Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju načelne rasprave o vrlo važnim predlozima želim najpre da se zahvalim kolegama koje su učestvovale u ovoj raspravi. Čuli smo različita mišljenja, različite stavove, različite poglede na materiju koju će ovi zakoni regulisati.

Mi koji smo učestvovali učinili smo ovu raspravu konstruktivnijom.

Naravno, videli smo iz dostavljenih predloga Ministarstva pravde da je uspostavljen normativni okvir, uspostavljen je institucionalni okvir. Sve institucije obavezane su na borbu protiv kriminala i korupcije. Oni će svi zajedno činiti jedinstven sistem u toj borbi. Ne samo u regionu, već ako budemo uporedili Srbiju sa zemljama članicama EU videćemo da prednjačimo u konstantnoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Ovakve izmene i dopune unaprediće naše krivično zakonodavstvo i tu borbu će učiniti snažnijom. Iz uporedne prakse mogli smo da vidimo kakve kazne su predviđene za teška dela u zemljama EU. Zašto bi se onda kritikovali predlozi za naše krivično zakonodavstvo? Zašto bi se kritikovala naša težnja da u kaznenu politiku uvedemo kazne koje će biti adekvatnije za počinjena krivična dela?

Ovakvim predlozima država zaista šalje pravu poruku - da je istrajna u borbi protiv kriminala, da neće tolerisati krivična dela, a da će štititi decu, žene, nemoćna lica, porodicu.

Prihvatanje predloga iz inicijative Fondacije "Tijana Jurić" znači ne samo uspeh te fondacije, ne samo uspeh Ministarstva pravde, već uspeh svih nas. Ali, znači i dug na koji su nas obavezala izvršenja samih tih krivičnih dela, zato što o tome odlučujemo. Znači i korak napred u pravnom sistemu koji treba da pruži pravnu sigurnost svim građanima Srbije.

To izgleda ne razumeju ili ne žele da prihvate samo pristalice Saveza za Srbiju, oni poslanici koji nisu učestvovali u ovoj raspravi, a daju sebi za pravo da kritikuju predložena rešenja. Prvo nije bilo dobro što odmah nije usvojen taj zakon, sada nije dobro što će Tijanin zakon biti usvojen.

Meni je žao što poslanici koji podržavaju Savez za Srbiju nisu učestvovali ni u ovoj raspravi. Oni su mnogo puta i do sada pokazali da su izneverili građane koji su za njih glasali jer ih nema u parlamentu da o ovako važnim pitanjima raspravljaju. Ne daju svoj doprinos u raspravi o ovako važnim pitanjima iz čisto političkih razloga, pitanja koja se tiču monstruoznih krivičnih dela izvršenih nad decom i upravo je to pokazalo koliko su oni zapravo nezainteresovani za zdravu i normalnu Srbiju.

Izjave pristalica Saveza za Srbiju koje smo imali prilike da čujemo su vrhunac licemerja i usmerene su isključivo na prikupljanje jeftinih političkih poena. Ne daje se baš doprinos raspravi iz hola ili još manje se daje doprinos raspravi iz šatora. Čak je Boško Obradović otišao tako daleko da je rekao - nije to taj zakon. To se u šatorima raspravlja o zakonima? To ulica daje svoje mišljenje iz parka?

Dakle, radi se o promociji Saveza za Srbiju, pri čemu na beskrupulozan način koriste najstrašnije stvari učinjene deci koja su silovana i na svirep način ubijena. Zar ljudi koji šetaju i koji kampuju sa predstavnicima Saveza za Srbiju ne podržavaju 160 hiljada ljudi koji su svojim potpisima pokrenuli čitav ovaj proces raspravljanja o kazni doživotnog zatvora. Da li su oni zaista ovlastili Boška Obradovića da kritikuje strože kažnjavanje silovatelja i ubica dece?

Želim da se zahvalim na kraju Fondaciji "Tijana Jurić" na predlozima i inicijativi. Žao mi je što je povod za to gubitak života na svirep i monstruozan način.

Želim da se zahvalim i vama, gospođo ministre i vašem timu na ozbiljnom i posvećenom radu koji nam je omogućio da o ovim predlozima govorimo.

Potpuno je jasna namera države da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, da uredi krivično zakonodavstvo do detalja, a pre svega da pooštri kaznenu politiku i da da šansu građanima da veruju u naš pravosudni sistem koji će im pružiti apsolutnu sigurnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo Kuburović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, imamo izmene i dopune koje će naše krivično zakonodavstvo unaprediti i zaslužuju pažnju javnosti, ali svakako i kvalitetnu raspravu u parlamentu. Jasna je namera države da se suoči sa najopasnijim vidovima kriminala, i to upravo putem izmena i dopuna određenih zakona i sprovođenjem sistemskih mera. Na sveobuhvatan način se moraju rešiti konkretna pitanja i zbog toga se menja kaznena politika da bi borba sa kriminalom bila delotvorna.

Upravo iz tog razloga pred nama su izmene i dopune Krivičnog zakonika. Rezultati analize dosadašnje kaznene politike upravo su uputili na njeno nužno menjanje. Najpre i kada kazne nisu male dolazi vrlo često do situacija da se u postupku izriču minimalne kazne ili da se u postupku koristi institut ublažavanja kazne, dok maksimalne kazne gotovo nikada nisu izrečene.

Da na primer uzmemo krivično delo silovanja. U 36% slučajeva izrečena je kazna od tri godine zatvora, u 34% slučajeva kazna je od tri do pet godina zatvora. Postavlja se pitanje zašto je onda predviđena kazna do 12 godina zatvora, ako u 70% krivičnih dela u svom maksimumu kazna je iznosila pet godina, odnosno kretalo se u rasponu između tri i pet godina. Slični su rezultati analize kaznene politike za još mnoga krivična dela. Da li to onda znači da se na ovaj način vrši dekriminalizacija krivičnih dela i da li bi to bila dobra poruka koja bi se poslala od strane države koja upravo i uređuje kaznenu politiku.

To su samo neka pitanja koja su dovela do razmišljanja o povećanju minimalnih i maksimalnih kazni za sva krivična dela koja podrazumevaju nasilničko ponašanje, ali biće predviđeni i kvalifikovani oblici krivičnih dela, što znači težu kaznu, kao što su na primer neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga.

Najviše vremena treba posvetiti svakako najznačajnijoj izmeni Krivičnog zakonika, a to je uvođenje doživotnog zatvora, kao kazne koja će zameniti kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina. Ove izmene obuhvataju i inicijativu Fondacije „Tijane Jurić“, pa je kazna doživotnog zatvora predviđena za krivična dela – silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom i obljuba zloupotrebom položaja, a kada je krivično delo za posledicu imalo smrt lica ili je učinjeno nad detetom.

U vezi sa tim, izmene koje se dalje predlažu odnose se na uslovni otpust. One predviđaju da se lice osuđeno na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon izdržanih 27 godina zatvora, a za krivična dela obuhvaćena inicijativom „Tijane Jurić“ uslovnog otpusta nema. Predsednik Srbije i Vlada Srbije štite osnovne vrednosti – decu, trudnice, porodicu kao stub našeg društva.

Međutim, nažalost, i ovako osetljiva pitanja jedan deo opozicije koristi za prikupljanje jeftinih političkih poena. Prvo su osuli paljbu po nama, po Vladi Republike Srbije, što navodno nismo želeli da usvojimo Tijanin zakon, vodili su u medijima hajku protiv predsednika Srbija i Vlade Srbije, pisali su da oni ignorišu Igora Jurića, da čak sa njim ne želi niko ni da razgovara. A sada kada su predlozi Fondacije „Tijana Jurić“ ušli u proceduru, sada pričaju kako takva rešenja nisu u skladu sa evropskim standardima. To jasno govori o vrhuncu licemerja onih koji ne mare ni za decu ni za porodicu, ni za prava ili status žena u Srbiji. Oni se bave šatorima, blokiranjem radova, blokiranjem saobraćaja, sprečavanjem da na svaki način Srbija bude pristojna i uređena zemlja u kojoj će vladati zakon. Takvi ljudi su sebi dali pravo da kritikuju kažnjavanje silovatelja i ubica dece.

I dok smo još uvek na terenu kaznene politike, ako uporedimo kazne predviđene za pojedina krivična dela, videćemo da je kaznena politika oštrija. Na primer, za krivično delo zlostavljanja i mučenja kazna od jedne do osam godina menja se kaznom od dve do 10. Ono što je vrlo važno za nasilje u porodici, ako je nastupila smrt člana porodice, učinilac će se kazniti zatvorom u trajanju od pet do 15 godina, umesto od tri do 15 godina. Ako je član porodice maloletno lice, kazna je najmanje 10 godina zatvora. Imamo krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, umesto kazne od tri meseca do tri godine sada je kazna jedna do pet godina.

Ovo su samo neki od primera koji pokazuju visok stepen spremnosti države da se obračuna sa kriminalom.

Još jedna novina je oštrija kaznena politika kada su u pitanju povratnici gde će se praktično visina minimalne kazne sa svakim sledećim izvršenjem krivičnog dela povećavati. Uz sve ovo, naravno, biće potrebne još neke reforme koje će podrazumevati dodatno angažovanje sudija i tužilaca, odnosno sudova i tužilaštava, jer ako želimo da se suđenje završi za godinu dana, oni će morati da obezbede i kontinuitet glavnog pretresa.

Smatram da je jako važno i uvođenje novog krivičnog dela, a to je napad na advokata, gde je za osnovno krivično delo predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Dakle, u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije, ko napadne advokata ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem advokatske službe, što je predviđeno kao osnovno delo koje će imati i svoje kvalifikovane oblike za koje će biti predviđena teža kazna zatvora.

Naravno, usled ovakvih izmena i dopuna koje su predložene, logično je da slede izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Pri tom, ovde su nam date danas i neke izmene i dopune, koje se tiču nekih tehničkih stvari, odnosno ovde su pred nama zbog izmene i dopuna Krivičnog zakonika iz 2016. godine, a tiču se krivičnih dela protiv privrede, tako da bi se sada samo radilo na usaglašavanju.

Imamo, takođe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ovde se takođe radi o nekim tehničkim stvarima, o izmenama tehničkog karaktera, razlog je takođe usklađivanje sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2016. godine.

Izmene i dopune koje su obimnije, takođe, tiču se Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Ove izmene i dopune, odnose se na proširenje nadležnosti sudija za izvršenje krivičnih sankcija i za njih su predviđene sledeće nadležnosti. Dakle, donošenje odluke da se izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Oni će biti ovlašćeni i da donose odluke, da se osuđeni može uputiti na rad van zavoda, ukoliko je razvrstan u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda, na taj način što će on puno radno vreme provoditi kod poslodavca, a ostalo radno vreme će provoditi u zavodu. Tu je i donošenje odluke o privremenom otpustu osuđenog sa izdržavanje kazne zatvora ako bi dalje izvršenja kazne bilo nehumano, na primer, u slučaju teške bolesti, teškog invaliditeta ili starosti.

Ovde postoji u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, postoji još izmena i dopuna, one se uglavnom odnose na uslove koji su potrebni za postavljanje direktora uprave, odnose se na zvanja zaposlenih, ali isto tako odnose se i na sprovođenje obuka i usavršavanja zaposlenih u upravi.

Na kraju, tu je i Predlog zakona o sprečavanju korupcije. Borba protiv korupcije je jako važna i predstavlja jedan od prioriteta u procesu reformi koja Srbija sprovodi. Srbija je prva država, podsetila bih na to da je Srbija prva država koja je pozvana da bude deo mreže institucija za prevenciju korupcije, koja je osnovana 2018. godine, tu mrežu sada čini više od 15 država, a cilj je upravo razmena informacija i dobrih praksi u borbi protiv korupcije.

Mi smo i do sada uspeli, donekle da promenimo percepciju građana o korupciji da promenimo njihovo poverenje, da vratimo njihovo poverenje u pravosudni sistem koji je ozbiljno bio poljuljan do 2012. godine, da povratimo njihovo poverenje u rad državnih organa koji su nadležni da se sa korupcijom obračunavaju.

Donošenje ovakvih zakona, jačanje institucija, umrežavanje tih institucija još više će doprineti da građani vide da se radi na unapređenju borbe protiv korupcije i da se praktično na taj način i stvara povoljniji, bolji, zdraviji ambijent, ne samo za strane investicije, već i za razvoj privrede i ekonomije uopšte.

Srbija je, ja bih rekla na dobrom putu u sistemskoj borbi protiv korupcije i u toj borbi protiv korupcije učestvuju sve institucije bez ikakvog izuzetka. Naročito je značajan rad specijalnih odeljenja za borbu protiv korupcije u okviru četiri centra koji se nalaze u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Shodno tome povećan je broj osuđujućih presuda kada je reč o krivičnim delima sa koruptivnim elementom. U poslednjih godinu dana imamo više od 400 osuđujućih presuda kojima je izrečena kazna zatvora, a po više od 10.000 krivičnih prijava su tužilaštva postupala. Ovoj borbi doprineće i donošenje zakona o sprečavanju korupcije.

Pre svega, u ranijem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno još uvek važećem dosta je bilo nejasnih odredaba u tom zakonu što se videlo u primeni samog zakona, to se odnosilo uglavnom na prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera na sukob interesa, na kumulaciju javnih funkcija, na rokove koji moraju biti ispoštovani.

Ovim zakonom uspostaviće se normativni okvir, sa druge strane, ispoštovaće se međunarodne obaveze, smanjiće se rizik od nastanka korupcije i pojačaće se odgovornost, kako organa javne vlasti, tako i javnih funkcionera. Neće više moći funkcioneri kao nekada da koriste javne funkcije u svrhu ličnog bogaćenja i stvaranja monopola za svoj lični biznis.

Nadam se da više nećemo imati slučajeve da neko poput Đilasa, nakon mandata provedenog na javnoj funkciji stekne imovinu koja se meri stotinama miliona evra. Da li je to cilj javne funkcije? Da li je cilj da neko, pa makar to bio i Dragan Đilas, upropasti grad da bi sebi obezbedio 500 miliona evra? Da li baš svaka javna investicija u Đilasovo vreme u Beogradu je morala da preraste u aferu i da bude sinonim za lopovluk? Sve su to samo primeri i to samo neki primeri iz naše bliske prošlosti za koje sam sigurna da će ovaj zakon sprečiti.

Iz svega se jasno vidi da država ima čvrsto opredeljenje da se izbori sa kriminalom i sa korupcijom, da stane na put svim oblicima kriminala i da građanima pruži potpunu pravnu sigurnost. Iz svih ovih razloga, pozivam sve narodne poslanike da daju podršku ovim predlozima zakona ali da daju podršku i naporima Vlade i predsednika Srbije da od Srbije napravi pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Samo ću kratko, evo i kolega Milija Miletić me je podstakao, koji uvek govori o aerodromu u Nišu, da i ja nešto kažem.

Istakla bih da zaista za taj grad i za taj deo Srbije je jako važno što je država toliko uložila u modernizaciju i u tehničku opremljenost aerodroma. Takođe, za Nišlije jeste važno što će sedište biti upravo u Nišu. Svesni smo koliko je napora uloženo da se poveća i broj putnika.

Ovo je jedan od dokaza da Vlada Srbije uvažava potrebu da se razvija jug zemlje. Prvi put je jug u fokusu razvoja onako kako je to upravo pre nekoliko godina i obećao Aleksandar Vučić. Dakle, ne samo nove fabrike i nova radna mesta, sada imamo aerodrom na koji možemo biti ponosni i kada kažemo Niš možemo smatrati da govorimo o simbolu razvoja. Naravno impozantan je broj od pola miliona putnika za aerodrom koji je do samo pre nekoliko godina nije bio u funkciji. To svakako za grad Niš i za taj deo Srbije mnogo znači. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da je to ministarstvo nadležno za vođenje Registra političkih stranaka, ali je nadležno i za nadzor nad sprovođenjem Zakona o političkim strankama.

Pitanje je da li su prekršeni članovi 8, 19, 22, 23, 24. i 25. Zakona o političkim strankama, koji se odnose na osnivanje političke stranke i na Registar političkih stranaka? Zašto ovo pitam? Zato što je 19. aprila u Beogradu formirana, navodno, neka nova stranka na čijem čelu će biti Dragan Đilas sa grupom već potrošenih političara koji su ljudima poznati i po tome što su vrlo često preletali iz stranke u stranku. Neki mediji su objavili da je u pitanju formiranje nove stranke, ali istina je da je zapravo Đilas preuzeo već postojeću Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji je predsednik bio izvesni Dejan Bulatović, koji će sada biti potpredsednik Dragana Đilasa u toj navodno novoformiranoj stranci.

Međutim, zabrinjava podatak, a to vidimo po pisanju štampe, a videli smo i da Dragan Đilas to do danas nije demantovao, da se zapravo radi i o kupovini stranke. Podsetila bih javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo već postojeću političku stranku ovog njegovog potrčka iz Trstenika Miroslava Aleksića. I tada, dakle kao i sada postojala je sumnja da se radi o čistoj trgovini, jer zašto bi se oni trudili? Zašto bi prikupljali potpise, zašto bi overavali potpise, zašto bi stvarali stranačku infrastrukturu kada mogu lepo da dođu, da kupe stranku, para imaju. Znamo, svi smo svesni Đilasovih stotina miliona, svi smo svesni Jeremićevih miliona čije poreklo, zapravo do danas nije ni opravdao. Jedino što se ovde ne zna i što se postavlja pitanje je, za koju cifru je ova stranka kupljena?

Takođe poražava podatak da je Dragan Đilas odlučio da stranku nazove Stranka slobode i pravde. Zamislite tu količinu licemerja. Čovek dođe, kupi stranku, nazove je Strankom slobode i pravde, a sebe istakne u prvi plan kao velikog borca za slobodu i pravdu. On koji je za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda, ostavio milijardu evra duga, on koji je bio akter toliko desetina afera o kojima ja sada neću govoriti, ali građani Beograda se toga vrlo dobro sećaju. On čije je ime sinonim za nekoga ko se enormno obogatio koristeći svoje funkcije, on sada sebe želi da predstavi kao velikog borca za slobodu. On koji je svoju poslovnu imperiju izgradio, praktično na neslobodi medija, on sada želi da sebe predstavi velikim zagovornikom slobode.

Ali, da vidimo ko još čini tu stranku? Imamo prvo Borka Stefanovića, onog lažnog levičara i nekadašnjeg Tadićevog miljenika, koji je ljudima poznat, po čemu? Po tome što je pregovarao sa Prištinom. A, koji su bili rezultati tih pregovora? Rezultat je bilo ukidanje srpskih tablica, rezultat je bila predaja katastarskih knjiga Prištini, a da pri tom nisu rešena imovinska pitanja više desetina hiljada Srba, da ne pominjem da je bio pregovarač vlade koja je nas dovela u poziciju da se dijalog odvija bez posredovanja UN.

Onda imamo Mariniku Tepić koju kada bismo je sada pitali, verovatno ne bi ni znala da nam kaže u koliko je sve stranaka bila. Ali, imamo i novu zvezdu, Marka Bastaća, koji je široj javnosti poznat po divljanjima u centru Beograda, po čupanju saobraćajnih znakova i po sličnim vandalizmima. Na kraju Branislav Jovanović, koga Nišlije znaju kao Baneta „Bananu“, koji je promenio osam ili čak više političkih partija, koji je nizao aferu za aferom, koji je hapšen za krivična dela koja mu se stavljaju na teret za vreme dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada.

Dakle, to su dame i gospodo narodni poslanici ljudi koji žele da predstave sebe kao novu političku snagu. Istina je da je u pitanju samo pokušaj da isti ti ljudi ponovo dođu na vlast i da se isti ti ljudi bogate na muci naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, samo kratko želim na nešto da ukažem. Pre svega, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati. Apsolutno se slažem sa mišljenjem Vlade da se isti odbije iz razloga koji su navedeni u obrazloženju, a čija je osnova i da su već predviđena sredstva za sprovođenje ovog zakonskog rešenja.

Naravno, Đorđe Vukadinović umesto da radi svoj posao i da bude danas u sali kada je već podneo amandman, on uredno prima poslaničku platu koju koristi da bi putovao po Srbiji i da bi afirmisao Savez za Srbiju. Pa znate šta, i u tom Savezu za Srbiju se nalaze ljudi koji su mogli da predlože neko rešenje i koji su u neko vreme bili svesni tog problema.

Na kraju krajeva, može da priča ko šta hoće, ipak su Aleksandar Vučić i ova Vlada na čelu sa Anom Brnabić bili ti koji su prvi otvoreno govorili o ovom problemu, ali su prvi i predložili rešenje kakvo takvo. Rešenje može biti odlično, može biti manje dobro. Svako rešenje može i treba da se kritikuje da bi bilo još bolje, ali nemojmo da zaboravimo da su upravo oni ljudi koji su predlagali ovakve amandmane, a koji nisu danas u sali, jer uporno pokušavaju da bojkotuju, do te mere licemerni da upravo nisu ni tu da bi svoje amandmane obrazložili. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je važnih tačaka na dnevnom redu, ali naravno najveća pažnja javnosti usmerena je na Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Problem je nastao onog trenutka kada su građani zaključili ugovore o kreditima koji su indeksirani u švajcarskim francima, i to upravo iz razloga da bi zadovoljili jednu svoju osnovnu potrebu, a to je potreba za stanovanjem.

Ovim zakonom urediće se prava i obaveze kako banaka, tako i fizičkih lica i pokušaće da se reši problem koji je nastao. Sada još uvek ima više od 16 ili 17 hiljada onih koji su zaduženi u švajcarskim francima, što je dovelo do socijalnog problema, a taj socijalni problem može biti veći, to je Vlada Srbije i prepoznala, upravo taj problem će Vlada i pokušati da reši.

Iz budžeta u ove svrhe će moći da bude izdvojeno više od 11 milijardi dinara. Čuli smo i od ministra Siniše Malog, čuli smo i od moje koleginice Aleksandre Tomić, predstavnika naše poslaničke grupe, ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe detalje o kojima ja neću govoriti. Ono što sam ja želela da kažem i na šta sam želela da ukažem jeste da je ovaj problem rešiv bio onda kada se u samu situaciju uključio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Svakako mora se imati na umu i to da je sada naš budžet stabilan, jer bez stabilnih finansija i bez suficita u budžetu Vlada svakako ne bi mogla da se odluči na ovakav korak. Ovo je još jedan pokazatelj i još jedan rezultat da Vlada Srbije na odgovoran i domaćinski način sprovodi politiku. I dok je vlast do 2012. godine ohrabrivala ljude da se zadužuju, sada mi ponovo moramo da vraćamo dugove i da ispravljamo greške prethodne vlasti.

Želela sam samo kratko da pomenem i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju aerodromima. Vlada je pokazala da se obećanja drže, rečeno je da će se aerodrom u Nišu razvijati, rečeno je da će se u njega ulagati i u smislu modernizacije i u svakom drugom smislu. Ovaj zakon će omogućiti da u Nišu bude sedište aerodroma Srbije odakle će se upravljati aerodromima u Nišu i u Kraljevu.

To je velika stvar za naš grad. Imaćemo letove za razne destinacije, ali ćemo imati i priliku da broj inostranih gostiju poraste i da se učvrsti Niš kao turistički centar ovog dela Srbije. Ako samo uzmemo u obzir da pre nekoliko godina ovaj aerodrom nije bio funkcionalan i da nije imao putnike, a sada činjenicu da se ide i ka broju od pola miliona putnika, to govori sve za sebe.

Potpuno je jasno zašto ću ja i lično i kao deo poslaničke grupe Srpske napredne stranke podržati ove predloge zakona. Danas ćemo takođe po ko zna koji put u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ pokazati kako izgleda normalna i pristojna Srbija i kako izgleda podrška naroda koju ima Aleksandar Vučić i politika SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućeno je MUP, a povodom veoma uznemirujućih medijskih navoda o pripremi eventualnih krvavih sukoba planiranih za 13. april, za kada je zakazan protest opozicije.

Naime, dnevni list „Informer“ od 26. marta ove godine pisao je o tome kako je Boško Obradović na sastanku svog rukovodstva u svom pokretu najbližim saradnicima ni manje ni više nego naložio da se pripreme za „Majdan“. Ko se ne seća, „Majdan“ je krvavi sukob koji je u 2014. godini u Ukrajini izazvao građanski rat.

Citiraću vam jedan deo. „Boško nam je rekao da budemo spremni na sve. Rekao je da nam treba maksimalna radikalizacija, da moramo da dovedemo situaciju do totalnog usijanja. Tri puta je pomenuo Ukrajinu i ukrajinski scenario kao primer na koji se treba ugledati. Dvojica funkcionera su pokušala da mu se suprotstave, ali ih je Boško Obradović ućutkao“. To je sve rekao izvor „Informera“, koji je inače član najužeg rukovodstva Dveri.

Danas ponovo imamo naslovnu stranu „Informera“ na kojoj možemo da vidimo – spremaju „Majdan“ u Srbiji i još se kaže – hoće čak i da opkoljavaju zgrade u kojima žive političari i novinari. Javnost je, logično, uznemirena. Javnost je posebno uznemirena jer znamo da se radi o Bošku Obradoviću, koji je, nažalost, simbol za nasilje u Srbiji.

Svi smo svedoci njegovog nasilnog ponašanja. Svi smo svedoci njegovih nasilnih metoda. Pre samo nekoliko dana on je bio jedan od vinovnika upada u zgradu RTS, da bi odmah sutradan ispred zgrade predsedništva na protestu tzv. opozicije prvi bio koji je pozvao na sukobe sa policijom.

Smatram da nadležni organi moraju da reaguju i da moraju da se posebno pozabave ovakvim navodima, pogotovo ako znamo da je opozicija i sama svesna da na regularan način na izborima neće moći da dođe na vlast.

Oni žele da ih na vlast dovede ulica. Zbog toga je javnost uznemirena, zbog toga što očekujemo da ulica nekog dovede na vlast i zbog toga što su oni očigledno spremni i na izazivanje haosa i nereda, samo da bi se dokopali vlasti.

Posebno zabrinjava podatak da je Đilas otputovao u Vašington, kako iz pisanja štampe možemo da vidimo, gde je tražio da dobije podršku za upravo ovakve njihove planove. Pri tom, nismo čuli da je tako nešto demantovao. Očigledno je da imamo posla sa ljudima koji su spremni za sve, pa i da rizikuju nerede, haos i krvoproliće zarad ostvarivanja svojih ciljeva.

Oni su spremni čak da napadnu i Srpsku pravoslavnu crkvu i patrijarha Irineja zato što im se nije svidela neka njegova izjava. Oni su čak toliko daleko otišli da su uvredili žrtve bombardovanja Srbije, samo zato što je Aleksandar Vučić bio na ceremoniji obeležavanja NATO agresije na Srbiju.

Daću vam primer, Sanda Rašković Ivić, Jeremićeva poslanica, je u petak 22. marta na protestu u Nišu doslovce rekla kako u Niš dolazi putujući cirkus, misleći upravo na tu manifestaciju obeležavanja stradanja našeg naroda u NATO bombardovanju. Dakle to je za nju putujući cirkus.

Na ovaj način ona je direktno uvredila sve žrtve bombardovanja. Na ovaj način ona se direktno narugala svim ljudima koji su izgubili svoje najbliže u bombardovanju i NATO agresiji, bez ikakve sramote ona je rekla putujući cirkus za kompletan državni vrh Srbije i Republike Srpske, za verske poglavare, za diplomatski kor, za pripadnike vojske i policije i za sve ljude koji su tada došli da odaju počast poginulima.

To je ista ona, da se podsetimo malo, Sanda Rašković Ivić, koja je za „Oluju“ rekla da je legitimna akcija, a za Srebrenicu da je genocidni zločin. Da li je to patriotizam koji nudi Sanda Rašković Ivić? Da li su to kvaliteti koji se nude na protestima opozicije? Za svaku osudu je ovako sramna izjava Sande Rašković Ivić upravo u Nišu koji je toliko stradao, koji je pretrpeo stravične gubitke tokom i nakon bombardovanja.

Podsetila bih javnost da je Niš bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, teže je ranjeno 60 ljudi, lakše je povređeno više od 200 ljudi. Samo u Šumatovačkoj ulici u jednom danu, ne ni u jednom danu, u jednom trenutku, život je izgubilo 15 osoba. Na Niš su ispaljena 324 projektila, od čega je najviše bilo kasetnih bombi, čak 161.

Za razliku od Sande Rašković Ivić i organizatora protesta u Nišu, mi nikada nećemo zaboraviti užase koje smo doživeli u bombardovanju Šumatovačke ulice, Duvaništa, Kliničkog centra. Upravo ti organizatori protesta na kojima će se sutra u Nišu pojaviti i Dragan Đilas, su oni koji su najodgovorniji za uništavanje našeg grada.

Nišlije pamte, nikada takva opozicija neće moći da pobedi SNS, jer Nišlije pamte ko je, kako i na koji način vršio vlast. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada je zakonom predviđena obaveza potvrđivanja međunarodnog sporazuma, predlog kao što je ovaj nađe se pred narodnim poslanicima. Radi se o Predlogu zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke.

Banka raspolaže sa više od 100 milijardi dolara kapitala i ima 93 države članice. U decembru 2018. godine odobreno je članstvo i Srbiji i to će umnogome doprineti bržem i boljem razvoju određenih oblasti kod nas. Pre svega, treba ukazati na mogućnost i na spremnost Srbije da bude jedna od zemalja članica, jer smo sada spremni da ispunimo uslove koji su stavljeni pred nas i to je za svaku pohvalu. Sa druge strane, predviđa se mnogo pozitivnih efekata donošenjem ovog zakona. Banka će pružati finansijsku podršku svojim članovima kroz odobravanje kredita, sufinansiranje, kapitalna ulaganja, davanje sredstava iz različitih fondova, kako bi podstakla razvoj infrastrukture, a posebno pružati pomoć manje razvijenim članovima.

Podsetiću da su odnosi između Srbije i Kine išli uzlaznom putanjom, što je rezultiralo saradnjom u oblasti izgradnje saobraćajnih infrastruktura, energetike, poljoprivrede, kulture, privrede, odbrane, ekonomije itd. Pre nekoliko godina „Železara Smederevo“ nije imala nikakvu budućnost, a danas doprinosi stabilnosti budžeta Smedereva i upošljava mnogo ljudi. Kineska HBIS grupa uložila je više od 150 miliona evra kada je preuzela Železaru i zadržala više od 5.000 radnika, a svake godine se za novih 200 ljudi otvara mogućnost za zapošljavanje. Danas proizvodnja beleži istorijske rekorde, a veliki napredak postoji i kada je izvoz u pitanju.

Takođe, nešto što je aktuelno jeste potpisivanje Sporazuma između Kineske akademije nauka i Srpske akademija nauka i umetnosti u oblasti visokih tehnologija i inovacija koje su osnov ekonomskog razvoja u budućnosti. Učlanjenje Srbije omogućiće nam pristup povoljnim kreditnim sredstvima za realizaciju projekata i programa koji se i sada sprovode u saradnji sa kineskim partnerima.

Zbog svega što sam navela, smatram da treba podržati ovaj predlog, što ću ja i učiniti sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS. Hvala.

Zahvaljujem predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Dnevni red ove sednice daje nam mogućnost da raspravljamo, ne samo o finansiranju APV, već i da malo šire sagledamo stvari, a zašto i ne da se prisetimo nečega što se dešavalo proteklih godina na teritoriji Vojvodine.

Svakako, do 2016. godine, promenjena je ukupna politika, koja je 16 godina pre toga bila usmerena na stvaranje sukoba, loših međuljudskih odnosa, samim tim, niko se nije bavio građanima i njihovim potreba.

Sada se sprovodi politika okupljanja oko projekata, koja je okrenuta običnim ljudima i rešavanju njihovih problema.

Godine 2016. u Vojvodini su zatečeni veliki dugovi. Najviše problema je, čini se, nastalo između 2004. i 2008. godine. Sećamo se svi situacije sa Razvojnom bankom, koja je dovela do toga da se Skupština Vojvodina zaduži za 150 miliona evra da bi se pokrio minus u baci. Sada su javne finansije stabilne. Imamo rast budžeta u apsolutnom smislu i pad zaduženja i u apsolutnom i u relativnom smislu. Pri tom, urađeno je mnogo stvari. Pre svega, značajni su projekti koja Pokrajna radi sa Republikom, kao što su Narodno pozorište u Subotici, RTV, rekonstrukcija kanalske mreže na 30 lokacija koja obuhvata više značajnih projekata.

Upravo ta politika okupljanja oko projekata koja se sada sprovodi, dovela je do konkretnih rezultata. Mi sada imamo izgradnju pruge Beograd-Subotica, prugu Stara Pazova-Novi Sad koja je vredna oko 400 miliona dolara. Očekuje se potpisivanje ugovora u Kini za deonicu Novi Sad-Subotica. Izgrađeno je 11 industrijskih zona, o tome je juče govorio ovde ministar Nedimović, do 2016. godine u Vojvodini nije postojala ni jedna industrijska zona, a sada ima 11 industrijskih zona, ako samo Rumu uzmemo za primer, ona je bila prezadužena, a sada tamo imamo šest fabrika.

Što se tiče smanjenja broja nezaposlenih, do te mere se smanjio broj nezaposlenih da je sada stopa ispod 9%, što je, može se reći, i istorijski uspeh. Čak ima desetak gradova ili opština u kojima uopšte nema nezaposlenih, kao što su Subotica, Inđija, Ruma ili Stara Pazova.

Takođe, očekuje se potpisivanje ugovora za najveću fabriku gume u Evropi koja će uposliti 1500 ljudi. To je projekat koji je vredan milijardu evra.

Smatram da o ovakvim rezultatima treba govoriti. To su sve rezultati pokrajinske Vlade od 2016. godine do danas, naravno, uz veliku saradnju sa Vladom Republike Srbije.

Sve ovo ukazuje na to da novca ima, ali da se sada novcem raspolaže odgovorno, a nedomaćinska politika trošenja para i zaduživanja su prošlost.

Ovo rešenje koje je dato u predlogu, da se formira posebna poreska uprava, zapravo bi, ukoliko bi bilo usvojeno, bilo narušavanje jedinstvenog poreskog sistema. Nije način rešavanja nekog problema cepanje poreske uprave. Jedan deo prihoda se zaista stvara na teritoriji Vojvodine i taj deo prihoda je vrlo često visok i preko 40%, ali navodno vraća se samo 7%, ali oni tu ne ubrajaju, ne računaju vojsku, policiju, sudstvo ili deo novca od finansiranja upravo svih ovih projekata koje sam navela, tako da nije baš tako sve kako je rečeno u obrazloženju ovog predloga.

Završiću samo jednim lošim primerom koji se desio u vršenju vlasti do 2016. godine, a to je pronevera novca. Ovako su oni ostavili da izgleda Heterlend, ne znam da li se to lepo vidi, i upravo zbog toga smatram da treba dosta pažnje obratiti na upravo razgovore o načinima finansiranja.

Smatram da su i Pokrajinska vlada i Vlada Republike Srbije spremne na to da se ovakve stvari više ne dešavaju ili da se sankcionišu.

Na kraju, potreba za donošenjem ovakvog zakona nije sporna, ali ovaj predlog pred nama nije odgovarajući zbog nekih razloga koje sam i navela. Poslanička grupa SNS neće podržati Predlog zakona i rezoluciju koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman odnosi se na odgovarajući registar kao statusni registar u kome će se naći sva pravna lica koja se bave ovom oblašću i ovom delatnošću.

Ako želimo bolje uslove u turizmu svakako i za goste i za pravna lica koja se bave tom delatnošću mora postojati odgovarajući registar tih pravnih lica, ali i gostiju. Na osnovu ovakvih informacija mi ćemo imati pravu sliku zapravo o turizmu u Srbiji.

Meni je drago da su ovde neke moje kolega pomenule grad Niš. Ja uvek želim da dam kao primer ono što se radi u toj lokalnoj samoupravi i samo kratko, upravo zbog raspolaganja informacijama, ja ću izneti neke podatke.

Dakle, prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, u gradu Nišu u 2018. godini došlo je do povećanja ukupnog broja turista za 15%, pri čemu je broj domaćih gostiju povećan za 7,3%, a broj inostranih za 20% u odnosu na 2017. godinu.

Podaci u kategoriji noćenja beleže povećanje za 12,3% više ostvarenih noćenja nego u periodu od januara do decembra 2017. godine, pri čemu se broj noćenja domaćih turista u 2018. godini povećao za 6,7%, a broj inostranih je veći za 18%.

Ovakav rast turističkog prometa je najbolji pokazatelj rezultata intenzivnog rada na promociji grada Niša, na ključnim tržištima, dakle, u Bugarskoj, Grčkoj, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Slovačkoj, Rusiji i Turskoj, odakle nam, prema zvaničnim statistikama, dolazi najveći broj turista.

Ono što je posebno važno za razvoj turističke privrede Niša je da broj turista raste ne samo tokom letnje sezone, kada grad praktično ima najviše stvari da ponudi, već raste i pre i u toku postsezone, zbog čega Turistička organizacija Niša planira nove digitalne kampanje i promocije kulturnog turizma, avanturističkog turizma, kao i lokalne gastronomije na novim tržištima i potpunog integrisanja kvalitetnog turističkog proizvoda kako bi im turistička ponuda grada Niša bila u skladu sa savremenom potražnjom i savremenim potrebama turista.

Ja sam želela da, praktično, ministru ukažem na to da u Nišu uvek mogu da imaju stabilnog partnera u oblasti turizma. S druge strane, podrška Vlade nam naravno znači i ja se na tome zahvaljujem. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje danas ja ću usmeriti na predloge zakona iz Ministarstva poljoprivrede, koji svakako zaslužuju pažnju, samo želim kratko da ukažem na neke stvari, jer naši poljoprivrednici svakako zaslužuju da znaju o čemu se radi u predlozima zakona.

Najpre moramo da znamo da se dve trećine propisa EU odnosi upravo na poljoprivredu, na bezbednost hrane i na zaštitu javnog zdravlja. Za nas je pre svega od značaja Poglavlje 11. koje se odnosi na poljoprivrednu politiku i na agrarni razvoj, ali nam je od značaja i Poglavlje 28. koje se odnosi na zaštitu potrošača i na javno zdravlje. U tom smislu uvek treba ozbiljno pristupiti izmenama i dopunama Predloga zakona koji se odnose na oblast poljoprivrede, jer kao što znamo proces pristupanja EU je dug i kompleksan, a negde u krajnjoj liniji će od toga zavisiti i plasiranje naših poljoprivrednih proizvoda na inostrana tržišta.

Ono što je važno za naše poljoprivrednike jeste svakako IPARD sredstva. Smatram da o tome treba dosta govoriti, a ono što ću ja reći da će u toku ove godini biti raspisana dva javna poziva za IPARD sredstva.

Uvek se nekako dotaknem lokalne samouprave i želim da kažem i da grad Niš sprovodi mere i programe na polju poljoprivrede. Jaku su važne mere i podsticaji koje se kod nas sprovode na lokalnu.

Osvrnuću se na 2018. godinu u Nišu je više od 160 poljoprivrednika dobilo subvencije koje mogu koristiti za nabavku mašina, za nabavku opreme, za podizanje plastenika, za nabavku stoke, za izgradnju objekata u 2018. godini ta sredstva su uvećana za 10% u odnosu na 2017. godinu. Inače, ta podsticajna sredstva čine i do 60% investicija.

Ono što bih posebno istakla jeste nova mera koja se zove podrška mladima u ruralnim područjima gde je subvencija čak i do 75% i što svakako govori o tome da se radi, da se mladim ljudima na selu obezbedi opstanak na selu i bolji život.

Ovakve mere na lokalu, ali i saradnja i pomoć od strane Ministarstva poljoprivrede, za nas je jako važna, ako uzmemo u obzir da na teritoriji grada Niša postoji više od 70 sela.

Na kraju bih posebno pohvalila mere koje se odnose na žene, kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava i to što je ministarstvo prilikom rangiranja zahteva, ženama davalo pet bodova više. U ovom postupku Ministarstva poljoprivrede, upravo se vidi razlika između ove Vlade koja na odgovoran i ozbiljan način vrši vlast i onih koji šetaju, koji bojkotuju ovu sednicu, a koji su bili na vlasti do 2012. godine.

Mi ženama pomažemo, osnažujemo ih i sprovodimo mere, mi donosimo programe koji se odnose na bolji socijalni ekonomski status žena. Ono što oni rade, oni ih vređaju i nazivaju ih pogrdnim imenima, čak ih fizički povređuju ili omalovažavaju.

I nije problem u protestima, ako su oni mirni, ali ako se povređuju novinarke, ako se vređaju političarke, ako se maltretiraju zaposleni koji čiste grad dok se protestanti šetaju pa moraju da beže od njih, da ih ne bi maltretirali, ako se unosi strah i pometnja, ako se sa tih protesta šalje poruka nasilja i mržnje, ako je i više nego očigledan plan, koji žele da sprovedu, da se na ulici dobije vlast, umesto na izborima, onda to svakako nije za našu zemlju. Scenario u kome bi neko ponovo zapalio ovaj visoki dom Narodne skupštine u kome bi eventualno bili linčovani poslanici SNS ili vladajuće koalicije se neće desiti.

Želim da sa ovog mesta poručim građanima da ćemo mi i dalje da radimo, jer samo kvalitetnim radom možemo da se borimo na pravi način, da Srbija bude zemlja koja je razvijena i koja je priznata u svetu, a ne zemlja koja će biti u anarhiji i koju žele, upravo oni koji bojkotuju ovu sednicu i upravo oni koji šetaju ulicama naših gradova.

Upravo zbog toga ja ću podržati predloge zakona koji su danas pred nama.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas nekoliko predloga zakona koji se odnose na sistem vaspitanja i obrazovanja. Imamo i izmenu Zakona o oružju i municiji, kao i nuklearnu sigurnost i bezbednost na dnevnom redu.

Međutim, veliki je broj predloga koji se odnose na potvrđivanje sporazuma koji su zaključeni između Republike Srbije i drugih zemalja. Pre svega ću reći da je ovo jako važno upravo zbog procesa pristupanja Srbije EU, zbog podizanja već dobrog ugleda u Međunarodnoj zajednici i u svetu, naše zemlje. Podsetiću da su prva poglavlja otvorena krajem 2015. godine i upravo radom na zakonima, potvrđivanjem sporazuma, ali i usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa pravilima EU, mi popravljamo međunarodni ugled Srbije.

Ono što je od posebne važnosti za nas jesu sredstva koja dobijamo iz međunarodnih fondova, iz međunarodnih izvora, koja za poslednje četiri godine iznose 2,3 milijarde evra. Naravno, radi se o nekim bespovratnim sredstvima EU, ali se radi i o sredstvima koja mi povlačimo putem projekata. Na primer, za reformu javne uprave, za razvoj saobraćajne infrastrukture, za razvoj lokalne infrastrukture, za reforme u sektoru vladavine prava, za pomoć preduzetnicima i poljoprivrednicima, za sanaciju klizišta, za izgradnju auto-puteva, za izgradnju stanova za izbeglice, za projekte u oblasti zdravstva i za mnoge druge oblasti.

Sa namerom da se jasno vidi razlika između nas koji danas ovde radimo i između onih narodnih poslanika koji su se priključili Savezu za Srbiju i koji su rešili da današnju sednicu bojkotuju sam upravo i navela sve ove oblasti u kojima su postignuti rezultati.

Rezultati su, naravno, veliki i postignuti su i od strane ove Vlade i od prethodne Vlade i ako bih želela da o tome govorim, trebalo bi mi mnogo vremena.

Meni je žao što oni poslanici koji su deo Saveza za Srbiju nisu ovde da od nas čuju šta sve imamo da kažemo o postignutim rezultatima i da čuju na koji način ćemo diskutovati o predlozima zakona koji su pred nama. Ja im predlažem, pošto su rešili da bojkotuju sednicu a nisu rešili da bojkotuju plate, da sav taj novac koji je njihova zarada, kada im stigne na račun, uplate, na primer, u humanitarne svrhe. Međutim, sa druge strane, ja ipak mislim da sam shvatila da od pogrešnih ljudi tražim da budu ljudi.

Tako sa jedne strane imamo politiku koja ima planove za budućnost. Ako se samo setimo da je u poslednjih pet godina izgrađeno 180 fabrika i fabričkih postrojenja, to je politika koju ćemo mi i nadalje sprovoditi. Ako se setimo da su povećane plate i penzije, a znamo da postoji najava da se plate i penzije i nadalje uvećavaju, ako znamo da je budžet sada stabilan, znamo da će se sa tom politikom i nastaviti.

A šta imamo sa druge strane? Sa druge strane imamo politiku koju nudi Savez za Srbiju, politiku nasilja, politiku mržnje, vešala, pretnje, crtanje mete na čelima svih političkih neistomišljenika, obračunavanje sa političkim neistomišljenicima. To je politika Saveza za Srbiju, to je politika nerada i razaranja Srbije.

Upravo zbog toga što oni nemaju ništa osim toga da ponude, ja nemam nikakvih sumnji da će na svakim sledećim izborima SNS pobediti. Jer, oni nemaju politiku koju će staviti preko puta nas, a koju bi mogli da ponude našim građanima.

Upravo zbog toga što želim da dam podršku politici koju vodi Aleksandar Vučić, koju vodi ova Vlada, ja ću u danu za glasanje podržati i ove predloge koji se pred nama danas nalaze. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, i Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je deo zakonodavstva koje će se usklađivati sa propisima EU i u procesu pristupanja EU Srbija napreduje i nastavlja sa reformama.

Tako imamo 10. decembra otvaranje dva nova Poglavlja, što je od značaja za sam proces pristupanja, ali što, s druge strane, znači da je Srbija dobro napredovala na putu procesa pristupanja EU, jer je za to potrebno postići određeni napredak u poglavljima koja su već otvorena. Naročito se gledaju Poglavlje 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, i Poglavlje 35, koje se odnosi na implementaciju Briselskog sporazuma i dijaloga između Beograda i Prištine.

Naravno, ono što je Vlada radila, kao i sam predsednik Aleksandar Vučić jeste razvoj privrede, ekonomije, ulaganje u infrastrukturu i kapitalne investicije. Tako imamo novu fabriku u Kragujevcu sa 1.000 novih radnih mesta. Imamo i najavu za fabrike u Čačku i Ćupriji.

Srbija ima oko 10% više investicija nego prošle godine, više od 50% direktnih stranih investicija, jer je Vlada vodila politiku stabilizovanja finansija i razvoja privrede i pružila određenu sigurnost investitorima. Prosečna plata u Srbiji u januaru biće 465 evra.

U skladu sa svim, ja verujem da je i ovaj budžet napravljen realno, da je dobro isplaniran i vrlo rado ću u Danu za glasanje podržati sve predloge koji su došli od Vlade. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada preduzima mere i predlaže zakone radi poboljšanja životnog standarda građana, ali i radi ukupnog razvoja naše zemlje.

U tom smislu se može govoriti i o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koje praktično predstavlja servis građana. On će omogućiti građanima efikasno ostvarivanje svojih prava, a organima i organizacijama nadležnim za registraciju lica i za vođenje baza podataka o licima koja se bave određenom delatnošću će omogućiti pravilno funkcionisanje na šta se upravo i odnosi moj amandman.

Dva dana smo bili svedoci jedne opstrukcije rada parlamenta. Na svako vikanje ja ću izneti uspehe Vlade Srbije. Na svaku upućenu ružnu reč, ja pozivam svoje koleginice i kolege da iznesemo po jedan bar rezultat Vlade Srbije, jer to je ono oružje koje mi imamo, a to je ono oružje koje ovi predstavnici iz Saveta za Srbiju nemaju.

Ja sam već dve i po godine u parlamentu i za dve i po godine ni jedan jedini put nisam čula uspehe do 2012. godine u različitim oblastima, u ekonomiji, u privredi, u fiskalnoj i monetarnoj politici, u privlačenju investicija.

I sada želim s tim u vezi da iznesem ogroman uspeh, a to je pad nezaposlenosti na 11,3%, ali i povećanje plata. U tom smislu ističem privlačenje investicija kao jako značajan korak. Ovo su prioriteti i ciljevi i za naredni period. Želela bih da podsetim da je u poslednje četiri godine zaposleno 370.000 ljudi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je novi predlog zakona koji će na nedvosmislen način urediti pitanja koja su od važnosti za korišćenje i organizaciju Centralnog registra.

Centralni registar je pušten u rad 2013. godine i ovakve odredbe u našem zakonodavstvu su neophodne upravo zbog bržeg i efikasnijeg ostvarivanja prava kod naših građana.

Moj amandman, pre svega, ide u pravcu podrške, pružanja podrške naporima Vlade da na jedan sistemski način reguliše određena pitanja. Na primer, donošenjem ovog zakona inspektorima rada biće omogućeno da na jednostavniji način otkriju rad na crno i da preduzimaju određene mere u skladu sa zakonom prema poslodavcima.

Sećamo se da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljivalo na svom sajtu spisak svih poslodavaca kod kojih su zatečeni radnici na crno i to je bio jedan od načina da se izborimo za pridržavanje zakona.

Takođe, norveška ambasada je podržala projekat ovog ministarstva, koji se zvao „Reci ne radu na crno“, kada je otvorena besplatna telefonska linija za prijavljivanje rada na crno.

Dakle, ovaj Predlog zakona će svakako imati za cilj da ukloni štete i da spreči eventualne štete koje nanosi nelegalni rad, jer od nelegalnog rada štetu trpi država, štetu trpe poslodavci koji se ponašaju u skladu sa zakonom, ali štetu trpe i građani koji rade na crno i onda nemaju socijalne beneficije.

Na kraju svog izlaganja želim da se pridružim koleginici Barišić i da zajedno sa njom osudim nasilje nad ženom koje se desilo u Lučanima, nad kandidatkinjom za odbornika, i to upravo u vreme kada se najrazličitije aktivnosti sprovode za 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama. Hvala.