Prvo, teško da mogu šta puno da vam zamerim u izlaganju. U većini stvari se slažem sa vama, najiskrenije. Da li je rešenje prilično, rekla sam juče na Odboru, ne znam da li je okej i sa te simantičke strane, da ponovim, ad hok? Najiskrenije – jeste, zato što smo imali drugo jedno rešenje koje je bilo potpuno neprihvatljivo. Kažete da je možda bilo bolje ono prvo sa osam milijardi. Možda je bilo bolje. Ne znam u ovom trenutku. Ugrozili bi potpuno održivost nekih lokalnih samouprava. Mogli bi da sednemo odmah da pišemo neki novi zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Nisam za to u ovom trenutku.
Izašli smo, bili smo pritisnuti vremenom, istina je, zbog MMF i mislim da to svi znaju. Mislim da se o tome pričalo i u medijima. Mislim da sam i ja to rekla. Izašli smo u susret koliko je moglo i lokalnim samoupravama i njihovim komentarima i opet insistirali na tome da imaju motivaciju za lokalni ekonomski razvoj, da imaju motivaciju da podrže svoja mala i srednja preduzeća. Ne pričam namerno o investitorima, zato što – koja je verovatnoća da će u neku od najmanjih lokalnih samouprava upravo baš doći veliki strani investitor? To nije nešto na šta treba da idemo u svim lokalnim samoupravama.
Upravo pričam da oni treba da podrže svoje preduzetnike i svoja mala i srednja preduzeća, zato što svako novootvoreno radno mesto ide direktno u njihov budžet. Okej, ne više od 80%, ali 74% ili 77%, tako da je to bio smisao toga.
Što se tiče toga da je svaki evro važan, apsolutno je svaki evro važan i zato se i išlo na to da siromašne opštine najmanje izgube. Imamo Bojnik sa 0,9%, Crna Trava sa 0,5% razlike u budžetu, Malo Crniće 0,9%, Trgovište 0,9%, Žabari 0,9%. Vodilo se računa da nađemo neki mehanizam da ti ljudi nastave da rade dok ne vidimo da li je, kako bih rekla, teška je situacija u lokalnim samoupravama, apsolutno je teška i Ministarstvo pre mene, ruku na srce, se više bavilo, zato što je u tom trenutku bio gorući problem, racionalizacijom državne uprave. Taj posao je urađen dobro. Dalje ćemo se baviti lokalnom samoupravom zato što je državna uprava prilično racionalizovana. Postignuti su ti brojevi ili smo svakako na pravom putu. Ići ćemo sada u obuku ili profesionalizaciju državne službe što više možemo.
Što se tiče lokalne samouprave, imali smo sve te godine o kojima i vi govorite, slažem se sa vama, ali smo imali politiku gde ste prenosili sredstva bez da ste prenosili nadležnosti ili ste prenosili nadležnosti bez da ste prenosili sredstva i ta dva nikada nisu išla zajedno, a moraju da idu zajedno. Zato treba da sednemo i kao ministarstvo se dosta oslanja na Stalnu konferenciju gradova i opština i, naravno, na kolege iz Vlade, Ministarstvo finansija, i da pogledamo šta treba uraditi.
Decentralizovani su i primarna zdravstvena zaštita i primarno obrazovanje. Da li su neke opštine mogle to da ponesu? Neke jesu, neke nisu. Imamo problem duga apotekarskih ustanova koje, isto tako, moramo da rešavamo. Dakle, nije se išlo sistematski u lokalnu samoupravu, reformu lokalne samouprave i zato sam rekla da je ovo jedno prelazno rešenje, da idemo i zbog Zakona o taksama i zbog Zakona o naknadama, koji će svakako ponovo praviti neka pomeranja u budžetima lokalnih samouprava i zbog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama, gde ćemo videti da uvedemo principe saradnje među lokalnim samoupravama, da one mogu da dele neke resurse zato što nije svakoj lokalnoj samoupravi potreban sportski inspektor, tako da mogu da dele resurse. Da vidimo, isto tako, koja je uloga okruga, koja je uloga mesnih zajednica i sa tim zakonom i strategijom decentralizacije da probamo jednom da zaokružimo i taj okvir, pa da onda nastavimo dalje.
Pored ovoga se ne bih složila da opštine nemaju sredstva za investiciona ulaganja i trudim se nekako tokom ove rasprave da vam dajem primere kako to može, ali ne primere iz EU, ne primere iz nekih drugih zemalja, već primere iz Srbije i naših lokalnih samouprava. Nova Varoš, za poslednje tri godine jednu trećinu budžeta je izdvajala za kapitalne rashode. U 2015. godini opština je izdvojila 39,6% za investicije. Može, ali samo treba da učimo jedni od drugih i da učimo od tih dobrih lokalnih samouprava.
Što se tiče kompenzacionih mera, to je jedna stvar, da li će to uticati, kako se to neće odraziti na troškove građana i privrede… Postoji jedna stvar o kojoj isto tako nismo pričali ovde, a koja jeste svakako kompenzaciona mera, a to je da je minimalna zarada povećana sa 121 na 130 dinara i da je postignut dogovor u okviru Socijalno-ekonomskog saveta. Dakle, sa 121 na 130 dinara će svakako biti kompenzaciona mera, zato što je to porez na zarade, jel tako, od neke veće zarade, a u tim, nažalost, najlošijim, najslabijim, ne najslabijim, one su često jake, ali najsiromašnijim lokalnim samoupravama će to biti i te kako važno.
Imamo primer šta se dešava kada imate centralizovane javne nabavke, primer Beograda. To je prva lokalna samouprava u Srbiji koja je organizovala centralizovanu službu javnih nabavki i za protekle dve godine ostvarena je ukupna ušteda od 1,2 milijarde dinara samo za centralizovane javne nabavke. Do 2013. godine skoro 40% javnih nabavki u gradu Beogradu je rađeno i završavano kroz pregovarački postupak. Trenutno je 3% kroz pregovarački postupak.
Hajde da vidimo sa drugim lokalnim samoupravama - da li možemo da imamo centralizovane javne nabavke i da imamo uštede? Rekla sam – porez na imovinu. Nažalost, porez na imovinu kada je prebačen sa republičkog na lokalni nivo, za šta i dan danas mislim da je bila jako dobra odluka, prebačen je zato što je Republika u stvari shvatila da nema dovoljno kapaciteta da sa lokala ažurira baze podataka i da skuplja to. Lokalne samouprave to nisu htele da rade za Republiku zato što to nije njihov sopstveni prihod, tako da je odlučeno da se to prebaci na lokalne samouprave i da stopostotno tog prihoda ide lokalnim samoupravama.
Nije puno opština koje su ažurirale baze podataka i koje su time svoj budžet povećale zato što su imale ažurirane baze podataka i povećale obuhvat naplate poreza na imovinu. Imam primer projekta opštinski i ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji, koji je sproveden uz pomoć GIZ-a nemačkog, za devet lokalnih samouprava Golubac, Boljevac, Soko Banja, Majdanpek, Veliko Gradište, Kladovo, Knjaževac, Negotin i Zaječar, gde su oni uz podršku GIZ-a angažovali popisivače sa evidencije nacionalne službe za zapošljavanje radi prikupljanja podataka sa terena. Imamo recimo primer opštine Majdanpek koja je kroz ovaj projekat prikupila više od 1.400 poreskih prijava, od toga skoro 20% za nepokretnosti koje uopšte nisu bile evidentirane i 20 do 30% prijava se odnosi na nepokretnosti sa novoevidentiranim površinama ili ažuriranim podacima o poreskim obveznikom.
Ukupno u ovih devet lokalnih samouprava povećanje ukupnog broja nepokretnosti je bilo 26%. Ako pričamo o tome da će ovo da se kompenzuje tako što će se povećati neka lokalna taksa ili neka lokalna naknada ili što će se povećati porez na imovinu za građane, kažem vam da će to neke lokalne samouprave da urade zato što su to radili kada se ništa nije menjalo, ali ono što mi treba da promenimo i što treba sad da radimo je da promovišemo malo više te pozitivne primere i da se fokusiramo da ovi koji nemaju tako profesionalni menadžment lokalnih samouprava, vidimo da ovakve primere i oni primene. Duboko verujem da tu postoji prostora da se mi svi zajedno utegnemo i da imamo bolje rezultate. Hvala vam.

Hvala.
Trudiću se da budem jako kratka, da ne bih uzimala previše vremena narodnim poslanicima, a mislim da sam već dosta i oduzela.
Prvo, kada govorimo o zakonu iz 2011. godine, a vi kažete da je to bio jedan motivacioni zakon. Mislim, da je namera možda bila da je motivacioni, da ne kažemo da je namera bila politička, da ne idemo tamo daleko, ali da kažemo da je namera bila motivaciona. Možda je namera bila motivaciona, ali on nije imao efekte, to nisu bili efekti, a kao što je i gospodin Jovanović rekao na početku izlaganja, su bili da su rashodi bili povećani za 42%, rashodi za robe i usluge povećani za 50%, a da su kapitalni rashodi smanjeni za 29%. Dakle, to je bio rezultat tog zakona. Sećam se te 2011. godine, i ja sam se isto nadala da će od 40% na 80% udela u porezu za zarade biti motivacioni faktor, da se oni takmiče u kapitalnim ulaganjima.
Kada kažete za često menjanje zakona, da, rekla sam da ovo nije kraj. Opomena da to nije dobro je ispravna i hvala vam za to, konstruktivno je i apsolutno se slažem sa vama, to sam samo htela da vam naglasim da se slažem potpuno i da ćemo se truditi pošto je neophodno da sredimo ovu zonu delovanja, ne znam kako bih rekla, ovaj sektor ceo, da ćemo se truditi da to radimo, da ne menjamo stvari, da ne idemo u ozbiljne najave, javne rasprave, gledanje kakvog će to imati efekta, uticaja na poslovanje lokalnih samouprava i poslovanje privrede. Evo, koliko mogu ja kao ministar da obećam, obećavam i hvala vam što ste to istakli, stvarno je to konstruktivna primedba.
Kada kažete da se trudimo da izigramo MMF, to mislim da nije konstruktivno zato što mislim ako se neko trudi da ne izigra MMF, međunarodne institucije i očekivanja građana Srbije, čini mi se da je to ova Vlada. To jeste naporan put i naporno je uskladiti i zahteve MMF koji su nažalost neophodni i rekao je narodni poslanik iz Trstenika da je MMF tu kao sredstvo kada vam treba pomoć, kako je rekao, poseban slučaj. Istina je, u to vreme, u tom trenutku ekonomija Srbije jeste bila takav slučaj, a da nas više nije, bio je neophodan MMF i sada to treba da izguramo do 2018. godine. Treba balansirati ono što traži MMF, lokalne zahteve, potrebe građana Srbije i kao što se pokazuje na ovom predlogu nacrta zakona da ova Vlada to dosta dobro radi, a jako je težak zadatak.
Što se tiče pravdanja da li pripadam nekoj političkoj stranci ili ne, nisam se pravdala, mislim da je bilo u nekom kontekstu. Svakako, to što sedim u ovoj Vladi dovoljno govori o tome ko ga podržavam.
Na kraju, samo bih rekla da se nečega opštine moraju odreći da grade lokalnu infrastrukturu. Opet se ne bih složila, ali dobro, možda nisam razumela, u svakom slučaju, postavljam pitanje gde su tu javno-privatna partnerstva. Mi imamo Zakon o javno privatnom partnerstvu koji nije loš. Nekoliko godina mi ne koristimo finansije privatnih partnera za izgradnju lokalne infrastrukture, kanalizacione mreže, sistema grejanja, puteva. To je do sada uspešno odrađeno, recimo, jedan primer, Stara Pazova koja je unapredila lokalnu putnu infrastrukturu, mislim, preko javno-privatnog partnerstva i sada traži partnera za kanalizacionu infrastrukturu. U svakom slučaju hvala vam na generalno konstruktivnom stavu.

Prvo, gospodine Ješiću, vi i ja smo dugo radili na decentralizaciji u ovoj zemlji zajedno i sa puno stvari se slažem. Postoje, naravno, stvari sa kojima se ne slažem, da ovaj predlog, koji je danas na Skupštini, ne rešava ni jedan problem, sa tim se ne bih složila. Svakako ne rešava sve probleme i ne rešava velike probleme. Rešava neke probleme. Rešava deo problema i rešio je jednu veliku stvar, a to je da je došlo do pozitivnog zaključenja revizije aranžmana sa MMF, što ja smatram da je užasno važno za ovu državu i za sve njene lokalne samouprave, pa opet, kako kažem, čula sam danas da sa MMF-om aranžman zaključuje samo zemlja sa posebnim potrebama. Mi jesmo bili zemlja sa posebnim potrebama i mislim da nismo više zemlja sa posebnim potrebama.
U tom smislu mislim da ovaj Predlog zakona ne rešava stvar. Zakon iz 2011. godine nije bio koban po makroekonomsku stabilnost, očigledno nije bio. Ali u ovom trenutku je traženo osam milijardi od MMF, kome je trebalo nekad, posle onog gde smo bili i dupla sigurnost da se štedi na nekim stvarima. Kada ste već pokazali da imate makroekonomsku stabilnost, oni traže da uradite još. Tako da mislim da je ovo samo još jedna stvar na koju smo bili naterani zbog situacije u kojoj se zemlja nalazila i tako će biti do 2018. godine kada imamo aranžman sa MMF-om. Ja se nadam da posle toga neće, zato što smo dokazali da smo fiskalno stabilna, makroekonomski stabilna zemlja i da imamo sistem koji će, u stvari, koji garantuje da ćemo takva zemlja i ostati. U teoriji bi tako trebalo da rade.
Dakle, mislim da ovo ide kao kada se dogovorimo sada da li jesmo u dobroj situaciji ili nismo u dobroj situaciji, mislim da ovaj zakon ne govori da nismo u dobroj situaciji, nego da je samo još jedna mera koja treba da očuva makroekonomsku stabilnost koja je postignuta.
Što se tiče parafiskalnih prihoda, kao što sam rekla, ponajmanje bih od vas očekivala da se pozivamo u parafiskalne prihode, odnosno da je loše što su tada ukinuti parafiskalni nameti. Mada razumem da je to bio dokument Stalne konferencije gradova i opština, pa možda nije stvarno samo vaše mišljenje, zato što ste vi kao predsednik opštine mislim dobro razumeli da ne treba u opštinu dovesti jednog investitora pa ga globiti do iznemoglosti, nego treba smanjiti namete, a dovoditi više investitora.
Tako da i dalje mislim da je to, kada su ukidani parafiskalni prihodi, bila dobra stvar i iskreno se radujem i Zakonu o taksama i Zakonu o naknadama, na kome trenutno radi Ministarstvo finansija, zato što mislim da će Srbiju napraviti za još predvidljiviji poslovni ambijent što će, kao rezultat imati i još više investitora i više malih i srednjih preduzeća.
Što se tiče novog zapošljavanja i političkog zapošljavanja, priznajem ja sam samo ne ni još dva meseca ministarka u Vladi Republike Srbije, najviše kritika lokalnih samouprava smo imali zato što ne dozvoljavamo novo zapošljavanje i zato što Vlada Republike Srbije ima dosta, stvarno striktnu komisiju zapošljavanja. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave daje samo mišljenje za tu komisiju, komisija odlučuje, ali teško mi je da zamislim kako može da bude dodatnih političkih zapošljavanja, da to prođe kroz tu komisiju, a verujem da je okej da vam damo brojeve za dozvoljeno zapošljavanje do sada, ali to jeste bila najveća kritika rada i ovog Ministarstva i Ministarstva finansija, što se ne dozvoljava u dovoljnoj meri novo zapošljavanje.
Ne znam šta je prebacivano Novom Sadu. Najiskrenije nisam to uhvatila, ali znam da je prebacivano Kragujevcu i Smederevskoj Palanci i Kosjeriću, kao lokalnim samoupravama koje su najzaduženije i koje bez podrške republičke Vlade ne bi mogle da funkcionišu, što je strašno, složićemo se i vi, za koga ja smatram da ste, u stvari, bili profesionalan i odgovoran predsednik opštine.
Što se tiče javno privatnog partnerstva opet mislim da je republička Vlada dovoljno uradila da postoji zakonodavni okvir i mislim da postoje privatne inicijative, mislim da lokalne samouprave ne idu dovoljno u to da li zbog nedostatka stručnosti da procene da li nešto treba da ide iz sopstvenih ulaganja ili iz ulaganja privatnih partnera, ali mislim da to svakako nije dovoljno iskorišćeno i da tu postoji veliki prostor.
Hvala puno.

Prvo, ovaj zakon ili ne menja ništa ili podstiče centralizaciju. Mislim, ili ništa nismo uradili sa ovim zakonom, ili smo nešto uradili. Ja mislim da zakon nešto menja. Mislim da ne podstiče centralizaciju. Ne vidim nigde kako u ovom zakonu on podstiče centralizaciju. Upravo suprotno i ceo dan danas pričamo, ali dobro. On dokazuje da postoji decentralizacija. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što su komentari gradova i opština usvojeni u tako velikoj meri.
Što se tiče MMF-a, po mom saznanju MMF je tražio direktnu raspodelu sa lokala da bi se ublažili efekti zakona iz 2011. godine.
Što se tiče toga da ja kažem da će sada opštine bolje da se ponašaju zato što im se smanjuje udeo u porezu za zarade, ja sam rekla da postoji prostor da se to desi. Dakle, mislim da ćemo se složiti da postoji veliki prostor za dodatnu ozbiljnu fiskalnu disciplinu lokalnih samouprava. Da li će se to desiti ili ne, to zavisi od tih lokalnih samouprava i zavisi i od nas. Dakle, i pre je postojala obaveza kontrole trošenja budžeta lokalnih samouprava, pa ona nije naročito dobro sprovođena. Sada postoji taj rino sistem, pa se ta kontrola konačno sprovodi.
Dakle, mislim da postoji još prostora i kod poreza na imovinu. Mislim da postoji i prostora u centralizovanim javnim nabavkama. Mislim da postoji prostora u javno privatnim partnerstvima i mislim da postoji prostor implicitan u borbi protiv sive ekonomije, gde mislim da posebno u manjim lokalnim samoupravama predsednici opština mogu da apeluju na svoje ugostitelje, na svoje preduzetnike da oni izdaju fiskalne račune. Ali, ono što je važnije sada u ovom trenutku zbog smanjenja poreza na zarade, jeste da registruju objekte i da njihovi zaposleni više ne rade u crnoj zoni, već da izađu iz sive zone i da rade u legalnim tokovima, zbog čega će ne samo ti radnici imati zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje, već će i porez, tj. prihod iz poreza na zarade za lokalne samouprave biti veći.
Prethodna Vlada je usvojila Zakon o inspekcijskom nadzoru, koji je jako važan, mislim da ćemo se složiti u tome. Od početka primene tog zakona, nekih 20 hiljada radnika je izašlo iz sive zone, tako da mislim da tu postoji prostor. Ne mislim da je to direktna nadležnost lokalne samouprave, ali mislim da gradonačelnici i predsednici opština mogu da apeluju na ljude koje oni svakako znaju, da poštuju zakone ove zemlje i da samim tim i budžeti lokalnih samouprava budu malo
veći.
Kao će reagovati lokalne samouprave? Opet kažem, od lokalne samouprave do lokalne samouprave, pokušaćemo da imamo komunikaciju sa svima njima i da pratimo kako će reagovati, da probamo da im pomognemo da zajedno uvedemo neku veću fiskalnu disciplinu. Ali, sa druge strane, i vi znate da je nažalost bilo situacija u kojima se nikad ništa nije menjalo, nisu se menjali zakonski okviri, a povećane su i takse i naknade. Bilo je primera lokalnih samouprava koje su naplaćivale i EPS-u i Telekomu firmarinu na svaki postavljeni stub. Bilo je lokalnih samouprava koje su osam i devet puta retroaktivno povećavale ekološku taksu. Meni to tada nije bilo jasno, ali nadam se da se to sada neće dešavati. Pored toga što se nadam, trudićemo se da radimo sa njima i da komuniciramo, da se to ne desi. Hvala.