Hvala vam.

Pomenuta sam.

Poštovani građani Republike Srbije, kao što ste čuli, čuli ste priznanje da je sve bilo onako kao što sam ja rekla. U 10.36 časova sam kao predsedavajuća, predsednica Narodne skupštine, pitala poštovanu narodnu poslanicu - da li ste prijavili incident o kome ste obavestili građane Srbije Ministarstvu unutrašnjih poslova, da li postoji prijava? Rekla je i ona i njen kolega narodni poslanik sasvim jasno - jesmo, jesmo, i još su me pitali - a zbog čega me to pitate? Ja sam rekla - da bih kao predsednik Narodne skupštine mogla da zamolim Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno da im naložim da brzo reaguju po tome. A onda se ispostavilo da nisu, da su govorili neistinu pred čitavim auditorijumom, ne ovde svih narodnih poslanika nego čitavom Republikom Srbijom i svima onima koji prate ovaj prenos uživo. Onda su izašli izvan sale i telefonom pozvali Ministarstvo i u 10.45 časova prijavili taj incident.

Dakle, isto kao što se desilo i kada je njen kolega narodni poslanik pet dana lagao da sam ja kupila tu rezidenciju u kojoj se nalazim. Rekla sam - ako se dokaže da nisam, da li ćete se izviniti? Čovek je rekao - da, hoću. Ujutru sam pokazala. Da li smo čuli izvinjenje? Ne, čuli smo uvredu.

Analogno tome, ako imate tu ljude koji predlažu ovakav zakon i ne možete da im verujete oko ovako lako proverljivih stvari, pa kako možete da im verujete oko bilo čega drugog što pričaju? To je sve što ja imam da kažem. Hvala.

Poslovnik, član 27.

Predsedavajuća, poštovani građani, ovo je neverovatno. Ovi ljudi ne umeju da kažu istinu. Dakle, i ovo je laž. Ja sam stavila svoju karticu i bila prisutna. Najlakše je proveriti to. Najlakše je to proveriti. Dakle, ljudi, još jedna brutalna neistina. Ljudi ne mogu, operisani su, ne mogu da kažu istinu. Ja molim da se ovde neke stručne službe dovedu i da vidimo u čemu je problem sa ljudima koji ne mogu jednu rečenicu da izgovore, a da ne izgovore laž. Hvala vam.

Stvarno, hajde da se vratimo na dnevni red, samo hoću da kažem u 20 sekundi, ljudi, ja ne pokušavam nikoga da diskreditujem, oni to rade sami, ja uopšte ne mogu da pokušavam ništa. Pitam ljude najnormalnije pitanje, da li ste prijavili? Kaže, nisam rekla da, nego sam klimnula glavom, a nisu prijavili. Dakle, nikoga ja ne pokušavam, ljudi diskreditujete se sami. Tako da hvala vam, ali šta da vam kažem, ne mogu ljudi da vam veruju ako lažete, a ne trepnete oko takvih stvari, pa šta da vam veruju oko rudnika litijuma, hajte molim vas.

Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije, vi možete da vidite sad i sami kolike nebuloze mi moramo da slušamo ovde.

Završio je poštovani narodni poslanik sa tim - kada se sve institucije zatvore, mi moramo borbu da nastavimo na ulici. Koje to institucije su zatvorene?

Tražili ste sednicu, dobili ste sednicu odmah. Tri dana sedimo ovde i pričamo o toj temi. A koje su to institucije zatvorene? Kada ranije, kada je u periodu bivše vlasti ikada opozicija tražila da se o nečemu raspravlja i da im je vlast odmah to dozvolila? Ne razumem, koje institucije? Najvažnija institucija je otvorena i to otvorena da imate svo vreme ovog sveta. Dakle, vi možete pričati koliko god želite i ovo je jedina tačka na sednici dnevnog reda. I šta ćete onda?

Pokazali smo građanima da su sve institucije otvorene, pokazali građanima da je najvažnija institucija otvorena, pokazali građanima ne da se plašimo ove rasprave, nego da vi imate svo vreme ovog sveta, pokazali građanima da samo o ovome možemo da razgovaramo, a čime vi odgovarate? E, svejedno što ste to pustili u parlament, svejedno što smo se dogovorili, svejedno što je najvažnija institucija otvorena, ako se nama ne sviđa šta će ta najvažnija institucija da odluči, a mi ćemo opala na ulice. I to je demokratija i to je stabilna država? Ne, to je pokazatelj da vi želite destabilizaciju Srbije, po bilo kom pitanju i po bilo kojoj temi.

Konačno, počeli ste sa Kosovom i Metohijom, pa da vam odgovorim. Građani Republike Srbije takođe treba da znaju da je vama prioritet bilo ovo pitanje, jer ste vi tražili ovu sednicu 10. septembra, a tek 24. septembra se setili, i to ne svi, da tražite i sednicu po pitanju Kosova i Metohije. I konačno, poslednji put kad smo imali sednicu o Kosovu i Metohiji, upravo vi ste fizički nasrnuli na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ponovo postali heroj prištinskih medija. Hvala vam.

Hvala.

Sada za to privođenje BIA, ne znam sada koliko je to tačno.

U svakom slučaju da vam kažem, možda da učimo iz najboljih primera ove države čije i vi državljanstvo imate. Oni kako im neko izađe da protestvuje, evo i Greta Tunberg, jednu raskrsnicu zatvori, odmah u zatvor, nema ni suđenja, ni ničega. Možda vladavina prava da proradi u tom smislu i kod nas.

Izgovorili ste ponovo jednu neistinu, a to je da ne postoji nikakva obaveza. Postoji i te kako. Opet oni ljudi koji vas percipiraju kao kredibilnog i ozbiljnog čoveka, još uvek, će danas saznati da to niste, da ste i vi jedan politikant, jer 2006. godine kada se menjao zakon, ja ću ponovo citirati ministra iz te stranke, a to je „u konkretnom slučaju ukidanje članova 14. i 15. zakona znači da pravo eksploatacije, dakle, pravo eksploatacije stiče isključivo investitor koji je izvršio geološka istraživanja bez raspisivanja tendera i bez prava na naknadu uloženih sredstava“. Dakle, potpuno načelo kontinuiteta između istraživanja i eksploatacije. Niko drugo čak ne može ni da se prijavi od 2006. godine. To ste uradili vi, a takođe mi je zanimljivo da niste objasnili – kako ste vi to promenili vaše mišljenje, kako je to tada bio strateški projekat za Republiku Srbiju, kako je bilo važno da date ne jednu dozvolu za istraživanje, nego dozvola za istraživanje i da svaki put proširite opseg istraživanja i da toj firmi garantujete od 2006. godine da samo oni i niko drugi ne može da se prijavi za eksploataciju? Sada mi štitimo interese Republike Srbije, pa smo rekli – možete, ako pokažete da to može da se uradi u najboljem skladu sa životnom sredinom. To smo uradili mi. To niste uradili vi. Hvala vam.

Pokušaću vrlo kratko, jer ovo zaista prelazi u besmisao, a posebno zato što znam da znaju da govore neistinu, pa je zaista degutantno.

Dakle, da vam kažem, nema, i možda može da se brani država i mi ćemo je braniti, ali pod uslovom da studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokaže da ima devastirajući efekat po životnu sredinu, ali ono što vi kažete građanima Republike Srbije je – mi nećemo dozvoliti studiju o proceni uticaja, i to je najveći problem. Da, i vi, zato što ste pozvali na vaninstitucionalnu borbu, na barikade, maltretiranje građana pre nego što se uradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a koja može da se uradi najranije u naredne dve godine i šta je onda hitno? Šta je onda problem? Što onda zabranjujemo sada? O tome se radi. O toj prevari građana Republike Srbije se radi.

Konačno, da vam kažem, da usvojimo ovaj Predlog zakona, kojim vi bez te studije zabranjujete, odnosno oduzimate pravo investitoru, a koji ste im, niko drugi do vas, svih vas, nekih i lično, dali pre 20 godina, dali ste neko pravo pre 20 godina, istražno pravo, promenili zakon, rekli da ti koji imaju istražno pravo mogu da rade eksploataciju, jedini mogu, usvojili strategiju i rekli da je taj projekat projekat od strateškog značaja, uneli ih imenom i prezimenom u tu strategiju i 20 godina kasnije ti isti koji su sve to uradili su se odjednom predomislili i rekli - ukinite istražno pravo. Izvinite, u kojoj to zemlji te sve kompanije neće tražiti nadoknadu troškova?

Zamislite da ste dali pravo da neko gradi zgradu pre 20 godina i taj zgradu gradi, gradi, uloži evro, po evro i posle 20 godina mu kažete - znate šta, u stvari promenio sam mišljenje, ne možete da gradite zgradu, ruši sve što si pravo. I on će da kaže šta? Neće da traži odštetu? Ljudi, nemojte da se igramo i nemojte da se igrate sa novcem građana. Hvala.

Ipak ću morati. Hvala vam. Zaista besmislene stvari, ali hajde da objasnimo građanima.

Jedini način da eventualno ne dobiju, pošto samo oni zahvaljujući vama, samo oni mogu da se prijave za eksploataciju, to pravo više ni država Srbija od 2006. godine ne može za sebe da uzme, zahvaljujući vama i vašoj pametnoj i iznad svega odgovornoj politici, ali nema veze.

Jedini oni imaju pravo da se prijave. Jedini način da ne dobiju to je da Studija o proceni uticaja na životnu sredinu kaže da će taj projekat imati štetne posledice po životnu sredinu.

Moje pitanje ponovo svima vama iz opozicije je - zašto ne date da se uradi Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, već gurate pare u džepove Rio Tinta, time što ih terate iz Srbije pre te Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a znajući da su u međuvremenu kupili svu zemlju?

Moje pitanje je - da li ste vi i dalje lobisti Rio Tinta? Da li vi pokušavate sada da ih oterate, pre Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, da onda oni arbitražom naplate milijarde od Srbije, zato što nemamo osnov da ih oteramo, pre te Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a koja može biti završena za dve godine, pa da onda kada vi dođete na vlast, s obzirom na to da, pod jedan, jedino i dalje oni imaju pravo za eksploataciju, pod dva, jedino da mogu oni, pošto su oni vlasnici zemlje na tu arbitražu i milijarde koje će uzeti od ove zemlje i naših građana, a vi onda date i pravo na eksploataciju pa se ponovo, kao između 2001. i 2012. godine, istalite sa njima, oni milijarde, vi po stotinu miliona, a koga briga za državni interes i pare građana Republike Srbije. Hvala.

Nastavljamo sa radom.
Da li ima još neki predstavnik poslaničke grupe koji želi reč?
Reč ima Marinika Tepić.

Stiže za dva, tri minuta. Molim vas da nastavite.

Hvala vam.

Dakle, ja takođe želim sasvim jasno i glasno i nedvosmisleno da osudim targetiranje naših profesora, targetiranje ljudi koji su kao što je npr. profesor Aleksandar Jovović takođe i član Odbora za čoveka i zaštitu životne sredine Srpske akademije nauka i umetnosti, ako se pozivate toliko na Srpsku akademiju i nauke i umetnosti nemojte ih makar deliti na one koji su vas i one koji možda se slučajno ne slažu sa vašim iznad svega ekspertskim mišljenjem zato što nije fer, mi to ne radimo, čujemo, ljudi ako se ne slažu sa nama pokušamo nešto da naučimo, bilo bi dobro da to uradite i vi.

Što se tiče toga odakle kome ugovori, ja moram da kažem da postoji mnogo ljudi u Jadru i Rađevini kojima se baš prilično smučilo da slušaju licemerje toga kako oni koji su prodali zemlju tom „Rio Tintu“ sami u više desetina, više stotina hiljada evra, onda organizuju proteste protiv „Rio Tinta“, a svi oni ljudi koji nisu npr. mogli da prodaji ili nisu bili zainteresovani da prodaju oni ljudi ništa od toga nemaju i oni su kao heroji, a ovi se kao brane.

Tako da je dovoljno samo pogledati vaše „tviter“ naloge i videti u stvari informacije sa Lokala. Evo, vas „Marinika Tepić podrška borbi za život stop rudniku litijuma“ i bili ste tamo „Stop rudniku litijuma“, evo ovde, ja ne znam ko su ovi ljudi, pročitaju ljudi sve „tvitove“ posle i kaže – zar nije muž vaše članice stranke Dijane Đedović ovde na protestu, a zajedno sa bratom prodao zemlju upravo „Rio Tintu“ malo ste licemerni, malo mislite da smo ludi. Onda neki drugi čovek kaže – ali na trećoj fotografiji si sa Božidarom Đedovićem koji je prodao kuću i zemlju „Rio Tintu“, a žena mu je Dijana Đedović iz tvoje partije.

Znači, ovde važi pravilo uzmi pare, pa pljuj onog kome si prodao izgleda. Dakle, sve pišu ljudi kojima je muka da oni ljudi koji su do juče bili u Udruženju za razvoj „Jadra“ onda naprave Udruženje „Ne damo Jadar“. Tako da sve su ljudi na lokalu sami rekli. Hvala vam.

Hvala vam.

Dakle, ja pretpostavljam da, ja sam takođe neke ugovore videla u medijima, ako nisu tačni neka ih demantuju ljudi, neke druge ugovore su nam slali meštani kao što su i meštani objasnili, ja nisam imala pojma da je vaš kandidat za gradonačelnika Loznice supruga čoveka koji je svu svoju zemlju prodao „Rio Tintu“, a onda izašao da protestvuje protiv rudnika litijuma.

Meni je to licemerje par ekselans, vrhunac licemerja, ali dobro šta da vam kažem, kod vas je sve moguće. A što se tiče akademika koji su za ili protiv na platnom spisku Rio Tinta ili ne, evo profesor, akademik Vladica Cvetković, svakako nikada nije bio na platnom spisku Rio Tinta, čovek je bio član ili je još uvek član Proglasa, često je sa vama bio, ja verujem različitim protestima, svakako na istoj strani i čovek citiram šta kaže – „ Litijum nema nikakav poseban metal, Bor nije nikakav poseban metal, to rudarenje nije ništa posebno, ne postoji član od 40, 50, ili 60 rudnika, kao što ste vi stavili u sramotnom predlogu zakona i niste uputili izvinjenje što ste lagali i ljude i devazuisali sve narodne poslanike. Nema nikakvih rudnika koji idu ka Kosjeriću, Valjevu, kao pošast, što je rekla vaša ovlašćena predlagač zakona i opet ponovila neistinu tokom ove debate. Ovo sve će da napravi problem u budućnosti i kaže Vladica Cvetković akademik – građani će biti skloni manipulaciji i biće problema npr. kada bude sledeći put priča o vakcinaciji, ali šta ja imam to vama da pričam.

Vi ste tokom Korona virusa tražili da se o vakcinaciji raspiše referendum, da ni tada ne verujemo struci, nego referendum, pa ko da više. Hvala vam.

Hvala.

Dobro, meni je ovo okej. Dakle, čim smo došli do mog brata i na lične uvrede i lične napade, koje pritom nisu tačne, i vi isto znate da on nema svoju kompaniju, baš vas briga, slažete, nije prvi, a nije ni poslednji put, to znači, poštovani građani Republike Srbije, da nema više argumenata. Lični napadi, lične uvrede i to vam je tako. Meni je to uvek dobro.

Ovo je važna tema za građane Republike Srbije. Kada lično napadnu ministarku znači da nemaju više šta da joj odgovore argumentovano. Lično napadnu mene, nemaju više šta argumentovano da odgovore, ali kada smo već kod toga, da vam kažem, ja ne znam ko je plaćen od strane Rio Tinta, ko nije, ali znam da verujem nekom profesoru. Verujem profesorima ako su profesori, a tu imate pored prof. Aleksandra Jovovića, prof. Nikolu Lilića, prof. Aleksandra Cvjetića, prof. dr Dinka Kneževića, prof. dr Maju Petrović, prof. dr Baneta Popadića, Borisa Dumlića, prof. Prvoslava Marjanovića, Vladicu Cvetkovića, Branislava Simonovića. Imate milion još ljudi koji su se javljali i da pričaju na kojim god medijima želite i da li znate šta je samo problem tu? Što na tim Šolakovim tajkunskim medijima ti ljudi ne smeju da se pojave.

Bio je tamo jedan politički analitičar, mlad čovek Nikola Parun, katastrofa protiv nas, čista opozicija. Čovek došao i rekao na Šolakovim medijima – e to što pričate o litijumu i tom projektu, pa to je glupost najvećih razmera. Sramota je uopšte da se tako nešto priča. Znate šta je bilo? Nikada ga više nisu pozvali da dođe da gostuje, tako da toliko o vašim argumentima. Slobodno sada možete nastaviti i o mojoj majci da pričate slobodno.

Hvala vam.

Žao mi je što nismo čuli, bila je prava prilika da čujemo zaista izuzetno konkretna, jako direktna i vrlo smislena pitanja o Predlogu zakona, niti jedan jedini odgovor od strane ovlašćene predstavnice, odnosno predlagača opozicije. Ni jedan jedini odgovor, što pokazuje da ovo nije zaista važna tema za njih. Ovo je za njih politička tema i ova tri dana, biće i četvrti dan, potpunog političkog rijalitija u parlamentu, gde oni pokušavaju da iskoriste sada još jednu temu koju su uspeli lažnim vestima, ogromnom kampanjom, velikom podrškom tajkunskih Šolakovih medija da zbune narod, da uplaše narod dezinformacijama i da na isti način kao što smo pre videli, laži oko poplava, pa posle toga krvave košulje, pa posle toga korona, virus, vakcinacija i naseljavanje migranata, monstruozna zloupotreba tragedije u maju 2023. godine. E, sada je ovo isto tako peti po redu pokušaj.

Nikakve ovo veze, poštovani građani Republike Srbije, kao što ste videli u ova tri dana, nema sa litijumom. Nikakve veze ovo nema sa zdravljem ljudi. I nikakve, ali pod milim bogom nikakve veze nema sa životnom sredinom ili zaštitom životne sredine.

Ja ću vam sada dati samo tri teze koje to nepobitno dokazuju.

Prva teza da ovo nikakve veze nema sa Rio Tintom i da ovo nikakve veze nema sa litijumom je ta što smo van svake sumnje mi ovde pokazali da je Rio Tinto dovela bivša vlast, oni koji kao tobož danas kažu - Rio Tinto, mrš iz Srbije. E, ti su isti pre 23 godina, ni manje ni više, pozvali, molili Rio Tinto da dođe u Srbiju. I to smo čuli od Borisa Tadića, koji je rekao da je Rio Tinto pozvala Vlada koju je vodio Zoran Đinđić, to smo čuli i od generalnog direktora Rio Tinta u Ljuboviji, koji je rekao, citiram - došli smo u Srbiju kada su nas pozvali, 2001. godine.

Dakle, da oni ljudi imaju zaista nešto protiv Rio Tinta, oni ne bi pozvali Rio Tinto. Jel tako? Sasvim logično, poštovani građani. Dakle, da imaju nešto protiv Rio Tinta, ne bi baš Rio Tinto pozvali. Da imaju nešto protiv Rio Tinta, ne bi im pre 20 godina, 2004. godine dali prva istražna prava. A dali su im. I od 2004. do 2012. godine devet puta, ni manje ni više, produžavali ta istražna prava i svaki od tih devet puta proširivali opseg istraživanja.

Kao što ste videli, poštovani građani Republike Srbije, oni su bili toliko ponosni tim projektom da su najavili otvaranje rudnika na stogodišnjicu Cerske bitke, zato što je značaj litijuma i značaj ovog projekta bio toliko veliki, a posebno za zapadnu Srbiju, da će ga otvoriti na stogodišnjicu Cerske bitke. Toliko su oni bili protiv.

U to vreme u lokalu je postojalo udruženje koje se zvalo Udruženje za razvoj Jadra i to udruženje je potpuno pravilno i svaka čast tim ljudima, udružili su se, ako se ne varam, u to vreme ih je vodio gospodin Filipović koji je pritom bio i pomoćnik gradonačelnika Loznice, koji je bio iz DS, koji je udružio tamo sve ljude da bi bolje pregovarali sa Rio Tintom o prodaji svoje zemlje.

Neki su bili uspešni, većina, neki nisu bili uspešni, kao što je bio Kokanović. Da budem iskrena, kada pogledate onaj listing šta je sve Kokanović tražio i u koje detalje je čovek ulazio zaista da bude konsultant kada želim sutra da prodam nekretninu da dođe da mi pomogne da ja napravim takav listing i da dam takvu jednu ponudu za svoju nekretninu jer ja onako detaljno nikada do sada u životu nisam videla.

Dobro, nema ni veze.

Dakle, tako je bilo. Promenili zakon 2006. Rekli - ne može država da raspisuje tender, ne može država da zadrži prava na eksploataciju za sebe, nego kome su dali istražna prava, a to je Rio Tinto, taj automatski jedini može da se prijavi za eksploataciona prava. Zaključali projekat. To vam je to.

Onda 2012. ljudi doneli Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, 2012. bivša vlast, u kojoj su imenom i prezimenom pomenuli Rio Tinto, čisto da bi se znalo da ne možemo od Rio Tinta da mrdnemo, ko god da je na vlasti, ko god u narednih 100 godina ta je nacionalna strategija to rekla, pa vam je to to.

Pored toga su, kao jedan od 14 strateških projekata Republike Srbije, naveli upravo ovaj projekat od strateške važnosti. Dakle, Projekat geoloških istraživanja litijuma i bora, u zagradi Jadarski basen. Rok za završetak projekta kraj 2014. godine. Izvolite. Godina 2012.

Dakle, ovo nepobitno dokazuje moju prvu tezu, a to je da oni protiv Rio Tinta nemaju ništa, da oni protiv litijuma nemaju ništa i dok su bili na vlasti u Nacionalnoj strategiji su stavili i Rio Tinto i litijum i Projekat „Jadar“ i stavili da je to naš najveći i najvažniji strateški resurs. Tako da, danas zaista niko pri čistoj svesti i malo razuman ne može da veruje da su ovi ljudi protiv Rio Tinta i litijuma. Čisto politikanstvo.

Dobro. Pod dva, šta je važno? Evo, treći dan pričamo o Predlogu zakona o izmeni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojima se blanko predlaže, blanko, zabranjivanje svih istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma i bora. Da ostavimo po stranu notornu budalaštinu, za koju treba da vas je sramota, sve vas koji ste potpisali, od sad pa zauvek, da prerada litijuma nema nikakve veze sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, već industrijski proces koji potpada pod Zakon o planiranju i izgradnji. Pa, šta ima veze, toliko ste se … Pritom smo čuli da ste dva meseca pisali ovaj zakon, šta bi bilo da ste ga radili na brzinu.

Dakle, o blanko zabrani svih istraživanja. Svih istraživanja litijuma i bora, a tri dana slušamo samo o jednom projektu. Čekajte, što niste pričali o nečemu drugom? O istraživanju samog litijuma, ne o Rio Tintu.

Šta je strašno, recimo, u istraživanju bora? Šta je strašno u eksploataciji bora? Ni jednu jedinu reč nismo čuli. Pa, mi u stvari čitav zakon treba da donesemo da bi zaustavili jedan projekat.

Poštovana gospodo iz opozicije, ja ću vam ponovo reći – za to postoje zakoni u Republici Srbiji. Upravo taj Zakon o rudarstvu koji u članu 103. kaže da bi se uopšte prijavili za eksploataciona prava, nažalost, sama i isključivo oni mogu da se prijave za eksploataciona prava pošto ste im to pravo vi dali, oni moraju pod obavezno da dobiju saglasnost stručnih službi Vlade Republike Srbije, kao i javnosti, zato što mora da prođe detaljan javni uvid na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Bez te studije oni ne mogu da se prijave za pravo na eksploataciju.

Ta studija, poštovani građani, može da se uradi u narednih dve godine. Čemu onda hitnost? Šta je sad problem? Zašto predlažete da budemo poznati kao zemlja ludaka koja je jedina zabranili istraživanje litijuma koji je strateški i kritični resurs svetskog rang? Da nam se svi smeju, ceo svet, jel? Zbog jednog projekta?

Ako je sve tačno što vi kažete, ako je bukvalno sve tačno što vi kažete i što ste uneli u Predlog zakona, pa ni po jada. To će pokazati Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Oni neće moći da dobiju eksploataciona prava, završili posao.

Dakle, mi koljemo ne jednog vola za kilo mesa, mi koljemo sve volove Srbije za 100 grama mesa koji nam možda i ne trebaju, tih 100 grama, zato što ako se uradi sve u skladu sa zakonima Republike Srbije tog projekta neće ni biti. Tako da, ništa nismo čuli, u stvari.

A, zašto blanko zabrana istraživanja litijuma i bora? Zbog čega? Zato što je to politikanstvo, zato što ne znate ni vi da obrazložite i zbog toga tri dana ništa nismo čuli o ovom predlogu zakona.

Konačno i najvažnije, pošto je, deluje ipak nama nešto više ili mnogo više stalo o zaštiti životne sredine, a to je – vi kada pogledate taj njihov Predlog zakona vi ćete videti, kao što je i prethodna poslanica pričala, da se menja jedino, da se briše bor i litijum.

Poštovani građani Republike Srbije, ovi veliki osvešćeni, ekološko osvešćeni narodni poslanici i stranke kažu da su u redu da se istražuju i eksploatišu i prerađuju u Republici Srbiji i nafta i prirodni gas i ugalj. Ugalj verovatno isto nema baš nikakav uticaj na životnu sredinu, ni otvoreni kopovi, ni raseljavanje ljudi, ni uništavanje poljoprivrednog zemljišta, ni uništavanje staništa. Ne, to nije, to je sve ekološki bezbedno.

Rude bakra i zlata, takođe nema nikakvo uticaja na životnu sredinu, ukoliko pitate ekološki osvešćenih 86 narodnih poslanika. Nemaju ni rude olova i cinka, i to vam je izuzetno bezbedno. E, onda idu rude bora i litijuma. To je prekriženo, i to ne čak ni u svim članovima zakona. Aljkavost je dostigla te mere da su u nekim članovima zakona zaboravili to da izbrišu. Nisu mogli da ukucaju na kompjuteru „CTRL F“, „kontrol fajnd“ pa gde ima litijuma i bakra vi prekrižite. Ni toliko nisu mogli da urade. Uljni škriljci, odnosno šejlovi, to je takođe njima prihvatljivo za životnu sredinu i sve druge mineralne sirovine, osim rude bora i litijuma.

Poštovani građani Republike Srbije, treba da znate još jednu stvar – oni u zakonu ostavljaju i nemaju ni jednu jedinu primedbu, ti veliki ekološki osvešćeni narodni poslanici, na to da u slučaju, citiram sad iz zakona koji oni nisu promenili u tom delu: „u slučaju da se eksploatacija vrši u zaštićenom području ili području ekološke mreže javni interes i značaj utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine, odnosno zaštita prirode“.

Tako da, može. Ljudi, sve može. Može i u zaštićenom području škriljci, mogu škriljci i u području ekološke mreže. Sve može, samo ne može litijum i bor.

Onda imate za potrebe privrednog subjekta koji je nosilac istraživanja ili nosilac eksploatacije mineralnih sirovina može se vršiti eksproprijacija nepokretnosti. I oni koji su mi pričali o eksproprijaciji nepokretnosti znate šta, niste se potrudili ni to da promenite u ovom zakonu. Eto, toliko ste bili zabrinuti za privatnu svojinu i za to da ne možete vi sutra nekom da ekspropišete. Ni to niste promenili. Dakle, i to vam je potpuno u redu.

Eksproprijacija može za sve, osim za litijum i bor, s tim što ovde nije bila potrebna eksproprijacija za litijum i bor. Ali, onda takođe dolazimo do zanimljive činjenice, a to je primenjena geološka istraživanja i eksploatacija, poštovani građani Republike Srbije, urana, nikla i kobalta takođe može da se vrši i uran im je prihvatljiv, i nikl im je prihvatljiv, i kobalt im je prihvatljiv i sve to u zaštićenim područjima i područjima posebne ekološke mreže, kao i uljni škriljci. Sada vi meni želite da kažete da se ovi ljudi bore za zdravlje i životnu sredinu? Kakvo politikanstvo neverovatnih razmera.

Sada ću za građane Republike Srbije pošto znam da narodne poslanike koji su potpisali ovaj zakon to nimalo ne zanima, da ponovim. Eksploatacija uljnih škriljaca koje ste vi ostavili u ovom zakonu je zabranjena u Francuskoj i to od 2011. godine, u Nemačkoj od 2017. godine, u Irskoj od 2017. godine, u Škotskoj od 2015. godine, u Bugarskoj od 2012. godine, u Holandiji od 2015. godine i u Španiji od evropskih zemalja, ali za našu ekološki osvešćenu opoziciju ona je i dalje potpuno prihvatljiva i to čak i u ekološki zaštićenim područjima.

Kada pogledate štetnost različitih ruda i mineralnih sirovina, evo vam poređenje – uticaj iskopavanja na zemljište. Bili ste zainteresovani za poljoprivredno zemljište, jel, to vas baš jako muči? Jadar, podzemni rudnik, dakle, može da se nastavi poljoprivreda, ukupne površine 390 hektara, ali zato imamo borske rudnike, ukupne površine, i to nadzemni rudnici, otvoreni kopovi, 20.000 hektara. Ovo je 390 hektara, ovo je 20.000 hektara, EPS, rudnici lignita, nadzemni, otvoreni kopovi 60.000 hektara. Znači, ovih 390 hektara, tu ste baš zainteresovani za poljoprivredno zemljište, tu vam je baš stalo, ali tamo gde pričamo o 60.000 hektara, koga briga.

Hajde da vidimo ovako, količina otpada po toni proizvoda. Jadarit, jel se brinete oko jalovišta? Jadarit, na jednu tonu korisnog proizvoda ide 4,2 tone otpada. Lignit, na jednu tonu korisnog proizvoda ide 10 tona otpada, na bakar na jednu tonu korisnog proizvoda ide 450 tona otpada, na zlato, na jednu tonu korisnog proizvoda ide 950.000 tona otpada.

Opasnost od zagađenja podzemnih voda ide ovako, po svim ekološkim standardima, daleko najopasnije za podzemne vode je eksploatacija uljnih škriljaca, nakon toga ide olovo i cink. Nakon toga ide zlato cijanidnim postupkom. Nakon toga ide bakar, nakon toga nafta, nakon toga ugalj, pa onda imate 50 mesta prazno, onda ide lignit. Eto, toliko vaš baš briga za podzemne vode i za otpad i jalovišta, jer da vas je briga, prvo bi se brinuli oko ovih stvari, a onda bi došli do lignita.

Sa aspekta rizika od udesa, na prvom mestu je zlatno-cijanidnim postupkom. Dakle, poštovani građani Republike Srbije, još jednom, baš njih briga i za životnu sredinu, i za zdravlje građana, i za ovaj projekat realno. Ovo je još jedan način, pokušaj destabilizacije Srbije, plašenja ljudi, širenja panike, da bi se ljudi pozvali na proteste, peti pokušaj najmanje u poslednjih deset godina.

Konačno, da završim još jednim citatom, ali samo da vam kažem, poštovani građani Republike Srbije, dobra stvar za nas je što za sve ove stvari oni nama veruju, za sve ove stvari postoje institucije, za sve ove stvari, institucije mogu ovo da iskontrolišu, postoji i nadzor, postoje i inženjeri koji ovo mogu da iskontrolišu, samo za ovaj projekat od 390 hektara valjda ne postoje institucije, za sve ovo ostalo nam veruju i to je bezbedno.

Dakle, Vladica Cvetković, i ovo je za nauk svima nama, rekao je, predložio je da, kako bi se razbile laži o Projektu „Jadar“, svako ko je pričao laži i dao ovakvu izjavu, on je rekao, citiram, recimo, to bi bilo moguće da budu sledeće izjave – napisao sam da se u Jadru planira ogroman površinski kop, a znao sam da je reč o podzemnoj eksploataciji, pogrešio sam, neću više. Izjavio sam da su sve evropske zemlje odustale od litijuma, mada u Evropi postoji dvadesetak takvih projekata, obmanuo sam vas i molim vas da mi oprostite. Rekao sam da će iz Jadra biti raseljeno 300.000 ljudi, slagao sam, izvinite. Na jednom skupu sam uporedio fotografije rudnika u Arizoni i one s predelima oko Cera i Iverka, takvo neanološko poređenje je nestručno, nenaučno, tendenciozno i nepristojno. Sada me je stid. Bio bi to veliki doprinos javnom dijalogu u Srbiji, i to ne samo za pitanja rudarstva i zaštite životne sredine, rekao bi akademik Cvetković.

Umesto svega toga, poštovani građani Srbije, oni su sve ovo stavili u svoj predlog zakona. Hvala vam. Bićemo protiv sa obe ruke.

Hvala vam.

Da, vam kažem – znam šta je razlika između litijuma i lignita. Evo, za mene jedna izuzetno važna razlika, kao što sam vam rekla. Kada gledam u jalovište i deponije za jednu tonu korisnog proizvoda litijuma ide 4,2 tone otpada, a za jednu tona korisnog proizvoda lignita ide deset tona otpada. I, kako vama lignit nije opasniji za životnu sredinu od litijuma? I, zašto mi nismo nikada pričali, mi nikakve zabrane nikada nismo niti ćemo tražiti, ali vi ste tražili litijum koji od svih ovih nabrojanih i svih onih koje ste vi ostavili u Predlogu zakona najmanje opasan za životnu sredinu.

Pa, je pitanje zbog čega kada ste tako veliki ekolozi, kada ste tako ekološki osvešćeni, kada vam je stalo do zdravlja i života i životne sredine, a zašto ste onda ostavili škriljce, a što ste ostavili nikl, a što ste ostavili kobalt, a što ste ostavili da može to da se sve iskopava u zaštićenoj zoni područja, u posebnoj zoni ekološke mreže? Znate zašto? Zato što vas baš briga za životnu sredinu. Takve politikante, takve oportuniste, takve licemere kao što ste vi, to Srbija do sada nikada nije videla, ali ima jedna dobra stvar za našu budućnost nikad ih više neće ni videti.