Hvala vam.
Dakle, ja ili bilo koji predsednik Narodne skupštine odlučuje da li je nešto za repliku ili ne. Ako ćemo široko da tumačimo to da je neko pogrešno interpretirao, pa ne bi bilo kraja replikama, mi nijednu sednicu Skupštine ne bi završili.
Sada da sada neselektivno primenjujem, dakle, primenjujem iste aršine prema svima, apsolutno prema svima. Da vam kažem još jednom, koleginica je rekla, optužila Vladu Republike Srbije, izvršnu vlast da gradi određeni put za rudnik. Da sam primenjivala Poslovnik, gospodine Lazoviću objašnjavam šta sam uradila kao predsednica Narodne skupštine, ovo ne bih mogla da objašnjavam kao narodna poslanica. Dakle, da sam primenjivala ovu knjigu, ovaj Poslovnik, da sam primenjivala u tom trenutku bih oduzela reč zato što je izgovorila neistinu. Mogla bih da izreknem i opomenu zato što je izgovorila brutalnu neistinu, ali dobro nisam zato što je sloboda reči nešto što cenim, pa kako god bilo.
Tako da prema svima primenjujem iste aršine i molila bih sada da se vratimo diskusiji. Ne mogu da kažem, čak ni da se vratimo da diskutujemo o dnevnom redu, zato što su poslanici opozicije sredstvima javnog informisanja obavestili građane i pre same ove sednice da se neće držati dnevnog reda, a samim tim sam mogla i da skratim ovu čitavu raspravu i da kažem, pošto nećete da se držite dnevnog reda, primenjujući Poslovnik nema ni rasprave, ali nisam to uradila.
Tako hajde samo da budemo malo manje licemerni jedni prema drugima i da ne dozvoljavamo sebi ono što ne bi dozvolili drugom.
Izvolite ko hoće još.
Reč ima narodni poslanik, Stefan Janjić.

Koji član? Niste čak ni član rekli.

Koji je bio.

Nema veze što je bio?

Ne brinite, nisam vas isključila, slušam vas, samo sam odmahnula rukom zato što je sramota ovo što radite.

Gospodine Pavićeviću želite opet da se javite?
Nema potrebe da se diže temperatura. Nećete?
Reč ima Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Neću to da dozvolim.
Idemo dalje.
Reč ima Dušan Marić.
Izvolite.

Izvinite, poslaniče, samo sekund, ako niste primetili narodni poslanik govori o deklaraciji koja je od nacionalnog interesa. Ja mogu da razumem da to nekoga ne zanima, ali dopustite narodnom poslaniku makar da govori. Nastavite.

Hvala.
Gospodine Škrijelj, o čemu se radi?
(Ahmedin Škrijelj: Povreda Poslovnika.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Bio je taj član.

Hvala vam mnogo.
Dakle, nikakve to veze nema sa povredom Poslovnika, tako da idemo dalje.
Nećete ovde ljudima uskraćivati slobodu govora. Ni vama nismo uskraćivali slobodu govora i mišljenja.
Reč ima Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Reč ima Duško Pejović.
Izvolite.

Moje izvinjenje, previd, povreda Poslovnika, reč ima Milica Nikolić.

Hvala vam.
Dakle, po članu 103. oduzeću vam vreme od poslaničke grupe, nikakav problem.
Samo se zapitajte, molim vas, ko se sada plaši da čuje istinu? Zašto ste sprečavali narodnu poslanicu da kaže, da iznese neku činjenicu? Pritom, sami ste otvorili temu.
Narodna poslanica, koja je iz tog kraja, iznela je informacije, nisu vas zanimale informacije, nisu vas zanimale činjenice. Dobili ste, i ovo je opet, na kraju krajeva, narodni dom, dobili ste i relevantne i važne informacije za javnost, posebno iz tog kraja, i ne možete da saslušate.
Pa, što otvarate temu? Zašto otvarate temu, koja pritom nije tema na dnevnom redu? I dozvolim, ali ne možete onda da saslušate odgovor.
Reč ima Lazović, povreda Poslovnika.

Dobro.
Svakako sad oduzimam i vama vreme od poslaničke grupe, zato što ste iskoristili ovo za nešto što nikakve veze nema sa Poslovnikom.
(Radomir Lazović: Da vam ukažem da je na dnevnom redu nešto.)
Što ste agresivni? Ne razumem, šta je problem uopšte?
Narodnom poslaniku sam oduzela reč zato što je pokušao da zloupotrebi povredu Poslovnika i to da bi nekom drugom uskratio pravo na mišljenje i pravo na govor.
Sada ćemo nastaviti dalje.
Reč ima Aleksandar Jovanović, Poslovnik.