Reč ima ministar Goran Vesić.

Samo bez vikanja iz klupe, Jovanoviću.

Jovanoviću, već sam rekao za to vikanje, rekao sam nešto već.

Nikola Radosavljević ima reč.

Jovanoviću, prekinite da vičete. I što vi i Zelenović vičete na smenu? Jeste li se razišli oko Kosova? To rešite kod kuće.

Nema nikakvog razloga, ali eto slušam vas.

To je bilo punih dva minuta.
Što se tiče javnog slušanja, vi sigurno znate da ministar ne zakazuje javno slušanje. Organizuje ih naša Skupština i odbor je imao sednicu na kojoj je doneo odluku da se organizuje javno slušanje. Tako da, nisam razumeo prirodu primedbe.
Šta vi vičete, šta je problem sa vama?
(Ivana Parlić: Šta je problem sa vama?)
Vi imate problem sa mnom? Neobično mi je drago što ste to podelili sa mnom, nikada to ne bih pretpostavio da to niste rekli.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Reč ima Dragana Rakić.

Vidi se ko je pisao govor po tome ko aplaudira jedini.
Povreda Poslovnika, Bojan Torbica.

Milivojeviću, imate nekih problema? Zapomažete. Da li ste se nažuljali od ležanja na Gazeli, pa zato zapomažete?
Verujem da imate mnogo razloga za kukanje, samo bi bilo dobro da to radite malo tiše.
Treba ukazati razumevanje. Čovek je tamo već dva meseca. Leži na Gazeli do ispunjenja uslova. Pomakao se nije.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
Izvolite.

Za one koji su bili odsutni iz bilo kog razloga, imamo snimke sednice.
Reč ima Đorđe Stanković.

Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

U letovalištima je sve skuplje.
Marina Raguš ima reč.

Hvala vam.
Reč ima Natan Albahari.

Reč ima Bojan Torbica.