| 19.02.2020. | Zakon o izmeni Zakona o oružju i municiji |
usvojen
|
| 04.11.2019. | Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama |
odbačen
|
| 10.05.2019. | Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine |
odbačen
|
čeka se odgovor 6 godina i 1 mesec i 25 dana
Poštovani gospodine Torbica, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...
čeka se odgovor 7 godina i 2 meseca i 11 sati
Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...
čeka se odgovor 7 godina i 4 meseca i 20 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Zahvaljujem.
Iskoristio bih priliku da ponovo postavim pitanje premijeru Macutu, pošto ni posle punih mesec dana nisam dobio odgovor na isto.
Od danas pa do subote, 24. januara, u Srbiji će boraviti tzv. posmatračka misija Evropskog parlamenta, s ciljem da istražuje i kontroliše stanje demokratije u Srbiji. Dolaze piromani da gase požar u Srbiji. Priznaćete, da nije tužno i žalosno, bilo bi možda i smešno.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik parlamenta Ana Brnabić, su se javno izjasnili o dolasku te samozvane delegacije. Siguran sam da predsednik Vučić u ovom trenutku zaslužuje našu punu podršku za svoj jasan stav prema ovim nepozvanim i neželjenim gostima, a naročito onom ekstremnom, srbomrzačkom delu delegacije.
Da li iko dobronamerno u Srbiji može i sme biti uzdržan u trenutku kada nam Evropski parlament u inspekciju šalje osobe poput Tonina Picule, za koga svi znamo da je bio pripadnik zloglasne jedinice Crne mambe koja je izvršila brojne zločine nad srpskim civilima sa prostora Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i za koga tek treba da bude utvrđeno ne da li je, već koliko je okrvavio ruke i obraz tokom zločinačkih akcija svoje jedinice.
Da li iko u Srbiji može i sme biti uzdržan u trenutku kada nam Evropski parlament u inspekciju šalje osobu poput Davora Ive Štira, unuka po zlu poznatog ustaškog pukovnika Ivana Štira, pomoćnika zloglasnog Vjekoslava Maksa Luburića, komandanta koncentracionih logora u NDH. Da, onog Ivana Štira za koga je aktuelni predsednik Hrvatske Milanović javno izgovorio da je poznat kao Čepinski ubica i ratni zločinac, čak kada je od Evropskog parlamenta mnogo je. Mene kao i veliku većinu građana Srbije interesuje sa kojim pravom oni dolaze i ko im je dao i delegirao ovlašćenja da istražuju i utvrđuju činjenice po Srbiji?
Podsetiću vas da je takvu sramnu ucenjivačku misiju Srbija ponosno odbila 1914. godine i da je to i danas kao i pre više od jednog veka predstavlja najgrublje kršenje suvereniteta, samostalnosti i nezavisnosti jedne države.
Dok je Aleksandar Vulin bio na mestu ministra unutrašnjih poslova i direktor BIA, stranim političarima poput ove dvojice koji su dolazili da se nezvani mešaju u naše unutrašnje poslove ili je zabranjivan ulazak u Srbiju ili su proterivani iz države. Od MUP očekujem isti odnos prema pomenutim personama i to pre svega kako bismo zaštitili naše nacionalne i državne interese, ali i dostojanstvo države i građana.
Više od svega moramo biti svesni da u koliko se usaglasimo sa njihovim dolaskom i ukoliko se sastanemo sa njima, daćemo im legitimitet, a posledice njihovog štetnog delovanja snosiće građani Srbije.
Kao predsednik poslaničke grupe pozvan sam da uzmem učešće na sastanku sa samozvanom delegacijom Evropskog parlamenta i zato sada želim da javno kažem kako iz pijeteta prema stotinama hiljada nedužnih srpskih žrtava genocida u ustaškoj i nezavisnoj državi Hrvatskoj, iz pijeteta prema stotinama hiljada mojih Krajišnika prognanih sa svojih vekovnih ognjišta, iz poštovanja prema velikoj većini građana Srbije koji dele moje mišljenje, iz duga prema mojim precima i obaveze prema mojim potomcima, za sto sa Toninom Piculom i Davorom Ivom Štirom ne mogu, a nadasve ne
4/3 JJ/LjL
želim da sednem, dok god budu otvoreno zastupali antisrpsku politiku i sve dok u Srbiju ne dođu čista srca i dobrih i iskrenih namera.
Zato bih pozvao i svoje kolege predsednike poslaničkih grupa, koji pre svega čine vladajuću koaliciju, da dobro razmisle da li je išta vredno poniženja da za isti sto sedate sa ljudima koji više od godinu dana seju mržnju i razdor među građanima Srbije, koji su došli da vide koliko su uspeli da posvađaju, podele i pocepaju Srbiju i da provere šta još treba da učine da bi ostvarili svoj cilj. Hvala vam.
Zahvaljujem predsednice.
Prvo pitanje postavljam premijeru Macutu. Pre nekoliko dana deo medija je objavio informaciju da će krajem januara, tačnije od 22. do 24. januara u Srbiju doći posmatračka misija Evropskog parlamenta da istražuje i kontroliše stanje demokratije u Srbiji i navode medija pojedinih o policijskoj torturi nad demonstrantima. Interesuje me ko su ti ljudi. Za pojedine, poput Tonina Picule znam da je bio pripadnik zloglasne jedinice „crne mambe“, koja je vršila zločine nad srpskim civilima sa prostora Republike Srpske i Republike srpske krajine i koje je vojska Republike Srpske uspešno razbila i neutralisala tokom njihovog terorističkog napada na teritoriju Republike srpske, sredinom 1995. godine.
Njega za ovu misiju preporučuju zločini prema srpskom narodu, ali me interesuje činjenica o ostalim članovima tzv. misije. Sa kojim pravom oni dolaze i ko im je dao ovlašćenja da oni istražuju u Srbiji.
Podsetiću vas, da je takvu misiju Srbija odbila 1914. godine, jer to i danas, kao i pre više od jednog veka predstavlja najgrublje kršenje suvereniteta i nezavisnosti jedne države.
Podsećam, da dok je Aleksandar Vulin bio na mestu ministra unutrašnjih poslova i direktora BIA, stranim političarima koji su dolazili da se mešaju u naše unutrašnje poslove, ili je zabranjivan ulazak ili su proterivani iz države. Očekujem isti odnos prema pomenutim personama za mesec dana, i to pre svega, kako bismo zaštitili naše nacionalne i državne interese, ali i dostojanstvo države i građana Srbije.
Poštovani gospodine Macut, morate biti svesni da ukoliko se saglasite sa njihovim dolaskom vi ćete im dati legitimitet, a posledice njihovog delovanja će onda da snose svi građani Srbije. Ukoliko Evropski parlament stvarno interesuje stanje demokratije i ljudskih prava, predlažem da krenu sa istragama u svojim državama članicama, a od vas gospodine premijeru, očekujem da zvanično zatražite slanje jedne takve misije u Hrvatsku, s obzirom da se srpski narod u Hrvatskoj nalazi pred nestankom, a da istovremeno sve učestaliji napadi na Srbe u toj državi, ne samo da se tolerišu i pravdaju, već i podstiču od strane pojedinih visokih državnih funkcionera.
3/2 VS/LŽ
Ti napadi su zapravo posledice višedecenijske anti srpske atmosfere, koja posle genocida nad Srbija tokom Drugog svetskog rata i brojnim ratnim zločinima izvršnih nad srpskom manjinom izvršenom tokom upada početkom devedesetih godina prošlog veka, imaju za cilj da se pošalje jasna poruka preostalim Srbima u Hrvatskoj da moraju hitno da se isele.
E, tu Evropski parlament i njegova misija imaju nadležnost i tu treba da istražuju, ali naravno, oni to neće učiniti pošto je to direktno Brisel, jedan od sponzora anti srpske legende, koja se sprovodi na prostoru Hrvatske i Kosova i Metohije, pošto je neonacizam poželjni obrazac političkog delovanja u EU, u kojoj svakodnevno na najvažnije funkcije, postavljaju potomke osvedočenih nacističkih zločina.
Poštovani premijeru, odluka o tome da li ćete učiniti bilo šta, po ovim pitanjima je isključivo na vama i republičkoj Vladi.
Drugo pitanje, upućujem ministru inostranih poslova, ono što me interesuje, šta smo do sada preduzeli i šta ćemo preduzeti povodom sramnih američkih napada na našu privredu i ekonomiju i interesuje me šta je po tom pitanju preduzeo ambasador Šutanovac, a više od svega me interesuje da li je protestvovao i da li je uložio žalbu, zbog otvorenog kršenja svih sporazuma, i dogovora o naoružavanju šiptarskih tzv. bezbednosnih snaga, a ustvari organizacije koja je sledbenik terorističke UČK.
Takođe, svedoci smo da je tokom prve polovine novembra za samo nedelju dana, došlo do pet sramnih incidenata, usmerenih protiv srpskog naroda. U Hrvatskoj, koja se tih dana orila od pokliča za – dom spremni, ubi Srbina, marš ih Hrvatske, što je unelo ozbiljnu uznemirenost, među građane Srbije, a ozbiljan među srpsku manjinu u Hrvatskoj.
Interesuje me, da li je ministar od tada pa do sada pozvao ambasadora Srbije u Zagrebu na konsultacije, da li su Vlada i MUP, uputili oštru notu i protest Hrvatskoj ambasadi u Beogradu i da li ste od Evropskog parlamenta tražili izjašnjavanje po pitanju neonacističkog i ustaškog divljanja po Hrvatskoj, a ako niste, insistiram da mi odgovori zašto i na kraju želeo bih da ministra Nenada Popovića pitam iako je obećavao zašto nije održana sednica međuvladinog komiteta sa Rusijom i da li bi to bio način da se dođe do zajedničkog rešenja za NIS. Hvala.
Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Celjeni članovi Vlade, u svo uvažavanje kolega koji su podneli Predlog zaključka povodom predstavljanja izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025.godinu moram da konstatujem neke činjenice vezene za izveštaj koje danas tokom ove rasprave ne možemo, tj. ne smemo izostaviti.
29/2 JD/MJ
Čitajući pomenuti izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije nisam mogao da steknem utisak kako pred sobom imam dokument političkog i ekonomskog partnera, već politički manifest koji iz gotovo svake svoje rečenice poručuje – Srbijo, nećeš biti nikada dovoljno dobra.
I sve bi to u određenoj meri bilo donekle podnošljivo da ne traje već dve decenije u kontinuitetu sa sve manje diplomatskog jezika, a sve više licemerstva, otvorenih pritisaka i ucena.
Nema u tom izveštaju ni trunke dobre namere, jer umesto smernica na putu tzv. evropskih integracija Srbija je dobila još jedan spisak prepun konstatacija – nedovoljno nedostaje, nije urađeno, kao da se radi o neposlušnom učeniku, a ne o nezavisnoj i suverenoj državi.
A ono što u svemu ovom najviše iritira i osećaj da Brisel i sam više ne zna šta tačno želi osim da Srbiju drži u statusu večitog kandidata, u stanju kontrolisane neizvesnosti da je ucenjuje, pritiska, ponižava i primorava na raznorazne ustupke. Svakome ko makar i ovlaž baci pogled na ovaj kao i na prethodni Izveštaj Evropske komisije više je nego jasno da je on pisan sa idejom da se svake godine održi željeni nivo političkog pritiska na Srbiju.
Sve što Srbija uradi nedovnoljno je. Sve što ne uradi razlog je za novi pritisak i ucene. Sve dok Srbija ne pristane da se odrekne svog identiteta, svoje suverenosti, dela državne teritorije, veza sa sunarodnicima u regionu, istorije, kulture, tradicionalnih duhovnih i moralnih vrednosti, Brisel će nastaviti sa ovakvim ponašanjem.
Ta strategija je nakon ovoliko vremena totalno razgolićena, pa su već odavno svi u Srbiji shvatili da se radi o čistoj političkoj manipulaciji. Zato moramo otvoreno da kažemo ono što građani Srbije oduvek znaju. Evropska unija ne samo da ne želi Srbiju u svom članstvu, već je ne želi ni kao ravnopravnog partnera. Ona Srbiju želi isključivo kao politički zavisnog, ekonomski potčinjenog, teritorijalno ograničenog, medijski kontrolisanog, večitog kandidata za članstvo.
Jedan od najvećih problema ovog Izveštaj jeste njegov sraman odnos prema državi Srbiji. Nema u njemu ni trunke partnerstva, razumevanja, a ponajmanje samokritike. Srbija se kritikuje za ono što se članicama Evropske unije toleriše, svesno ignoriše ili proglašava unutrašnjim pitanjem.
Zbog svega toga građani Srbije koji su godinama izloženi Briselskom licemerju, politici ucena, pritisaka i dvostrukih standarda više nemaju strpljenja da slušaju lekcije od država koje ni same ne poštuju principe, koje nam nameću i zbog kojih nas besramno ucenjuju.
Svima je odavno postalo jasno da Evropska Unija od Srbije ne očekuje reforme već isključivo bespogovornu pokornost, najniži oblik podaništva.
Ako govorimo o tome šta je za najveći deo građana Srbije najbolnije u tekstu to je bez konkurencije činjenica da Brisel bez ikakvog srama pokazuje da je pitanje priznavanja lažne države kosovo postalo glavni, potpuno otvoren, ogoljen, i tako reći, u potpunosti formalizovan uslov.
Ne govori se tu o nikakvim principima međunarodnog prava koje su oni ubili u trenutku kada su 24. marta 1999. godine, bacili prvu bombu na Srbiju. Pucali su oni tog dana na Srbiju i srpski narod ali su ubili međunarodno pravo. Još manje se govori o pravdi, već isključivo o tome da Srbija ukoliko želi da dobije pozitivno mišljenje o napretku na takozvanom Evropskom putu mora bezpogovorno da se povinuje političkim interesima Brisela.
29/3 JD/MJ
Evropska komisija, Evropski parlament, određene države članice više i ne kriju da je glavni uslov, mogu slobodno reći, i jedini pravi uslov da Srbija prihvati ono što ni jedna suverena država nikada ne bi prihvatila, da prizna legitimitet okupacije i gubitka dela svoje teritorije ili da zaboravi na članstvo u Evropskoj uniji.
To nije evropska vrednost, to je besramna politička ucena. Od Srbije se traži da se zarad nade u prijem u članstvo do koga nikada neće doći odrekne Kosova i Metohije i pristane na gašenje Republike Srpske. U takvim okolnostima građani Srbije s punim pravom osećaju ne samo duboko razočarenje, već i sve jači bes i revolt.
Evroskepticizam u Srbiji odavno više nije pojedinačna pojava, on je logična posledica i logična reakcija građana Srbije koji previše dugo slušaju prazna obećanja, gomilu laži, svakodnevne pritiske i ucene i ne žele to više da tolerišu.
30/1 GD/MP 15.50 – 16.00
Prema najnovijem evrobarometru, koji je nedavno objavila Evropska komisija, članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava jedva nešto preko 30% građana Srbije. Građani Srbije najveći stepen poverenja imaju u Rusiju i Kinu, oko 60%, dok je Evropska unija sa 38% na trećem mestu.
Sve to nam nameće pitanje da li posle svega što smo čuli, posle svega što smo videli i doživeli tokom prethodnih godina od strane Brisela, tzv. put evropskih integracija uopšte ima ikakvog smisla, s obzirom da to više nije put budućnosti? To je odavno postao put poniženja i bezumlja i Srbiji definitivno tu nije mesto.
Nije joj mesto na putu na kome moramo da se, zarad praznih obećanja, odreknemo svojih dokazanih prijatelja i saveznika, da se odreknemo svojih korena, svog identiteta, svojih duhovnih i moralnih vrednosti i postanemo bespogovorni podanici u tuđem imperijalnom projektu.
I u ovom Izveštaju, kao i u izjavama raznih evropskih komesara, izvestilaca insistira se da Srbija izabere stranu, da ne može više biti dobra sa svim narodima i državama, a pogotovo ne sa onima koji su se kroz istoriju pokazali i dokazali kao iskreni prijatelji i saveznici srpskog naroda i države, da se odreknemo Rusije i Kine, kao i svih onih koji su bili uz nas uvek kada nam je kroz istoriju bilo najteže i to zarad čega? Zarad šarene briselske laže.
Zato bih kao odgovor ponovio reč Aleksandra Vulina kako Evropska unija ne shvata da ne bi trebala da požuruje Srbe da izaberu stranu, jer ako bude uspešna u svom zahtevu i Srbi se budu odlučivali na kojoj su strani, više sam nego siguran da im se neće dopasti izbor srpskog naroda, jer Srbi su kroz istoriju uvek bili tamo gde su bili istina i pravda, a ona odavno nije u EU i Briselu, ako je tamo ikada i bila.
Naš izbor neće biti samo ekonomsko, već pre svega civilizacijsko pitanje, izbor da li ćemo biti deo sveta u kome nam već decenijama konstantno prete, ucenjuju nas i beskrajno nam nameću nove neprihvatljive i ponižavajuće uslove saradnje ili sveta u kome nas, pre svega, poštuju i uvažavaju, u kome nas gledaju kao sebi jednake i ravnopravne, u kome se saradnja država članica zasniva na iskrenosti i dobronamernosti.
Evropska unija je možda nekada i bila simbol ekonomskog i privrednog prosperiteta, mira i političke stabilnosti, ali danas pred našim očima vidimo ruševine nekadašnje Unije koja se svakim danom sve više suočava sa dubokim krizama, političkim, energetskim, ekonomskim, demokratskim, a nada sve moralnim.
Nasuprot tome, BRIKS predstavlja drugačiji svet, svet jednakih i ravnopravnih, a ne nadređenih i podređenih, svet u kome se odluke donose dogovorom, a ne uslovljavanjem i nametanjem. To je savez koji okuplja zemlje sa najvećim ekonomskim rastom, sa najvećim investicionim potencijalom, ogromnim, gotovo neiscrpnim prirodnim resursima i tržištima budućnosti.
Pristupanjem BRIKS-u naša država bi otvorila vrata tih ogromnih tržišta, ubrzala dolazak investicija, povećala tehnološku nezavisnost, osnažila svoj međunarodni položaj i zaštitila državnu teritoriju, pogotovo onu pod privremenom okupacijom. Otuda i potiče tolika nervoza i bes evropskih zvaničnika, kojima je jasno da polako ali sigurno postaju politička periferija, gde ih vodeće svetske sile, poput Rusije, Kine, Amerike, zaobilaze i ne vide u svojim geopolitičkim planovima.
Sve to odluku koju će građani Srbije doneti u skorijoj budućnosti svakim danom čini sve izvesnijom, a ta odluka zbog svega onoga što smo prethodnih decenija doživeli i trpeli od strane briselskih moćnika se neće poklapati sa njihovim nametnutim vrednostima, njihovom vizijom budućnosti i njihovim interesima, ali će se u potpunosti poklopiti sa tradicionalnim duhovnim i moralnim vrednostima, vizijom budućnosti i interesima Srbije i njenih građana.
30/2 GD/MP
Sve ovo što sam ja sada ovde izgovorio znam da ne podržava dobar deo republičke Vlade i najveći deo poslanika u ovoj sali, ali znam da to jako dobro razume i oseti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i da razumeju, osete i podržava veliki broj građana Srbije. Upravo zato predsednik Vučić i jeste doneo odluku da Srbija danas ne učestvuje na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan u Briselu.
Znam da predsednik za takvu odluku nije imao većinsku podršku u Vladi i verovatno je nema ni ovde u parlamentu, ali zato je imao, ima i imaće mnogo značajniju podršku ogromne većine građana Srbije.
Slažem se sa predsednikom Vučićem da Srbiji danas nije bilo mesto tamo, jer bez Srbije taj samit je samo ogoljeni skup vazala Evropske unije, pred kojim je jedan jedini cilj, da obuzdaju, ponize i politički i ekonomski potčine Srbiju.
Tema tog današnjeg samita neće biti proširenje Evropske unije, jer njega nikada neće ni biti, bar ne za ponizne balkanske vazale, već Srbija i njeno tvrdoglavo odbijanje da postane deo ratne koalicije protiv Rusije.
Zbog svega toga na kraju svog obraćanja želim da danas iz ove sale pošaljem jasnu poruku da Srbija nikada neće pristati na ucene, da Srbija nikada neće okrenuti leđa niti uvesti sankcije svojim dokazanim prijateljima i saveznicima, da se Srbija nikada neće odreći svog suvereniteta, kao ni najmanjeg komadića svoje teritorije, da će Srbija uvek i po bilo koju cenu biti garant opstanka i bezbednosti Republike Srpske i da će Srbija samo takva imati sigurnu budućnost, budućnost o kojoj će odlučivati isključivo građani Srbije.
Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.
Pre svega, želim da pohvalim maksimalno ozbiljan i odgovaran odnos kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i svih ostalih državnih organa, a naročito zdravstvenog sistema Republike Srbije prema mogućnosti širenja Korona virusa i na prostor Srbije.
U doprinos tome govori i jučerašnji sastanak predsednika Vučića sa predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv Korona virusa, na kome je dogovoren komplet mera prevencije hitnih reakcija nadležnih organa protiv tog virusa, pa bih zamolio ministra Lončara da nam kaže o kojim se to tačno merama radi, kao i da oceni spremnost nadležnih organa Republike Srbije da reaguju u slučaju pojave Korona virusa.
Kada govorimo o vojsci, uglavnom govorimo o činjenicama vezanih za njeno naoružavanje, opremljenost, borbenu gotovost, ali svaku armiju sveta čine pre svega ljudi, pripadnici te armije, čega su, koliko možemo da primetimo aktuelna Vlada i Ministarstvo odbrane izuzetno svesni.
Rekonstrukcija Vojne akademije, rekonstrukcija Vojne gimnazije, rekonstrukcija Vojno-medicinske akademije, izgradnja stanova, povećanja zarada pripadnicima vojske jesu samo neke od aktivnosti mera, tj. jesu realnost u kojoj mi živimo poslednjih nekoliko godina, pa bih zamolio ministra Aleksandra Vulina da nam rezimira šta je to sve učinjeno poslednjih nekoliko godina kako bi se unapredilo kako školovanje, tako uslovi rada, socijalni status i naravno, lečenje pripadnika Vojske Srbije.
Za ministra prosvete. Svi već znamo šta je mala matura i kako izgleda njeno sprovođenje u osnovnim školama. Ono što će biti novina u našem obrazovno-vaspitnom sistemu i što nas čeka u bližoj budućnosti jeste državna, odnosno velika matura koja je u suštini deo projekta koji ima za cilj unapređenje kvaliteta našeg srednjeg obrazovanja.
Pošto se na medijima i na raznim portalima susrećemo sa različitim tumačenjima efekata državne mature, zamolio bih ministra prosvete da nam objasni njenu suštinu kako će ona načelno izgledati i koji su to efekti koji se žele postići njenim uvođenjem?
Zahvaljujem.
Imao bih pitanje za premijerku.
Pre nepune tri godine dobili ste poverenje predsednika Aleksandra Vučića, tj. mandat da sastavite Vladu Republike Srbije i dobili ste poverenje ove Skupštine, da je predvodite kada smo izabrali vas za premijera i ovaj sastav Vlade. Za otprilike dva meseca će biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori i kada se sada okrenete iza sebe koji su to rezultati Vlade Srbije na koje ste najviše ponosni? Da li postoji nešto što ste toliko želeli da učinite, a niste stigli tokom ovog mandata? Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pre svega želim da se zahvalim Vladi i ministrima što su uz brojne obaveze, pronašli vremena da danas budu sa nama u Narodnoj skupštini i da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika.
Želeo bih da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, pohvalim Vladu za dosadašnji rad tokom ovih desetak meseci, kao i da izrazim očekivanje da će taj rad u narednom periodu biti još bolji.
Za početak bih imao dva pitanja od kojih je jedno vezano medije, a drugo za zdravstvo. Od ukupno 73 elektronska medija, koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, od čega je njih 34 privatizovano, dok u 16 nisu pronašli svog kupca. Od medija koji su prvobitno imali kupce, u šest slučajeva su ugovori raskinuti, dok je u medijima koji nisu imali potencijalnog vlasnika pokrenut stečajni postupak.
Pojedini mediji nisu imali kupce iz više razloga, npr. zato što nisu imali poslovni prostor, zato što su imali staru i dotrajalu opremu, zato što su imali dugove i u njima je u skladu sa zakonom, kako je i predviđeno, sprovedena raspodela kapitala tadašnjim zaposlenima i bivšim zaposlenima. Sve što sam rekao se odnosi na elektronske medije koji su radili kao javna preduzeća, ali u procesu privatizacije je trebalo da uđe desetak medija koji su osnovani i koji su radili kao javne ustanove i to, uglavnom se radilo o dvojezičnim i višejezičnim radio stanicama od kojih je najveći broj bio na teritoriji AP Vojvodine.
Ti mediji zbog statusa javne ustanove, ali i delatnosti koju u najvećem broju slučajeva, uz informisanje je bila i kulturna delatnost, sem jednog izuzetka, nisu mogli biti privatizovani, pa su svi ili ugasili delatnost informisanja, ali su u potpunosti ugašeni kroz postupak likvidacije.
NJihovim gašenjem došli smo u situaciju da su mnoge opštine i gradovi ostali bez svoj jedinog lokalnog radijskog emitera, a lokalne televizijske emitere nikad nisu ni imali, a novi konkursi za upražnjene frekvencije nisu raspisivani poslednjih nekoliko godina.
Pošto svi znamo koliki je značaj lokalnih medija, interesuje me da li će i kada će biti raspisan konkurs za izdavanje dozvole emiterima radijskog programa na lokalnom nivou, naravno u sredinama gde ne postoji emiter i gde su te frekvencije slobodne.
Drugo pitanje jeste pitanje dokle se stiglo sa uključivanjem vojnih medicinskih ustanova u zajednički zdravstveni sistem, kako bi olakšali lečenje civilnim licima na ovim vojno-medicinskim ustanovama? Hvala.
Zahvaljujem.
Iskoristio bih priliku da ponovo postavim pitanje premijeru Macutu, pošto ni posle punih mesec dana nisam dobio odgovor na isto.
Od danas pa do subote, 24. januara, u Srbiji će boraviti tzv. posmatračka misija Evropskog parlamenta, s ciljem da istražuje i kontroliše stanje demokratije u Srbiji. Dolaze piromani da gase požar u Srbiji. Priznaćete, da nije tužno i žalosno, bilo bi možda i smešno.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik parlamenta Ana Brnabić, su se javno izjasnili o dolasku te samozvane delegacije. Siguran sam da predsednik Vučić u ovom trenutku zaslužuje našu punu podršku za svoj jasan stav prema ovim nepozvanim i neželjenim gostima, a naročito onom ekstremnom, srbomrzačkom delu delegacije.
Da li iko dobronamerno u Srbiji može i sme biti uzdržan u trenutku kada nam Evropski parlament u inspekciju šalje osobe poput Tonina Picule, za koga svi znamo da je bio pripadnik zloglasne jedinice Crne mambe koja je izvršila brojne zločine nad srpskim civilima sa prostora Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i za koga tek treba da bude utvrđeno ne da li je, već koliko je okrvavio ruke i obraz tokom zločinačkih akcija svoje jedinice.
Da li iko u Srbiji može i sme biti uzdržan u trenutku kada nam Evropski parlament u inspekciju šalje osobu poput Davora Ive Štira, unuka po zlu poznatog ustaškog pukovnika Ivana Štira, pomoćnika zloglasnog Vjekoslava Maksa Luburića, komandanta koncentracionih logora u NDH. Da, onog Ivana Štira za koga je aktuelni predsednik Hrvatske Milanović javno izgovorio da je poznat kao Čepinski ubica i ratni zločinac, čak kada je od Evropskog parlamenta mnogo je. Mene kao i veliku većinu građana Srbije interesuje sa kojim pravom oni dolaze i ko im je dao i delegirao ovlašćenja da istražuju i utvrđuju činjenice po Srbiji?
Podsetiću vas da je takvu sramnu ucenjivačku misiju Srbija ponosno odbila 1914. godine i da je to i danas kao i pre više od jednog veka predstavlja najgrublje kršenje suvereniteta, samostalnosti i nezavisnosti jedne države.
Dok je Aleksandar Vulin bio na mestu ministra unutrašnjih poslova i direktor BIA, stranim političarima poput ove dvojice koji su dolazili da se nezvani mešaju u naše unutrašnje poslove ili je zabranjivan ulazak u Srbiju ili su proterivani iz države. Od MUP očekujem isti odnos prema pomenutim personama i to pre svega kako bismo zaštitili naše nacionalne i državne interese, ali i dostojanstvo države i građana.
Više od svega moramo biti svesni da u koliko se usaglasimo sa njihovim dolaskom i ukoliko se sastanemo sa njima, daćemo im legitimitet, a posledice njihovog štetnog delovanja snosiće građani Srbije.
Kao predsednik poslaničke grupe pozvan sam da uzmem učešće na sastanku sa samozvanom delegacijom Evropskog parlamenta i zato sada želim da javno kažem kako iz pijeteta prema stotinama hiljada nedužnih srpskih žrtava genocida u ustaškoj i nezavisnoj državi Hrvatskoj, iz pijeteta prema stotinama hiljada mojih Krajišnika prognanih sa svojih vekovnih ognjišta, iz poštovanja prema velikoj većini građana Srbije koji dele moje mišljenje, iz duga prema mojim precima i obaveze prema mojim potomcima, za sto sa Toninom Piculom i Davorom Ivom Štirom ne mogu, a nadasve ne
4/3 JJ/LjL
želim da sednem, dok god budu otvoreno zastupali antisrpsku politiku i sve dok u Srbiju ne dođu čista srca i dobrih i iskrenih namera.
Zato bih pozvao i svoje kolege predsednike poslaničkih grupa, koji pre svega čine vladajuću koaliciju, da dobro razmisle da li je išta vredno poniženja da za isti sto sedate sa ljudima koji više od godinu dana seju mržnju i razdor među građanima Srbije, koji su došli da vide koliko su uspeli da posvađaju, podele i pocepaju Srbiju i da provere šta još treba da učine da bi ostvarili svoj cilj. Hvala vam.
Zahvaljujem predsednice.
Prvo pitanje postavljam premijeru Macutu. Pre nekoliko dana deo medija je objavio informaciju da će krajem januara, tačnije od 22. do 24. januara u Srbiju doći posmatračka misija Evropskog parlamenta da istražuje i kontroliše stanje demokratije u Srbiji i navode medija pojedinih o policijskoj torturi nad demonstrantima. Interesuje me ko su ti ljudi. Za pojedine, poput Tonina Picule znam da je bio pripadnik zloglasne jedinice „crne mambe“, koja je vršila zločine nad srpskim civilima sa prostora Republike Srpske i Republike srpske krajine i koje je vojska Republike Srpske uspešno razbila i neutralisala tokom njihovog terorističkog napada na teritoriju Republike srpske, sredinom 1995. godine.
Njega za ovu misiju preporučuju zločini prema srpskom narodu, ali me interesuje činjenica o ostalim članovima tzv. misije. Sa kojim pravom oni dolaze i ko im je dao ovlašćenja da oni istražuju u Srbiji.
Podsetiću vas, da je takvu misiju Srbija odbila 1914. godine, jer to i danas, kao i pre više od jednog veka predstavlja najgrublje kršenje suvereniteta i nezavisnosti jedne države.
Podsećam, da dok je Aleksandar Vulin bio na mestu ministra unutrašnjih poslova i direktora BIA, stranim političarima koji su dolazili da se mešaju u naše unutrašnje poslove, ili je zabranjivan ulazak ili su proterivani iz države. Očekujem isti odnos prema pomenutim personama za mesec dana, i to pre svega, kako bismo zaštitili naše nacionalne i državne interese, ali i dostojanstvo države i građana Srbije.
Poštovani gospodine Macut, morate biti svesni da ukoliko se saglasite sa njihovim dolaskom vi ćete im dati legitimitet, a posledice njihovog delovanja će onda da snose svi građani Srbije. Ukoliko Evropski parlament stvarno interesuje stanje demokratije i ljudskih prava, predlažem da krenu sa istragama u svojim državama članicama, a od vas gospodine premijeru, očekujem da zvanično zatražite slanje jedne takve misije u Hrvatsku, s obzirom da se srpski narod u Hrvatskoj nalazi pred nestankom, a da istovremeno sve učestaliji napadi na Srbe u toj državi, ne samo da se tolerišu i pravdaju, već i podstiču od strane pojedinih visokih državnih funkcionera.
3/2 VS/LŽ
Ti napadi su zapravo posledice višedecenijske anti srpske atmosfere, koja posle genocida nad Srbija tokom Drugog svetskog rata i brojnim ratnim zločinima izvršnih nad srpskom manjinom izvršenom tokom upada početkom devedesetih godina prošlog veka, imaju za cilj da se pošalje jasna poruka preostalim Srbima u Hrvatskoj da moraju hitno da se isele.
E, tu Evropski parlament i njegova misija imaju nadležnost i tu treba da istražuju, ali naravno, oni to neće učiniti pošto je to direktno Brisel, jedan od sponzora anti srpske legende, koja se sprovodi na prostoru Hrvatske i Kosova i Metohije, pošto je neonacizam poželjni obrazac političkog delovanja u EU, u kojoj svakodnevno na najvažnije funkcije, postavljaju potomke osvedočenih nacističkih zločina.
Poštovani premijeru, odluka o tome da li ćete učiniti bilo šta, po ovim pitanjima je isključivo na vama i republičkoj Vladi.
Drugo pitanje, upućujem ministru inostranih poslova, ono što me interesuje, šta smo do sada preduzeli i šta ćemo preduzeti povodom sramnih američkih napada na našu privredu i ekonomiju i interesuje me šta je po tom pitanju preduzeo ambasador Šutanovac, a više od svega me interesuje da li je protestvovao i da li je uložio žalbu, zbog otvorenog kršenja svih sporazuma, i dogovora o naoružavanju šiptarskih tzv. bezbednosnih snaga, a ustvari organizacije koja je sledbenik terorističke UČK.
Takođe, svedoci smo da je tokom prve polovine novembra za samo nedelju dana, došlo do pet sramnih incidenata, usmerenih protiv srpskog naroda. U Hrvatskoj, koja se tih dana orila od pokliča za – dom spremni, ubi Srbina, marš ih Hrvatske, što je unelo ozbiljnu uznemirenost, među građane Srbije, a ozbiljan među srpsku manjinu u Hrvatskoj.
Interesuje me, da li je ministar od tada pa do sada pozvao ambasadora Srbije u Zagrebu na konsultacije, da li su Vlada i MUP, uputili oštru notu i protest Hrvatskoj ambasadi u Beogradu i da li ste od Evropskog parlamenta tražili izjašnjavanje po pitanju neonacističkog i ustaškog divljanja po Hrvatskoj, a ako niste, insistiram da mi odgovori zašto i na kraju želeo bih da ministra Nenada Popovića pitam iako je obećavao zašto nije održana sednica međuvladinog komiteta sa Rusijom i da li bi to bio način da se dođe do zajedničkog rešenja za NIS. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici danas se obraćam ministarki rudarstva i energetike, Dubravki Đedović Handanović, pitanjem koje verujem ne zanima samo mene, već i veliki broj građana Srbije koji se sa pravom pitaju – gde su bili predstavnici Ministarstva na jednom od najznačajnijih međunarodnih skupova u ovoj oblasti u ruskoj energetskoj nedelji, koja je održana u Moskvi od 15. do 17. oktobra?
Govorim o izostanku sa foruma koji je, kao što je svima dobro poznato, okupio predstavnike više od 100 država, predstavnike svetske naučne zajednice i vodećih svetskih energetskih kompanija. Govorim o skupu na kom su se razmenjivala iskustva, predstavljale inovacije i gradili temelji budućih partnerstava u oblastima koje direktno utiču na globalnu energetsku bezbednost, ali i na nacionalne interese svake zemlje, pa tako i Srbije.
Dok je u Moskvi ta tri dana bila celokupna svetska nuklearna zajednica, uz njih je događaju prisustvovalo 15 lidera različitih zemalja sveta, na stotine ministara i drugih visokih državnih funkcionera koji su potpisali preko 50 međunarodnih sporazuma, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike nisu imali interesa ili vremena da se pojave.
Zato ne mogu a da ne pitam ministarku – koji su to važni i neodložni državni poslovi sprečili da makar jedan predstavnik Ministarstva bude prisutan na najznačajnijem svetskom energetskom forumu u ovoj godini? Koje su to obaveze koje su za celo Ministarstvo, pre svega ministarku lično, kao i sve njene saradnike bile važnije od foruma na kome se razgovaralo o budućnosti energetike, o tehnologijama koje će oblikovati svet tokom narednih decenija, o inovacijama u korišćenju nuklearne energije, usklađene sa veštačkom inteligencijom?
Ukoliko se zaista u Ministarstvu tih dana odvijalo i toliko bitnih stvari zbog kojih niko nije mogao da otputuje, a na sajtu Ministarstva kao i u medijima nisam uspeo da pronađem ni jednu jedinu vest vezanu ne samo za ta tri dana, već za celokupnu nedelju koja je prethodila, voleo bih da ovim putem saznam šta je to ministarki i Ministarstvu bilo bitnije od interesa Republike Srbije da saznamo šta je to preče u ovom trenutku od energetske sigurnosti Srbije i njenih građana, naročito pred nadolazeću zimu u kojoj svaka zemlja traži načine da obezbedi stabilnost snabdevanja energentima i dugoročnu održivost svojih izvora energije?
Bilo bi lepo da saznamo da li je u pitanju neka strategija, slučajnost ili propust u planiranju ili je možda, eto, da ministarku i to pitam sasvim otvoreno, neko zabranio odlazak vama i vašim saradnicima?
Vrlo je moguće da je nekome u ovom trenutku neprijatno da Srbija ili on u ime Srbije se vidi na jednom takvom mestu gde se govori o suverenom pravu država da biraju svoje energetske partnere, gde se uvažava i sarađuje sa zemljama poput Rusije, Kine, Indije i drugih slobodnih država koje predstavljaju stubove svetske energetske stabilnosti.
Možda je neko izuzetno mudro procenio da je za Srbiju u ovom trenutku mnogo važnija saradnja sa, na primer, elektranom „Krško“, postrojenjem prve generacije nuklearki, starom gotovo pola veka, koja je izgrađena na tehnologiji sedamdesetih godina prošlog veka, od saradnje, na primer sa „Rosatom“, globalnim svetskim gigantom koji danas predvodi svet u razvoju novih reaktorskih tehnologija, fuzionih sistema i održivih izvora energetske budućnosti.
Ako je tako, ako je strateški interes Srbije da se oslanja na zastarele i odavno prevaziđene tehnologije, a ne na najsavremenije, onda građani Srbije imaju pravo da to znaju, kao što imaju pravo da znaju na čiju preporuku se to i radi.
Poštovana ministarko, da budemo jasni, moje pitanje nije postavljalo da bi se kritikovala forma, već da bi se osvetlila suština, a za mene je suština svakako i to da li Ministarstvo rudarstva i energetike ima jasnu strategiju u međunarodnom prisustvu i saradnji? Da li zna gde se kroje globalne energetske politike i da li Srbija ima svoje mesto za stolom onih koji oblikuju energetsku budućnost sveta ili ostajemo po strani čekajući da drugi odlučuju umesto nas i da nam potom kažu šta treba da radimo i gde smemo da idemo?
Znam šta bih izabrao za Srbiju, a voleo bih da čujem i kakav je vaš izbor. Hvala.
(Bački Jarak, 02.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Opštine | Skupština opštine Temerin (Naknada ) | Opština | Mesečno | 12.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133700.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Korišćenje svog automobila) | Republika | Po danu zasedanja | 5850.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |