Reč ima Borko Puškić. Izvolite.

Reč ima Milica Nikolić.

Hvala.
Reč ima Vesna Ivković.
Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima Radmila Vasić.
Prijavite se samo.
Dalje? Dobro.
Reč ima Srđan Simić.

Hvala.
Reč ima Boško Obradović.

Sada reč ima Marijan Rističević.

Hoćete da kažete nešto? Vi to međusobno? Jeste obojica na Gazeli? Ako niste onda mi nije jasno što se dovikujete, jedan na Gazeli, drugi nije.
Selma Kučević da li je tu?
Onda ste sledeći vi, gospodine Kozma.

Hvala.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Da, mislim da se čuje.

Reč ima Milan Glušac.

Hvala vama.
Sledeći reč ima Nebojša Cakić.

Jeste, izazvali ste repliku, ali to ne znači automatski da ćete vi ponovo da govorite o trošku tuđeg vremena. Mada, moram da vam priznam, ni ovih šest i po minuta, koliko ste govorili, nije bilo baš razumljivo. Što se zalažete da se gase fabrike? Kakvog to ima smisla?
Znači, ova replika je bila za JS.
Reč ima Života Starčević.

Hvala.
(Nebojša Cakić: Replika, imam pravo, pomenuo me je prethodni govornik.)
Je li ovo bio Poslovnik ili ne? Jeste.
(Nebojša Cakić: Jel mogu ja repliku?)

Šta sad?

Dao sam vam reč. Jeste li hteli po Poslovniku?