Eto, dobili ste priliku i da dovršite rečenicu i dva minuta, možete da javite onom ambasadoru, kako ste već rekli, šta vas zanima.
(Radomir Lazović: Šta znači to?!)
Pošto ste rekli da vas brine da li vas čuju, u direktnom smo prenosu. Nemojte da vičete, samo polako. Samo polako, da ne vičete. Kao što vidite, svi dobijaju priliku da govore i govore šta god žele.
Reč ima predsednik Republike.

Reč ima Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine Pastor, nemojte zameriti, samo jedna stvar.
Izvadite sami kartice kad niste u sali, da ne bi morala tehnička služba da ih vadi, da ne varate sad na taj način.
Bošku Obradoviću sam rekao da je evidentiran kad nije bio tu, a sad vidim da je ubacio karticu a njega nema.
Samo izvadite sami, i njegovu i sve ostale.
Izvinite gospodine Pastor, nastavite.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Ivana Parlić.

Da li ste ukazali na član?

Vi replicirate na nešto što je rekao predsednik Republike.

Dobro. Pošto znate da to kroz povredu Poslovnika, prosto, nije moguće, po vašem Poslovniku koji ste vi pisali i usvajali, formalno vas pitam da li treba da glasamo?
Ne slušate me uopšte. Pričate sa drugima sada.
Ne zanima vas šta vas pitam?
U redu. Hvala.
Hajdemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Evo, ja pozivam obe strane sale da u miru saslušaju izlaganje. Sve.
Samo vi govorite.

Samo polako.
Obradoviću, da vam kažem, sada iza vaših leđa poslanik Dveri i poslanik Zavetnika ustaju i mašu rukama, kao da hoće nekoga da tuku.
Da li možete vi da ne radite to, da ne mašete na taj način i kažite… ne znam prezime, kako beše?

Hoću, ne brinite se, ovih deset sekundi.
Vi iz „Zavetnika“, nemojte nikome da pretite pesnicama. Nemojte to da radite. U miru saslušajte. Sada govori vaš poslanik, pa ćete posle vi i svi ostali, ako je to moguće.
Računam vam ovo vreme, nastavite slobodno.

Vi sada hoćete Poslovnik, svi vi? Znači, upravo je sada govorio vaš predstavnik.
Sačekajte sada malo, saslušajte odgovor. U redu?
(Boško Obradović: Moraš da daš povredu Poslovnika. Hej!)
Što vičete? Što vičete? Jeste li vi sada govorili, Obradoviću? Samo polako svi.
Obradoviću, vi ste upravo završili izlaganje i šta sada hoćete? Opet po Poslovniku? Drugi da dobiju? Ko hoće iz vaše grupe? Ne, nema sada da vas troje još se javlja po Poslovniku posle vas.
(Narodni poslanici opozicije: Poslovnik.)
Ko hoće da kaže to što imate da saopštite? Hoćete vi? Hajde.
Evo, slušam vas.

Kostiću, jeste li završili?

Jeste li vi sada dodatno govorili minut preko vremena vašeg ovlašćenog predstavnika? Ako je to bila poenta svega, hvala.

Razumeo sam. Treba li da se izjasnimo?
(Ivan Kostić: Treba.)
Treba. Izjasnićemo se.
Predsednik Republike ima reč.
(Narodni poslanici Dveri i Zavetnici: Poslovnik.)
Nemojte da vičete. Sačekajte ljudi.
(Narodni poslanik: Hoću da govorim.)
Pa sada ste govorili po Poslovniku.

Još jednom.
(Narodni poslanici opozicije: Ne damo Kosovo.)