Hvala .
Prednost ima povreda Poslovnika.
Prijavite se jednom samo.

Sada ulazite u repliku.

Znači, ne samo da ste ušli u repliku nego ste je izveli do kraja.

To što sam vam rekao. Dakle, upozorio sam vas da ne ulazite u repliku, a vi ne samo da ste to uradili nego ste je onda i izveli do kraja, što znači potpuno je besmisleno da se izjašnjavamo, ali hoću da vas pitam pošto mi je to obaveza – da li treba da se glasa za 108?
(Nebojša Cakić: Da.)
Vi uvek tražite to. Nikakav problem ja sa tim nemam. To će da vam bude omogućeno, ali pošto ste ovo iskoristili kao repliku primenićemo član 103.
Šta je sada replika zaista?
Dva minuta.

Hvala.
Po kom osnovu sada?
Šta ste hteli? Opet povredu Poslovnika? Nećete uopšte. Dobro.
Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe.

Predstavnik predlagača ima reč.

Kad vičete, Lazoviću, to tako ide. Ćuta Jovanović kad dobacuje minut, onda nadoknadimo minut. Kad dobacujete dva minuta, onda nadoknadimo dva minuta. Uvek je isto.

Ja imam prava da vodim sednicu i da vam objasnim ono što vam navodno nije jasno.

Naravno da mogu.

Naravno da mogu.

Kao što vidite, upravo sam to uradio.

Znači, kada hoćete da se nešto razjasni, ja ću da vam razjasnim, nikakav problem nije.

Ipak vam je bilo jasno, ali se pravite da vam nije bilo jasno. Jel vidite kako je sad sve u redu?

Lazoviću, nije vam dovoljno što ste vikali u mikrofon deset minuta, nego sad kad ste sami sebe isključili vičete s mesta. Vičete i dalje. Ovo za bakljade i ministra se slagali. Ali nije loše, kad ste to već spomenuli, da se podsetite, bakljade ste organizovali vi pred Narodnom skupštinom, svi zajedno, i onda tim upaljenim bakljama gađali Narodnu skupštinu. Ali to su bile lepe baklje, one nisu bile ni opasne, ni strašne, to je bilo divno sve, demokratske baklje.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Poslovnik.