Uvažena predsednice, gospodine ministre, neko je juče rekao da se malo govori u predlogu zakona o vršnjačkom nasilju. Mislim da je to dobro, gospodine ministre, što se sve manje govori iz razloga što je nasilje posledica nevaspitanja. Što više moramo govoriti o vaspitanju u školi, društvu, porodici koje smo proterali u zadnjih deset godina. Postojali su primeri, a ja ih mogu i navesti, gde za stranke bivšeg režima, bilo je zabranjeno govoriti o vaspitanju u školi i nastavnicima od strane pojedinih direktora, zato što su se direktori birali na način na koji su se birali, pa su počesto i direktori bili nevaspitani. Da je posledica nevaspitanja vršnjačko nasilje, dokazuje i među nama poslanicima.

Mi imamo poslanike i predlagače, jednog od predlagača ovog amandmana da je juče rekao pojedinim poslanicima i predsedniku države da smo ludaci, zatim je rekao u ovom visokom Domu, vidite šta je posledica nevaspitanja, da smo primati tj. vrsta majmuna. Zatim je rekao jednom narodnom poslaniku da je stoka, imam datume i sekunde i minute kada je u ovom visokom Domu taj narodni poslanik koji je jedan od predlagača ovog amandmana, rekao.

Mi trebamo što manje govoriti o nasilju na TV-u, više o vaspitanju, praviti planove vaspitnog delovanja po školama kojih nema.

Ja sam na jednom seminaru pitao direktore škola da li imaju planove vaspitnog delovanja škole, odgovorili su da nemaju.

Gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, mi možemo svaki dan po 20 milicionera saterati u jedno odeljenje i ništa nećemo postići. Znači, nasilje je posledica nevaspitanja. To je kad učenik izvrši nasilje, to je već gotov čin.

Svojim delovanjem mi nastavnici, profesori, roditelji, sve društveni faktori koji ne deluju zadnjih petnaestak godina, trebamo činiti sve da ne dođe do nasilja. Znači, zalažemo se. Ovaj zakon ide u tom pravcu, gospodine ministre. Ovo je prvi put u zadnjih 15 godina da je naš zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja, i uopšte i u srednjoj školi pokušao vaspitanje vratiti u društvo, u školu i ako hoćete i ostale faktore.

Mi smo imali za činjenicu da naš zakon kod ministara stranke bivšeg režima nije spominjao u samom nazivu vaspitanje, pa čak ako hoćete i strategija obrazovanja se zove strategija obrazovanja, a ne strategija vaspitanja i obrazovanja. Vi pokušavate ovim zakonom, a mi ćemo to strašno podržati, a i roditelji, da povratimo vaspitanje u školama, da na neki način čitav vaspitno obrazovni sistem uljudimo, u navodnike ovo kažem, uljudimo, i dovedemo na meru koju treba da stoji, itd.

Da ponovim, još jedan put. Podržavamo ovaj zakon, i što više da govorimo o vaspitanju i da nastavnici a i škole prave planove vaspitnog delovanja, počevši od razrednog odeljenja preko učeničkih organizacija, pa čak i nastavnih sadržaja pojedinih nastavnih predmeta, i to se zanemarilo. Drugim rečima, zanemarila se vaspitna funkcija nastave, više se polagalo materijalnom zadatku nastave, a manje vaspitnom i funkcionalnom.

Ovaj zakon upravo favorizuje, na neki način, u navodnike, da to kažem, favorizuje, ne samo vaspitno nego i funkcionalno ono što ste vi rekli i to je cilj i ovog zakona i cilj savremene škole. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, vama se obraćam, poštovani studenti pedagogije i svih studijskih grupa, vama se obraćam. Šokiran sam izjavama prethodnog narodnog poslanika koji kaže da škola ne treba da vaspitava. To je, poštovani građani, carevalo zadnjih 15 godina. Sada vidite to na delu.

Dakle, ni škola, ni društvene organizacije, niti učeničke organizacije, niti sredstva masovnog komuniciranja, itd. Vidite zašto se narodni poslanici bore za nevaspitanje. Kada imamo nevaspitanje, imamo i neobrazovanje, nema ni znanja. Nastavnici i studenti to vrlo dobro znaju. Imamo tri zadatka nastave – materijalni, funkcionalni i vaspitni, koji nastavnici u dnevnim pripremama moraju svakodnevno da rade. O tome ne bih govorio, jer se radi o poslaniku koji ne poznaje osnovne stvari iz pedagogije.

Isto tako, da li neko nešto ispravno govori, proceniće građani Republike Srbije, aludirajući da sam ja bi Tuđmanov poslanik, jesam gospodo, gospodine narodni poslaniče, građani Republike Srbije i bivše Jugoslavije znaju da sam bio u prvom višestranačkom Saboru. Imate na internetu moje istupanje da sam bio u prvom višestranačkom Saboru, imate na internetu moje istupanje, svaku rečenicu. Ponosan sam što sam kao Srbin u prvom višestranačkom Saboru branio Srpski narod od ustaške HDZ.

Dakle, još jedanput, ponavljam, ponosan sam što sam hrabro, eto da tako kažem, branio svoj narod. Isto tako, ponosan sam što sam hrabro branio svoj narod u Haškom tribunalu i svog predsednika, za razliku od prethodnog narodnog poslanika koji se založio, zapravo bio jedan zasluženi koji je oterao našeg predsednika u Hag, u tom smislu će istorija dati svoje ocene o meni i o njemu i o svim tim događajima. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, zbog uštede vremena odustajem od obrazloženja.

Poštovana predsednice, odustajem od obrazloženja zbog uštede vremena. Hvala.

Zbog efikasnijeg rada odustajem od obrazloženja.

Zbog uštede vremena, odustajem od obrazloženja.

Poštovana predsednice, lepo smo slušali, naime bilo bi lepo da mi našim učenicima obezbedimo besplatno i hranu, i prevoz, i udžbenike. To je stvar nekakve budućnosti. To je cilj ove države.

Ministar je juče vrlo dobro rekao na koji način će to ova Vlada postići u budućnosti. Mislim da bi mi mogli njima kupiti dosta udžbenika da prethodni govornik, gospodin Radulović, nije bio stečajni upravnik i kraj stečaja u 14 firmi i oštetio u milionskim svotama građane Republike Srbije.

Samo ću jednu rečenicu da kažem. Jedan ugledni list koji je objavio naslov – Raduloviću bruko, koliko si maznuo para, završen citat. Mogao bi danima da to kažem, zbog ovih mojih reči gospodin Radulović je mene tužio Osnovnom sudu i Apelacionom sudu, dobro zna kako se proveo, a ima i rešenja o njegovoj kazni i naplati određene finansijske svote koju je morao da plati. Osim toga, tužio je i gospodina Rističevića, mislim da će izgubiti i taj sud koji je još u toku. Hvala lepo.

(Saša Radulović: Replika.)

Poštovana predsednice, samo dve rečenice da kažem. Oni koji puštaju neartikulisane glasove, molim ih da se umire.

Samo da kažem dve rečenice, da je prethodni govornik izrekao jednu tešku laž time što je rekao da sam se pozivao na imunitet. Nisam, gospođo predsednice, nego on nije došao…

(Narodna poslanica Branka Stamenković prišla je stolu predsedavajuće i rekla: „Po Poslovniku!“)

U cilju smirivanja strasti, odustajem od obrazloženja.

Uvažena predsednice, kako smo već i rekli, udžbenike će ova Vlada, sigurno u budućnosti kupovati prema finansijskoj mogućnosti zemlje i tu nema dileme. Tako isto i oko prevoza učenika.

Međutim, amandman iz tih razloga i nije prihvatljiv. Samo da kažem jednu rečenicu da demantujem da ja nisam pobegao sa sudskog spora i pozivao se na imunitet, nisam se bojao ni u Hagu Najsa, a kamoli kralja stečaja Saše Radulovića. Samo jedan naslov iz štampe - Policija češlja kralja stečaja, uhvaćen fantom stečaja Saša Radulović. Završen citat. Jedan dnevni list, 14. aprila, gospodnje 2011. godine.

Mogu ovde govoriti dva sata o tome. Imam i presudu suda u kome je kažnjen sa 100.000 dinara, ali oduzeta mu je i licenca. Hvala lepo. Radi istine, znanja i ravnanja.

(Saša Radulović: Replika.)

Odustajem od obrazloženja.

Odustajem od obrazloženja zbog uštede vremena.

U cilju smirivanja situacije, odustajem od obrazloženja.

Zbog racionalnosti u radu, odustajem od obrazlaganja.

Zbog racionalnosti u radu, odustajem od obrazloženja.