Dajem vam obrazloženje. Dakle, nije ona vređala ni vas, ni gospodina Gavrilovića, nije vređala nikoga i nema po Poslovniku veća ovlašćenja, niti se ponašala na način kao da ih ima.
Tako da, u tom smislu član koji ste citirali nije povređen.
Ako niste saglasni, može i Skupština da se izjasni. Da li to želite?

Želite? Izjasniće se.
Sada koliko sam čuo ima i mnogo prava na repliku.
Reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Hvala gospođo Jovanović.
Ako možemo da nastavimo.
(Nebojša Cakić: Poslovnik.)
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Samo polako. Čekam da prestanete sa vikanjem pa da nastavimo i da dobiju reč svi koji su se javili po različitim osnovama.
Što se tiče bele trake, nisam siguran da li to imamo među sredstvima. Moraću da proverim.
Povreda Poslovnika, Nebojša Cakić.

Gospodine Cakiću, nisam vas dobro razumeo. Kažete da sam sada vama dao reč zato što ste zaduženi da vređate Natašu Jovanović?

Ako to zaista mislite, ne. Nisam vam zato dao reč, nego zato što ste tražili povredu Poslovnika.

Ne znam šta ste mi onda rekli. Ne znam znate li vi?

Ne znam znate li vi šta ste sada rekli?

Tako da član 107. sigurno nije povređen nije.

To je moje obrazloženje.

Da li želite da se izjasni Narodna skupština?

Izjasniće se.
Hvala vam.
Kada mi tražite reč da biste ukazali na povredu Poslovnika stvarno ne razumem kakvog smisla onda ima da tvrdite da sam dao reč vama zato što imam nameru da vi sada vređate druge. Svašta ću ja da čujem ovde.
Ko je još hteo po Poslovniku?
Niko.
Pravo na repliku, Nebojša Bakarec.

Hvala gospodine Bakarec.

Povreda Poslovnika Biljana Đorđević.

Nisam samo dobro čuo, jeste li na kraju rekli da ne tražite da se glasa?
(Biljana Đorđević: Tražim obrazloženje.)
Ne, nisam čuo ono poslednje, niste to rekli. Dobro.
Što se tiče obrazloženja, govorite svašta i ja se slažem, nije to uvek najpristojnije, ali onda se javljate kada neko drugi kaže isto da objasnite da to više nije uvredljivo. Čas jeste, čas nije.
(Biljana Đorđević: Šta sam tu loše bila rekla?)
Čuli ste danas i šta je govorio Zoran Lutovac, da ono što je on kazao prošli put nije uvredljivo. Kada to kaže neko drugi, onda to isto jeste uvredljivo. Kako ja sada da znam šta vi mislite kog dana kada menjate mišljenje po nekoliko puta dnevno, a verujte da mi je želja da se obraćate jedni drugima sa poštovanjem?
Da li hoćete da se Skupština izjasni? (Ne.)
Hvala.
Ne želite.
Šta je još bilo?
Reč ima Srđan Milivojević.
Izvolite.

Odlično. Odbranili ste sebi ovih nekoliko sekundi od vremena poslaničke grupe.
Ko još?
Znači, sve ovo ostalo je po prijavi za reč.
Polako.
Nemojte, Milivojeviću, da vičete.
Vikali ste i kad su se javljali ostali iz opozicionih poslaničkih grupa da nešto kažu i ukazivali na povrede Poslovnika. Sad reč nije dobio niko, vi opet vičete.
Znači, pošto se vraćamo na prijave za reč, reč ima Milinka Nikolić.
(Aleksandar Jovanović: Vraćamo se na repliku. Tri puta sam pomenut.)
Dao sam reč Milinki Nikolić. Omogućite joj da govori.
(Aleksandar Jovanović: Omogućite vi meni i poštujte Poslovnik. Dajte mi pravo na repliku.)
Molim vas, sedite. Gospođa Nikolić je dobila reč, omogućite koleginici iz svoje poslaničke grupe da govori.
(Aleksandar Jovanović: Sve vreme kršite Poslovnik. Dajte mi pravo na repliku.)
Vi tražite reč isto, a niste se ni prijavili.
(Aleksandar Jovanović: Tražim repliku, tri puta sam pomenut.)
Jeste li vi tražili da gospođa Nikolić govori?
(Aleksandar Jovanović: Ne, tražio sam repliku.)
Vi tražili da govori, ja joj dam reč, sad vi nećete da ona govori, hoćete vi da govorite.
Ajde, javite se vi za reč, ali nemojte posle da me pitate zašto nije govorila Milinka Nikolić.
Javite se za reč.
Sedite za svoju jedinicu i javite se za reč.
(Nebojša Cakić: Poštujete Poslovnik.)
Dobro.
Prijavite se za reč.

Dakle, gospođo Nikolić, sad ću da dam reč Aleksandru Jovanoviću, pošto insistira da on govori.