Ja sam vas zamolio da mi pokažete kako trčim.

Šta ste rekli, Cakiću, meni ili Lazoviću? I vi očekujete da pokaže kako se trči. Ja sam ga pitao dva puta, ali neće čovek.
Gospodin Cakić je tražio neko obrazloženje, ali vi niste više u istoj grupi.
Povreda Poslovnika.

Hvala vam.
Dakle, pročitali ste sve, pa i taj stav 3. koji je ovde presudan.
Da li želite da se Skupština izjasni po pitanju istih dilema? (Ne)
Reč ima Milenko Jovanov.

Samo za zapisnik, narodni poslanik Gavrilović želi da se izjasnimo vezano za član 27, kao što je i ukazao.
Radomir Lazović ima reč.

Reč ima Milenko Jovanov.

Sad svi koji su u sistemu. Svi i vi, i druga strana i svi ostali, pošto vas ima pun sistem.
Dakle, svi diskutuju po amandmanu, koriste vreme ovlašćenih predstavnika i poslaničkih grupa, kažem vam svima.
Da li su se svi javili za raspravu i Aleksić i Raguš?
Reč ima Janko Veselinović. Po Poslovniku.
Izvolite.

Ako ste se javili zbog toga da komentarišete ministre, znate kako će ovo da se završi.

Dakle, gospodine Veselinoviću, rekao sam vam čim ste počeli da radite ovo što ste sada uradili da znate kako će da se završi. Jel znate? Tako što ćemo sada ovo vreme koje ste koristili da držite govor, da vodimo na vreme poslaničke grupe.
(Janko Veselinović: Moje vreme nećete oduzeti.)
Nemojte da vičete.
(Janko Veselinović: Ukazao sam na član Poslovnika. Obrazložio sam član Poslovnika. Pitao sam gde je predsednik Vlade, gde je ministar finansija.)
Jel možete da ne vičete, da se lepo vratite na svoje mesto i da saslušate obrazloženje do kraja?
(Janko Veselinović: Obustavite mi vreme poslaničke grupe. Tako ste nam amandmane pokrali.)
Gospodine Veselinoviću, ovo što sada vičete nikakve veze nema ni sa onim što ste govorili, ni sa članom na koji ste ukazali.
(Janko Veselinović: Nećete mi oduzeti vreme, inače nećete da nastavite sednicu.)
Gospodine Veselinoviću…
(Janko Veselinović: Poslovnik. Ukazao sam na Poslovnik. Znam dobro šta radim.)
Da li želite i vi da se pridružite onima koji su danas ometali rad?
(Janko Veselinović: Već ste mi jednom oduzeli vreme. Nećete opet to uraditi.)
Hoćete da omogućite drugima da govore?
(Janko Veselinović: Nećete mi oduzeti vreme.)
Želite li da omogućite drugima da govore? Hoćete. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radomir Lazović.
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Hvala.
Kao što sam rekao malo pre, ne treba vi to da regulišete. Rekao sam - ovo je bilo vreme od poslaničke grupe. Znači, ovo što je sada govorio gospodin Jovanov je vreme poslaničke grupe i nema potrebe da vičete i da dobacujete konstantno. Sve je u najboljem redu, samo vi imate neki problem.
Reč ima Janko Veselinović, po Poslovniku.
Izvolite.

Neću, gospodine Veselinoviću, ovo sada vreme koje koristite upravo da vam oduzimam od vremena poslaničke grupe. Ono što sam oduzeo kada sam vas blagovremeno upozorio da ne idete u repliku, oko toga više da pomognem ne mogu.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni po članu 27?
Ne želite.
(Janko Veselinović: To što radite ima svoj početak i kraj.)
Dobro. Želite ili ne želite?
(Janko Veselinović: Samo da znate, ima kraj.)
Ne želite.
Gospodine Aleksiću, znači ne dajete više prednost Lazoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Ovo jeste pravo na repliku.

Nemojte da dobacujete samo.
Pustite da se završi, pa ćete dobiti reč ako hoćete.
Nemojte, Kovačeviću, da dobacujete.

I vas sam, Milivojeviću, mnogo puta zamolio da ne dobacujete. Sad sam morao i Kovačevića i Ćutu Jovanovića isto, ali ne vredi.
(Boško Obradović: Replika!)
Gospodine Obradoviću, vama mogu da dam reč po vremenu koje imate ako želite da ga koristite za to.
Rekao je da ste vi rekli – zašto bežite. To nije ništa uvredljivo. To nije osnov za repliku.
Ako želite sada da se uključite u diskusiju, daću vam reč.
(Radomir Lazović: Poslovnik!)
Povreda poslovnika, Radomir Lazović.

Sve je u redu. Sve sam vas razumemo. Nemojte samo da se svađate sa ostalima u sali. Meni ste postavili pitanje.