Hvala.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja visoko uvažavam i poštujem pravničko znanje svog kolege dr Janka Veselinovića, ali međunarodni odnosi, naročito ustavna definicija spoljne politike Republike Srbije i nadležnost Vojske Srbije nisu iste stvari.
Ako se pozivamo na Ustav, onda lepo uzmete i pročitate član 139. Ustava u kome stoji doslovce ono što stoji i u Zakonu o Vojsci, a tu jasno stoji: „Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile“.
O čemu se ovde radi? Uostalom, gospodo, kada je donet ovaj zakon koji se danas menja? Pa, kada je donet, što tada niste u njega uneli upravo ovu nakaradnu formulaciju na kojoj danas insistirate da uđe u taj zakon?
Dakle, ovde je zakon dosledan Ustavu i ne može ničemu drugom da bude i jasno propisuje na osnovu čega Vojska Srbije deluje.
Poštujem vašu želju da poboljšate zakon, ali, jednostavno, ovde niste u pravu. Zahvaljujem.

Upravo tako.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam u prilici često i da budem u Skupštini i da pratim skupštinska zasedanja putem televizije i nije mi jasno šta je to potrebno više da se dogodi da bi se ovde znalo ko je državu Srbiju najviše zadužio, takoreći zavio u crno i ostavio nam da bukvalno na zgarištu pokušavamo da obnovimo, izgradimo i vratimo sve ono za šta su nas prethodne vlasti u dugom nizu godina zadužile. Hajde budite jednom korektni pa recite sa kolikim kamatama ste uzimali kredite koje mi danas treba da vraćamo. Ne mi danas, nego decenijama unapred generacije u Srbiji biće pod teretom tih dugova i tih gotovo lihvarskih kamata na koje je Srbija pristajala i prihvatala ih.
Hajde jednom da budemo korektni i da kažemo, recite lepo - radili smo to jer nismo mogli da obezbedimo jeftinije kredite, radili smo to jer nismo imali izlaza, radili smo to jer je bila svetska ekonomska kriza, radili smo to zato što su nam išli izbori, pa je bilo potrebno, demagoški, ko što neko malopre reče, povećavati nerealno i plate i penzije. Odakle? Od koje nove proizvedene vrednosti? Od čega?
Zaduživali ste se kod komercijalnih banaka da biste isplaćivali povišice na penzije. Pazite, to u Evropi niko nije radio. Za takve stvari, u nekim uređenim sistemima, pojedincu se oduzima poslovna sposobnost, jer ne može da rukovodi ni sopstvenim imanjem, a kamoli državom. Hvala.

Hvala, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da odgovorim, ministarstva u Vladi Republike Srbije među sobom, kao i kolege ministri, imamo veoma visoko poverenje jedni u druge i imamo institucionalno poverenje u ministarstva sa kojim svaki od nas, kao na čelu jednog ministarstva, sarađuje.
Poštujem vašu želju da se dođe do rasvetljavanja svih zločina, bez obzira na to koje je nacionalnosti ili veroispovesti, kako žrtva tako i učinilac. Bilo je dosta zločina i nad pripadnicima vojske. To treba takođe sankcionisati, kao i svaki slučaj gde kažete da postoji osnov sumnje, da ne bi Narodna skupština presuđivala i optuživala ko je šta uradio i ko je za šta odgovoran. To u državi Srbiji rade nadležni organi.
Država Srbija je jedna od retkih koja poseduje posebne specijalizovane pravosudne organe koji se bave isključivo procesuiranjem ratnih zločina. Kao što ste mogli da vidite i u skorijem, prethodnom periodu, na tome se intenzivno radi, a osnovni razlog mislim da ste dobili vrlo jasno i precizno u obrazloženju ne prihvatanja ovog amandmana od strane Vlade, a to je što je upravo ova materija predmet regulisanja drugih zakona.
Ministarstvo odbrane, a kao neko ko je na čelu resora pravosuđa, odnosno resora Ministarstva pravde, to vrlo dobro znam, vrlo predano, otvoreno i posvećeno sarađuje sa pravosudnim organima, sa Ministarstvu na čijem sam čelu, i apsolutno imam poverenja da će se te stvari rasvetljavati onoliko koliko za to ima dokaza i da će se nepristrasno, pravično i po Ustavu i zakonu procesuirati svako onaj za koga postoji osnovana sumnja da je izvršio neko krivično delo, između ostalih i krivična dela ratnih zločina. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, opet, kao što rekoh, verujem u dobru volju da se poboljša propis, ali opet, ne možemo da mešamo stvari koje ne treba mešati.
Nadležnosti predsednika Republike su, pored Ustava, propisana Zakonom o predsedniku Republike. Kada je u pitanju funkcionisanje ministarstava, nadležnosti se propisuju Zakonom o ministarstvima, a funkcionisanje ministarstava kao organa državne uprave regulisano je Zakonom o državnoj upravi. Inspektorat predstavlja organ u sastavu Ministarstva odbrane, a za rad Ministarstva odbrane Narodnoj skupštini i Vladi odgovara ministar odbrane. Tačno su propisani slučajevi u kojima, usled ratnog stanja, predsednik Republike ima i u ovoj oblasti određene nadležnosti.
Naravno da je mogla Vlada da prihvati ovaj amandman, ali to bi bilo neodgovorno. Ne možete menjati nadležnosti predsednika Republike ovakvim amandmanom, ne možete promeniti nadležnosti ministra odbrane, jer je to propisano Zakonom o ministarstvima, šta je nadležnost Ministarstva odbrane i koje poslove državne uprave, odnosno poslove državne uprave iz koje oblasti obavlja Ministarstvo odbrane.
Čak i da je amandman ispravan, staviti u jednu odredbu zakona da predsednik Republike i Vlada imaju pravo da u određenim slučajevima nalože da se izvrši inspekcijski nadzor, koji su to određeni slučajevi? To je tako široka formulacija. Kažem, čak i da je ispravan u tom pogledu amandman, a nije.
Druga stvar, kažite – Vlada ima pravo. Vlada ima pravo da nešto naloži ministru odbrane, ministar odbrane je član Vlade. Ovo što ste u suštini rekli, a što se tiče Vlade, to je apsolutno nesporno i po sadašnjim odredbama.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, zahvaljujem što sam dobio reč po osnovu replike, jer su potpuno pogrešno protumačene moje reči.
Dakle, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, uz svo uvažavanje prema svim ministarstvima, prema svim organima, institucijama Republike Srbije, ali nije zakon o Vojsci, niti zakon o odbrani, nisu jedini zakoni u pravnom sistemu Republike Srbije.
Inspekcijski nadzor uređen je Zakonom o državnoj upravi. Koliko mi je poznato, u toku je i finalizacija teksta novog zakona o inspekcijskom nadzoru. Tim zakonom će biti propisano, a sadašnjim Zakonom o državnoj upravi propisuje se koji su poslovi državne uprave, ko te poslove obavlja, između ostalog, među njima i posao inspekcijskog nadzora.
Ministarstvo odbrane je nadležno i za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora preko svog organa u sastavu Inspektorata u okviru Ministarstva odbrane, kao posebnog organa državne uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Ne postoji nijedan jedini slučaj da nezavisno od ministarstva u sastavu kojeg radi neki inspekcijski organ, taj organ potpuno nezavisno i samostalno istupa prema bilo kom drugom organu državne uprave, zaobilazeći onaj koji mu je neposredno nadređen.
Sa druge strane, rečeno je, reč je o političkom pitanju. Inspekcijski nadzor ne sme i ne može da bude političko pitanje. Dakle, apsolutno ne sme i ne može to da bude. Ja verujem u vašu dobru volju i želju da se i predsedniku Republike i Vladi prošire nadležnosti i ovlašćenja. Ali, dozvolite, ovde postoji nešto što se zove pravni sistem, gde se ne razlikuje inspektorat u okviru odbrane od upravnog inspektorata, od veterinarskog inspektorata, od prosvetne inspekcije, od svih drugih inspekcijskih službi koje funkcionišu u našem pravnom sistemu. Zahvaljujem.

Hvala, uvažena predsedavajuća, odnosno predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, nakon pažljivog razmatranja svih amandmana, znam da Vlada i Vladine službe, kao i Ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo odbrane, vrlo pažljivo i vrše zaista, utvrđeno je da je ovo dobar amandman i da ovaj amandman treba prihvatiti zato što na jedan konstruktivan način dopunjuje član 45. postojećeg zakona i proširuje na jedan racionalan način krug lica koja mogu da obavljaju ovu delatnost. Tako da u ime ovlašćenog predstavnika predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije, prihvatam ovaj amandman.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo pomno sam slušao svog uvaženog kolegu i uvažavam njegove stavove. Samo da podsetim na neke stvari. Naravno, da Vojska Srbije baštini svoje tradicije i na tradicijama Vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, jer je ta vojska nastala na osnovu Vojske Kraljevine Srbije i nastavila da baštini njen kontinuitet i svetle tradicije Srpske Vojske. Naziv srpska avijatika normalno da je tada postojala Srpska avijatika, nije bio ni ratna, ni vojna, zato što mi tada nismo imali civilnu avijatiku, i to je bila jedna jedina koja je služila, možemo reći i u civilne i u vojne svrhe.
Naziv ratno vazduhoplovstvo, pa i ono što je građanima poznato kao cela kovanica, ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana jeste nešto što je prisutno u našoj vojnoj terminologiji zaista već dugi niz decenija.
Cilj i svrha postojanja svake vojske nije na prvom mestu da ratuje, već da do rata ne dođe. Da to nije tako ne bi smo imali neutralne zemlje i zemlje koje vode najširu moguću mirnodopsku politiku poput Švajcarske konfederacije koja u svoj sistem odbrane, u svoju vojsku, u samom su vrhu u ulaganju sredstava po glavi stanovnika, a svakako da nikome nije cilj preimenovanja da bi se, ajde da kažemo aludiralo, na neke ratne ili ratničke namere, jednostavno i nakon prethodne izmene zakona videlo se i u javnosti da je to neuspela izmena, jer je i dalje kako u medijima, tako i u opštoj javnosti korišćen upravo naziv ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana i upravo se time i ovde zakonopredlagač rukovodio. Hvala vam.

Hvala.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da podržavam upravo ono što je rekao i uvaženi kolega poslanik, a to jeste da Vlada Republike Srbije svojom politikom zaista svedoči da Srbija jeste faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope. Vlada Republike Srbije propagira i rukovodi se isključivo mirnodopskom politikom. Vlada Republike Srbije poštuje Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Republike Srbije, koju je izglasala Narodna skupština.
Podsećam na nešto što sam već rekao, jedna Švajcarska, koja je vekovima neutralna država, ima ratno vazduhoplovstvo. Sumnjam da u ovom uvaženom domu postoje oni koji se ne zalažu da Srbija na svim poljima dostigne nivo jedne Švajcarske, u vladavini prava na prvom mestu. Ja bih bio srećan kada bi mogla i da razvije sistem neposredne demokratije, koji postoji u nekim kantonima Švajcarske Konfederacije, ali i na polju ekonomskog razvoja, stabilnosti, socijalne sigurnosti, pravnog poretka, ali i na polju odbrane. Dakle, neutralna država već nekoliko vekova, koja ulaže u svoje oružane snage izuzetno visoke sume novca, a koja ima ratno vazduhoplovstvo. Da li će joj neko reći da vodi agresivnu politiku, da implicira nešto što nije tačno? Svakako da neće. Ovde je reč zaista o terminologiji koja je kod nas još uvek u upotrebi. Jednostavno, nije se zapatilo kod ljudi da govore vazduhoplovstvo ili vojno vazduhoplovstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo odbrane je jedno, a Vojska Srbije nešto drugo. Rad lica zaposlenih stalno, ne upućenih, ne premeštenih, nego zaposlenih stalno u Ministarstvu odbrane, ukoliko oni nisu oficiri, dakle kada pričamo o službeničkom i namešteničkom kadru, regulisan je Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima i to je apsolutno i nedvosmisleno jasno.
Takvim licima, izuzev onima koji su državni službenici na položaju, gde im je ograničeno pravo obavljanja rukovodećih partijskih funkcija, stranačkih funkcija, kada pričamo o običnim državnim službenicima i nameštenicima nije ograničeno i ne može biti ograničeno.
Kada pričamo pak o Vojsci Srbije, pripadnici Vojske Srbije uživaju status definisan Zakonom o Vojsci Srbije. Evropske pravne tekovine regulišu na identičan način ovu materiju kao što je definiše odnosno predlaže ovaj Predlog zakona. Suština jeste da, ako je neko pristao da ima status pripadnika Vojske Srbije, on je, da li je vojni službenik, da li je vojni nameštenik, da li je vojno lice, dakle profesionalni vojnik ili oficir, on je pristao na specijalni status koji nosi određena prava, ali i određene obaveze odnosno dužnosti. Jedna od tih dužnosti, po ovome predlogu jeste depolitizacija i ne unošenje političkih elemenata u rad i funkcionisanje Vojske Srbije.
Prošli smo kroz različita vremena kada je pripadnik Vojske bio obavezan da bude partijski angažovano lice. Sećamo se tih vremena, neki sa osmehom na licu, sa radošću, neki ne sa baš tako lepim osećajem, ali ovde je stvar potpuno jasna. Dakle, onaj koji ima status državnog službenika ili nameštenika da li administrativno-tehnički sekretar u Ministarstvu odbrane, koji je nameštenik u tom ministarstvu ima pravo na partijsko organizovanje. Ne možete mu ga ograničiti. Neko bi možda rekao i to bi trebalo ograničiti, ali takvih službenika u celom Ministarstvu odbrane, dakle službenika i nameštenika imate 93 ukupno i to nije tajna.

Hvala uvaženi  predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, takođe izražavam zadovoljstvo zbog kvaliteta rasprave, ali ja bih ovde da razjasnim upravo ovo što ste rekli.
Da li znači da civilno lice, ne u Ministarstvu odbrane, nemojte da mešamo to. Znači, koji god da je broj ljudi koji rade kao državni službenici i nameštenici u Ministarstvu odbrane, oni podležu Zakonu o državnim službenicima i nameštenicima.
Mi ovde govorimo o pripadnicima Vojske Srbije. Da li to znači da, ako danas imate civila koji je pripadnik Vojske Srbije, on dobija prava koja imaju i vojna lica?
Odgovor imate u posebnim odredbama, u članu 134. Zakona. Pogledajte jednu stvar, to su lica koja dobijaju privilegije u platama koje im se obračunavaju i isplaćuju. Zašto se ne posmatra na takav način?
Ja bih razumeo vašu raspravu da ste vi rekli, a niste se toga dotakli, vi imate lica koja dobrovoljno služe vojni rok danas. Jesu li to pripadnici Vojske Srbije? Jesu. Da li su oni obuhvaćeni ovim predlogom? Nisu, i ne treba da budu. Oni su nekoliko meseci pripadnici Vojske Srbije dok odslužuju vojni rok.
Da li je u slučaju ne daj Bože mobilizacije svako od nas koji smo vojni obveznici, pripadnik Vojske Srbije? Jeste. Zato je vrlo važno da se definiše ono što je Ustav dao. Ustav vrlo jasno kaže – pripadnici vojske. To može biti i civilno lice, to može biti i vojno lice, ali to civilno lice koje je u vojsci, svojim ulaskom u sistem Vojske Srbije, prihvatilo je određene uslove obavljanja tog posla.
Vi tu imate civilna lica koja ostvaruju određene beneficije. Državni službenik ili nameštenik, odnosno državni službenik koji radi u Ministarstvu odbrane, on ne zasniva svoj radno-pravni odnos na osnovu ugovora o radu, već na osnovu rešenja koje donosi ministar odbrane.
Kada je u pitanju civilno lice koje radi u Vojsci Srbije po ugovoru o radu…

Završavam.
Određena prava nose i određene obaveze, mislim da smo ovo dobro razjasnili. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se sa nekim stvarima koje su izrečene. Da li je postojeća odredba zakona oštra? Jeste. Da li je stanje pre njenog propisivanja bilo dobro, dakle, kada smo imali jednu potpunu prazninu? Nije bilo dobro.
Očigledno je da su postojali neki objektivni ili neki subjektivni problemi kada je onaj ko je predlagao izmenu i dopunu Zakona 2009. godine predložio ovakvu odredbu.
Potrebno je naći neko međurešenje. Ja ne znam koliko je bio iskren u svojoj nameri onaj ko je 2009. godine predlagao ovu izmenu i dopunu zakona. Ako mene pamćenje dobro služi, jedan od motiva je bio usmeren na one koji su tada kritikovali određene reformske procese u vojsci, koji su bili upravo određena udruženja građana ili, kako se to danas popularno kaže, organizacije civilnog društva. To su, između ostalog, ako se dobro sećate, to je bilo i Udruženje penzionisanih generala i admirala, pa je trebalo sprečiti, to je bio jedan od ciljeva, aktivne pripadnike Vojske Srbije, odnosno vojna lica, da uzimaju učešća u delovanju takvih nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana. Ja mislim da to nije dobro.
Takođe, mislim da nije dobro rešenje koje je postojalo pre izmene i dopune zakona 2009. godine. Vojska u našoj državi, to se nekoliko puta danas ovde u raspravi čulo, važi za jedan od dobro organizovanih sistema, u kome se zna svačije mesto i ko šta radi.
Naravno da je nemoguće da jednu organizaciju, završiću u jednoj rečenici, koja broji toliki broj pripadnika, da jedan čovek, a to je ministar odbrane, odlučuje po zahtevima 5, 10 ili 15 hiljada ljudi. Ali, postoji mehanizam koji će biti regulisan podzakonskim aktom, gde će pretpostavljeni iz organizacionih jedinica i same te jedinice davati mišljenja o tome. Da je potrebno da se čuje u ovakvim slučajevima i glas profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, apsolutno mislim da je nedvosmisleno jasno i treba podržati. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovakva predložena izmena apsolutno jasna. Naime, na snagu je stupio, a nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o Vojsci donet je ZKP. Taj zakonik poznaje institut dovođenja na saslušanje. Dakle, ne privođenja, nego dovođenja na saslušanje bez zadržavanja.
Možete reći da nije tako, tvrdim da jeste. Možete i da poredite sa tekstom ZKP i videćete da je tako. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo pažljivo sam ovo ispratio i moram da kažem da mi nije jasan ovaj amandman. Ovde se traži brisanje stava 3. i stava 4. Stav 3. glasi – u dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči – civilnog lica, zamenjujemo se rečju – civila. Stav 4. glasi – posle dosadašnjeg stava 9. koji postaje stav 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi – službena legitimacija ovlašćenog službenog lica vojne policije sadrži fotografiju, ime i prezime, jedinstveni matični broj građanina ovlašćenog službenog lica vojne policije, a značka ovlašćenog službenog lica vojne policije sadrži i serijski broj.
Zašto ovi stavovi nekome smetaju? Promena formulacije sa – civilno lice na – civil, i definisanje sadržine službene legitimacije ovlašćenog službenog lica vojne policije. Ja nisam od predlagača čuo zadovoljavajuće obrazloženje zašto ove stavove treba brisati. Niti su oni u saglasju sa onim što je predlagač ovog amandmana u prilog svom amandmanu izneo. Zahvaljujem.

Hvala.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je apsolutno opravdano opstajanje ovog dela formulacije ovog stava iz jednog jedinog razloga, odnosno, ne iz jednog jedinog, ima niz razloga, ali jedan je za mene ključan.
Dakle, nesporno je da se profesionalno vojno lice koje je sprečeno da vrši dužnost zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta ne razrešava od dužnosti, ali za slučaj da mi ne stavimo ovu odredbu: „i ima prava propisana opštim propisima o radu“, došli bismo u hipotetičku situaciju da takvo vojno lice koje je na ovakvoj vrsti odsustva sa obavljanja svojih poslova, recimo, može disciplinski da se kažnjava, a po opštim propisima o radu lice koje je na porodiljskom, trudničkom odsustvu, odsustvu zbog nege ili posebne nege deteta ne može.
Ovo je „leks specijalis“ koji se primenjuje na pripadnike Vojske Srbije. Ovo vam odgovorno tvrdim, jer smo imali velike probleme, recimo, kada pričate o državnim službenicima i upravo tu se primenjuju propisi, opšti propisi o radu i to je posebno navedeno u Zakonu o državnim službenicima, kao što je navedeno i o zakonu o posebnim, recimo, pravosudnim funkcionerima. Tako da opstanak ovog dela stava i te kako je opravdan. Zahvaljujem.