Zahvaljujem se, predsedavajući.

Evo, sinoć smo imali, bogami dva sata raspravu na odboru. Mislim da je zaista bilo, onako potpuno demokratski, svako je mogao da iskaže svoje mišljenje. Moram da kažem da ima i nekih veoma smislenih primedbi koje dolaze sa druge strane. U duhu parlamentarizma to kažem i valjalo bi ih razmotriti, govorim o onome što je opozicija prigovarala.

Ja sam, inače, u nekoliko navrata, javno nastupajući, govorio da mi biramo ratnu Vladu i to je tako. Mi ćemo birati ratnu Vladu. Zašto? Zato što je u svetu rat i mnoge države, posebno u Evropi, su prinuđene da donose određene ratne mere da bi opstali. U skladu sa tim, mislim da smo napravili zaista dobre obrise vezano za ovaj Zakon o ministarstvima.

Inače, kada nam neko kaže o glomaznosti o ne znam čemu, ja ću samo podsetiti, ona prva prelazna Vlada posle 5. oktobra imala je 34 ministarstva, da bi svako bio zadovoljen. Ali, kako god.

Mislim da su neke stvari dobro ovde učinjene. Pre svega, pohvalio bih zato što se konačno prosveta i nauka razdvajaju. Meni je to uvek bilo glomazno i ministarstvo koje nije moglo da odgovori obavezama da imate spojenu prosvetu i nauku, zato što se nauka bavi nečim potpuno desetim i ovo je tehnološka inovacija. Prosveta treba da se bavi školstvom, osnovnim i srednjim obrazovanjem. Mislim da je to jedan jako dobar korak.

Mislim da je veoma dobro što imamo Ministarstvo za javna ulaganja. Evo, pošto stalno idu prigovori gde idu naše pare, gde ide naš novac, sada ćete moći to i te kako mnogo bolje da kontrolišete jer imate ministarstvo. Imaćete nadležnog ministra koji će ovde dolaziti i moći ćete da vršite apsolutno potpunu kontrolu gde ide naš novac. Tako da, mislim da je ovo jedan veoma, veoma dobar potez i nešto što je učinjeno zaista za dobrobit građana.

Ono što moram da pohvalim, to je izdvajanje informisanja iz resora kulture. Mislim da je veoma dobro što imamo posebno Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije, jer to ima smisla da bude jedno sa drugim, s obzirom da se, kolega Ivanov je veoma dobro to obrazložio, mi danas uglavnom informišemo elektronski i tradicionalni mediji poput dnevne štampe itd. sve više se gase. Gotovo da većina dnevnih listova u Evropi i svetu se gase i prelaze na portale i tako se informišemo.

Drugo, da vam nešto kažem, društvene mreže su uzele potpuni primat. Pogledajte kakva je, recimo, afera bila i šta se sve dešava samo zato što jedan od najbogatijih ljudi, vlasnik „Tesle“ kupuje Tviter. Molim lepo, pogledajte samo do koje granice je došlo, da američki izbori zavise od jednog Tvitera ili od Fejsbuka. Tako da, mislim da će naše to novo ministarstvo morati polako da reguliše tu oblast društvenih mreža, zato što je to sada neki novi sistem informisanja, posebno preko kojeg se mladi informišu, ali mislim da će morati mnogo da uradi i na zaštiti novinara.

Mi smo danas imali jedan skandalozan slučaj. Ne znam zašto to izbegavamo ovde da kažemo. Danas je napadnuta novinarka Emilija Marić, novinarka Novosadske televizije, zato što se valjda nekim demonstrantima koji su tamo došli u Novom Sadu da divljaju i da ne znam više šta rade nije svidelo njeno izveštavanje, pa su je napali, pa je i udarena i vređali su je. To je valjda zato što nije NUNS-ova novinarka i onda valjda možete da je vređate i da je tučete, da je bijete. Kao što izgleda imamo običaj da dolazimo ispred redakcija da premlaćujemo novinarke ili da premlaćujemo vlasnike medija, to je valjda dopušteno, to je demokratski. A kada bi slučajno neko uradio obrnuto, pa otišao ispred redakcije nekih drugih medija, onda bi to bila revolucija, onda bi se tražilo otprilike da NATO pakt interveniše i slično.

Tako da, nadam se da će to ministarstvo i te kako nešto uraditi na zaštiti novinara, jer ovo što se danas dogodilo u Novom Sadu je nešto što je skandalozno i što mora svakako da se osudi.

U svakom slučaju, nas čekaju užasno teški izazovi, nas čeka veoma, veoma teško vreme. Svi ministri koji ovde budu i koji budu vodili neke od ovih resora moraju da znaju i da budu svesni, ne bio im u koži, ništa gore i teže nije moglo da im zapadne, zato što će i biti kontrolisani i zato što će imati strahovite izazove pred sobom.

Mi se spremamo za najteža moguća iskušenja i u skladu sa tim ovo ćemo svakako podržati. Mislim da je dobro koncipirano, a neka nam je Bog u pomoći u nekom narednom periodu šta sve može da nam se dogodi. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine, poštovana braćo i sestre sa Kosova i Metohije, posebno bih pozdravio gospodina Radojičića, koji nažalost nije tu. Namerno ističem da bih ga posebno pozdravio zato što znam kolika se kampanja vodi protiv njega iz samo jednog jedinog razloga, zato što da njega nema na Kosovu i Metohiji naša odbrana bi dole bila katastrofalna. On je neko ko može da okupi kvalitetnu i dobru odbranu i ja želim zato da ga pozdravim.

Ovi što ga kriminalizuju, a pomenuli ste, predsedniče, malopre medije, ljudi da znaju o čemu se radi, vlasnici pojedinih medija u Srbiji, Luksemburgu, gde god, ujedno su vlasnici medija u Hrvatskoj, ujedno su vlasnici nekih medija u Bosni i Hercegovini, ali i na Kosovu i Metohiji. Onda oni imaju jednu razgranatu mrežu, pa kažu onda, odavde citiraju navodno hrvatske medije, pa kaže – hrvatski mediji kažu o Vučiću ovo ili ono. Ne, ne, to kaže jedna garnitura odavde, pa hrvatski mediji napišu, a onda ovi to citiraju i to tako ide umreženo. Verujem da i ovi dole na Kosovu i Metohiji su dobili odmah zadatak šta da napišu kako bi se vodila jedna kampanja.

Kao što možete da primetite, vrlo je indikativno kada se, na primer, daju neke izjave protiv naših ljudi sa Kosova i Metohije ili protiv vas, gotovo iste rečenice, zarez se ne promeni, daje Aljbin Kurti ili daje neko na Kosovu i Metohiji, kao da je isti centar pisao, kao da tu imate onaj jedan kominike, odnosno saopštenje i to se tako citira. To ljudi treba da znaju, da prosto se protiv nas vodi jedna vrsta hibridnog psihološkog rata. Ali dobro, i na to moramo da budemo spremni.

Trudiću se da budem potpuno odgovoran po pitanju ove teme. Najlakše bi mi sada bilo da kažem – predsedniče, trebalo bi možda da pričestimo našu vojsku u Lazarici i da se mi sjurimo kao knez Lazar ka Kosovu polju i da doteramo do Peći, do Uroševca. Ljudi, to je nerealno. Mi treba da budemo realni. Ja sam u nekoliko navrata nastupajući u medijima izrazio zabrinutost, a vidim i vi ste to juče rekli, samo što možda niste preko vaših usta to prevalili, ali ljudi, opasnost od ratnog sukoba postoji. Ceo svet je u ratu. O čemu pričamo mi? Znači, pogledajte, od juče imate bar dva nova otvorena sukoba Azerbejdžan i Jermenija, imate danas između Pakistana i Avganistana, da ne govorim o Ukrajini šta se zbiva i to se lančano tako širi. Velike sile ratuju, da ne govorim Kina i Tajvan. Evo, Amerika preti Kini da će joj uvesti sankcije zbog vežbi oko Tajvana.

Shvatite, ljudi, svet je u ratu, svidelo se nekom ili ne. Naravno da se onda otvaraju mala žarišta, a mi smo, nažalost, idealno područje gde to može da se izazove. Usijanih glava, nažalost, ovde ima koliko god hoćete, vrlo je lako zapaliti. Dovoljno je da jedan ludak izvrši teroristički akt, pobije neku decu u školi, padne mu nešto takvo na pamet i ode sve dovraga, i sve ovo što smo gradili, pokušali da napravimo, sve ove investicije, sva ova zapošljavanja, sve to ode nažalost dovraga.

Mi moramo na to da budemo spremni i zato sam očekivao da ćemo imati jedinstvo ovde u Skupštini. Možemo mi da se ne slažemo oko nekih pogleda, oko toga kako bi trebalo voditi državu, ali ljudi ovo je u pitanju Kosovo i Metohija.

Sećam se, ovde sam dolazio ranije dok smo bili opozicija, uvek smo glasali za svaku rezoluciju, deklaraciju, šta god, iako smo bili opozicija, a vezana je bila za Kosovo i Metohiju, jer tako demonstrirate narodno jedinstvo. Možete da se ne složite u potpunosti sa svim, ali morate da demonstrirate, ljudi, narodno jedinstvo i skroz je van pameti da se ne glasa za ovo, a da pritom, zaista evo, slušao sam dva dana, nisam čuo ni jednu zamerku na Izveštaj.

Šta zamerate Izveštaju? Šta je loše u njemu napisano? Apsolutno jednu jedinu reč nisam čuo o tom Izveštaju. Čili smo sve i svašta. Slažem se, evo neko traži da imamo zadati okvir, ali ljudi koji zadati okvir kad vi ne znate šta će sutra da se dogodi, a okvir nam je Ustav Republike Srbije, na kraju krajeva. To je, kako neko kaže, crvena linija, mada znate, kad se trudite da izbegnete ratni sukob, jedan dan da imate mir, jedan dan samo da obezbedite da bude mir, da ne bude nekog sukoba, već ste veliku stvar uradili. Mi treba ljudima da kažemo da smo ovde na ivici sukoba.

Kažu, ljudi kritikuju ovde Briselski sporazum. Pa, dobro 2013. godine, a vi me ispravite predsedniče, 2013. godine, mi smo imali jedan MIG 29 koji je mogao da poleti i čini mi se tri orla, znači ukupna avijacija nam je imala četiri sposobna aviona. O vojsci, vojsci bolje da ne govorim, to je ličilo, iz svo dužno poštovanje, ali na malo jaču formaciju lovačkog udruženja, to je bila potpuna katastrofa. Ekonomija nam je bila takva da smo imali da isplatimo plate do kraja godine. Bukvalno su nam takvu zemlju ostavili. Devastirana privreda, nije postojalo ništa što je radilo privatni sektor uništen. Takva država ne da nije mogla da se odupre nekome, nije imalo nikakve šanse da ništa uradi, apsolutno nikakve šanse ništa da uradi.

Mi smo Briselskim sporazumom devet godina kupili. Kupili devet godina da koliko toliko ojačamo, da pregovore vratimo za pregovarački sto, da tu temu gotovo, sve je rešeno, nezavisno je Kosovo, da to više ne bude tako, nego danas da moraju da nas pitaju, da smo nezaobilazan faktor. Pa, i kada vrše pritiske ne mogu više tako da vrše pritiske, jer ipak ima neka snažna vojska, jer ipak ima neka snažna ekonomija, jer ipak ima su njihove investicije ovde i sebe ugrožavaju ukoliko bi nas tako pritiskali. Znate, devet godina je ogromno razdoblje. Mi smo devet godina mira kupili i uspevamo koliko toliko da odolevamo, a pritisci će naravno biti sve izraženiji. Meni je to potpuno jasno, ovako geopolitičkim gibanjima, pravo da vam kažem, dobro je da izađemo ne okrnjeni.

Moram da priznam da što se nas tiče nikad veći uticaj Republike Srbije nije bio na Kosovu i Metohiji. Pogledajte sad ovo, mi imamo političku stabilnost to je činjenica. Nije mi drago što je na Kosovu i Metohiji, kod njih je politička nestabilnost, njima Vlade padaju kao kruške. Međusobno se sukobljavaj. Znate, oko čega se najviše sukobljavaju? Pa, baš oko Briselskog sporazuma. To neće jedino da prihvate i tu im najčešće padaju vlade. Oni u svom parlamentu bacaju suzavce. Da, to se dešava kod njih. Nemaju struju. Imaju sad restrikcije. Šta će da bude tokom zime?

Znate li šta se dešava, pošto tamo ne postoji ekonomija, nikakva ekonomija tamo ne postoji. Znate li šta se dešava u toj situaciji kad ti je narod potpuno gladna, siromašan, nemaš struju, nemaš ništa. Okriviš komšiju, on vam je kriv što mi to nemamo, pa onda pokreneš sukob. Na žalost je to tako. I, zato moramo da budemo dovoljno inteligentni da tu suludu ideju koju oni imaju, a nažalost imaju podršku od mnogih zapadnih zemalja, treba biti krajnje iskren da mi tu nekako pokušamo da amortizujemo i da ne dođe do nekog sukoba.

Vi ste juče bili potpuno u pravu, ne daj bože više nijedna majka, ni srpska, ni albanska, ni hrvatska, ni bilo čija da svoje dete dočeka u sanduku, ne daj bože. Počnete drugačije da razmišljate kad dobijete decu, ja četvoro dece Bogu hvala imam. Ne bih voleo nikada da u ni jedan rat odu, niti da dožive, niti da recimo, da mi deca dožive, što je možda moja generacija doživljavala, a to je da studirate pod bombama, da učite pod sankcijama, da ne možete da otputujete, da ne možete da čujete eminentne profesore. Ne bih voleo da nam se to ikada odoli više. Naprotiv mi smo jedna otvorena zemlja i trebalo bi što zaista šire da gledamo.

Kada govorimo o odnosu sa našim komšijama, to konačno neko treba da kaže, samo da li će to naša generacija ili neka buduća, ali ljudi, mi ne možemo ceo život da ratujem, ne možemo ceo život da budemo u sukobu. Umore se ljudi od sukoba. Imate primer Britanaca i Iraca. Potpuno su se umorili od tog sukoba, bezmalo ga i zaboravljaju. Mi moramo, kad tad, nekad da imamo neki istorijski sporazum sa Albancima i sa Bošnjacima. To mora prosto da se uradi ako hoćemo da imamo miran Balkan. Jednostavno to je naša nasušna potreba.

„Otvoreni Balkan“ to je sjajna stvar. Zašto? Zato što njihova matica je sa nama napravila „Otvoreni Balkan“ i mi možemo u Albaniju sa ličnom kartom da idemo, u Tursku možemo da idemo sa ličnom kartom, mada ona nije deo „Otvorenog Balkana“, ali govorimo o tome. Recimo morate da imate pasoš, odnosno ne pasoš, šta vam sve traže, čak i ne možete da odete na Kosovo i Metohiju, što je sumanuto skroz. Znači, Albanija kao matica Albanaca želi ekonomsku saradnju sa Srbijom, želi da njihovi radnici dolaze ovde, da naši idu tamo, da naše građevinske firme grade na njihovim obalama hotele, zašto da ne. A ovi na Kosovu i Metohiji, zato što ih neko gura sa strane, prave ovakav cirkus, kakav prave.

Meni je drago da po prvi put, u nekim istraživanjima, čitao sam, Albanci na Kosovu i Metohiji, po prvi put u minimalnom procentu, ali se javlja, žele da žive sa Srbijom. Neće se to naravno dogoditi u nekom skorijem periodu, da bude nešto značajnije, ali prvi put, ima i tamo trezvenog sveta, zato što znaju da bez Srbije nemaju tržište. Znaju da bez Srbije nemaju ništa. Ekonomijom se sve danas dobija, ljudi.

Dajte da budemo pametni da mi ovde jedinstveno učinimo nešto za našu zemlju, da je mi jačamo, što smo mi ekonomski jači i drugi će da vam prilaze. I drugi će da vam prilaze, ljudi, zato što je vaše tržište veliko i vaše tržište je snažno. Danas se osvaja ekonomijom.

Plašim se ovo što se dešava u svetu, posebno sa EU, znate, istorija nas uči, kada nemate energente, kada nemate resurse, onda krenete u nasilan put da dođete do resursa. To je ono što me strašno zabrinjava. To možete da vidite i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a plašim se da smo u predvorju, odnosno već uveliko zagazili u ovaj treći. Nadam se da to tako neće biti, ali kako stvari stoje, čini mi se da tako ide.

Ne bih voleo da ovde imamo situaciju da sad vas neko proziva, bilo kog od nas koji smo deo vladajuće koalicije. Jedni nam kažu vi ste veleizdajnici zato što uopšte hoćete da pričate sa Albancima ili sa bilo kim. Drugi nam kažu, niste dovoljno izdajnici, niste pocepali državu. Dajte da budemo normalni i trezveni i da shvatamo geopolitičku situaciju.

Moram da kažem da sam ja tu dosta naučio, tri sata sam imao prilike razgovor sa njom da vodim, u manastiru Sokolica, nedavno se nažalost upokojila jedna divna mati Makarija. Ona je takav erudita bila, bila je profesor, imala je priliku da bude profesor na fakultetu ovde kod nas, fizike. Ona je sve to ostavila, pošto je bila doktor nauka, zamonašila se u Solunu, tamo je doktorirala teologiju. Bila je dugo godina kasnije igumanija, odnosno mati u manastiru Sokolica. Ona mi je pričala kako je i Albance okupljala u tom manastiru. Između ostalog tada kada su vas svi napadali ona vas je najviše pohvalila i tada je baš govorila koliko je dole država uradila za Kosovo i Metohiju, jer nama je jedino svedočanstvo da su Kosovo i Metohija naše, jesu naše crkve. Jedino svedočanstvo i nešto naroda što nam je još ostalo.

Gledajući nju kako je na jednoj maloj celini uspevala da okupi i jedne i druge, i Albance i Srbe, nažalost upokojila se. Verujem da mi možemo, godinama radeći uporno na tome da dođemo do razgovora, da buduće generacije neke ne žele da ratuju. Verujem da ćemo moći da napravimo jedan miran Balkan i da nam nikada zaista više ne dođe ni jednog sukoba.

Želim vam sve najbolje i naravno glasaću za ovaj izveštaj, a pozivam i sve druge kolege u opoziciji da takođe ovom pristupe jer nam je mnogo važno da imamo narodno jedinstvo. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne znam zašto sam pomenut, verovatno neko želi da bude primećen, ali dobro, ima pravo.

Međutim, moram da mu odgovorim na izmišljenu notornu laž da sam pretio nekim novinarima. Ja sam samo rekao, i svuda ću to naglasiti, da onaj ko je lagao i obmanjivao javnost, red je da odgovara. Kako svaki novinar, tako ja, tako svi vi kolege u opoziciji. Ko god laže i obmanjuje, red je da odgovara. Ne znam šta je loše u tome.

Dotični gospodin koji je ovo malopre pomenuo i odgovarao pred građanima Šapca, doduše, maltretirao ih je jedno deset puta da izlaze na izbore, ali je odgovarao jer je tamo flagrantno izgubio izbore, ubedljivo.

A kako ih je lagao? Pa, malopre je spominjao Rio Tinto. Draga gospodo, dotični je bio gradonačelnik Šapca, susedna lokalna samouprava od Loznice, u vreme kada je njegova stranka govorila da je Rio Tinto razvojna šansa. On je dovodio taj Rio Tinto. On je taj koji je zagovarao da će se taj kraj razviti, da će Loznica, da će Šabac da eksplodiraju ekonomski, a danas, zato što mu je to isplativo i zato što nemačka ambasada to plaća, on je danas taj koji je navodno veliki protivnik Rio Tinta. E, zato što je lagao građane, zato je tako prošao na izborima. Hvala.

Zahvaljuje, predsedavajući.

Reklamiram član 107. i to i jedan i drugi stav, a posebno ovaj drugi, a radi se o dostojanstvu Skupštine, posebno se u ovom drugom članu kaže da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.

Mi smo malo pre imali priliku da čujemo da neko kroz povredu Poslovnika čak se obraća svom kolegi i na vrlo neprimeren način mu se obraća. Pri tom, izmišljajući neke neverovatne stvari, dajući legitimitet nekakvim organizacijama koje su sve osim novinarske, ali nikako da vidi svoju odgovornost, a to je da je on bio gradonačelnik susedne lokalne samouprave, Loznici i da je učestvovao u dovođenju Rio Tinta i da nije imao ništa protiv dolaska Rio Tinta i da nam je pričao tada da je to razvojna šansa. Naravno da njega baš briga kako je u istočnoj Nemačkoj zato što se istočna Nemačka razvija od eksploatacije litijuma, njega je samo briga da se Srbija ne razvija zato što ga baš neko iz Nemačke plaća da Srbija ne dobije ovde apsolutno ništa od toga što može da iskoristi za eksploataciju litiju. Tako da bih vas ja zaista zamolio da ubuduće vodite računa o ovakvim stvarima. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, i član 106. i član 107, jer nastranu što malopređašnji govornik nije reč rekao o tački dnevnog reda, govorio je o svom doživljaju nekog umetničkog dela, govorio je o svemu, samo nije tačka dnevnog reda, čak poredeći poslanike, odnosno na indirektan i vrlo vulgaran način poredeći ih sa šimpanzama. Ako on sebe tako doživljava, to je njegov problem, ali nemojte druge da vređa.

Ali moram da ukažem vama. Malopre je jedan poslanik prekoputa lupao u klupe, niste ga opomenuli, opominjali ste samo nas ovde. Imali smo dobacivanja sa druge strane, nikoga niste opomenuli, a moram da kažem član 107. zbog dostojanstva parlamenta, pošto s druge strane smo sada čuli nešto zastrašujuće, a to je da su izbori bili nefer, nedemokratski. Pa što sedite, gospodo, ovde? Pa što dajete legitimitet takvom parlamentu i sedite ovde i obmanjujete javnost?

Ne, nije replika, upravo je kršenje dostojanstva parlamenta, jer ako je parlament nastupio iz nedemokratskih i diktatorskih izbora, pa što sedite, gospodo, ovde? Što dajete onda legitimitet tome? I pritom, ako već govorimo, pošto nam je malopređašnji govornik ukazao, i tu se isto krši dostojanstvo parlamenta, kako opozicija nije dobila ništa, nego navodno joj to pripada.

Recite nam, u vašem periodu, kada ste čitave poslaničke grupe izbacivali napolje iz parlamenta, a kada ste vi ovako nešto ispoštovali? Mi smo, da bi dotični gospodin bio potpredsednik, proširili jedno mesto, jer su se oni međusobno pobili ko će da bude potpredsednik parlamenta.

Tako da, zaista, ako mi navedete primer da je ikada opozicija u životu ovoliko dobila, ja vam čestitam i trebalo bi da vas bude sramota za to sve što ste izneli sada. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imao sam pravo na repliku jer sam bio pomenut. Nikada nisam mogao da shvatam ljude koji su, navodno, veliki ekolozi, i to postanu onog momenta kada ne dobiju posao sa mini hidroelektranom. Kada ne dobije posao da ima mini hidroelektranu onda on postane veliki ekolog.

Danas imam takvu jednu situaciju, gde čovek koji ne predstavlja apsolutno nikoga u tim Nedeljicama, poziva se na Gornje Nedeljice. To je nešto što je zapanjujuće, i uništava budućnost tim ljudima, bukvalno im uništava budućnost.

Bio sam protiv zaustavljanja tog projekta. Ja to otvoreno kažem. Vrlo sam otvoreno pričao svuda u medijima da sam protiv zaustavljanja tog projekta, jer smatram da je to donosilo budućnost ovoj zemlji. Mi bi danas imali veliki progres. Možda bismo ušli u fazu pravljenja fabrike električnih automobila ili električnih baterija, svuda u svetu je potražnja za litijumom, ali samo je ovde neko uništio budućnost Srbije. Zašto? Zato što je neka ambasada to plaćala. Zato što je to jedna ambasada jedne zemlje koja je želela da ukloni svog konkurenta plaćala pokret ovde anarhističke i levičarske i plaćala je lažne ekologe da nam prave katastrofu i ekonomski kolaps od naše zemlje.

Zato se nadam da će se obnoviti taj projekta, e sad da li će to raditi „Rio Tinto“ ili neko drugi, ne znam, ali bi voleo da se obnovi zato što su upravo građani Gornjih Nedeljica dali poverenje gospodinu Vučiću, Srpskoj naprednoj stranci, a ne ovim ljudima koji se lažno predstavljaju kao zaštitnici životne sredine.

Hvala.

Ne da nemamo nameru gospodine da vas ućutkamo, naprotiv, vi ste neko ko je veoma pozitivan i afirmativan za SNS, kad god se vi javite 5% nama skoči rejting. Tako da, ja sam veoma radostan kada se vi javite, ali zarad neistine koje ste izneli, a trebalo bi da se stidite i da, prosto ljudi vide koliki ste licemer.

Vi ste bili taj koji je bio u nekoj prethodnoj garnituri, koji je donela Ustav Republike Srbije i u tom Ustavu ste propisali, da je predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, ujedno član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, i dok vam je Boško Ristić to bio, tada vam to nije smetalo, nego ste to podržavali, a isto je bio kolega advokat, zar ne? Vi dobro znate, da ne postoji nikakva mogućnost da utičete na izbor sudija i tužilaca. A zašto? Pa, zato što je Skupština ta koja donosi konačnu odluku ko će biti sudija i bar u mandatu pre ove sadašnje vlasti, u više navrata kada je Visoki savet sudstva predlagao neke sudije. Evo, pre nekoliko meseci čak 14 sudija je Skupština odbila, a videćete konačno i sada kada uđete, valjda u Odbor za pravosuđe, da je nemoguće to što vi ovde iznosite.

Opet s druge strane, istini ne meni po volji, ja nisam bio baš za to, ali sadašnja vlast je izbrisala taj besmisleni član koji ste vi doneli da je predsednik Odbora za pravosuđe član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ova vlast je dala potpunu nezavisnost pravosuđu baš ono što ste joj i vi oduzimali sa onakvom reformom pravosuđa gde ste je vi baš birali sve te sudije i tužioce na najbestidniji i najgori mogući način, a ljude od karijere ste izbacivali iz pravosuđa na ulicu.

Zato nemojte više da pričate koještarije, a o kupovini glasova, pa možda bi mogli ovi u Hrvatskoj pošto ste glasove za HDZ obezbeđivali svojevremeno možda bi oni mogli nešto više da kažu. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Evo još jedan u nizu akata koji donosi ova Skupština, a koji se tiče demokratskog unapređivanja izbornog procesa. Lično da se pitam, moram da priznam da ovako nešto nikada ne bih donosio, jer ovo sve što se inače donosi, donosi se apsolutno na štetu vladajuće stranke.

Mislim da se nikada u istoriji nije dogodilo, zaista se nikada nije dogodilo ni u jednoj državi, ne govorim samo o Srbiji, da vladajuća stranka sebe do te mere odseče i na neki način uništi u izbornom procesu, samouništi u izbornom procesu, da gotovo kompletan svoj uticaj i ono što joj inače pripada na osnovu nečega što je osvojila gotovo izgubi, kako bi dokazala svoju demokratičnost i kako bi prikazala čitavom svetu, pa i kompletnoj našoj javnosti, da zaista nemamo ništa protiv da se sučeljavamo, da imamo sukob mišljenja, da imamo sve moguće obezbeđene procedure kako bi, dabome, opoziciji koja kuka kao Kalimero i zove evropske poslanike da joj pomognu omogućili da, kako oni kažu, imaju ravnopravan tretman.

Ovo nije nikakav ravnopravan tretman, želim to kompletnoj javnosti da ukažem, ovo su antiuslovi za vladajuću stranku. Apsolutno se omogućuje opoziciji da ima dominaciju u kompletnom izbornom procesu.

Ponoviću po ko zna koji put, opozicija će imati apsolutnu većinu i u Republičkoj izbornoj komisiji i u svim ostalim opštinskim i gradskim izbornim komisijama. Evo, od sutra kada se raspišu izbori vladajuće stranke neće moći u medijima sa nacionalnom frekvencijom ni da nastupaju, osim ako nije plaćeni termin ili ako učestvujete u debatama ne možete više da gostujete. Za razliku od opozicije koja će sve to imati i koja će imati apsolutnu mogućnost da vodi nesmetanu kampanju, mi to nećemo moći da radimo.

Moram da kažem, i zato vas molim, molim pre svega i članstvo Srpske napredne stranke, ali molim i sve naše poslanike da se dodatno angažujemo u ovoj kampanji i da uprkos ovim užasnim uslovima po nas izvojevamo nikad ubedljiviju pobedu. Ubeđen sam da građani glasaju za program, ubeđen sam da glasaju za rezultate, za ono što je ostvareno i za ono što im nudite da ćete ostvariti u nekom narednom periodu. Ne možete da vodite kampanju i da tražite od građana da glasaju zato što nekog ne volite. Ta kampanja – ua Vučiću, mrzimo te Vučiću, ti si najgori, a da ne ponudiš ništa alternativno, to ne donosi poene, to građanima ne donosi platu.

Između ostalog, mi smo spremni, evo, donosi se odluka o formiranju ovog nadzornog odbora koji će pratiti kompletan izborni proces u kome, moramo da priznamo, sedeće ljudi koji nisu ni malo naklonjeni vladajućoj koaliciji, nemamo ništa protiv, kontrolišite, radite šta god hoćete, mi smo ubeđeni u našu čistu pobedu, zato što imamo šta da ponudimo ljudima, nešto smo ostvarili, imamo ozbiljne rezultate iza sebe i nudimo ozbiljan program.

Molim vas, molim sve građane da 3. aprila, na jednom pravom festivalu demokratije, izađu i da odnesemo ubedljivu pobedu nad onima koji očigledno, osim toga što jedu prasetinu ispred predsedništva i što imaju tajkunske medije, nemaju ništa drugo da vam ponude. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ovako, od momenta, a i vi ste predsedavajući tada bili sa mnom, i ja sa vama, kada smo krenuli u razgovore sa evroparlamentarcima još na Fakultetu političkih nauka ni sanjao nisam da će neka vlast, a u ovom slučaju vlast kojoj sam pripadam, ovako sebi onemogućiti da bude ravnopravan učesnik u izbornom procesu i to se zaista nikada nigde nije dogodilo.

Podsećanja radi, setite se samo kako su podizali neverovatnu hajku kako im ne valjaju izborni uslovi, uzgred, budi rečeno svi izborni zakoni koji važe su doneti u njihovo vreme. Oni su nama ostavili tu katastrofu, kako kažu, od izbornih uslova. Znači, sve do 2012. godine važila su određena pravila i ja vam sada tvrdim, oni nikada ovako nešto ne bi doneli, kao što mi sada donosimo.

Ali setimo se i namerno sam se javio, da bih ljude podsetio, prvo su krenuli sa pričom kako su strašno neuređeni birački spiskovi. Tu su pokazali jedno elementarno nepoznavanje izbornog procesa pošto ne postoje birački spiskovi, postoji Centralni izborni birački spisak i to po zakonu koji su oni usvojili.

Znači tada je još napravljen jedan jedinstveni Centralni birački spisak, ali su nas stalno maltretirali kako dabome ne valjaju birački spiskovi i onda kada im je to konačno rečeno, da nikad nije bio uređeniji birački spisak nego sada. Onda su to ostavili po strani, kao da to više ne važi, pa su onda krenuli kako je strašno ko kontroliše REM, ko kontroliše neka medijska tela i tu ste zapravo mogli da vidite, baš kada smo razgovarali o tom medijskom nadzoru, da njih uopšte to nije zanimalo. Njih je zapravo zanimalo kako da „Multikom“ grupacija, odnosno „Junajted grupa“ dođe do REM-a i do RTS-a, jer su ih samo zanimale sekunde. Njih uopšte nikakvi izborni uslovi nisu zanimali.

Kada je to takođe nekako javnosti prikazano i kada se videlo da je to potpuno bezveze što pričaju, onda su krenuli kako nema nikakvih uslova, pa će da bojkotuju. Evo, sada su bojkotovali pa su se valjda opekli, pa bi sada da idu na izbore i to više Bog sveti ne zna šta oni hoće. Uzgred, budi rečeno, gospodine Orliću u više navrata smo prisustvovali, svi ovi evroparlamentarci koje su oni pozivali, a lično sam bio protiv razgovora sa tim evroparlamentarcima, jer mi je bilo potpuno nelogično da neko iz inostranstva dolazi i da se meša u naš izborni proces, ali ajde, kažu da je to demokratija, oni su ih najviše pozivali, a ti isti ljudi su uvek na kraju svakog izbornog procesa se njima u lice smejali. Zato što su shvatili sa kime imaju posla.

Onda doživite da nam kažu kako je ona Tanja Fajon neverovatan pregovarač, kako je ona nešto fantastično, kako je sunce demokratije Slovenije iz koje dolazi, pa čak i ona takva kakva je, shvatila je sa kim ima posla i rekla je – čekajte ljudi, vi niste baš skroz čisti šta tražite. Tako da moram da priznam, ovo sada što donosimo, pošto se bune što se donose izborna pravila dva meseca pred izbore, pa vi ste to tražili. Vi ste maltretirali te evroparlamentarace i ti ljudi su zbog vas došli ovde. Ne znam, pošto sada kažu da su ovo kozmetičke promene, evo postavljamo pitanje javnosti – da li bi oni ikada ovako nešto doneli?

Moram da kažem građanima Srbije šta smo uradili i na tome ću stalno insistirati. Vlast SNS je SNS potpuno izbacila iz izbornog procesa u smislu bilo kakvog uticaja i u smislu bilo kakvog normalnog i ravnopravnog vođenja kampanje. Mi smo našu stranku desetkovali u izbornoj kampanji, jer naši funkcioneri neće moći da nastupaju u medijima, osim ako nisu poslanici, a i to kada nastupaju kao poslanici može samo ako je plaćeni termin, za razliku od njihovih funkcionera koji nisu ništa i mogu da nastupaju gde hoće, kako hoće, koliko hoće. Tako da mi smo našu stranku iz medijske debate ili iz medijskog predstavljanja potpuno izbacili.

S druge strane, to se nikada nije desilo u istoriji, da stranka koja ima apsolutnu većinu u izbornim komisijama, ima manjinu. To se prvi put događa. Znači, sami sebe smo ograničili da u svim komisijama, RIK, opštinskim izbornim komisijama, gradskoj izbornoj komisiji, mi ćemo kao stranka koja ima apsolutnu većinu, kojoj su građani dali ovoliko poverenje, biti manjina, kao i u svim biračkim odborima. Tako da ta priča o krađi ne stoji. Ili ste vi nesposobni, ili ste glupi, ili ste potkupljivi, šta god, ali, definitivno je nemoguće da neko ukrade izbore. To su budalaštine i gluposti. To je njihov alibi zašto gube na izborima.

Znate, kad izgubite sa 40% razlike, što bi to neko radio? Zašto bi iko ikada pokušavao da krade izbore a pobeđuje vas sa 40% razlike?

Suština je u tome da vi ljudi nemate nikakav program. Evo, sada vam je ovo najbolji pokazatelj, danas su Đilasa odjavili svi, čak ni ova Skupština slobodne Srbije neće sa njim, neće niko sa njim da ide na izbore. Nekako mi se čini da su sa ovim kandidatima koje su u javnosti slavodobitno predstavili unapred izgubili te izbore. Ali, nemoj posle da kukaju.

Mi vidimo već, to građani Srbije moraju da znaju, da oni pripremaju scenario za 4. april, kao što nam je to Borko Stefanović rekao, kakav god bude rezultat, oni će da izađu na ulicu.

Ja sam to i pitao uvaženu ministarku ovde, s obzirom na to kakva izborna pravila mi donosimo, možda je trebalo, recimo, da donesemo u zakonu jedan član po kome se kaže da je zabranjeno da pobedi SNS, na primer, i da mora da pobedi opozicija. Ili, recimo, u najmanju ruku da smo im dali da 20% imaju prednosti, pa da mi to negde moramo da stignemo. Možda je tako trebalo, pošto su ova izborna pravila takva da kao kad bi recimo krenuli da se trkate a neko vam puca u obe noge a vi treba da trčite. Eto, to su vam izborna pravila vezana za našu stranku. Kažem, možda je trebalo da unesemo tu klauzulu da je zabranjeno da pobedi SNS i da vlast mora da se prepusti opoziciji.

Oni očigledno, kakvi su nesrećni, očekuju da ih neko aklamativno postavi da budu vlast i oni će sve na tome raditi. Očigledno je da i takve kandidate lansiraju, jer ne verujem da bi neko Ponoša lansirao da bude kandidat, osim ako ne kaže, s obzirom da su zaista ozbiljna međunarodna previranja i da postoji jedna ozbiljna indicija da može da dođe do sukoba u Ukrajini, da neko hoće da kaže, evo, mi imamo Ponoša, on će možda našu vojsku da pošalje u Ukrajinu da ratuje protiv Rusa, ili ko zna, možda im je to negde na umu i da je to negde neka agenda. Ja ne vidim nijedan razlog zašto bi neko čoveka koji ni u svim njihovim istraživanjima nije mogao nikako da pobedi, zašto bi ga stavio da bude predsednički kandidat, ali, opet, to je već neka druga stvar.

Ono što moram da istaknem, a to je definitivno sada jasno i to javnost mora da zna, pošto je potvrda za potencijalni atentat koji je trebalo da se izvrši na predsednika Aleksandra Vučića, došao iz Evropola kao jedne međunarodne evropske policije organizacije i s obzirom da je došao od jedne ozbiljne zemlje članice EU, ja samo postavljam građanima Srbije pitanje na koje oni moraju da razmisle - šta bi se dogodilo u ovoj zemlji da se zaista tako nešto realizovalo, ili kada bi se to realizovalo, kao što je to najavljivano da će se dogoditi, zapravo da bi trebalo da se dogodi u februaru mesecu, drugoj polovini februara meseca? Na šta bi ličila ova zemlja, kakav bi se ovde haos napravio? Ko bi onda preuzimao vlast? Šta bi se sve tu dešavalo, o tome svakako mora da se razmišlja i tu je negde njihov plan.

Plan je da kažu kako su pokradeni, kako oni nisu imali ravnopravne uslove, iako ću još jednom naglasiti da mi donosimo uslove gde smo mi neravnopravni a oni apsolutnu dominaciju u svemu imaju.

Ali, kako god, mene baš ovo što je nepravedno po SNS, što donosimo ovako, mene ovo dodatno motiviše da ih potpuno razvalimo na izborima, da im pokažemo gde im je mesto i da 3. aprila konačno ona pristojna Srbija, Srbija koja se ne gadi Marinkove bare, Srbija koja se ne gadi srpskog seljaka, Srbija koja voli Nemanjiće i koja nije kao Milojko Pantić, koji je inače jedan od aduta Dragana Đilasa, danas piše tekst, najgore bljuvotine po Stefanu Nemanji, po Svetom Savi, po vladici Nikolaju Velimiroviču, po Avi Justin, itd, po celoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa pitam vladiku Grigorija šta misli o tekstu Milojka Pantića, da li se i on možda gadi Svetog Save iako je vladika SPC, nadam se da nije do te mere zastranio?

U svakom slučaju, takva jedna nepristojna Srbija koja bi da ruši spomenik utemeljivaču srpske srednjovekovne države, koja očigledno na tako vulgaran način se izražava o Svetom Savi, možda bi i Hram Svetog Save da sruše, ko zna šta može da im padne napamet, ta Srbija ne sme nikada da pobedi.

Jednostavno, mi ćemo se potruditi 3. aprila planom i programom i svim onim što smo do sada radili, jer dela govore i ja molim građane da gledaju dela, i 3. aprila ćemo ih ubedljivo poraziti i pobedićemo upravo da bi ova Srbija nastavila da ide napred. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući, pomaže Bog svima.

Gospođo Obradović, nije mi baš najjasnije zašto ste sa tolikim ushićenjem čitali i obrazlagali sve ove predloge zakone. Vi treba da kažete otvoreno javnosti o čemu se ovde radi. Ovo su predlozi zakona, koji mogu da se nazovu izborni zakoni za ograničavanje normalnog učešća SNS ili vladajuće stranke u izbornoj kampanji. Zapravo, ovo što mi uvodimo, ovo nikada niko nije uveo i ja mislim da nijedna vladajuća stranka u svetu ovo nije uvela, a to je da praktično mi kompletnu kontrolu izbornog procesa, što na samim biračkim mestima, što uopšte u izbornim komisijama, pa ako hoćete, i medijski u potpunosti prepustimo opoziciji.

Građani Srbije, ovo moraju da znaju, ovim se sve prepušta opoziciji i SNS, kao vladajuća stranka se potpuno eliminiše iz svega. Zašto smo to uradili? Pravo da vam kažem lično, ne znam, ali glasaću za ovo, iz samo jednog jedinog razloga, jer su toliko kukumavkali, toliko su cmizdrili kako su im strašni izborni uslovi, kako nemaju mučenici mogućnosti nigde ništa da kažu itd. a sada im je dato sve.

Oni su insistirali da dođu čak ti evropski predstavnici, i onda su čak i oterali te evropske predstavnike, iako su se oni kleli u njihovu demokratičnost. Sada im je dato sve, i ne mogu oni da kažu ništa da im je nešto loše.

Mi smo im sve ovo dali, a dali bi čak i više, jer smo ubeđeni da ćemo ih pobediti. Ubeđeni smo da ćemo 3. aprila ponovo ostvariti pobedu. Zašto? Razlog je ključan u tome, jer mi bre nudimo ljudima nešto, postoji neki program, neki rezultati, i nešto smo uradili, a oni nisu ništa, njih je mržnja pojela.

Njihovi kandidati izađu na televiziju i kažu kako nisu sposobni da se bave svojim poslom. Možete da im date kakve hoćete izborne uslove.

Mene samo čudi stvarno što niste uneli u zakon, da recimo, opozicija ima u startu 20% prednosti, i da mi moramo da ih stignemo, što, pa mogli ste da kažete, ili recimo da kažete zabranjuje se funkcionerima SNS da uopšte učestvuju u kampanji i da budu na nekoj televiziji i da uopšte mogu negde nešto da kažu, jer ionako ste nam ograničili 90% stranke, pošto su to javni funkcioneri, ne mogu da učestvuju u kampanji nigde. Mogu samo narodni poslanici, a i to je sada od momenta raspisivanja izbora limitirano, zato što uvek morate da stavite da je plaćeni termin i da za to dajete novac, koji inače nije mali, da biste negde gostovali.

Znači, mi smo u potpunosti našu stranku izbacili iz predizborne kampanje i omogućili opoziciji apsolutno sve, pa me samo čudi što do kraja niste to zabranili, trebalo je skroz da nam zabranite da učestvujemo u predizbornoj kampanji.

Ali uprkos tome, namerno ću da glasam za ovako nešto, jer sam ubeđen u našu pobedu. Ubeđen sam da ljudi gledaju rezultate i da ljudi cene ono što je urađeno i bez obzira na ovakve antiuslove za nas, katastrofalne uslove za nas, kao vladajuću stranku, a ponavljam, ovo niko nikada nije uradio, baš me zanima da li je neko nekada u njihovo vreme, pomislio da ovo uradi.

Ovo nije nikakva demokratija, ovo je apsolutni liberalizam i dozvola onome ko čak nije ni u parlamentu, da imaš sve što poželi, a da onaj ko je na vlasti, nema ništa, i da praktično bude odsečen u potpunosti u kampanji, ali uprkos tome, i bez obzira što su ovakvi skandalozni uslovi po nas, ubedljivo ćemo ih pobediti zato što ćemo doći do svakog čoveka i zato što se mi ne stidimo ni Marinkove bare, niti Lazarevca, niti Sopota, niti smo elitisti, niti glumimo nekakvu lažnu elitu.

Mi smo obični ljudi koji vole svoj narod, koji se ne stide da dođu kod seljaka i da se pozdrave sa njim i ne glumimo kojekakve navodno velikane uzdignute iznad običnog sveta. Mi volimo naš narod i poštujemo svakoga ko nešto radi. Doći ćemo u svako selo, u svaki zaseok. Obići ćemo svakog čoveka. Tako se vodi kampanja. Hoćemo da nas ljudi vide.

Oni se stide da svoje salonske cipelice ne zamažu negde blatom, da se negde nešto ne uprljaju. Mi se toga ne stidimo, mi želimo da dođemo do svakog čoveka. Naša kampanja će biti to, a njima evo svi mediji.

Još moram nešto da kažem. Veliki sam pristalica i nije mi jasno zašto to nije uvedeno da se ukine izborna tišina. Taj relikt, taj besmisleni relikt koji postoji godinama – izborna tišina u eri društvenih mreža to je nešto najgluplje što postoji. Ali, dodatno i nama to otežava što se ne ukida izborna tišina iz sledećeg razloga – zato što izborna tišina neće da važi za „N1“ i „Novu S“, jer su oni registrovani u Luksemburgu i mogu da emituju šta hoće, a na drugim televizijama će biti izborna tišina i vi nećete moći da parirate tome.

Opet kažem, evo pozivam vas da možda razmislite do kraja da se, eventualno, podnese neki amandman da se, makar to skrati na jedna dan ili da se to skroz ukine, jer je to najbesmislenija kategorija koja postoji u eri društvenih mreži i u eri interneta, da postoji izborna tišina.

U svakom slučaju, glasaću i kao izvestilac pozivam sve ostale da glasaju za ove zakone baš da sebe skroz odsečemo i da sebe onemogućimo, da imamo normalne uslove u kampanji jer ćemo i u takvim uslovima sigurno da ih pobedimo.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Gospođo Obradović, ne radi se ovde da li sam ja srećan ili nesrećan, ja sam samo želeo da ljudima ukažemo o čemu se ovde radi.

Dragi građani Srbije, buduća kampanja naše stranke će biti takva, neko vam puca u noge, a onda vas tera da trčite. Znači, mi ovde sami sebe potpuno odsecamo u kampanji. Ali, ja kažem, glasaću za ovo, isključivo zato što me još više motiviše da o takvoj kampanji gde mi dajemo potpunu kontrolu izbornog procesa opoziciji i koje kakvim organizacijama koje dolaze iz Evrope, sveta, u medijskom nadzoru, itd. gde potpuno oni imaju dominaciju, i u takvim uslovima ćemo ih pobediti. To me više motiviše da ih pobedimo.

Zato molim ljude da glasaju za ovo, da ne mogu nikad ništa da nam kažu kako im nije nešto omogućeno. Na svim biračkim mestima opozicija će imati mnogo više ljudi nego što ćemo imati mi.

Što se tiče medija, apsolutna je njihova kontrola. Ne radi se ovde o strasti, o ne znam čemu, ovde se, prosto radi o tome da ljudima kažemo da nikada nigde u svetu ovo neko nije uveo. Ovo je prvi put da neka vlast u potpunosti sebe eliminiše u mogućnosti da bila šta ima učešće ili nekakav uticaj u izbornom procesu.

(Aleksandra Tomić: Ravnopravan uticaj.)

O ravnopravnom uticaju, uvažena koleginice, ne možemo ni da govorimo, nema ni približno ravnopravnog uticaja.

Tako da, ja o tome govorim. To želim javnosti da kažem. Zato molim naše birače, molim sve ljude koje vole ovu stranku, koje vole ovu zemlju da izađu na izbore i da im i u ovakvoj situaciji pokažemo koliko oni ništa ne vrede i da je njihova kampanja jedino mržnja prema Vučiću i „ua Vučiću“, a da je ovde neko prikazao rezultate. Pobedićemo ih, ubeđen sam u to.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pomaže Bog svima.

Drago mi je, ministre, da ste ovde. Žao mi je što gospođa Vujović nije ovde takođe. Imao bi i njoj što šta da kažem. Nisu pohvale u pitanju, naprotiv. Mislim da ovde mora da se uputi vama i celoj Vladi jedna žestoka kritika, pre svega u načinu kako vi prezentujete javnosti i šta ste uradili.

Malopre ste nabrojali sve ovo i verovali ili ne, širu javnost da pitate, a mnogo toga je dobrog urađeno, u tome je problem, zapravo, u tome je sreća, ali problem je što to retko ko razume i retko ko čuje.

Ljude kada pitate šta je urađeno nemaju pojma. Zašto? Zato što ili je problem u vašem timu i timu Vlade, u tom potpunom medijskom ne snalaženju da prikažete narodu i državi šta je sve urađeno. Pogledajte samo naše finansije, pogledajte inflaciju koja je zaista na krajnje niskom nivou, pogledajte kako smo sredili finansije, pogledajte, recimo, koliko se gradi u Srbiji, nikad povoljniji krediti nisu bili.

To je dokaz apsolutne ekonomske stabilnosti u državi, ali o tome se ne priča. O tome se ne govori. Vi danas kada ukucate na „Guglu“ - Siniša Mali, izađu panamski papiri zato što je neko napravio zastrašujuće spinovanje, i nažalost, odavde je od strane „Gugla“, Fejsbuka i ostalih velikih multinacionalnih kompanija koje drže internet uzet tzv. opskurni jedan portal koji se zove „Istinomer“, kao da su njegove vesti jedine tačne i vi ne možete nigde ništa da pročitate pozitivno šta je država uradila, samo čitate gluposti, budalaštine, izmišljene afere lažnih novinara, lažnih medijskih kuća.

Ministre, ja ne znam zašto ta naša Poreska uprava više to jednom ne preispita. Imamo ovde dve tzv. televizije koje nisu registrovane televizije u Srbiji, ne plaćaju porez uopšte, prave problem drugim medijima koji su ovde registrovani i plaćaju porez ovoj državi, a ovi ne plaćaju nikakav porez ni na reklame, ni na šta ne plaćaju porez. Rade ovde, uzimaju novac, iznose iz zemlje i nikom ništa. A, da ne govorim o ovim tzv. medijskim kućama poput Krika. To su udruženja građana, izbegavaju porez da plate ovde. Zamislite, udruženje građana sebe predstavlja kao medije i oni lansiraju takve gluposti i niko ovde ne reaguje ništa.

Moram tu da uputim kritiku Poreskoj upravi. Zašto jednom ne uđete tamo kod njih i da vidimo koliko se to duguje ovoj državi i kako se iznosi novac iz ove zemlje, kako se to šeta signal od Beograda do Luksenburga, preko Ljubljane, pa nazad i emituje program. Zakon definiše da oni nemaju pravo da imaju političke programe zato što su registrovani u nekoj drugoj državi. Ali, dobro, ko ovde mari za zakon.

Gledao sam pre neki dan vašu konferenciju za štampu gde ste vi izneli toliko pozitivnih stvari, neverovatno pozitivnih stvari. Pogledajte sad sa ovom fiskalizacijom, mi modernizujemo Srbiju. Inače, ja tvrdim da mi imamo jedan od najboljih poreskih sistema u Evropi. Izvanredno ste to napravili. Ne može više da se vara država kao u njihovo vreme, ne možete da ne platite porez. Jednostavno, država je to zaista utegla, što bi se reklo. Svaka čast na tome, ali i dalje odvijamo konstatnu kritiku kako je sve loše, kako je katastrofa, kako ništa ne valja. Zašto? Zato što nigde ne odgovorite ljudski.

Mi stalno dobijamo potrebu da se njima nešto pravdamo. Oni dođu na konferenciju za štampu i tu maltretiraju svakog, umesto da neko kaže - prestani više, dobila si odgovor, ima neko drugi ovde da postavi pitanje. Ne, mi se stalno nešto pravdamo. Gomila naših funkcionera se sklanja, jer neće da prođe medijskog zeca toplog, itd.

E, ljudi, ima, bre, da se borimo protiv njih. Ima da se borimo, bre! Nećemo više da dopustimo da nas takvi gaze.

Inače, najviše volim kada pišu o meni, kada lažu o meni. Ja uživam u tome, jer znam da sam ih nečim pogodio. Pogledajte samo ovih nekoliko dana koliko ih boli što sam uradio intervju sa Koluvijom i to kao njegov advokat. Ništa nisam prekršio. I ponosan sam što sam to uradio, uradio bih ga opet samo da bih njih nervirao, jer pogledajte koliko ih je pogodilo, jer su dve godine lagali, brutalno lagali i nastavljaju sada da lažu.

Naravno da ih je ovo pogodilo zato što je konačno negde neko objavio neku drugu stranu, ali valjda je nama zabranjeno da imamo drugačiju verziju. Mi moramo da se uskladimo kako oni razmišljaju. Jel tako?

I, dokle više da ćutimo? Dokle njima da se pravdamo? Dokle ćemo konstantno da trpimo te ludorije kada nam dođu ne konferenciju za štampu?

Trebalo je onaj dan da prekinete, da kažete - dosta više! Dosta! Došli smo ovde da pričamo o jednoj temi. Ako imate nešto, dođite u kabinet, ili gde god hoćete, ali nemate pravo da zloupotrebljavate konferenciju za štampu. Tačka.

Često nas pitaju što ne idemo u njihove medije. Pa, neću da idem u njihove medije. Neću, zato što su ostrašćeni, zato što su bezobrazni, zato što su pokvareni, zato što nisu mediji, zato što neću da dajem legitimitet mediju koji vara ovu državu, nije registrovan u Republici Srbiji. Neću zato da gostujem tamo nikako. Dva puta sam otišao, pobedio ih. Bilo mi je baš onako divno da uživam kako se znoji Ćosić itd. Više nema potrebe. Pokazali smo koliki su licemeri i kraj priče. Jednostavno, neću tamo da gostujem.

Nema potrebe da im se pravdamo. Kada dođu, kada stave mikrofon, pomerim mikrofon. Neću da ti odgovorim na pitanje, nisi registrovan u Srbiji. Tačka.

Jednom mora da se ovde uspostavi neki red. Ja vas molim da ojačate medijski tim. Ja vas molim da zaista na bolji način prikazujete ljudima šta je urađeno. Srbija je procvetala. Bukvalno je procvetala.

Prosto je neverovatno da mi stalno nešto… Pogledajte, recimo, grad Beograd. Pogledajte "Beograd na vodi". Pogledajte koliko se gradi u Beogradu. Pogledajte koliko novih saobraćajnica. Pogledajte šta je sve urađeno, a mi nigde ne možemo ništa da kažemo, jer stalno neko izmišlja kojekakve glupave afere, pa onda, ne znam, te zatrovaćete nam vodu, te Vinča, te ne znam šta, a sve nasleđeno od njih i neko danas to sređuje, ali to niko ne može da prikaže da se to danas sređuje zato što, jednostavno, vodi se jedna monstruozna kampanja i gde vi jednostavno ne dođete ni u priliku da negde nešto kažete.

Samo, molim vas, pogledajte internet. Ukucajte vaše ime i prezime. Ukucajte bilo kog ministra ime i prezime, isključivo su namestili da ide, kada listate "Gugl", afere o tim ljudima i to izmišljene afere. Sve je laž notorna.

Mada, moram da kažem, i vi drage kolege poslanici, posebno vi mlađi koje ovako napadaju, ponosite se time kada vas oni napadaju. To vam je najveće odlikovanje. Kada vas napadnu "Nova S", "N1", "Direktno.rs" i ostale te lažne medijske kuće, a vi ponosno, kao Karađorđevu zvezdu da ste dobili, e tako imate da se ponosite zato što jurišate na takve i tako se borite.

Ja vam čestitam na svakom napadu. Posebno mi je drago kada vidim kako besne kada neki naš mladi poslanik ode na RTS, pa onako brutalno pobedi nekoga tog njihovog nesrećnika. Onda oni izmišljaju, lažu, spinuju kako je loše postupila. Evo, recimo, koleginica Nevena Đurić bila je izvanredna, kako je onog nesrećnog iz one stranke Sergeja Trifunovića… Kako ga je razbila u onom duelu, to je bilo uživanje gledati. Zaista, uživanje gledati.

Ja vas molim, ljudi, nemojte da pokleknete. Nemate razloga da im se pravdate. Ova Srbija je podignuta zahvaljujući sadašnjoj vladajućoj garnituri. Podignuta, radi se nešto u ovoj zemlji. Ponosite se time, borite se i nemojte nikada da im se pravdate.

Mi imamo razloga da se ponosimo. Mi imamo šta da pokažemo. Oni, sem lopovluka i bezobrazluka i laži, nemaju apsolutno ništa.

Ja vas molim, sada idu izbori, u žestoku borbu do pobede.

Zahvaljujem.

Pomaže Bog svima!

Uvažena gospođo Gojković, hvala za ovaj zakon.

Moram da kažem da ću biti zahvalan dok sam živ uvaženom profesoru Žiki Bujukliću s Pravnog fakulteta u Beogradu, nažalost danas penzioneru, profesoru u penziji, jer su njegova predavanja o Hilandaru koja je on držao godinama na Pravnom fakultetu u Beogradu imala strahovit uticaj na nas studente. Hvala mu što nas je naučio da cenimo ono što imamo. Mi kao narod, Bogu hvala, imamo mnogo toga.

Veličina jednog naroda ne ogleda se samo u brojnosti, mada, da nas nisu toliko poubijali u 20. veku i da nas nisu tako strašno asimilovali, i u tome bi mogla da se ogleda naša veličina.

Nažalost, danas kada neko može da se podiči, a evo, tu je i profesor Atlagić, jednom Krupom, Krkom, manastirom Dragovići, neki drugi mogu da se podiče, ako je to uopšte za pohvalu, Jasenovcem, Jadovnom i sličnim, Starom Gradiškom, jer to je njihova istorija. Osim klanja i ubijanja i patološke mržnje prema našem narodu, ništa nisu mogli da pokažu, a eto, mi možemo, Bogu hvala.

Ogromna je veličina naša što se tiče te naše neke srednjovekovne istorije. Znate, mi danas ne moramo, kao što neki pokušavaju nasilno da izmišljaju nacije, da izmišljaju crkve, da izmišljaju jezike, mi smo to, Bogu hvala, imali i istorijski smo i državotvoran narod. Veličanstvenu srednjovekovnu državu smo imali a Hilandar je kruna toga.

Moram da kažem da sam ja pre svega verujući čovek i jednako, kao verujući čovek poštujem svaku drugu veroispovest. Srećan sam što u našoj Srbiji, jednoj multikulturalnoj državi svako od nas može da ode komšiji muslimanu na Bajram i on nama da dođe na Božić i na krsnu slavu i da se družimo i da se poštujemo. Presrećan sam kada vidim danas da naš predsednik sa crkvom ima nikad bolji odnos.

Velika je stvar imati snažnu simbiozu između crkve i države. Zato što samo takvi možemo ujedinjeni da pobedimo. Možemo da pričamo šta hoćemo, svakakve vlasti su kroz istoriju bile i obeležile neku epohu. Pamtimo ih, neke su bile dobre, neke loše, ali svaka od njih prođe, a crkva ne prolazi, vera ne prolazi.

Svaku ideologiju možete da demantujete. I Marksov „Kapital“ svako može da demantuje, Sveto pismo ne možete, ono ostaje. Zato je ovo veoma važno. Naša sveta crkva danas preživljava ponovo zastrašujući pogrom, a malopre sam naveo i zašto. Znate kada imate u vašoj istoriji jednu Ravanicu, jednu Manasiju, Gračanicu, Devič, Dečane, arhangele, kada imate Ostrog, kada imate Moraču, kada imate Pipere, kada imate Žitomislić i u svim tim, uvek ću reći, srpskim zemljama, imate jedno svedočanstvo da je tu naš narod živeo, a manastir je svedočanstvo. Ovi drugi nemaju baš da pokažu neke njihove kulturno istorijske spomenike iz tog nekog perioda da su tu bili državotvorni. Mi imamo, Bogu hvala. Zato to smeta.

Zato vam oni kažu da je vaša crkva ni manje, ni više plod veliko srpske hegemonije. Kako može da bude nešto što je kulturno istorijski spomenik, plod veliko srpske hegemonije? Da li onda po toj logici danas kako nam kažu, je i Njegoš plod veliko srpske hegemonije, jer je bio vaš vladika u tim hramovima. Zato moramo našu crkvu da čuvamo, jer ona nas je očuvala. Sve okupacije smo imali, narod je ubijan, ali je crkva opstala. Koliko god da je spaljivana, koliko god da je uništavana, ali ona je opstajala, gospod je čuva.

I zato je ovo mnogo važan zakon, neverovatno važan zakon. Zato što po prvi put pokazujemo koliko nam je važna SPC. Neću samo da govorim o tome koliko smo pomogli SPC kao vlast koja je došla posle 2012. godine, koliko obnova hramova i koliko je uloženo u SPC. Neko kaže – sram vas bilo, dajete novac za SPC van Srbije, naravno da dajemo. To je naša kulturno istorijska baština i ponosimo se time.

Isto, moram da kažem, kako god da me neko osudi, ali ja sanjam da se ona kapela vrati gore na Lovćen. Živim za taj dan. Živim zato što je to nešto što je sramno i skandalozno što je uopšte bilo srušeno. Može sad neko da me osudi, da kaže – ti si veliko srpski hegemonista. Ne, nisam, ja sam samo za ono što je zaista bilo istorijski, da to ostane utemeljeno.

Nemam ništa protiv da drugi se izjašnjavaju kako god hoće, ali, molim vas, ne možete da negirate istoriju, ne možete činjenice da negirate, a mi smo dužni da to zaštitimo. Danas, kada imamo i strašan udar na KiM, crkva je ta koja nas i dalje čuva. Iako nemamo našu vlast na KiM, imamo crkvu i ona nas čuva, jer ona je svedočanstvo da smo mi tamo i da smo istorijski narod koji je imao državu. Zato, hvala na ovome.

Moram da kažem, naši sveštenici su kroz istoriju zastrašujuće pogrome proživljavali. Mi se, nažalost, i dalje stidimo to da kažemo, a preživljavali su, naravno, pod ustašama. Pogledajte samo u Gornjekarlovačkoj eparhiji koliko je sveštenika poubijano. Trojicu episkopa su nam ustaše ubile. Mi danas o tome ćutimo. Sve zarad nekog bratstva i jedinstva smo to nekad prećutkivali, a da ne govorimo o komunističkom periodu koliko je crkva stradala i kako su nam uništavali crkvu.

Mi i dan danas imamo problem, iako sam ja naravno neko ko je apsolutno za tu vrstu nacionalnog pomirenja, nisam za to da se iskopavaju ratne sekire, manimo to, idemo dalje napred, ali ne možemo da negiramo više istoriju i da ćutimo. Mi danas, recimo, obeležavamo događaj u Pranjanima i ja sam vrlo ponosan što to obeležavamo, ali i dalje na RTS-u šta čujemo? Čujemo kako su srpski seljaci pomogli, kaže, pilotima. Nisu srpski seljaci, to je bila Jugoslovenska vojska u otadžbini Draže Mihajlovića. To su bili četnici. Šta je problem da se to kaže? Zašto to stalno negiramo? Zašto ćutimo o tome?

Zato, u to nacionalno pomirenje moramo da idemo sa nečim što smo imali kroz istoriju, a imali smo veličanstvenu srednjovekovnu istoriju. Drago mi je da je, eto, izgrađen i spomenik, moramo to da kažemo, Stefanu Nemanji. Zašto? Zato što nas mnogi danas kritikuju što ga nismo sa oreolom. Ne, ne, tu je izgrađen spomenik državniku Stefanu Nemanji, nije Svetom Simeonu Mirotočivom.

Danas isto još uvek imamo problem da u medijima kažemo ko su nam neki svetitelji, zato što neko to stalno osporava. Neki nevladin sektor se ovde javlja, pa nam osporava i ne smete nigde lepo da kažete ništa o Nikolaju Velimiroviću. Ja uvek hoću da kažem, mi smo imali Svetog Vladiku Nikolaja Velimirovića, ponosni na ono što je ostavio iza sebe. Kao što se, naravno, ponosimo i Svetim Savom, kao što se ponosimo Svetim Simeonom Mirotočivim, kao što se ponosimo Svetim Petrom Cetinjskim, ponosimo se i Svetim Nikolajem Velimirovićem i ponosno to ovde kažemo.

Hvala za ovo što Srpska crkva i što naša država, posebno predsednik Republike, prave tu simbiozu. Bogu hvala da jačamo na kulturnom planu, a samim tim jačaćemo i na ekonomskom, jačaćemo i na vojnom. Znate, ovi ostali što imaju neki kompleks i što stalno vide negde neku veliku srpsku hegemoniju, iz razloga što nemaju oni šta da prikažu, a mi imamo, ja im tu ne mogu pomoći.

Mržnjom neće nigde doći, a mi ljubavlju i upravo ovakvim kulturnim i istorijskim nasleđem što imamo, a Hilandar je svakako nešto što je najlepše, zaista možemo da se dičimo i da čitavom svetu pokažemo šta posedujemo i kakav smo državotvorni narod bili. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo bih čestitao svima praznik.

Sudije koje se danas biraju, mislim da oni imaju posebnu čast zato što se baš biraju na dana kada proslavljamo sveca koji nam je doneo prvo Zakonopravilo. Ima li veće časti za te sudije i, naravno, ima li većeg poziva za jednu pravnu odgovornost, s obzirom da bi morali na neki način da uzmu ponešto od onoga što nam je Sveti Sava ostavio.

Elem, meni je uvek drago kada imamo neke nove mlade ljude i uvek se nekako zabrinem kada vidim da se pojedine starije kolege, koje valjda misle da bi doživotno trebalo da budu na nekim pozicijama u sudovima, tako grčevito bore, do te mere da više odu u politiku nego što su zaista sudije. Onda mi imamo danas, a to im očigledno smeta kada se nekada ja obratim, valjda zato što više ne mogu da haraju po pravosuđu kako su to radili do sada i onda tačno vidite, imate plejadu određenih likova iz našeg pravosuđa, jedan po jedan u raznim opskurnim medijima i po portalima daju izjave, više se bave politikom.

Onda se prosto postavi pitanje šta ti ljudi rade? Da li je neko nekada postavio pitanje njihovih rezultata i kakve su njihove presude? Odnosno, koliko je puta, recimo, nekima od njih presuda pala na apelaciji ili pred Vrhovnim kasacionim sudom? Kada bismo uzeli da gledamo te njihove rezultate, mislim da bismo se uhvatili za glavu. Problem je što su ti ljudi marketinški sebi uspeli da obezbede da su oni jedine apologete nezavisnog pravosuđa i da samo oni mogu da nam kažu šta je nezavisno pravosuđe i da niko drugi nema pravo da se slučajno suprotstavi.

Znate, čestit i pošten sudija, onaj ko radi svoj posao, to je jedan od najvažnijih poslova u državi, taj ne ide po televizijama da se slika i ne daje intervjue u radno vreme kada bi sudija trebalo da radi, nego taj sedi u sudnici i radi. Posebno danas kada imamo stalno prigovore da imamo koliko god hoćete predmeta koji nisu rešeni, a sve je to zahvaljujući jednoj skandaloznoj tzv. reformi pravosuđa koju je neko uradio u periodu gospođe Malović i što nam je ostavio danas da imamo u nekim sudovima sudije koje imaju po hiljadu predmeta na svojoj grbači, za tri života ne mogu to da reše. Znate, onaj čestit i pošten sudija sedi i radi, a onaj ko je očigledno odlučio da se bavi politikom i ko želi da preko pravosuđa sebi obezbedi svoju političku poziciju, taj ide po televizijama, slika se, daje intervjue, konstantno kritikuje vlast.

Izgleda da si ovde nezavisan i pravovaljan sudija isključivo ako pljuješ po vlastima. Ako si slučajno negde nešto možda rekao – čekajte, donet je korektan zakon, ti si onda Vučićev sudija, sram te bilo itd. Uzgred budi rečeno, naravno, pravosuđe je nezavisno, ali svako malo se donose neke presude protiv nas zato što su nas tužile neke pojedine kolege iz opozicije. Nemam ništa protiv, pravo je sudije da tako presudi, ali baš me zanima da li je u njihovo vreme smela i jedna jedina presuda da se donese protiv nekog njihovog političkog funkcionera? Mi danas imamo situaciju da se donese presuda i protiv predsednika države, da se donese presuda protiv ministra, da se donese presuda protiv gomile nas poslanika ovde. U redu, pravosuđe je nezavisno, ali samo me interesuje kada je to moglo u njihovo vreme i o čemu ti ljudi pričaju danas?

Ono protiv čega ću ja uvek biti, a možda ću biti i manjina, ali zaista ne mogu i neću da prihvatim to da Skupština nema apsolutno nikakvu vezu sa izborom sudija. To je katastrofa. Ja ću se protiv toga grčevito boriti, zato što je Skupština deo naroda. Ako se donosi presuda „u ime naroda“, prosto mora da postoji neka veza, makar prvi put kada se bira sudija mora da bude ovde u Skupštini. Nemojmo da pravimo sudokratiju. Njima smeta to. Zašto? Zato što oni žele da preko te sudske vlasti koja bi bila potpuno odrođena od države, da oni haraju ovom državom, jer onaj ko kontroliše pravosuđe, kontroliše državu.

Nama traže nenormalne zahteve, posebno ovi stranci, da imaju potpuni uvid u naše sudske postupke, da imaju čak i u tužilačke istrage. Ljudi, pa dokle to ide? Je li ima to u njihovim zemljama? Pa dajte prvo u njihovim zemljama da se tako nešto uvede, pa mogu onda da pričaju tako sa nama, a ne ovde su našli pojedine sudije koje su navodno marketinški sebi obezbedili i to da su oni nezavisni, idu po televizijama, isključivo po tim njihovim medijima i ciljano izmišljaju afere i ciljano preko tih afera napadaju vlast, da ne govorim da pojedine i sudije, a možda čak i predsednici sudova očigledno dostavljaju neke podatke iz raznih istraga koje se vode ili iz raznih sudskih postupaka.

Moram ovde da postavim pitanje, pošto sam i advokat u određenom predmetu – kako je to moguće da o tom predmetu prvo saznaju određeni mediji? Govorim o N1 i Nova S. Čitave optužnice se citiraju u medijima, da ja npr. kao advokat o tom predmetu još nisam ni obavešten da je optužnica podignuta. Pa na šta to liči? Na šta to liči? I onda nam pričaju kako se, eto, vrši pritisak.

U svakom slučaju, evo završavam, videću samo da li ću danas govoriti i kada bude rasprava, ali evo iskoristio sam ovih pet minuta prosto da ukažem na sve ovo.

Čestitam budućim sudijama.

Naravno da ću u danu za glasanje glasati. Pozivam sve vas da glasate za izbor novih sudija.