Naravno, ne želim da sporim dobru nameru podnosioca amandmana, posebno što profesor Mićunović, verujem da je jedan  od naših živih najvećih naučnih radnika, tako da ga zaista uvažavam apsolutno, s tim što moramo da kažemo, ako bismo prihvatili ovako nešto, ušli bismo već u krivično-pravnu sferu, što ovim zakonom ne bi moglo da se reguliše.
Niko radniku ne brani da se pozove na član 16. Zakona o zabrani diskriminacije, s tim što bi morao da podnosi krivičnu prijavu i da se vodi krivični postupak.
Što se tiče samog člana, to je još jedan od dokaza da je ovaj zakon upravo dobar za radnike, a da je uperen protiv neradnika. Ovim zakonom se brane prava radnika na najbolji način. Upravo ono što je ministar malopre rekao, zato što je teret dokazivanja, ukoliko radnik ukaže da je bila diskriminacija, teret dokazivanja je na tuženom da to ospori, što moram da priznam da se pomalo i kosi sa nekom pravnom praksom. U Krivičnom pravu uvek je teret dokazivanja na onome koji tuži, a ovde je obrnuta situacija, radnik ima pravo da ukaže da je bila diskriminacija, onda tuženi mora da dokazuje da to nije bilo. Mislim da je tu radnik u velikoj pednosti. Svaka čast za jedan ovakav član.

Naravno, ovo ne može da se prihvati tim pre što bismo onda bili u mnogo čemu u suprotnosti sa određenim evropskim direktivama. Ako je neko protiv takvih direktiva, onda on očigledno nije baš na tom putu ka EU, a tim pre što je, naravno, rekao notornu neistinu, jer nije tačno da se sve prepisuje, neke stvari se i te kako preciziraju, posebno vezano za zarade i, naravno, posebno vezano za samozapošljavanje, odnosno šta se sve traži u samom ugovoru da se navede, jer do sada je bilo da samo je važan stepen stručne spreme, a sada se traži tačno i kog je obrazovnog profila budući kandidat za određeno radno mesto itd.
Znači, sve se precizira i zato molim sve ljude koji prate ovaj prenos da obavezno pročitaju na sajtu izmene i dopune zakona i sve ono što će na kraju biti finalna verzija, kako ovakve stvari koje iznosi neko, a koje su notorne neistine, ne bi postale istine. Ako se rukovodimo onom čuvenom krilaticom, ne bih sada spominjao koga, da sto puta izrečena laž postaje istina, plašim se da se tako nešto ne dogodi i sada, tako da molim ljude da se precizno upoznaju sa svim ovim izmenama i dopunama. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ovo je dokaz licemerja.
Neko predlaže da obrišemo član kojim se poboljšavaju prava radnika i predlaže da ostane ono staro, da bude na 12 meseci. Neshvatljivo mi je. Ovde nam kaže – što niste stavili 36 meseci.
Da ljudima bude jasno, zato što medijskim manipulacijama i spinovima možete svašta da kažete i da to navodno postaje istina. Ovim članom posle 24 meseca morate da zasnujete radni odnos na neodređeno i to je velika prednost u odnosu na ono što smo imali ranije, gde ste imali 12 meseci, pa može da vam prekine i opet raznim manipulacijama da produžava taj rad na određeno. Ovim se poboljšava, čak se povećava i zaposlenost na neki način. Svakako imate nekoga ko će dve godine raditi. Godinu dana će sigurno primati platu i ne mora da se trese da li će dobiti otkaz, a ako se zadrži dve godine svakako će dobiti rad na neodređeno. Ne znam zašto bi neko ovo brisao, osim ako je destruktivan sam po sebi.
Što se tiče ljudi koji su ispred, ja vas pozivam, znate koliko sindikata je pružilo podršku ovakvom Zakonu o radu, pa vas pozivam da se obratite i tim radnicima a ne samo ovima što se bore za svoje privilegije. Mislim na sindikalne lidere sa kojima ste sklopili raznorazne varijante i sa kojima pokušavate da izvršite ovakvu vrstu pritiska. Pred njima smemo da se pojavimo i sa njima smo razgovarali i uvek ćemo razgovarati.

Uvaženi predsedavajući, izvinjavam se, vi ste rekli da se amandman odnosi na član 32. Da li je gospodin Stefanović pobrkao papire, ili već ne znam o čemu se radi, ali to što je sada ispričao nema veze sa ovim podnetim amandmanom?
Naime, vezano za član 32, na koji je podnet amandman, to se odnosi na godišnji odmor, u smislu da se sada uvodi da posle mesec dana neprekidnog rada možete da tražite godišnji odmor. Ne znam, pošto je predložio da se to briše, ne znam zašto neko takav benefit za same radnike želi da obriše, pošto je do sada bilo da morate šest meseci kontinuirano da radite, pa da onda tražite mogućnost da idete na godišnji odmor. To mi je potpuno nejasno, a ovo što je gospodin Stefanović ispričao, možda je pobrkao papire, ali iskren da budem, mogli ste eventualno na to da mu ukažete. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, mogao sam da se javim i po povredi Poslovnika, jer mora da se priča o onom šta je na dnevnom redu, ali ja bih zaista zamolio podnosioce amandmana da pročitaju na šta se odnose određeni član, jer onda možemo da pričamo ovako o čemu hoćemo.
Ovim članom o izmenama i dopunama ovog zakona se radniku daju veća prava, posebno po pitanju godišnjeg odmora, tako da ne vidim šta je to uskraćeno radniku. Naprotiv, stari član, starog zakona mu je uskraćivao mnogo toga. Ovim mu se daju veći benefiti. Ne znam u čemu je kritika, osim da neko nije pročitao izmene i dopune Zakona i prosto se javio da priča o čemu hoće. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Ne sumnjajući u vaše dobre namere, ipak sam više pristalica člana koji je Vlada dala. Zašto?
Ako tražimo krivicu poslodavca, onda to valja i da se dokazuje. On to može i da ospori i da na kraju radnik ne dobije tu svoju odštetu. U ovoj situaciji ovde samom poslodavcu to visi kao Damoklov mač, da će morati da isplati naknadu za godišnji odmor ukoliko dođe do prekida radnog odnosa a nije iskorišćen godišnji odmor. Tako da mislim da ga ovde čak i više vezujemo za to da podstakne radnika da ide na godišnji odmor, da mu se slučajno ne bi dogodila ovakva omaška, jer svakako će morati da mu plati naknadu. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Inače, moram da kažem da podržavam ovo što gospođa Čomić traži iz prostog razloga, jer je nevladina organizacija koja se bori za ovakav jedan član bila i razgovarali smo svi sa njima. Ali, moram da kažem da je to ne moguće u ovom trenutku sada doneti.
Prvo, morao bi da se uradi rebalans budžeta za ovako nešto. To je naravno podsticaj gospodinu Vulinu kao ministru, da u rebalansu budžeta upravo tražim ovu stavku kako bi se i sam zakon onda mogao doneti i kako bi se ovako nešto regulisalo. Inače, namera je potpuno čestita, iskrena i dobro je da je podstaknuta, a verujem da će se u narednom periodu, kao što je i sam ministar to rekao, regulisati. Hvala.

Reklamiram povredu člana 103. stav 1. gde se kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Malopređašnji govornik preko puta je o svemu pričao, samo ne o povredi Poslovnika, zašta se i javio.
Moram da priznam, najviše je voleo da priča o tome ko kome ukazuje poverenje. Tačno je, svi reprezentativni sindikati su podržali ovaj zakon o radu, a ovi što se bore za privilegije, svakako su podržali vas i da se nastavi nerad u ovoj državi. Hvala vam.

Zaista sam šokiran. Ovo je još jedan u nizu primera manipulacije. Pozivam stvarno ljude da se udube kada čitaju zakon. Odnos prema osobama sa invaliditetom se sada poboljšava. Dobijaju veća prava.
Ovde zaista imamo neverovatne primere poslanike jedne partije čiji je lider svojevremeno, kada se donosio anticivilizacijski zakon o radu, u rudniku Bor rekao – ako ne možete da radite, sadite kikiriki. To je bio odnos tada prema radnicima.
Danas se poboljšavaju i odnosi prema radniku posebno ovakvim amandmanom i posebno prema osobama sa invaliditetom, a partijske saborce koje ste doveli ispred zgrade slobodno možete sto puta da im objašnjavate, to vam je ionako kompletno biračko telo. Hvala.

Zanimljiva rasprava. Vidim da su emocije proradile.
U svakom slučaju, bar što se tiče radnog prava, polagao sam ga kod prof. Vlajka Brajića. Nažalost, čini mi se da čovek više nije živ, ali bio je izvanredan stručnjak za radno pravo. Moram inače da pohvalim koleginicu Janu Ljubičić, koja je prilično veliki stručnjak za radno pravo. Sama intencija SNS i to smo obećali ljudima u predizbornoj kampanji, jeste zapošljavanje ljudi.
Danas ne možete da naterate poslodavca da zaista plaća minuli rad za sve prethodne godine nekome, jer bi to bilo potpuno suludo. Onda niko neće nikoga zaposliti, a nama je cilj da se ljudi, posebno oni koji imaju 40, 50 godina i koji su, dok su neki od vas postajali dobitnici u tranziciji, oni su postajali gubitnici tranzicije i tako ostali na ulici na pravdi Boga. Jednostavno želimo da ih zaposlimo i da im damo šansu da ponovo krenu da rade.
Zato se donosi jedno ovakvo zakonsko rešenje i zato je ovo nešto što je dobro. Zato što stimuliše zapošljavanje. Da li je to moglo bolje da se uredi? Moglo je, da ova zemlja ima više novca, da imamo više para, da privreda radi, ali nažalost to je u nekom periodu bilo potpuno devastirano i uništeno, ovde se razvijala administracija, a privreda se gasila. Tako da biste mogli da se preispitate unazad šta ste uradili i zašto ste doveli možda do ovoga da se jedno ovakvo zakonsko rešenje donosi. Zahvaljujem.

Znate šta, uvaženi predsedavajući, ukoliko bismo bili stvarno sebični, pa samo razmišljali o tome što je neko zaposlio familiju, rodbinu po administraciji ili po javnim preduzećima, onda je sasvim u redu da se ovakav jedan amandman podrži. Ako hoćemo da razvijamo privatni sektor i uopšte privredu, onda je prosto nemoguće podržati.
Koji će to poslodavac da vam plaća kompletan minuli rad za sve godine rada gde ste kod nekoga radili? Vi ga time stimulišete da zaposli čoveka. Zaista ne mogu da shvatim da neko i dalje podržava taj relikt samoupravnog socijalizma, osim naravno ako neko nije baš toliko sebičan, pa brani kompletne svoje partijske drugove i svakoga koga je zaposlio u administraciji dok je bio na vlasti. Hvala vam.

Prosto, moram da se javim ponovo po ovom amandmanu. I u diskusiji sam, kada je bila u celini, lepo saopštio novim drugovima i drugaricama iz tabora koji su nekada bili žestoki neoliberali, da je drug Kardelj umro, kao i samoupravni socijalizam. To ljudi više ne postoji. Ovo su sada potpuno neke nove stvari.
U skladu, vezano za ovaj amandman pitam najiskrenije podnosioca, da je on privatnik da li bi zaposlio lice koje ima 37 godina radnog staža i da li bi mu platio kompletan minuli rad? Odnosno, da li bi uopšte razmišljao da zaposli takvo lice, a da li bi i kada bi ga zaposlio platio kompletan minuli rad? Samo bi ga zamolio ako je to iskreno, i ako bi to uradio, ima ako hoćete, ljudi koji su recimo, na ulici, pa evo ima prilike naravno da ih zaposli. Hvala vam.

Reklamiram povredu Poslovnika član 103. čovek je obrazlagao, odnosno narodni poslanik je obrazlagao povredu, a da se uopšte nije dotakao, šta sam to prekršio ili šta ste vi prekršili, a uopšte nemam nameru da nekome sporim šta je danas, šta je bio juče Zakon o radu iz 2001. godine. Sasvim lepo govorim šta ste vi bili, kakvu ste ideološku sklonost imali. Vaš odnos prema radnicima je bio takav da je poslodavac bez ikakvog obrazloženja mogao da najuri radnika sa posla i toliko o tome kakvi ste bili neoliberali.
(Borislav Stefanović, s mesta: To bar znači da smo bili.)

Ovo je jedan od suštinskih razloga zašto menjamo Zakon o radu i naravno da je ovakav jedan amandman neprihvatljiv, jer smo imali do sada ovo što je do sada malopređašnji govornik isticao, ali smo videli potpuno destimulativan sistem za zapošljavanje. Znate, uvek valja poći od sebe. Uzmite da ste vi privatnik, da li biste osobu koja ima 20 ili 30 godina radnog staža zaposlili, pa da mu posle isplatite otpremninu? Teško.

Hajde da budemo konstruktivni i realni. Ovo je član koji, slažem se, možda može da bude nepovoljniji po radnike, ali sigurno povoljniji u tom smislu što stimuliše zapošljavanje za razliku od ovoga što smo imali do sada, a gde smo imali potpuno destimulisanje zapošljavanja i gde nijedan poslodavac nije bio voljan da zaposli radnika, posebno ako je imao više od dvadeset ili trideset godina radnog staža. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Zaista vredi prokomentarisati ovo što je predlagač podneo.

Znate, ovde se polazi od logike da su svi poslodavci zli ljudi i svako ko je privatnik, otprilike jedva čeka da vrši mobing nad radnikom. I, to je otprilike neka logika samoupravljačkog socijalizma.

Znate, ako pogledamo objektivno pošto se ovde pominjao mobing, najveći mobing se ipak odvijao u javnim preduzećima. Nije kod privatnika. Privatnik je neko ko hoće čak i da motiviše radnika ako dobro radi.

Tako da, zaista ovakav amandman je potpuno besmislen, osim ako ne želimo da razvijamo samoupravni socijalizam, pa da prosto, možda ukinemo privatnike i da imamo svi državna preduzeća i svima će nam biti super. Da li je tako?

Ali, to je jednostavno, prošlo vreme i dajte da prosto počnemo da razmišljamo malo savremeno. Privatnik je neko ko ne želi da vrši mobing nad radnikom, osim naravno, ako ne radi u sivoj zoni. Nadam se da nikad više u životu više se tako nešto neće dopuštati. Privatnik je neko ko želi da motiviše radnika da bi mu bolje radio i naravno da bi mu donosio veći profit i svakako da jednostavno svoj posao razvija.

Tako da, pođimo malo tom logikom, a ne da idemo logikom da su svi privatnici zli i da svako jednostavno želi da vam izvrši mobing. Hvala vam.