| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
čeka se odgovor 2 godine i 6 meseci i 10 dana
Podneo sam podnesak Narodnoj skupštini Republike Srbije koji sam naslvio na Odbor za rad,..., i Odbor za Finansije,..., Podneska je zavedn pod brojem 07/2409-2022 21.11.2022. godine. i dat je Odboru za rad,...
Hvala vam, predsedavajuća.
Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj zakon, jer, nažalost, ovaj zakon je trebalo da reguliše jednu važnu tematiku, a to je pitanje borbe za čist vazduh u Srbiji, a podsetiću zašto je to važno, jer u Srbiji na godišnjem nivou između 10-15 hiljada građana ranije premine usled zagađenja vazduha.
Različiti su podaci, ali nijedan izveštaj ne spori da je ovaj problem izuzetno ogroman u Srbiji i da moramo da se bavimo njime. Ovaj zakon, nažalost, nije na sistemski način pristupio tome da se reši ovaj gorući problem kada se radi o zagađenju vazduha. Jedna od ključnih stvari koju ovaj zakon omogućava jeste da pravi tzv. rupu u zakonu i izuzeće za preduzeća iz namenske industrije.
Ministarka je govorila o tome i nije imala odgovor zašto to rade. Govorila je da je to tako svugde, iako nije uspela da kaže na koju se tačno direktivu to poziva kada pokušava da obrazloži zašto je uneto trajno izuzeće za preduzeća iz namenske industrije da ne moraju da brinu i da sprovode mere na zaštiti kvaliteta vazduha.
O čemu se zapravo ovde radi? Svi znamo za to da je, na primer, u Valjevu, jednom od najazagađenijih gradova u Srbiji, je tokom gotovo cele godine vazduh prekomerno zagađen. Mi imamo situaciju sa „Krušikom“, sa namenskom industrijom, gde „Krušik“ koristi, i to se ne spori od strane ministarke, 70-80 tona sirovog lignita dnevno i koristi tri tone mazuta dnevno za grejanje njihovih kotlarnica. „Krušik“ doprinosi minimum četvrtini zagađenja, aerozagađenja u samom Valjevu i na ovaj način, omogućavanjem ovog izuzeća, vi ste suštinski rekli da se ovaj zakon neće primenjivati u Valjevu i rekli ste Valjevkama i Valjevcima da, što se vas tiče, njihov problem je samo njihov i vi o njima nećete da brinete.
Hvala vam.
Hvala vam, predsedavajuća.
Kao što smo rekli, pitanje zagađenja vazduha je izuzetan problem u Srbiji jer, ponoviću ponovo, oko 15 hiljada građana na godišnjem nivou ranije premine usled zagađenja vazduha. Mi smo sa tim u vezi, s obzirom da ovaj Predlog zakona neće rešiti goruće probleme u Srbiji, kada se radi o ovoj temi, pokušali da poboljšamo i predložili smo uvođenje još jednog mernog mesta u državnu mrežu u kojima se definišu merna mesta. Tražili smo da se kvalitet vazduha meri i u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara. Zašto je to bitno? Imamo situaciju da se vazduh uglavnom meri u gradovima i opštinama.
Međutim, ne meri u zaštićenim prirodnim dobrima koja su takođe vrlo često pod uticajem zagađenja vazduha. Uzmimo za primer Bor i rudnike zagađenja u Boru. Mi imamo borski kraj. Ono prirodno dobro u okolini Bora ne meri se da li dolazi do zagađenja vazduha. Ista je situacija i u Smederevu i u smederevskom kraju, gde se dalje od Smedereva ne meri da li dolazi do zagađenja vazduha, a svi znamo za tzv. kišu u Smederevu, koliko to opterećuje građane Smedereva.
S toga predlažemo da se u državnu meru uvedu i ova dodatna mesta, jer ponoviću ponovo, mi imamo situaciju da po trenutnoj državnoj mreži za merenje kvaliteta vazduha dva i po miliona građana živi u krajevima u delovima Srbiji gde se ne meri kvalitet vazduha, s toga je potrebno dopuniti državnu mrežu.
Takođe, referisao bi na nešto što je donedavno bilo govoreno ovde na ovu temu. Kaže se da je uglavnom pojedinac kriv za zagađenje. Pa jedino ako krenemo od logike da pojedinac na vlasti ne radi dobro pa ne reguliše pojedinca koji je vlasnik teškog zagađivača, pa onda samo na takav način je pojedinac u tom smislu kriv.
Poenta je takva da ukoliko država na primer ne reguliše, ne omogućava individualnim ložištima da mogu da pređu na gasifikaciju, ako je potrebno 13 godina vaše vlasti, a vi ste mnogo duže na vlasti, da bi se u Valjevu izvršila gasifikacija, onda mi imamo takvu situaciju da vi možete da kažete pojedinac je kriv, jer su tu individualna ložišta, ali se ne radi o tome. Isključivo je pojedinac na vlasti koji definiše politiku odgovoran za zagađenje vazduha u Srbiji. Hvala vam.
Hvala vam, predsedavajuća.
Takođe, i ovde smo ovim amandmanom zapravo želeli da jasnije preciziramo rok u kome nadležni organi imaju vremena da postupaju, odnosno da se kaže da kada se otkrije, kada se prekorači koncentracija, nadležna agencija mora, u najkraćem roku, odnosno istog dana, da obavesti nadležne jedinice lokalne samouprave da je došlo do prekoračenja koncentracije štetnih materija u vazduhu, kako bi nadležne lokalne samouprave mogle da pravovremeno reaguju i izdaju potrebne mere.
Ovde kada se radi o ovim rokovima, dragi građani, videli ste, više nas je govorilo o potrebi da se skrate rokovi i kada se radi o vanrednom merenju kvaliteta vazduha, kada dolazi do nekog akcidenta itd, kao i u redovnim okolnostima. E sad, mi smo tražili smanjenje rokova, dok je tekstopisac ostavio poduži rok. Ja mislim da se iza toga što su ostavili poduži rok krije jedna namera da se sakrije potkapacitiranost zapravo Inspektorata za zaštitu životne sredine i agencije i lokalnih samouprava, a ta potkapacitiranost postoji ne u kvalitetu ljudi koji su zaposleni, nego zapravo u broju ljudi koji nisu zaposleni, a po strukturi radnih mesta bi trebalo da budu uposleni i da budu tamo. O tome je još i 2018. godine govorio Fiskalni savet, koji je govorio o potrebi da se urgentno krene sa zapošljavanjem ljudi, i to nekoliko stotina ljudi, kada se radi o administrativnim i inspekcijskim poslovima na zaštiti životne sredine, a i kontroli kvaliteta vazduha.
Zašto je ovo bitno za Srbiju? Zato što imamo gorući problem, 15.000 građana na godišnjem nivou ranije premine usled zagađenja vazduha, 60% građana živi u područjima Srbije, u gradovima gde je vazduh prekomerno zagađen. Nažalost, imamo gradove u kojima se ni ne meri, lokalna samouprava nije uspela da odvoji sredstva za merenje kvaliteta vazduha. Nažalost, jedan od takvih gradova je i Jagodina, gde je na kraju uspostavljen građanski monitoring. Mi imamo situaciju da Republički inspektorat ima 56 inspektora, a po strukturi samih mesta sam Inspektorat kaže da im je potrebno 86. O ovome bi zapravo mi trebalo da slušamo kada se radi o predloženom zakonu, a ni o ovim problemima nismo uspeli da čujemo obrazloženje ovog zakona, a bojim se da, ukoliko se ne usvoje amandmani, ovakav zakon neće rešiti goruće probleme sa kojima se Srbija suočava i, nažalost, vazduh će ostati i dalje prekomerno zagađen, što će dalje da uništava zdravlje građana Srbije. Hvala vam.
Hvala vam.
Poštovani, imao bih nekoliko pitanja, a u vezi sa ključnom tačkom koja nedostaje na predloženom dnevnom redu današnje sednice, a to je iskopavanje litijuma i rizici koje ovo iskopavanje donosi.
Još pre dve i po godine 38.000 građana obratilo se zvaničnom narodnom inicijativom svojim narodnim poslanicima da se u ovoj Narodnoj skupštini donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Ovu inicijativu Saveza ekoloških organizacija Srbije i drugih ekoloških organizacija podržali su brojni profesori, stručna javnost, akademici i predstavnici različitih udruženja. Ova inicijativa, nakon što je primljena na pisarnici Narodne skupštine, sakrivena je, bolje reći – ukradena je, i nikad se o njoj nije raspravljalo.
Zato postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić – koji je status narodne inicijative o zabrani rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije?
Zeleno-levi front zahteva da se organizuje zasebna sednica Narodne skupštine o ovoj inicijativi, kako je to i predviđeno zakonom. Podneli smo dve krivične prijave protiv prethodnih predsednika Narodne skupštine zbog sakrivanja ove narodne inicijative. Da li je potrebno da i protiv sadašnje predsednice Skupštine podnesemo krivičnu prijavu da bi ona uradila ono što je po zakonu u obavezi da uradi? Mi znamo da je narodna inicijativa primljena na pisarnicu Skupštine, ali joj se nakon toga gubi trag. Neko mora da odgovara za to i zato ću danas postaviti pitanje svima onima koji su bili odgovorni za svaki korak po proceduri kako bi se ova narodna inicijativa našla pred poslanicima.
Zato postavljam pitanje sadašnjoj predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Milici Nikolić – da li su preduzete radnje kako bi se proverilo da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa zakonom? Ovo je trebalo da bude prvi korak nakon prijema na pisarnici Narodne skupštine. Da li je on urađen? Da li je nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, formirao komisiju za proveru potpisa same inicijative? Da li je nadležni odbor u predviđenom roku, a rok je bio 30 dana, obavestio Narodnu skupštinu da li je lista potpisnika u skladu sa zakonom?
Da pojasnim zarad građana, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, nakon predaje materijala potpise bi trebalo da proveri nadležni odbor Narodne skupštine i da utvrdi da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona, da li je prikupljen dovoljan broj potpisnika i potpisa za ovu inicijativu i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine i organizatore narodne inicijative. Zašto ovo do sada nije urađeno?
Takođe postavljam pitanje Jeleni Žarić Kovačević, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a gle čuda, nekadašnjoj predsednici nadležnog odbora skupštinskog, koja je očigledno unapređena u ministarku zbog sakrivanja ove inicijative – da li je proveru liste potpisnika narodne inicijative izvršilo ovo ministarstvo i obavestilo predsednika Narodne skupštine o utvrđenoj proveri i zašto to nije učinilo? Ministarstvo državne uprave bilo je nadležno i u obavezi da proveri potpisnike u elektronskom obliku i da uporedi podatke potpisnika sa podacima u biračkom spisku.
Poslednje pitanje upućujem ponovo predsednici Narodne skupštine – kada predsednica Narodne skupštine planira da postupi po zakonu i da stavi narodnu inicijativu na dnevni red sednice? Po zakonu, Narodna skupština je dužna da se o predlogu narodne inicijative izjasni na prvoj narednoj sednici redovnog zasedanja, a najkasnije u roku od šest meseci podnošenja same inicijative. Dve i po godine je prošlo, a to se nije desilo. Ako ste tako sigurni da je rudarenje litijuma ogromna šansa za razvoj Srbije, zašto onda bežite od rasprave u Narodnoj skupštini, u domu građana?
Građani Srbije su opravdano zabrinuti da se ne mogu poštovati postojeći ekološki standardi u ovako visokorizičnom projektu iskopavanja litijuma, a takođe veliko nepoverenje stvara i činjenicu da institucije ne rade svoj posao, da su institucije Srbije pod punom kontrolom SNS. U državi u kojoj ne rade institucije, u kojoj se izbori kradu, u kojoj Ustavni sud donosi odluku na dugme, a predstavnici vladajuće većine glasaju na zvonce, teško je uopšte zamisliti da će institucije štititi interese građana kada je u pitanju životna sredina. Mi imamo dokaze da se ekološki standardi ne poštuju širom Srbije, da kompanije, kako strane i domaće, krše zakone o zaštiti životne sredine dok iskopavaju različite rude.
Zeleno-levi front uvek će se suprotstaviti štetnim projektima, a pogotovo ovako štetnom projektu „Rio Tinta“, kako ovde u Narodnoj skupštini, tako i podržavajući proteste građana na ulici.
Hvala, predsedniče Skupštine.
Opet ću morati da postavim pitanje o slučaju snimka sa naplatne rampe u Doljevcu. Pitanje za Osnovno javno tužilaštvo u Nišu – da li ste tražili kompletan snimak saobraćajne nezgode na naplatnoj rampi u Doljevcu? Prilikom te saobraćajne nezgode ubijena je, odnosno poginula je Stanika Gligorijević. Da li ste dobili snimak? Ukoliko niste dobili snimak, zašto niste preduzeli odgovarajuće radnje i pokrenuli postupak prema odgovornima i to postupak sprečavanja i ometanja dokazivanja? Ukoliko niste ni tražili, ko će u tužilaštvu da odgovara zbog ove nebrige?
Pre četiri i po godine vozilo tadašnjeg visokog funkcionera SNS i direktora "Koridora Srbije" izazvalo je saobraćajnu nezgodu na naplatnoj rampi u Doljevcu i tom prilikom poginula je Stanika Gligorijević. Javnost je bila uznemirena, kako zbog ove saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, ali tako što je postojala opravdana sumnja da je vozilom upravljao tadašnji direktor "Koridora Srbije" Zoran Babić. Umesto njega, osuđen je njegov vozač, ali ostala je enigma da li je sud imao kompletan snimak sa naplatne rampe.
Prvo je pre dve nedelje MUP nudio zakulisne radnje porodici Stanike Gligorijević, da pogledaju snimak u policiji, ali bez prisustva advokata, a zatim je ministar Gašić u Skupštini rekao da se kompletan snimak nalazi u "Putevima Srbije". Tužilaštvo, jeste li vi tražili ovaj snimak?
Za razliku od vas, novinari portala „Nova S“ tražili su snimak i dobili su ga. Na tom snimku se ne vidi zapravo ko je upravljao vozilom. Mi ne možemo znati da li se ovde radi o kompletnom snimku. Na tužilaštvu je da to ispita i zato pozivam tužilaštvo da počnu da rade svoj posao. Možete za početak da kažete jeste li se obratili policiji, jeste li se obratili "Putevima Srbije" ili da pitate Aleksandra Vučića koji tačno je on to snimak video koji ga je uznemirio. Na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorio je Milutin, sin Stanike Gligorijević, tražio je pravdu kako bi njegova porodica dobila preko potreban mir.
Pitanje za ministarku zdravlja i za ministra finansija – šta ćete uraditi da uvedete plaćeni staž za naše mlade lekare i lekarke koji su u obavezi da u bolnicama i u našim zdravstvenim ustanovama obavljaju stažiranje od šest meseci do godinu dana?
Juče su studenti Medicinskog fakulteta protestvovali, jer su zbog promene kriterijuma dodele Dositejeve stipendije vrlo odlični studenti Medicinskog fakulteta ostali bez stipendije. Na ovaj način dovedeno je njihovo studiranje i završavanje fakulteta u pitanje.
Međutim, postoji još jedan ozbiljniji problem sa kojim se oni suočavaju, a to je neplaćeno stažiranje u našim bolnicama i zdravstvenim ustanovama, a nakon toga ih čega borba za odgovarajuću specijalizaciju.
Ministarka zdravlja je pre nekoliko meseci obećala da će učiniti sve da se uvede plaćeno stažiranje. Međutim, naši studenti su i dalje stavljeni pred izbor – ili odlazak u zemlje EU gde ih čeka posao ili da ostanu u Srbiji gde ih čeka nesigurna budućnost. Ukoliko se ne reše ovi osnovni problemi sa kojima se suočavaju naši mladi lekari i lekarke, opravdano se možemo zapitati za koga radi naše Ministarstvo zdrava i Ministarstvo finansija? Za nemačke građane ili za građane Srbije? Za koga mi školujemo naše lekare i lekarke, zarad građana ili zarad potreba drugih država za medicinskim osobljem i lekarima?
Takođe, imao bih još jedno pitanje za Visoki savet tužilaštva. Da li je tačno da ste na sednici 19. juna, nasuprot i protivno pravosudnim zakonima, izvršili izbor tužilaca? Da li je tačno da su kandidati izabrani, a da prethodno nije pribavljeno mišljenje Kolegijuma tužilaštva koje je po zakonu obavezno? Da li je tačno da je na ovoj sednici izabran Lazar Lazović, kum i najbliži saradnik beogradskog višeg tužioca Nenada Stefanovića? Na kom mestu se prvobitno na rang listi nalazio Lazar Lazović? Da li je istina da je volšebno isplivao na vrh liste?
Da li je tačno, ovo je pitanje upravo za one članove VST koji su iz reda istaknutih pravnika, da li je tačno da ste na sednici glasali za kandidate, a da pre toga niste obavili razgovor sa kandidatima?
Zarad građana podsetiću – u ovoj Skupštini u februaru su izglasani novi pravosudni zakoni. Vlast se ponosila time i govorila da se radi o reformi pravosuđa i tužilaštva. Međutim, članovi VST umesto da rade po novim zakonima i da pokrenu novu proceduru za izbor tužilaca oni su radili po nepostojećim i starim zakonima i po staroj proceduru.
Jel to reforma pravosuđa i tužilaštva kojom se ponosite?
Hvala vam.
Hvala vam predsedniče Skupštine.
Postavio bih pitanje za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova i za ministarku kulture – šta ste uradili i šta ćete uraditi da se zaustave pretnje koje se proteklih dana upućuju glumcima i glumicama u Srbiji? Šta ćete učiniti da se zaustavi širenje mržnje i pozivanje na nasilje prema glumcima, a pogotovo kada to pozivanje na nasilje i širenje mržnje dolazi od najviših državnih funkcionera, poput potpredsednice Narodne skupštine Sandre Božić?
Mesec dana stotine hiljada građana protestuje, izlazi na ulice, želeći samo jedno – Srbiju bez nasilja. Građani traži pravdu i odgovornost, traže da se zaustavi sistemska promocija nasilja u medijima i javnom prostoru, traže da članovi Saveta REM-a budu smenjeni, jer oni svojim nečinjenjem odobravaju promociju verbalne i fizičke agresije u medijima, traže da se oduzmu nacionalne frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“, traže da se ukinu tabloidi koji sistemski šire dezinformacije i laži i sluđuju građane, traže da RTS postane javni servis, a ne da ćuti o ključnim društvenim dešavanjima u Srbiji, traže i ostavke ministra unutrašnjih poslova i šefa BIA, traže i zahtevaju jednu novu Srbiju – Srbiju solidarnosti, brige i razumevanja.
Građanima su se pridružili i glumci, stali su uz svoje građane. Svi žele da uspostave sistem koji radi za građane i brine i o građanima. Umesto da vlast čuje vapaj i krik i odmah sprovede zahteve sa protesta „Srbija protiv nasilja“, predstavnici vlasti ponašaju se neodgovorno i dolivaju ulje na vatru i šire mržnju.
Ovaj put crtaju se mete na glumcima i glumicama. Tako je Sandra Božić, potpredsednica Skupštine, sebi dala za pravo da u starom radikalskom maniru iz 90-ih godina napada glumca Milana Marića, daje sebi za pravo da određuje ko je Srbin, ko je antisrbin, ko je izdajnik.
Ovakvo pozivanje na nasilje i širenje mržnje dovodi do toga da se deci glumice Tamare Dragičević preti. Istovremeno, na društvenim mrežama šire se dva snimka u kojima se targetira preko 40 glumica i glumaca, koji se optužuju za veoma opasnu stvar, a to je rušenje ustavnog poretka. Zašto se za to optužuju? Zato što su se drznuli da kritikuju vlast, drznuli su se da stanu uz građane, drznuli su se da podrže proteste „Srbija protiv nasilja“.
Još jedno pitanje za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova – da li je istina da je MUP ponudio porodici Stanike Gligorijević da pogledaju snimak ubistva na naplatnoj rampi, ali tajno, bez prisustva advokata? Zbog čega je taj snimak u posedu MUP-a? Da li je MUP dostavio taj snimak tužilaštvu? Ukoliko nije, ko će odgovarati za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja?
Pre četiri i po godine vozilo tadašnjeg visokog funkcionera SNS, direktora Koridora Srbije, Zorana Babića izazvalo je saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi u Doljevcu. Tom prilikom ubijena je Stanika Gligorijević. Javnost se uznemirila zbog ovog događaja, ali su se takođe uznemirili, jer su postojale opravdane sumnje da je vozilom upravljao upravo Zoran Babić, direktor Koridora Srbije. Umesto njega, za ovo delo osuđen je njegov vozač, ali sud nikada nije pogledao kompletan snimak sa naplatne rampe u Doljevcu.
Međutim, već četiri i po godine se ovaj snimak, ključna dva minuta snimka, kriju od tužilaštva, kriju od porodice i kriju od građana Srbije. Zna se da snimak postoji, ali se krije. Zašto se krije?
Na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorio je i Milutin, sin Stanike Gligorijević. Odlazeći ministre unutrašnjih poslova, on je tražio samo jedno - pravdu. On nije tražio da mu se nude neke nove zakulisane radnje, što sada čini MUP na ovaj način, pozivajući da pogledaju snimak tajno bez prisustva advokata.
Pravda podrazumeva da se taj snimak dostavi tužilaštvu. Pravda podrazumeva da odgovaraju oni koji su krivi. Pravda podrazumeva da porodica Stanike Gligorijević dobije preko potreban mir. Hvala vam.
(Beograd, 24.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |