge i čitave porodice, u junu ove godine. To nije ni malo slučajno, znate.
Da se krene sa takvom hajkom i kampanjom na čoveka, da je on imao veze sa bilo kime iz Zemunskog klana, u trenutku kada se on bori za nastavak svog procesa, a već je do nogu potukao Haški tribunal, a da se mediji uključe u takvu hajku i harangu, a onda da, navodno, taj koji je ugrožen, a to je ovaj otpadnik iz SRS Tomislav Nikolić, koga tajkuni plaćaju, a samim tim i organizovani kriminal.
Vidite kako je sve to povezano, gospodine Bradiću, kaže da je njemu ugrožen život i traži policijsko obezbeđenje. Sve je to trajalo četiri meseca, a onda se oglasio zamenik specijalnog tužioca, doduše, tek 9. novembra ove godine, i rekao: "U vezi sa pisanjem medija o planiranju ubistva predsednika SNS Tomislava Nikolića, obaveštavam vas sledeće: Vojislav Šešelj nema svojstvo okrivljenog u vezi sa napred navedenim, pa, saglasno tome, ne postoji ni osnovana sumnja u tom pravcu." To je potpisao zamenik tužioca za organizovani kriminal Jovica Jovanović.
Dame i gospodo, gospodine ministre, opet ponavljam, već smo o tome govorili, mi imamo saznanja da je Aleksandar Vučić preko advokata Simovića, kriminalca koji je pobegao i koji se skrivao u Zagrebu i koga je štitila hrvatska vlast sedam godina zbog toga što im je trebao za njihove prljave poslove, ne mislite valjda da je odjednom otkriveno da on ima lažni identitet, a posle toga je uhvaćen tako i Sretko Kalinić, koji je posle potpisivanja ovog sporazuma izručen, naime, oni su se, preko ovih koje ste vi napravili ovde u parlamentu, krađom mandata SRS, ustremili na čoveka kome su ruke vezane i koji se bori pred međunarodnom javnošću protiv tog kvazi suda.
Prema tome, gospodine Bradiću, ovo što će danas da govore naši Krajišnici, naši napaćeni ljudi koji su izgubili svoje najmilije, a ilustrovaću vam kakav će to biti reciprocitet, samo kroz jedan primer, to što će oni da govore je samo, nažalost, tužna slika ove vlasti koja je ponizila Srbiju i srpski narod, klanjajući se i Hrvatima i muslimanima, a ne tražeći, s druge strane, da se oni osude. Počinili su najgore moguće kršenje Konvencije o zabrani zločina protiv čovečnosti, da se oni osude zbog tih zlodela.
Reći ću vam kroz ovaj primer kako to izgleda, a zamislite, sada je zaprećena kazna od jedne godine. Posle će i gospodin Marić da nastavi eksplicitnije o tome da govori. U odsustvu, grupa Srba je dobila 36 godina što su navodno tukli, u Medačkom džepu, nekog policajca 1991. godine. U Medačkom džepu je 99 Srba 1991. godine nestalo, pobijeno, to su uradili ustaški zločinci i oni su za sve to dobili ukupnu kaznu od sedam godina zatvora.
Znači, jedan Hrvat vredi kao sto Srba. Pogledajte vi gde je onda tu pravda, kako se sprovodi ovaj sramni ugovor koji je potpisala gospođa Malović u ime Republike Srbije.

Gospođo Čomić, prekršili ste, tokom predsedavanja, član 96. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine. U članu 96. niste mogli gospodinu Milivojeviću da date reč, jer on nije bio na prijavi za diskusiju i ne nalazi se na listi prijavljenih govornika, što vi i ja znamo, kao i zamenik sekretara. Tako da je on naknadno uskočio, trebalo je da nekim kvaziargumentima koji ne služe ničemu, nego su obične političke floskule DS, pobije izuzetnu argumentaciju srpskih radikala, koji su, iako su imali smetnje tokom izlaganja, rekli sve ono što je trebalo javnost da čuje.
S druge strane, član 107. ste povredili jer je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Niste reagovali u trenutku kada je rečeno da mi nismo imali sluha za opšte jedinstvo koje nam je potrebno ovih dana, a u kontekstu izveštaja koji je pred Savet Evrope podneo izvestilac Dik Marti o trgovini organima naših Srba, jer je tada rečeno da mi ne branimo i ne pozdravljamo napore srpskih parlamentaraca u tome.
Gospođo Čomić, vi vrlo dobro znate da sam jedna od tih parlamentaraca iz naše delegacije koja broji 14 članova i trebalo je da reagujete. Vi vrlo dobro znate da smo, baš kao i moje sve druge uvažene kolege iz poslaničke grupe SRS, ali ne omalovažavam ni učešće drugih predstavnika na čelu sa šefom delegacije, dali nemerljiv doprinos u svemu ovome što je sada došlo kroz epilog ovoga o čemu je izvestio gospodin Marti, o čemu ćemo imati prilike da se izjašnjavamo u Savetu Evrope, 24. januara sledeće godine.
Prema tome, ne samo radi korektnosti, kada govorite o tome da treba da štitimo državu Srbiju, nego i zbog činjenice da je mnogo veći doprinos, ako hoćete, i mene lično, i mojih kolega iz SRS, da ovo dođe na dnevni red, nego kolega čijoj poslaničkoj grupi pripada Srđan Milivojević.

Gospođo Čomić, kao što vidite, i ovoga puta, što je naše poslaničko pravo, jedino SRS govori o ovoj tački dnevnog reda. Mi to činimo iz principijelnih razloga i da bismo objasnili javnosti i građanima Srbije koji prate ovaj direktan prenos.
Radi se o tome da je kolega, sada već bivši, Slobodan Maraš, koji je podneo ostavku na mesto poslanika u poslaničkoj grupi, sa liste sa koje je izabran Čedomir Jovanović - LDP.
Liberalno demokratska partija je, u skladu sa Poslovnikom, preko svog ovlašćenog predstavnika gospodina Nenada Milića, koji je ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda, a iz te stranke, podnela zahtev da se promeni gospodin Maraš i da se tri mesta u tri odbora, a to su Odbor za industriju, Odbor za poljoprivredu i Odbor za finansije, popune imenom novog našeg kolege gospodina Bojana Đurića, koji je zamenio gospodina Maraša.
To je normalna parlamentarna praksa i mi možemo to da podržimo u svakom trenutku, kao što smo to činili svih ovih godina, dvadeset godina unazad.
Međutim, zašto smo se kolega Marković i ja prijavili za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda? Zbog činjenice da to što može LDP i što je učinila u ovom trenutku, jeste u jednom delu onemogućeno SRS…
(Predsedavajuća: Molim vas o temi dnevnog reda. Tema dnevnog reda je predlog LDP i neće biti dozvoljeno ništa sem striktnog poštovanja odredbi Poslovnika, koje podrazumevaju da govorite o temi dnevnog reda, a to je – koji poslanik napušta, odnosno razrešava se članstvo u kom odboru, a koji stupa. To je tema dnevnog reda.)
Dobro, nastaviću da govorim, ali verujem da neću morati kasnije da reagujem u slučaju da tražim da me Skupština i poslanici zaštite, ako se krši moje demokratsko pravo, zato što se striktno držim teme dnevnog reda i vi imate odluku kao ja ispred sebe.
Ova tri odbora u kojima će kolega Đurić biti novi poslanik i učestvovati u radu, jesu tri parlamentarna tela koja su formirana pre više godina. Želim ovom prilikom da kažem da je Narodna skupština Republike Srbije, pošto smo na kraju 2010. godine i možemo da podvučemo crtu, jer sledeće, a verujem i one tamo nedelje pred kraj, nećemo imati prilike da govorimo o tome, kroz rad narodnih poslanika, učesnika iz svih političkih stranaka, a ono što javnost nije mogla da vidi, jer mi nemamo direktni prenos, imamo nekada samo izvode, ili šture izveštaje sa sednica radnih tela, odnosno odbora, dakle, svi poslanici su iz svih parlamentarnih stranka u skladu sa svojim političkim programima i sa statusom, da li su na vlasti ili u opoziciji, dali svoj doprinos i radili u ovim odborima.
Ova dva odbora u kojima će gospodin Đurić biti novi kandidat, a verujem da će u danu za glasanje dobiti podršku, jer je legitiman predlog njegove poslaničke grupe, mogu da kažem da su odlično radili svoj posao i da ne zanemarim rad drugih odbora.
Ali, Odbor za industriju i Odbor za finansije, a dozvolićete mi, biću malo i subjektivna, jer su na čelu tih odbora poslanici SRS, u skladu je sa Poslovnikom tretirao pitanja koja se tiču rada tih odbora, ne samo to, nego podnosio pred nadležne državne organe mnogobrojne inicijative.
Verujem da će u budućem radu i kolega Đurić imati takvu priliku, kao član LDP, to da čini, jer i u Odboru za industriju i u Odboru za finansije predsednici odbora, koji su članovi SRS, ne samo da ne ometaju poslanike da to čine, a što neki drugi nažalost rade protivno Poslovniku i Zakonu o Skupštini, a na kraju i Ustavu Republike Srbije, već podstiču takve inicijative koje su dobre, ali sa kojima je, nažalost, javnost veoma malo upoznata.
Vi znate, gospođo Čomić, i vi, i ja i svi članovi predsedništva, odnosno potpredsednici, uz to što nismo članovi svih odbora, vi ste u nekoliko, kao i ja, dobijamo pozive za učešće u radu svih odbora, kad nam to vreme omogući.
Veoma često idem na sednice, a naročito Odbora za industriju, zbog činjenice da je Odbor za industriju pored zakonskih akata, koja su nam dolazila od strane Vlade Republike Srbije u ovim teškim vremenima i u vremenu privredne recesije i propadanja, ali zaista u pravom smislu reči, a pre svega našeg metalskog kompleksa, ta pitanja tretirao na sistematski način.
Svi poslanici su, mada to mnogi neće da priznaju, podržavaju Vladu u ovakvim plenarnim debatama, na tim sednicama imali sluha i za sindikate i za ljude koji su nam dolazili iz tih preduzeća, kao što je preduzeće "Metal sistem" iz Kragujevca, nekad "Filip Kljajić", koji je pre nekoliko dana prekinuo štrajk, zbog činjenice da se desila zloupotreba u privatizaciji. Odbor za finansije je…

Samo želim da kažem kakvu će priliku imati gospodin Đurić da koristi u..

Vidite, nažalost, gospođo Čomić, iako ovde postoji mogućnost i prostor da se govori o tome, trebalo bi da vi najviše imate sluha za to, jer ste potpredsednik, iz DS, a vrlo dobro znate, i sami ste meta pojedinih ..

Tema dnevnog reda su svakako parlamentrani odbori koji nemaju priliku da se promovišu, ako tamo mogu da kažem, putem medija i onog što je dostupno javnosti. Ako vi ne želite da mi o tome govorimo danas i o mogućnostima koje će imati kolega Đurić..

Samo postavljam to kao hipotezu..

Gospođo Čomić, s obzirom da ste vi danas izvršili povredu Poslovnika, koju ste malo pre ustanovili, ne želim to da radim. Bilo bi ružno da u jednom danu dva potpredsednika Skupštine krše Poslovnik. Tako da ..

Jeste, ali kažem vam da se ne bi ponovo to danas desilo..

Dobro, evo završiću time, pošto mi imamo za ovu, kako ste pročitali malopre u sinopsisu, mogućnost da govorimo 69 minuta, meni nije bila namera, želim da vam kažem da je principijelni stav SRS da se ovaj predlog, koji je došao iz LDP, svakako podrži, kao i svake druge stranke. Za razliku od onih koji su nama otimali mandate, a ukradena su nam 22 mandata ovde. Mi želimo da ..

Gospođo Čomić, s obzirom da je sada 16.00 časova i da čitava javnost Srbije zna i moj stil i način izražavanja i zašto…

Gospođo Čomić, pošto ću govoriti u okviru vremena poslaničke grupe SRS, a da ne ponavljam ono što je gospodin mr Aleksandar Martinović govorio u ovom uvodnom izlaganju, obrazlažući ovaj amandman, neophodnost za prihvatanje njegovog amandmana na izmene i dopune Zakona o državnoj upravi da ilustrujem nekim primerima iz prakse. Svedok sam toga da mnoge stranke u postupku ne mogu da se oslanjaju isključivo na organ državne uprave radi efikasnijeg rešavanja njihovih sporova. O tome je govorio i sa svog aspekta gospodin Palalić.
Ne možemo da zanemarimo činjenicu da ipak nismo informaciono društvo u 21. veku koje je toliko uznapredovalo da svaka opština u jedinici lokalne samouprave, mesna zajednica i svaki onaj ko je u obavezi da dostavi organu državne uprave u upravnom postupku koji se vodi određeni dokument i jeste sposoban da to uradi na zahtev tog organa u efikasnom roku koji će da bude u funkciji brzog završetka postupka.
Zbog čega, gospođo Čomić? Zbog činjenice da imamo najpre veoma tešku situaciju kada su u pitanju naši sunarodnici koji su prognani sa okupiranog KiM. Odlukom Vlade Republike Srbije posle okupacije i dolaska NATO pakta 1999. godine, kada je nažalost više stotine hiljada Srba moralo da izbegne sa svojih vekovnih ognjišta, upravni centri administrativnih okruga koji su pod okupacijom su izmešteni u neki broj gradova u Srbiji. Tako je upravni okrug administrativnog centra Peć izmešten u Kragujevac i tako redom, u Vranju, Nišu i Kraljevu.
Sada zaista imamo problem, jer se konkretno suočavam sa time, kada kao narodni poslanik hoću da pomognem nekoj stranci koja ima spor, da ga reši sa organom državne uprave, da dokument koji je toj stranci, a u pitanju je osoba koja je prognana sa KiM, brzo i efikasno potreban, a organ državne uprave ga ne pribavlja na vreme. Želim onako kao što je gospodin Martinović to predvideo ovim amandmanom, da pomognemo tome, odnosno stranci, ali očigledno da sam ministar i Vlada nisu imale razumevanja za to.
Zakon o opštem upravnom postupku, koji je pominjao gospodin Palalić, u mnogo čemu bi rešio sve te probleme. Danas se nalazimo 20 godina posle odvajanja, odnosno ustanovljavanja državne uprave koja je ustanovljena pre izbora o kojima ste vi danas govorili, prvih višestranačkih Ustavom iz 1990. godine, koji je donet pre toga, 28. septembra, gde smo prešli sa onog socijalističkog modela samoupravljanja na državnu upravu i lokalna samouprava je dobila status pravnog lica. Sada ne možemo onako kako je to zbog efikasnosti postupka, a iz iskustva ljudi, gospodin Martinović je predložio da pomognemo jer Vlada nije htela.
Ovo obrazloženje koje je dato da se amandman ne prihvata iz razloga što rešenje amandmana dozvoljava arbitrarnost, kako je to nepravilno napisano, i subjektivnost u proceni organa koji odlučuje da li će sam pribavljati neophodne podatke ili će na to obavezati stranku, čime se obaveza organa relativizuje i stranka stavlja u nepovoljniji položaj, što uopšte nije tačno. Samo kroz ovaj jedan primer sam vam rekla da niste u pravu, da ne govorim o činjenici o čemu je govorio i mr Martinović, da imate opštine u Srbiji koje jedva da imaju neki model kompjutera i jedva da su u funkcionalnom smislu sposobne da rade.
Recite mi, molim vas, da li stranka koja treba da pribavi dokument u organu lokalne samouprave u Crnoj Travi može da očekuje da će to efikasno i brzo da se reši? Ili u mesnoj zajednici Kriva Feja, ili u Trgovištu i tako da idem redom, gde se veoma često dešava, ne znam za ministra Markovića, nije tu, pa ne mogu da polemiše sa njim, ali da mnogi ministri koji su nadležni za funkcionisanje organa državne uprave, u stvari svako ministarstvo je organ državne uprave i oni nisu nogom kročili u ova mesta koja sam nabrojala u toku svog mandata.
Prema tome, iluzorno je da pričamo da je stranka stavljena u nepovoljniji položaj i da je to tako nesuvislo obrazloženje Vlade. Opet tu nije ministar da nam to dodatno potkrepi argumentacijama, jer ovo ne stoji. Zaista je neistina.
Kaže – što je suprotno ideji predložene dopune zakona. Sama ideja da se zakon dopuni na ovaj način nije dobar. Vrlo dobro znamo da nam organi državne uprave ne funkcionišu, najpre u skladu sa ustavnim sistemom i političkim uređenjem Republike Srbije.
Ministar Marković, koji je predlagač ovog zakona i koji vodi resor državne uprave i lokalne samouprave, iako po Ustavu Republike Srbije, a to je član 136. koji reguliše položaj državne uprave, nije u situaciji, a veoma često u mnogim slučajevima da samostalno odlučuje, ili da stav ispred organa državne uprave, eksplicitno drži do kraja, nego ga menja u skladu sa trenutnim političkim sukobljavanjem unutar vladajuće koalicije.
Najčešće, ne samo on nego i ostali ministri, po nalogu predsednika Republike Borisa Tadića, koji je potpuno izvršio koncentraciju vlasti na svoju predsedničku funkciju i ulogu, pa mi tako 20 godina posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji imamo veoma ružnu sliku toga šta je zakonodavna vlast, odnosno Skupština i na koje je grane ona spala i pod čijim je patronatom, ne ni Vlade nego predsednika Republike, a da ne govorim o Vladi Republike Srbije i o činjenici da Vlada Republike Srbije ne samo da je pod direktnom upravljačkom palicom Borisa Tadića, nego preko njega, ovih vaših mentora iz inostranstva, odnosno EU, koja vam sada, i o tome je govorio mr Martinović, postavlja pitanja – dokle se stiglo sa usavršavanjem, sa kvalitetom i položajem činovnika u državnoj upravi?
Da li su oni, kako to u ovom upitniku ove Evropske komisije vama nalažu da odgovorite, kvalifikaciono i iskustveno osposobljeni da rade taj posao, jer su oni došli na ta mesta po političkoj liniji.
Kada je pre nekoliko godina, a čini mi se krajem 2008. godine, gospodin Todorović izneo podatak da je umesto 8.000 činovnika u organima državne uprave, koliko ste zatekli dolaskom na vlast posle ovog petooktobarskog puča 2000. godine, sada zaposleno 29.000, rekli ste da to nije tačno, da on hiperboliše i da izmišlja neke podatke itd. To je sada podatak o zaposlenim organima državne uprave i to po strukturi, koliko njih je za stalno, a koliko po privremenim ugovorima itd, koji imaju ovi vaši mentori iz EU protiv koje SRS, a uverena sam kako vreme prolazi, i sve veći broj građana Srbije će biti protiv EU.
Zbog čega, nije njihova namera samo da vas svedu u svoje okvire kada je u pitanju državna uprava o kojoj danas ovde raspravljamo, nego da promene Ustav koji je najširim mogućim konsenzusom donet 2006. godine.
Zbog čega oni imaju glasnogovornika u liku Nikolića i sličnih, ali on je sada najveći kada je u pitanju File i ovi ostali koji ne žele dobro Srbiji? Ne da bi se Ustav promeni zbog racionalizacije, zbog smanjenja broja poslanika jer je to neophodno, a u pravom smislu reči to je farsa i možemo da otvorimo i raspravu i po tom pitanju kolika je teritorija Srbije, kako su se menjali izborni zakoni, počev od ovog 9. decembra 1990. godine, koji je bio većinski, pa preko kombinovanog, pa tako dalje, nego zbog preambule.
Baš njih briga koliko će Srbija da ima ministarstava i da li će da ima umesto 250, 125 poslanika. Njima je bitno da takvi koji služe Amerikancima i zapadnim silama, koji su sada ekstremniji od Tadića, a to je Tomislav Nikolić, izvrše promenu Ustava zbog preambule koja kaže da su KiM neotuđivi deo Srbije. Vraćam se dalje.

Što se tiče funkcionisanja državne uprave, po ovim, kako je to zakonom i Ustavom ustanovljeno, administrativnim okruzima malopre je neko lepo primetio. Ne možete vi funkcionisanje lokalne samouprave, koji su u funkciji, dakle, rešavanja ovog postupka i pomoći strankama u sporu, da poboljšate tako što ćete da zagovarate neke regione koji su zaista u političkom smislu reči samo korak do neke nove republike, autonomne pokrajine itd.
Funkcionisanje organa lokalne samouprave, koji služe za efikasno rešavanje ovih sporova, možete da poboljšate samo ako im date ekonomsku samostalnost. Ali, kako kada mi još uvek, iako je donet Ustav 2006. godine, nismo doneli zakon koji će da sankcioniše i da reguliše koja su to prava i obaveze jedinica lokalne samouprave i na koji način oni to raspolažu imovinom?
Naravno, oni i ne mogu da raspolažu u zakonskom smislu reči, jer imaju od Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije dato na korišćenje nešto što oni koriste. Ali, recimo, ko će u Kragujevcu da sankcioniše ili u nekom drugom gradu u Srbiji jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ koji je dužan da se u skladu sa Ustavom stara i na osnovu svojih ovlašćenja o toj imovini, kada mi zakon o tome nemamo?
Sve su to velika pitanja i žalosna slika Srbije kada je u pitanju državna uprava koja je, ponavljam, tačno pre 20 godina definisana tadašnjim Ustavom iz 1990. godine.
Da na kraju završim u onom duhu kako ste vi počeli, gospođo Čomić, kada ste danas podsetili da su održani pravi višestranački parlamentarni izbori u Srbiji, ja ću samo i da vas podsetim da je i na tim izborima kao predsednički kandidat prof. dr Vojislav Šešelj, kao kandidat grupe građana, jer mi tada nismo mogli da registrujemo svoju stranku "Srpski četnički pokret", zbog samo jednog predstavljanja i samo jednim predstavljanjem u trajanju od 45 minuta na državnoj televiziji zadobio poverenje 96 hiljada građana Srbije.
Verujem da će svojim povratkom u Srbiju, koji uskoro očekujemo, učiniti da to poverenje bude milionsko, odnosno višemilionsko jer Srbiji su potrebne takve promene i takav lider koji će na odgovoran način, u skladu sa Ustavom i zakonom, da trasira put slobodne Srbije, a ne ove koja se pokorava zahtevima koji dolaze od strane EU i svih onih koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu. Hvala.