Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika!)
Replika ne…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako ne?)
Uvaženi poslaniče, dozvolite samo da završim rečenicu.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ministar me je pogrešno protumačio i optužio da ne razumem.)
Nije vas optužio. Tako bi mogli svi. Dozvoliću vam da govorite o amandmanu. Ministar nije replicirao, moram i ministru da kažem, nego je govorio o amandmanu, pa ću i njima od ukupnog vremena uračunati ovo vreme. Znači, nije bilo replika, a vi, izvolite, koristite vaše vreme, možete po amandmanu protumačiti vaše mišljenje.

Obostrani, izgleda, i nadamnom. Nego, dobili ste reč, kao što vidite.

Poslaniče, ne možete vi da vodite sednicu. Dakle, ko se smeje, ne smeje, tu je predsedavajući.

Imam ja sve ekrane, kamere, a vi se usredsredite na amandman, molim vas.

Hvala.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Reč ima ministar Gašić.

Narodni poslanik Marko Đurišić ima reč.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, repliku sigurno tražite.

Poslaniče meni se obraćajte. Nije dozvoljena komunikacija između vas.

Zahvaljujem na tome.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poslaniče da li ste to vi pogrešili.

A vi ste u to vreme bili koja stranka? Molim vas, recite da bi bilo jasnije javnosti.

Zbog javnosti samo, jer kad se vraćamo toj istoriji?

Hoću, samo vi recite.