Idemo dalje.
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.

Hvala vam.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, prelazimo sada na listu, ukoliko niko više ne želi.
Sonja, vi ne možete sada da govorite, pošto je Željko Veselinović već govorio ispred vaše poslaničke grupe, tako da možete tek kada se završi lista.
Prelazimo na listu sada.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Vreme, narodni poslaniče.

Hvala vam.
Idemo dalje, reč ima Vladimir Pajić.
Izvolite.

Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala.
Sledeći je Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Hvala vama.
Idemo dalje.
Reč ima Slobodan Ilić. Izvolite.

Hvala vama mnogo.
Aleksandar Mirković.

Sve u redu, nema nikakvih problema.
Gospodine Pavićeviću, izvolite, replika.

Hvala.

Ne, nego je vama važno obrazovanje, pošto smo mi iz SNS, znate, otvorili i osnovali tri nova naučna instituta. Poslednji put kad je neki novi naučni institut osnovan u ovoj zemlji, bilo je u doba SFRJ. Ne, nego vama i vašim blokaderima je stalo do obrazovanja, a nama nije, nego smo mi uveli programiranje u škole i povezali sve škole na internet, a vi do 2012. godine niste mogli baš ništa od toga da uradite. Da, vama je sad stalo do obrazovanja, a nama nije. Hajdete, molim vas.

Koga se ja plašim? Znate kako, ne plašim se nikoga, ali se plašim za ove ljude u „ćacilendu“, na koje su pucali, čoveka koga su ranili, a znate zbog čega? Pa, zbog tog narativa koji vi ostali blokaderi i blokaderski mediji guraju u javnosti o njima, da to nisu ljudi, kao što mi ovde nismo ljudi, nego je to stoka, to je „ćacad“, to su kriminalci, to su bezubi, krezubi i samim tim nisu ljudi i može bilo ko da dođe i dobrodošlo je da dođe da ih ubije. E, tako je došlo do toga da je neko uzeo pištolj, ušetao se tamo i pucao u čoveka koji ga je pitao – izvinite, kako mogu da vam pomognem?

Jeste li osudili to možda? Ne, niste, zato što ni za vas to nisu ljudi. Tako smo do toga došli.

Juče sam vas samo zamolila za 48 sati, da nađemo način da možete da uđete na koji god ulaz ulazite, pošto lažete javnost da ne možete da dođete na svoje radno mesto. U svakom trenutku ste mogli da uđete preko Kosovske ulice. Opet smo rekli hajde da vidimo da vam izađemo u susret, da poštujemo sve narodne poslanike. Naravno da treba da uđete bilo gde, samo mi dajte način da nađem da su ti ljudi bezbedni i sigurni, a da vi možete da uradite šta god želite.

Danas, što je najgore, niko vas pipuno nije. Došli ste, ima snimak, ušli ste na stepenice, na crveni tepih, niko nije bio oko vas. Niste ušli na svoje radno mesto, nego ste krenuli da rušite, da rušite i pomerate šatore, a onda i da bijete devojke.

Ne plašim se ja nikoga, ponajmanje vas. Plašim se onih ljudi od kojih ste vi storili kao neljude.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Vreme.)

Jel vreme? Jel frka? Čega se vi plašite?

Za koje ste vi otvorili vašim narativom otvoreni lov prema njima. Hvala.

Hvala vam.

Član 107 - povreda dostojanstva, zato što smo opet čuli kako izgledaju te njihove osude i ta njihova izvinjenja. Morali ste da reagujete kada je nazvao sve ljude u Pionirskom parku kriminalcima. E, vidite, ta retorika dovede onda do toga da dođu ljudi naoružani i hoće da ih ubiju, zato što uzimaju pravdu u svoje ruke, a ovo je povreda dostojanstva Narodne skupštine zato što je uvredio sve poštene ljude kojima je dosta svega, vašeg terora i blokada i samo žele normalnu i pristojnu Srbiju.

Hvala.
Sledeći na listi je Aleksandar Ivanović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala.
(Aleksandar Ivanović: Replika.)
Odgovorio je na nešto što ste vi, vi ste optuživali za nešto i nema razloga za repliku, nema nikakvog.
(Aleksandar Ivanović: Treći put, treća sednica da iznosi neistinu.)
Pa, dobro, isto tako ste i vi, kako da vam kažem.
(Aleksandar Ivanović: Treći put iznosi istu neistinu, dajte mi priliku da odgovorim, bar na jednoj sednici.)
Imaćete priliku svakako, verujte mi.
Reč ima Boris Bajić.