Po Poslovniku?
Izvolite.

Kako je ovo po Poslovniku, samo mi objasnite?
Dobro.
Gospodine Lutovac, vi ste se javili po kom osnovu?
(Zoran Lutovac: Ministar me je direktno pitao.)
Pa, pitao vas je za ove ljude koje ste ostavili bez posla i ja sam vas prepoznala tu.
Izvolite.

Dobro.
Jasno mi je da ne znate ko su ti ljudi. To su samo tri imena od 500 hiljada imena koji su ostali bez posla u to vreme, za vas manje-više.
Izvolite.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Hvala.
Recite gospodine Janjiću, po kom osnovu?
(Stefan Janjić: Član 107.)
Povreda Poslovnika.

Do koje mere je ovo bilo duhovito, ja zaista, molim vas ljudi smirite se, ne morate više toliko da se smejete. Ja sam zapanjena smislom za humor, zaista, baš lepo.
Gospodin Lutovac, vi ste se ponovo prepoznali u nečemu ili…
(Zoran Lutovac: Da, da.)
To baš nikakvog smisla nema.
(Zoran Lutovac: Ima smisla.)
Ne, to nikakvog smisla nema zato što ne postoji ni jedna jedina osnova za repliku. Ni jedna jedina. Tako da nastavljamo dalje.
Dajem reč predsedniku Vlade Milošu Vučeviću.
Izvolite.

Izvolite, gospodine Lutovac.

Dobro.
Izgovorili ste jednu strašnu stvar za ovu Narodnu skupštinu. Sada, pošto na ranijim sednicama nisam zbog slobode govora i mišljenja kažnjavala ovom opomenom neću smeti ni vama, ali želim da osudim vašu rečenicu – kada je Kosovo bilo deo Srbije.
Kosovo i Metohija jeste sastavni deo Republike Srbije. Možda je vaše mišljenje drugačije. Imate pravo na slobodu mišljenja, pa vam neću izreći opomenu, iako je za mene to uvreda za dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Ali, imate slobodu mišljenja, imate slobodu govora. Samo želim da vas upozorim da takve stvari. Ali, dobro, vaše pravo je da govorite tako i da mislite tako, ali dobro je da su ljudi to čuli i jasno razumeli. Na kraju krajeva, time ste i odgovorili predsedniku Vlade na njegovo pitanje kakva je vaša politika prema Kosovu i Metohiji. Nije Kosovo već je Kosovo i Metohija. Hvala vam.
(Zoran Lutovac: Jel mogu da vam odgovorim?)
Sada Biljana Đorđević.
Ne možete da mi odgovorite, nemate nikakvog osnova da mi odgovorite. Citirala sam šta ste rekli. Potražite stenogram, citirala sam.
(Zoran Lutovac: Ne, niste.)
Rekli ste i citiram: „Kada je Kosovo bilo deo Srbije sa autonomijom“.
(Zoran Lutovac: Sa autonomijom.)
Tako je. I danas je kao autonomna pokrajina i danas je, gospodine Lutovac.
(Zoran Lutovac: Dajte mi reč.)
Biljana, želite reč ili ne?
Izvolite.
Reč ima Biljana Đorđević.

Hvala vam gospodine Aleksiću.
Reč ima Marijan Rističević.

Hvala vam.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković i Nebojša Novaković.
Da li se neko javlja za reč od podnosilaca amandmana? (Ne.)
Za reč se javila dr Jorgovanka Tabaković.
Izvolite.

Hvala vam.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Borislav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Ana Eraković, Žarko Ristić, prof. dr Snežana Rakić, Aleksandar Jovanović, dr Ana Jakovljević, Uroš Đokić i Ivana Rokvić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Ana Jakovljević.
Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima dr Jorgovanka Tabaković.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Samo da vas pitam i sa zadovoljstvom ću nastaviti da vas slušam, pošto govorite po amandmanu koji glasi: „u članu 36. u stavu 7. reč – može zamenjuje se rečcom – će“, koji deo amandmana mi sada obrazlažete?

Izvolite, ali samo da znamo da zloupotrebljavate ovaj mehanizam u parlamentu, ali nema veze. Izvolite.