Ja sam podnela amandman na Zakon o budžetu, mada ne znam ni kako da vam kažem, kako možemo da raspravljamo o šatoru, o nekakvom budžetu, o svemu što se dešava. Sa druge strane nam se dešava i to, ja listam vesti na svakih pet minuta da vidimo da li je OFAK odobrio licencu za NIS.

Dakle, vi ste nas vašom lošom politikom bez jasne strategije sa nekakvom kockarskom politikom gde se vadite na ono – ma neće valjda, doveli nas do toga da mi zapravo ne znamo kakva će nam biti sudbina na kraju ovog dana. Da li će nastupiti nekakav kolaps, odmah nakon vikenda ili ćemo da čekamo na taj kolaps još nekih mesec i po dana, pa ćemo za to vreme da živimo uslovno normalno?

Uslovno normalno kažem, zato što život u Srbiji stvarno ne može da se smatra normalnim, evo to dokazuje ova revatilizacija nasilja koju vi ovde sprovodite kada govorimo o paramilitarnom kampu ispred Narodne skupštine, o nasilju koje se tu dešava, napadi na narodne poslanike. Vi ste napravili jednu čitavu paralelnu stvarnost sa tim kontra štrajkačima, glađu sa studentima koji hoće da uče, sa anti blokaderima, najveću besmislicu ste hteli da uradite, čak ste hteli da organizujete kontra komemorativni skup za 16 stradalih u Novom Sadu, pa ste valjda i vi sami shvatili da je to previše i odustali ste od toga.

Stvarno, šta se dešava sa skupom SNS u Novom Sadu, ne znam da li ste i od toga odustali pošto RTS pomno je pratio neke ljude koji pešače od Kosova do Novog Sada, pa ih je nekako izgubio sa radara kada su stigli do Beograda.

Šef poslaničkog kluba SNS govori o nama iz Pokreta slobodnih građana kako smo nekakvi teroristi, kako samo zahvaljujući nežnoj strani predsednika ove zemlje nismo proterani, jer da se on pita on bi nas zabranio.

Da se on pita, ja bi verovatno polagala ispit i kod jezičkih patrola, tako da se ja nadama da se ipak ne pita.

Ovaj rastureni šator tu ispred Narodne skupštine, koji ste dozvolili da tu ostane, koji namerno nećete da sklonite, zapravo je simbol rasturene države u kojoj živimo i svih njenih vrednosti.

Hvala.

Hvala.

Govoriću u okviru amandmana, a ako mi istekne to vreme, onda ću koristi vreme grupe. Dakle, ovim amandmanom sam predložila da se smanje sredstava ka Bezbednosno-informativnoj agenciji, s obzirom da smo saznali da BIA koristi javni novac za to da prisluškuje opoziciju, da to posle toga, taj video i audio materijal koji je nabavio nelegalno dostavlja tabloidnim televizijama.

Posle toga nalazi nekakve svoje potparole u ovom Domu koji pokušavaju da zataškaju taj skandal i radi istine, ja ću sada pročitati stenogram od 15. aprila 2025. godine, kada kolega Milenko kaže ovako: „Kukaju zbog „Informera“, tako da Vučićević samo neka nastavi tako kao što je radio do sada. Očigledno da mnogo boli ono što radi i tu sada dolazimo do ključne stvari, pa kaže – BIA ih prisluškuje. Pa, ne. Prisluškujete se međusobno, jedni druge snimate, a onda za sitne privilegije i to dostavljate medijima i pogledajte se malo u ogledalo, pa ćete naći odgovor - gde leži problem toga kako vaši razgovori završavaju u javnosti?“

Kolega Jovanov, a šta ćemo sa ovim? Kako vi ovo zovete - laž ili obmana javnosti, s obzirom da se u međuvremenu saznalo da je ipak BIA bila ta koja je prisluškivala naše kancelarije i da je taj materijal ona dostavila „Informeru“? To je radila protivzakonito, da se razumemo, jer da sam ja nekakav terorista, da sam zaista nekakav ugrožavajući faktor po bezbednost ove zemlje, zar ne bi trebalo da sam uhapšena ili makar pozvana na informativni razgovor? Gde kolega Jovanov, u kojoj demokratskoj državi je ovo moguće, recite mi?

Meni je jasno da se vi ovde igrate i demokratije, a i igrate se, Boga mi, i države. Nije mi jasno, zašto ne uvedete tu diktaturu kada svakako to želite, pa da makar znamo kuda smo, gde se nalazimo, šta radimo, jer ovo, ovo što sada izvodite, ja ne znam ni kako bih to nazvala, evo stvarno ne znam, bipolarni poremećaj možda? Jedan dan šaljete Marka Đurića na RTS gde on objašnjava naciji kako je naš nacionalni interes članstvo u EU, onda drugi dan predsednik ovde zemlje objašnjava kako je nacionalni interes Srbije prijateljstvo za Rusijom. Šta radite zapravo? Sluđujete ovaj narod, psihički ga maltretirate. U čijem tačno interesu? Osim u interesu vašeg sopstvenog rejtinga.

Kockate se sa našim životima, igrate „ruski rulet“ i mi možemo samo da se nadamo da će ta kocka dobro da prođe, mislim, zbog svih nas. Okupirali ste sve institucije. Dozvolili ste kriminalcima, gospođo Brnabić, da okupiraju ovaj dom, držite čitavu naciju kao taoce. Znate kako se izlazi iz jedne političke krize, ne samo ove, već svake, a ova je realno najveća politička kriza u Srbiji koja se dešava u poslednjih 25 godina, znate kako se iz toga izlazi? Raspišite izbore kolege. Hvala.

Hvala.

Kolega Jovanov, možda popijete kafu sa Orlićem pa saznate malo više o tome, pošto kažete da ste neobavešteni.

Ja vas ponovo pitam - ako sam ja takav terorista kao što vi tvrdite i kao što zakon nalaže da samo neko ko ugrožava nacionalnu bezbednost ove zemlje može da bude pod takvim opsežnim merama, kolega, i to više od godinu dana, zašto nisam uhapšena? Zašto nisam pozvana na informativni razgovor?

Dakle, vi se ovde saplićete u sopstvenim lažima, ne znate kako ovaj skandal da rešite, odgovarate nekakvim skrinšotovima i besmislicama, što apsolutno nikakve veze sa realnošću nema, ali nikakve veze. Znači, razlozi zbog kojih sam ja stavljena na mere takođe su vrlo indikativni i upitni, da li su uopšte te mere naložili Aleksandar Vučić ili Viktor Orban? Jako dobro pitanje - na čiji račun su moje mere, za koga svega BIA troši naš javni novac? To mi odgovorite, molim vas. Hvala.

Hvala.

Moje poslaničko pitanje postaviću direktoru BIA Vladimiru Orliću.

S obzirom da su se u javnosti pojavile informacije iz spisa predmeta koje se vode protiv naših aktivista iz Novog Sada, gde se saznalo da je BIA primenjivala posebne mere tajnog nadzora i snimanja prema meni i, slušajte sada, da su ti materijali pribavljeni tim merama završili najpre u režimskim medijima, pa tek posle toga u tužilaštvu.

Stoga, kao narodni poslanik imam pravo da znam i sada javno pitam Vladimira Orlića sledeća pitanja.

Na osnovu kog člana zakona o BIA je Agencija je podnela predlog sudu da se prema meni kao narodnoj poslanici odrede posebne mere tajnog nadzora i snimanja komunikacije i koje su to tačno radnje bile navedene kao usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije?

Drugo pitanje za njega, od kog datuma do kog datuma su prema meni trajale posebne mere? Koliko puta je BIA tražila produženje tih mera od Višeg suda u Beogradu i koliko je ukupno sudskih naredbi doneto?

Treće, koje su vrste posebnih mera bile primenjene i da li je za svaku od tih mera tokom čitavog perioda postojala važeća sudska naredba?

Za kraj, zanima me da li je BIA putem tih mera pratila i snimala unutarstranačke sastanke Pokreta slobodnih građana, pa i celokupne opozicije i predizborne dogovore u Novom Sadu i, ako jeste, na koji način je to tačno obrazloženo kao pitanje bezbednosti države, a ne kao nadzor nad radom opozicije? Jer, kolege, ovo je klasičan primer kako BIA radi u interesu stranaka koje se nalaze na vlasti.

Imam pitanje i za Odbor Narodne skupštine za kontrolu službi bezbednosti i njegovog predsednika, pošto ignorišete moj dopis, pa ignorišete i moju urgenciju koju sam poslala, da li ste vi možda obavešteni da je prema meni, kao prema narodnoj poslanici, primenjen ovako širok spektar posebnih mera? Zanima me kada su meni mere bile propisane i da li su one bile po zakonu? Postavljam ih sada ponovo javno.

Za kraj, imam pitanje koje upućujem predsedniku Vlade, da li je on upućen u ovaj skandal, a to je da je BIA prisluškivala opoziciju i da li zna na čiji račun tačno to radi? Da li se u ovom slučaju radi na račun Aleksandra Vučića ili Viktora Orbana, s obzirom da je navedeno da su mere meni naložene zbog nekakvih navodnih kontakata sa mađarskim strankama koje deluju na području Mađarske i na regionu? Kako i u kom paralelnom univerzumu to ugrožava nacionalnu bezbednost Srbije, živa nisam da saznam?

Ovo je skandal kolege i ne samo skandal, skandal je međunarodne prirode. I ako se naš bezbednosni aparat ovako odnosi prema jednoj narodnoj poslanici, mogu samo da zamislim šta rade objektivnim novinarima i ostalim građanima Srbije.

Zbog toga, u interesu celokupne javnosti je da mi odgovore dostavite u što kraćem roku. Hvala.

Hvala vam.

Što se tiče ovog amandmana, kao u ostalim i svih drugih, s obzirom da mi imamo situacije zarobljenih medija, ali isto tako imamo situacije zarobljenih institucija, smatram da bilo kakve izmene ovog zakona nažalost neće doprineti nikakve suštinskoj promeni u situaciji.

Navešću jedan primer koji vidim kao jedan od glavnih problema naših medija. mi imamo situaciju da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom svakodnevnog gostuje osuđeni ratni zločinci, drži nam političke pridike i neka politička predavanja sa tog aspekta, kao veći problem od toga vidim da i ovoj Skupštini provejava nekakav romantični sentiment na prisećanje iz zlatnog doba srpskih radikala i SPS.

Gospodo, ja ne znam da li treba da vas podsećamo, ali to je najmračniji deo naše istorije, mi smo tada bili u ratu, bili smo pod sankcijama, vi ste pod plaštom odbrane ovog naroda podsticali nacionalnu netrpeljivost i mržnju. To mogu lično da posvedočim, kao uostalom što to mogu da posvedoče i kolege iz SVM, jel tako. Vi ste se tada obračunavali sa nacionalnim manjinama isto kao što kolegama Marijan Rističević sad planira da se obračunava sa pobunjenim studentima. Kako ste rekli kolega Marijane, ne vidim da li je u sali? Ali, rekao je kome se ne dopada napolje, jel tako, to su te radikalske metode gospodo i u duhu te rešešeljizacije društva. Mi sada imamo situaciju da glavni junaci tog Šešeljevog doba, gde da se razumemo, spada i naš predsednik Aleksandar Vučić. Prozivate nas iz Pokreta slobodnih građana, kakvi smo nekakvi izdajnici, kakvi smo nekakvi neprijatelji srpskog naroda.

Ja moram da vas pitam gospodo, jer vi planirate ponovo da proterujete neke ljude iz ove zemlje koja vam se ne dopadaju. I samo još nešto za kraj da kažem, mislim da je bitno, pobrkali ste pojmove, patriotizam nije isto što je nacionalizam, to su dve različite stvari. Hvala vam.

Hvala vam.

Pretpostavljam da ste čitali ovaj amandman, kao što sve čitate što dolazi sa strane opozicije, ali zašto je ovaj amandman važan, mi smo to podneli, koji je zapravo suštinski predlog svih medijskih udruženja.

Znate vi sa tim što ste obesmislili izbore za Savet REM-a, a praktično ste obesmislili i ovaj amandman i sve što se tiče izmene ovog zakona. Dakle, ako dobijemo Savet REM-a, koji će biti prepun Olivere raznih Olivere Zekić, to građanima apsolutno ništa neće pomoći niti će išta promeniti u suštini kada govorimo o stanju na medijima.

Nama i građanima ne treba neki Savet REM-a, koji će služiti kako bi isključivo radio vašu propagandu, da kažem, jagoda na vrhu tog šlaga je, što ste vi izmislili paralelna medijska udruženja. Dakle, izmislili ste paralelne studente, imate paralelne građane i sada ste izmislili paralelne medijska udruženja, kao da svi ne znamo da su jedina prava udruženja UNS i NUNS.

Mi ne planiramo i nećemo da pregovaramo sa vama oko Saveta članova REM-a. Razumem da je vama teško da to razumete, pa zato i pokušavate da pregovarate oko toga, mi hoćemo da tamo sede ljudi koji su stručni svi i koji će da rade isključivo svoj posao. Znate, ne možemo u EU sa fingiranim procesima i to nije poenta. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, dragi građani, ja bih ovog puta želela da malo raspravimo oko ovog zaduživanja.

Naime, juče je bilo zaista inspirativno slušati ministra Malog i njegovo izlaganje kada smo pričali oko zaduživanja kako nama cvetaju ruže, kako se u Srbiji dobro živi. Prosto čovek da pomisli da nešto sa ovim narodom koji se buni ne valja i da narod treba menjati, a ne vlast.

Kao dokaz tome govorim i o tome da se Srbija gradi, da napreduje itd. Evo i sada se zadužujemo zbog izgradnje auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, a pomenut je i završetak Fruškogorskog koridora.

Gospodine Mali, ja bih htela da vas pitam ovog puta šta mislite, ko će hteti da prođe kroz taj tunel na Fruškoj Gori, kada znamo da su izvođači radova isti oni koji su radili i na rekonstrukciji nadstrešnice, tj. železničke stanice u Novom Sadu, koja je postala svetski poznata po tome da nakon što ste je vi drugi put svečano otvorili, njena nadstrešnica je pala i ubila 16 ljudi? Mene zaista zanima ko još ovde u ovoj zemlji veruje u bezbednost i kvalitet izvedenih radova kada govorimo o vašim projektima?

Za vreme vaše vlasti ste rekonstruisali jedan običan bazen u Novom Sadu, koji samo dan nakon što je pušten u upotrebu je pukao i morao je ponovo da se radi, a da ne govorimo o tome da sva ta naša zaduživanja zapravo služe za punjenje vaših džepova. Vi se u sve te projekte ugrađujete, preplaćujete ih i nameštate tendere. I dok vi punite vaše džepove, nas ovde i građane u ovoj zemlji ubeđujete kako se dobro živi, kako u Srbiji cvetaju ruže. Sve to da biste dokazali, govorite o povećanju nekih prosečnih plata, kao da se mi svi kopčamo na leđa i ne znamo da rast cena pojede rast te plate. Dakle, 50 hiljada dinara, koliko iznosi minimalac danas, ne vredi isto kao 50 hiljada dinara pre 10 godina. To je pod broj jedan.

Pod broj dva, ako pričamo o standardu i o kvalitetu života, gospodine Mali, to nisu samo brojke koje možete prikazati. Tu se radi o resorima koje možda ne mogu kroz te brojke jasno da se pokažu. Jedan od takvih resora koji značajno utiče na kvalitet života ljudi u ovoj zemlji jeste obrazovanje. Vi nakon što ste uspeli da uništite i osnovno i srednje obrazovanje, sa niskim platama, sa lošim uslovima za rad, sada se obračunavate sa fakultetima, pretite im, ucenjujete ih, pregovarate, evo, danas vidimo, hapsite i dekane i profesore fakulteta, kao da govorimo o džaku krompira na pijaci, a ne o nečemu što se tiče naše budućnosti, budućnosti ove zemlje.

Ako vam to nije dovoljan primer, drugi resorni primer koji je zaista bitan za kvalitet života je zdravstvo, gde treba mnogo više da se ulaže. Ja ne znam da li vi znate da, na primer, u Novom Sadu za pregled na magnetnoj rezonanci se čeka više od šest meseci? Jel ste svesni da onkološki pacijenti nemaju taj luksuz da čekaju? Džabe nama putevi, koridori, EKSPO, nacionalni stadion, kada nam ljudi bukvalno umiru čekajući to vaše zlatno doba koje obećavate sad već bezmalo 13 godina.

I da se složim sa vama da je infrastruktura bitna, da kažem da je važno da se gradi, ja ne kažem da to nije tako, ali je važan način. Evo, navešću konkretan primer. Vi ste vratili novac iz fondova za EU koji je bio namenjen za izgradnju pruge do Subotice, tj. da se ta pruga završi, jer ste svesni da u tom novcu koji potiče iz EU nema mogućnosti ugrađivanja, nema mogućnosti korupcije. Dakle, vi ste to vratili da biste digli kineske kredite da se ta pruga završi. Ona se završila i sad nemate nikog ko hoće da vam potpiše da je ta pruga bezbedna, zato što nije građena po evropskim standardima. Ona je sad praktično neupotrebljiva. To je sve što građani treba da znaju o vama, o vašim investicijama, a o našim zaduživanjima.

Za kraj, hajde da govorimo o nečemu lepome, u duhu ovoga Alimentacionog fonda, oko čega smo se svi složili da je dobra stvar. Ja hoću javno da vas zamolim, gospođo Brnabić, kada već hoćemo nešto dobro da radimo zajedno za Srbiju, kao što je taj zakon, koji ćemo mi podržati, ja vas molim da i ostale zakone koji dolaze od strane opozicije stavite i uvrstite na dnevni red na sledećoj sednici, kao što je zakon roditelj-negovatelj, koji je koleginica podnela, ili dopuna zakona oko porodičnog nasilja, koji sam ja podnela ovom domu već više od godinu dana. Dakle, nemojte da ne stavite na dnevni red samo zato što dolaze od strane opozicije. Hvala vam puno.

Član 104, uvredljivo izražavanje. Prvo, zaista ne znam kakvo kolegino odelo ima veze ili bilo šta od ovoga. Drugo što sam htela da vas pitam, nije mi jasno da li ste vi svesni da ovim ponašanjem, takvim uvredama koje upućujete ovoj strani Narodne skupštine samo pumpate, samo pumpate… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam.

Pratimo ovu sednicu već treći dan, a pratila sam i prethodnu sednicu kada doduše nije bila ovo tema, ali se i te kako o ovome razgovaralo i mogu da zaključim da SNS ima neku jedinstvenu taktiku kako, kada raspravljamo o ovoj temi. Na prvom mestu ta taktika se odnosi da, ako bilo šta vidite da ne valja, za to optužite bivšu vlast.

Drugu stvar koju sam primetila, a koje se držite onako poprilično, jeste da se oslanjate na struku i na institucije. To je rekao i kolega Jovanov u svom izlaganju da ćemo videti da li Srbija može ili ne može, a kada vidimo šta struka ima da kaže. To nam je i gospođa ministarka Handanović takođe potvrdila, a to nam je rekla i gospođa Ana Brnabić.

Sa druge strane smo mogli da čujemo ministra Martinovića koji je rekao da će on vrlo rado da potpiše prenamenu poljoprivrednog zemljišta onda kada čuje sve relevantne institucije da se izjasne.

Sad ja vas želim da pitam, drage kolege, o kojoj struci i o kakvim tačno institucijama mi ovde govorimo? Dakle, ajmo korak po korak.

Ako govorimo o vašem odnosu prema struci ili generalno, ajde, prema obrazovanju, sasvim je dovoljno da kažemo činjenično stanje da su nam prosvetni radnici prošle nedelje štrajkovali sa punim pravom.

Znate, vama je uspelo nešto što niko u ovoj zemlji nije uspelo. Smerovi na Univerzitetu u Novom Sadu, koji treba da nam izrode nove generacije nastavnika i učitelja, su ostali potpuno prazni. To se prvi put desilo.

Dakle, obrazovanjem u Srbiji se bavi samo onaj ko mora, vi ste sa tim vašim PP ugovorima, zabranom zapošljavanja, nedostojnim platama uspeli da postignete to da više niko ne želi da se bavi time da uči našu decu, istu onu decu koju je ministarka na prošloj sednici toliko puta pominjala tobož pričajući o tome kako će da poprave oni demografski broj, kada se glasalo o onom zakonu koji se ticao povećanja roditeljskog dodatka. Mi iz Pokreta slobodnih građana smo to i podržali, ali smo vam rekli tada i kažemo vam i sada da za tu decu nije dovoljno da se rađaju, prosto njima treba i kvalitetno obrazovanje, zdravstvo, neka bolja budućnost da taj demografski broj se ne bi promenio kada oni odrastu i potraže tu neku bolju budućnost u tuđoj zemlji.

Dakle, to šta vi mislite o struci i obrazovanju pokazujete i ličnim primerom, svim tim lažnim diplomama, plagiranim doktoratima i to je, kolege, sasvim u redu. To je vaša politika, vi na to imate pravo, samo vas onda molim – nemojte se pozivati na struku onda kada raspravljamo o ovako važnoj temi kao što je rudarenje litijuma.

Druga stvar, ako govorimo o institucijama, ja ne znam da li je bilo ko od vas imao prilike da poseti bilo koju inspekcijsku službu u skorije vreme. Evo, ja sam veterinar po struci, svaki mesec podnosim Izveštaj o programu mera Veterinarskoj inspekciji. U Novom Sadu, napomenuću, Veterinarska inspekcija, tu gde sede i ostale inspekcije je tamo u katastrofalnom stanju. Dakle, tamo kolege sede u potpuno nehumanim uslovima, nehigijenskim uslovima. Rade, takođe, za nedostojne plate. I, ako je takva situacija sa institucijama, inspekcijama u jednom gradu koji je drugi najveći grad u Srbiji, koji je grad, rodni grad našeg premijera koji je do nedavno vodio taj grad, onda mogu samo da zamislim kakva je situacija u ostalim manjim mestima.

Da vas pitam nešto, ministarka, ili da pitam sve vas – koliko mi tačno rudarskih inspektora u Srbiji imamo? Da li je taj broj dovoljan i da li bilo ko u ovoj sali može iskreno, ali iskreno da veruje u to da će ti ljudi moći da rade bez ikakvih pritisaka? Sigurna sam da niko u to ne veruje.

Evo, kao poslanica iz Vojvodine ovim putem hoću da istaknem i to da NIS, na primer, u Vojvodini ima tri bušotine na kojima vati naftu sa nekim metodama koje su svuda u svetu zabranjene. Pa, eto, nek se inspekcija malo pozabavi i tom tematikom, iako me lično brine, zaista, kakav će to efekat da da, s obzirom na to da je 2019. godine Pokrajinska inspekcija utvrdila višestruko zagađenje vazduha u Beočinu zbog rada „Cementare“. Znate šta se, kolege, desilo? Ništa. Nikom ništa, apsolutno se ništa nije promenilo zato što su naše institucije ostale, nažalost, potpuno beznačajne.

O kakvim vi institucijama uopšte govorite? Za vas je najveća institucija i najveći stručnjak taj jedan čovek koji upravlja celom ovom zemljom, i to je, ponovo ću vam reći, vaša politika, vaše pravo. Potpuno je legitimno, samo vas onda molim, drage kolege, nemojte se pozivati na institucije kada raspravljamo o ovako važnoj temi kao što je rudarenje litijuma.

Prvo bih volela da živim u zemlji gde mi imamo izvršnu vlast koja može da prati zakonodavnu, da imamo sudsku vlast koja može, kao što bi morala da bude, korektivni faktor i izvršne i zakonodavnoj vlasti. Nažalost, mi u takvoj Srbiji trenutno ne živimo, po mom uverenju nećemo ni postići taj nivo demokratije sve dok nam i ministri, pa i predsednik dolaze iz vremena kad je Vojislav Šešelj bio popularan.

Da vam kažem još nešto – u demokratskim zemljama zaista o ovakvim projektima se prvo raspravlja na nivou struke, pa onda o tome raspravljaju ekonomisti, pa institucije, na kraju političari. Kod nas je nekako, čini mi se, redosled obrnut, ne čini mi se, nego ovim to i dokazujemo i to nam i govori generalno o stanju demokratije u Srbiji.

Za kraj, drage kolege, meni se čini da ste vi, što se tiče ovog projekta, vašu političku odluku već doneli, samo onda budite pošteni i recite je građanima, nemojte se sakrivati iza struke, iza institucija. Kolege, molim vas, pa smešno je, 12 godina ste na vlasti, nemojte se sakrivati iza nekih bivših vlasti. Sve što ste mislili da ne valja ste do sada mogli i morali da popravite.

Hvala vam.

Drago mi je kolega Jovanov što se razumemo po tom pitanju. Ono što sam ja htela i što sam posebno htela da istaknem da je pitanje da li mi imamo u ovom momentu državu koja to sve može da iznese. Mi ne možemo stručnjake da delimo na naše, vaše, politički podobne, nepodobne. Da li mi imamo institucije u ovom momentu koje to mogu da iznesu?

Koleginica Brnabić je rekla da građani veruju u institucije. To prosto nije tačno. To nije tačno. Nabrojala sam vam sve taksativno zbog čega to nije tačno. Dakle, po mom mišljenju, mi trenutno ne živimo u demokratskoj zemlji, nemamo državu prosto koja može da donosi ovakve bitne odluke. Hvala vam.

Po članu 104. - uvredljivo izražavanje o narodnom poslaniku, koje smo imali upravo od kolege da vidimo kada pričamo Srđana Milivojevića.

Ja bih htela da pitam kolege iz SVM u čije ime oni tačno pričaju, kada kažu. To što ste vi oprostili bivšim radikalima i trenutno pravite koaliciju sa njima, ne znači da svi Mađari to hoće. Ne radi se tu o odnosu Mađara i Srba, nego se tu radi o pojedincima, koji su tada formirali radikalnu vlast i koji su i sada ovde u ovim klupama. Hvala.

Za početak da kažem da nakon ovog mandata ono što mogu da zaključim definitivno jeste da SNS, nažalost, koristi ovu zgradu da popravi svoj rejting, koji mogu da razumem da je klimav, posebno zato što, znate, kada vam je jedini cilj bavljenja politikom to da ostanete na vlasti, onda se jako lako desi da i korupcija i kriminal postanu taj sastavni deo vašeg vladanja.

Vi ovim budžetom praktično ubeđujete ljude kako oni jako dobro žive, kao da oni ne znaju ni koliko zarađuju i kako žive i koliko ih život košta. Onda da biste popravili tu neku situaciju delite neke helikopter novce pred izbore i obećavate, naravno, povećanje plata i penzija nakon izbora, u međuvremenu prećutkujete taj neki javni dug Srbije koji se takođe samim tim povećava, koji ćemo svakako mi svi da platimo.

Delite subvencije stranim investitorima, koji odmah nakon što potroše ta sredstva se pokupe i odu iz Srbije, a na taj način u stvari pokušavate da pokažete kako ste vi jedini koji možete da obezbedite nekakva radna mesta u Srbiji i sa druge strane, kao što je kolega rekao, da, gradite preskupe auto-puteve, koji zaista koštaju višestruko u odnosu na to koliko ti projekti treba da koštaju.

Dakle, ovaj budžet je budžet mafijaške država, koja služi isključivo za to da se prikrije kriminal koji stoji iza ove vlasti. Verujte mi, najveći kriminalci nisu nikad padali na svojim zločinima, već su padali na finansijskim knjigama i verujem da će se to desiti i u vašem slučaju.

Menjate medijske zakone tik pred izbore, sa druge strane stavljate 60 tačaka dnevnog reda koje objedinjujete sa raspravom o budžetu, radite sve samo kako biste ostali na vlasti. Ja vas razumem. To jeste negde najvažnije za vas, zato što ne znate kako ćete i šta ćete sa tim i šta će se desiti sa tim našminkanim knjigama nakon što vi odete. Pa desiće se pravda. To hoće sigurno, jer građani ove zemlje su gladni i željni pravde i ono što ih najviše boli jeste nepravda. Boli ih to što vi od njih pravite motače kablova koji rade za minimalac, sve dok vaši ljudi se bogate preko različitih kriminalnih afera, kojih ima zaista mnogo.

Srpska napredna stranka je ušla u svaku poru našeg društva. Ucenjujte ljude preko javnih preduzeća, ljude koji rade u školama, u vrtićima, u zdravstvu i to svi znamo. Ljudi žive u strahu i to je najniža tačka koju je Srbija mogla da dostigne. Dno je davno probijeno, a da stvar bude gora, probili su dno najgori među nama.

Mi zaista mislimo da je takve politike dosta i budite ubeđeni da će građani da se razbude iz te apatije, jer zaista verujem da znaju da u ovoj zemlji može mnogo bolje da se žive i da zaslužujemo mnogo bolji život. Sedamnaestog decembra je početak kraja ovakve politike. Hvala.

Hvala vam.

Koristiću vreme grupe, pošto vidim u kom pravcu ide ova sednica i jasno mi je da nećemo stići da razgovaramo o svim tačkama dnevnog reda, a želim da pričam o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, zato što zaista smatram da je to isto, izuzetno važno.

Dakle, brzi prsti, kolege znate li šta su brzi prsti? Ne mislim na lepljive prste, to znam da znate, nego na brze prste. To je ono na šta ste vi naterali naše časne policajce da rade. Oni koji su bili najbrži su mogli da se prijave za stanove koji su bili namenski građeni za njih i kako bi mogli da kupe stanove po povlašćenim cenama. To je užasno ponižavajuće za naše pripadnike bezbednosnih snaga.

Sa druge strane, umesto da se radila neka selekcija na osnovu socijalnog ili materijalnog statusa, ili na osnovu dužine radnog staža ili veličine porodice. Vi ste dozvolili da do tih stanova dođu oni kojima možda uopšte ti stanovi nisu potrebni, koji će te stanove dati u zakup, dok su neki policajci sa po dvoje, troje dece, ili sa preko 15 godina radnog staža ostali bez mogućnosti da kupe takve stanove.

U Novom Sadu ste čak dozvolili da do tih stanova dođu oni koji uopšte nisu iz Novog Sada, koji su iz drugih delova Srbije i koji će takođe, te stanove dati u zakup, dok su policajci iz Novog Sada ostali podstanari. Mi čak i kad pričamo o nečemu što se zove socijalna politika, vi tu ostavljate prostora za neke malverzacije, i za neku korupciju, jer otkud mi znamo da li najbrže prste imaju oni koji su možda čak i najbliži SNS.

Sada ćete da usvojite izmenu ovog zakona gde će da se formira nekakva komisija na predlog Vlade koja će da određuje koliko će ti stanovi u budućnosti da koštaju. Da li to znači da oni u budućnosti mogu da kažu, da ti stanovi nrp. u Novom Sadu koštaju više, i da li mislite da je to pošteno prema onim policajcima koji nisu imali dovoljno brze prste.

Meni je jasno da vi ne znate šta znači čast i poštenje, ali budite sigurni policajci, oni koji su se odlučili da služe ovoj zemlji i da služe pravdi jako dobro znaju i šta znači čast i šta znači poštenje i oni vam ovo nikada neće zaboraviti, a neće ni oprostiti. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Uvažene kolege, poštovani građani, povodom izmena i dopuna ovog zakona i svih ovih zakona koji su danas ne dnevnom redu, mi smo zapravo prošle nedelje imali priliku da čujemo od našeg ministra Vesića, koji je inače postao poznati stručnjak za izgradnju po tome što je prevrtao one behaton kocke po Beogradu, dakle, naš ministar je rekao slušajući šta opozicija predlaže da se izmeni i da se dopuni kako mi zapravo iz opozicije ne želimo da se u Srbiji gradi i Bože moj kako ne želimo da se Srbija razvija.

Moram da vam kažem svakako ako pričamo o vašoj viziji razvoja tu ćemo se složiti to nikako ne delimo. Dakle, ako taj razvoj uključuje višestruko pretplaćivanje projekata, ako taj razvoj uključuje pranje novca kroz građevinsku mafiju, ako taj razvoj uključuje građevinstvo kao takvo, koje će da utiče na smanjenje kvaliteta života svojih građana, to nikako ne podržavamo.

Evo objasniću vam na par plastičnih primera šta za vas znači tačno razvoj Srbije. Dakle, za vas je razvoj kada na primer u centru Novog Sada dozvolite divlju gradnju. Dozvolivši izgradnju podzemnih garaža kod zgrade Banovine bez građevinske dozvole i to na taj način da te gradnje oštete statiku zgrade Skupštine Vojvodine, koja je inače pod zaštitom države.

Sa druge strane ste dozvolili da se izgrade nekakve betonske nadstrešnice koje su trajno naružile izgled Banovine, jedno velelepno arhitektonsko zdanje.

Za vas je razvoj Srbije i kada dozvolite da privatna svojina koja je predmet eksproprijacije tj. da vi procenite da treba da se gradi nešto što će biti od javnog interesa od sutra vredi manje. To znači da zemljište na koje su građani do juče plaćali porez uredno kao da je građevinsko od sutra kada ga država otkupi platiće za njega cenu kao da je poljoprivredno.

Niko nama ne garantuje da vi nećete promeniti na primer urbanistički plan posle otkupa tog zemljišta i dozvoliti na tim mestima na primer izgradnju stambene zgrade. Da li možete da razumete da na taj način utičete na nešto što je Ustavom zagarantovano pravo građanina na nešto što je svetinja a to je privatna svojina ili je za vas plan razvoja Srbije i to što ukinete nadoknadu za plaćanje prilikom konverzije zemljišta, što smo mi u Novom Sadu izračunali da na samo četiri lokacije, Futoškom putu, gde su se nekada nalazili objekti „Jugoalat“, „Jugodente“, „MB grafika“, i „Novitet“, budžet grada Novog Sada, znači Novi Sad samo na tim lokacijama gubi 12,5 miliona evra i tu korist imaju isključivo investitori.

Istovremeno, imamo saznanje da režim SNS priprema promenu urbanističkog plana u Novom Sadu i da nam tim lokacijama želi da dozvoli izgradnju osamnaestospratnica.

Dakle, za vas je razvoj kad gradite nebodere koji će biti, inače, puni podstanara, ili za one sa malo više sreće, moći će doživotno da se zaduže bankarskim kreditima, zato što danas više zaista, niko ne može da plati cenu koju iznosi kvadrat nekretnine, posebno ne u Novom Sadu.

Takođe, ta vaša vizija razvoja ne predviđa da infrastruktura prati gradnju stambenih zgrada. Dakle, vi u tim vašim vizijama razvoja niste isplanirali nijednu zelenu površinu, nijedan novi vrtić, nijednu novu školu, gde će ta deca koja će tu živeti, dakle, naselićete deo grada sa više hiljada građana bez da obezbedite normalne uslove za život. Ali, dobro, tačno vam je toliko i stalo do obrazovanja, mi smo prošle nedelje imali priliku da čujemo i premijerkin odgovor na zabrinutost moje koleginice iz našeg poslaničkog kluba koja je rekla da profesori, nažalost, ne mogu da pruže dovoljno kvalitetno obrazovanje svojim đacima, zato što ih u razredu ima previše.

Premijerka je rekla da to nije tačno, iznela je statistički podatak kako u Srbiji ima manje od 20 đaka u razredima. To je tačno, ima manje od 20, ali u taj prosek ulaze i ona mesta gde zapravo, skoro, pa, i nema dece, pa ih godišnje upiše petoro. To je ono što je takođe vaša vizija razvoja.

Dakle, jedan centralistički režim. Još sam na prvoj sednici predlagala inače, da napravite i formirate Ministarstvo za regionalni razvoj, jer na moju ogromnu žalost, se Srbija svela na Novi Sad, Beograd i na Suboticu. Ali dobro, oprostićemo premijerki tu opasku, zato što svi znamo da ona nije baš previše vremena provela u našim obrazovnim institucijama.

Da budemo iskreni do kraja, dok nam deca uopšte i stignu do tih škola do tada ih čuvaju babe i dede. Evo, poslanica iz SNS i moja sugrađanka se prošle nedelje hvalila kako mi u Novom Sadu imamo besplatne vrtiće. To je tačno, draga Staša, ali mi u tim vrtićima nemamo mesta, ne znam da li to znate, verovatno i ne znate, s obzirom da uvek ima mesta za članove vaše partije.

Dakle, vaša vizija razvoja nove vrtiće ne predviđa. Ali, dobro, s obzirom da ste sveli kvalitet života penzionera na našto što znači stajanje u redu za vaučere za putovanja, ili eventualno za kilo mesa na akciji, šta bi oni drugo radili nego čuvali unuke. Jel, to za vas vizija razvoja? Ali, dobro, i ako se neko žali, uvek postoji ona stara dobra 10 hiljada dinara po detetu, 10 hiljada dinara po penzioneru, malo zadužimo zemlju, malo zamažemo oči i svima je dobro. Ne, nije dobro.

Dakle, nama treba uređena zemlja, nama treba sigurna budućnost. Nama treba da ima ko da nas leči, da ne čekamo po šest meseci za neke specijalističke zdravstvene preglede, zato što pokušajte da razumete, zdravstvo ne može da bude privilegija bogatih i onih koji imaju novaca da plate privatnog lekara. Nama treba bolje obrazovanje, nama treba čist vazduh, čista voda. Treba nam dostojanstven život, a ne vaša milostinja.

Za kraj, sa ovim završavam, ako nemate kapaciteta da osmislite neki smisleni razvoj kako bi Srbija trebala da izgleda, ugledajte se na zemlje EU. Nećete mi valjda reći da je Ljubljana potpuno luda što ne gradi nebodere u svom širem centru, ili da je Švedska izgubila kompas što nije čitavu Švedsku naselila u Stokholm, ili Nemačka u Berlin. Neće biti drage kolege. Neće biti. Znam da je vama dobro, vi ste sebe i sve vaše debelo obezbedili, baš preko tih vaših investitora, koji bi se inače u svakom normalnom svetu zvali drugačije, imali bi drugu adresu za stanovanje. Ali, Srbiji i njenim građanima nije dobro. Zato ćemo vas menjati. Hvala.

Hvala.

Kao narodna poslanica sa desetogodišnjim iskustvom doktora veterinarske medicine prvenstveno moje pitanje želim da uputim Ministarstvu poljoprivrede, ministarki Tanasković, kao i Upravi za veterinu.

Želim da pitam prvo ministarku da li je pročitala moje otvoreno pismo koje sam joj slala pre tačno mesec dana, pošto reakciju i odgovor zaista nisam nigde videla? Nije problem, pitaću ponovo.

Gospođo Tanasković, da li ste svesni kriminalnih radnji od strane udruženja građana koje se zove Kinološki savez Srbije? Da li svesno dozvoljavate da to udruženje radi mimo zakona, bez posedovanja rešenja od strane vašeg resornog ministarstva, koje je neophodno za rad? I šta ćete učiniti povodom toga što to udruženje prodaje rodovnike bez provere legala i neobeleženim psima?

Naš zakon jasno predviđa da je obeležavanje pasa obavezno, jer jedino na taj način možemo sprečiti neodgovorno vlasništvo. Dakle, mi kako veterinari ne možemo da lečimo bolesnu neobeleženu životinju, dok oni imaju pravo da dobijaju rodovnike. Ja zaista ne vidim način kako je tu uopšte logično i moguće.

Kinološki savez Srbije pored toga podstiče rad nelegalnih odgajivačnica tako što ih promoviše na svom sajtu, a one su takođe neposredno odgovorne za broj napuštenih pasa. Da li ste svesni da mi kao zemlja nismo u stanju da otvorimo toliki broj prihvatilišta za pse koliko imamo izbačenih pasa na ulici?

Mi Zakonom o dobrobiti životinja imamo jasno definisano ko može i na koji način da se bavi odgojem pasa u komercijalne svrhe. Dakle, samo je potrebno taj zakon implementirati. Da vam pomognem, lepo otvorite sajt Kinološkog saveza Srbije, izlistate tamo sve subjekte koji se nalaze, a istovremeno se ne nalaze na sajtu Uprave za veterinu i dobićete sve odgajivačnice koje rade na crno. Ne treba nama nova radna grupa o izmeni Zakona o dobrobiti životinja. Nama trebaju da se postojeći zakoni poštuju.

Želim, takođe, da pitam Ministarstvo finansija – da li ima mehanizam i koje kontrole rada Kinološkog saveza Srbije, kako i na koji način može da utvrdi koliko je tačno rodovnika to udruženje prodalo, dakle uz novčanu nadoknadu, kada ih izdaje neobeleženim životinjama na praktično lepu reč?

Ako se uporedi finansijska dobit, koji je Kinološki savez Srbije prijavio APR-u sa podacima sa kojima se taj isti Savez hvali i objavljuje javno, dakle postoje nelogičnosti i osnove sumnje da su podaci o stečenim prihodima lažni i da se time oštetio budžet Republike Srbije za 120 miliona dinara u poslednjih 10 godina. Molim vas proverite to.

Želim da pitam Ministarstvo pravde – da li je proverilo navode subjekta koji je tužio Kinološki savez Srbije i to pre nekoliko godina, jer postoje osnovi sumnje da je Savez izradilo 40.000 lažnih rodovnika, eksportnih rodovnika i drugih javnih isprava, te da ih je naplaćivalo u gotovom novcu i da je na taj način prisvojio najmanje 80 milina dinara samo u poslednjih 10 godina?

Takođe, postoje dokazi da je zakonski zastupnik Kinološkog saveza Srbije deo neraspoređene dobiti, i to u iznosu od 250 miliona dinara, deponovao kod poslovne „AIK banke“ a.d. Beograd i kupovao stanove u elitnom delu Beograda.

Jasno vam je da je, pored osnova sumnje da je ovim radnjama načinjeno krivično delo, na ovaj način je zastupnik Kinološkog saveza Srbije praktično izbegao da vrši transfer dela prihoda članovima i tako je praktično onemogućio da se razvijaju i unapređuju kinološka društva u Srbiji i zaštitu životinja, što je zapravo najvažniji statutarni cilj Kinološkog saveza Srbije.

Ono na čemu mi iz Pokreta slobodnih građana insistiramo je da se zakoni moraju poštovati, da je primena zakona obavezujuća i jednaka za sve. Dakle, ne sme da postoje povlašćeni. Ne smeju da postoje oni na kojima će institucije da žmure. Glavni problem naše političke krize, pored toga što nam na čelu institucija sede neškolovani i nekompetentni kadrovi koji su zaposleni preko partijske linije, a ne preko stručnosti, je upravo to selektivno primenjivanje zakona. Smatramo da je to jako važno i da to sada mora da stane. Hvala.