Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Osećaj za socijalnu pravdu duboko je utkan u biće našeg naroda i društva u celini. Solidarnost, pravičnost, jednakost i humani odnos prema slabima i nemoćnima, vrednosti su za koje su se naši preci borili generacijama i koji i danas, u epohi demokratije, vladavine zakona, ljudskih i građanskih prava, moraju imati svoje zasluženo mesto.

Da bih prešao na konkretnu temu mog poslaničkog pitanja, to je koncept socijalnog preduzetništva u Srbiji danas i mogućnosti njegovog unapređenja, najpre ću se osvrnuti na dva prava koji su čvrsto povezana sa tim konceptom, a koji su fundamenti ne samo domaćeg, već i međunarodnog pravnog okvira. Ta prava su pravo na rad i pravičnu naknadu za rad. Kao fundamentalno ljudsko pravo koje kao takvo prepoznaju univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i pravo na dostojanstvo ličnosti, za koje pomenuta univerzalna deklaracija o ljudskim pravima kaže da se sa njima rađa svako ljudsko biće. Oba ova prava prepoznaje i naš Ustav Republike Srbije.

Koncept socijalnog preduzetništva je oblik poslovanja koji u sebi objedinjuje ova dva prava u fini sklad i na dobrobit i pojedinca i zajednice u kojoj živi.

Socijalno preduzetništvo jeste oblik privređivanja, čija funkcija nije samo sticanje profita ili uvećanje imovine pojedinca, već i realizacija društvene misije, koja podrazumeva da je potrebno stvoriti uslove da ranjive i marginalizovane društvene grupe, koje inače teže dolaze do posla dobiju posao koji mogu da obavljaju i za koji mogu dobiti dostojanstvenu i pravičnu nadoknadu.

Podsetiću vas da je naša zemlja bila pionir u ovoj oblasti nakon Drugog svetskog rata, kada su osnivana preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i kada je subvencionisano zapošljavanje tih osoba u fabrikama koje su na tržištu rada imale siguran plasman robe i usluga i naplatu istih.

Na razvijenom zapadu tek se u Italiji osamdesetih godina formiraju zadruge koje su za cilj imale da na tržište rada uključe ranjive grupe. To znači da smo nekada na ovom polju bili avangarda i da možemo i moramo da budemo na istom nivou i danas.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 2022. godine Zakon o socijalnom preduzetništvu sa ciljem stvaranja povoljnog poslovnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva, razvijanja svesti o značaju socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva i zadovoljena i neidentifikovanih društvenih potreba.

Socijalno preduzetništvo je tim zakonom definisano kao obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema, problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa i sprečavanje nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti, jačanja društvene kohezije i rešavanja drugih problema u lokalnim zajednicama i društvu u celini.

Naznačeno je da je socijalno preduzetništvo usmereno na rešavanje društvenih problema u cilju povećanja socijalne kohezije i razvoja društva, kao i da je socijalno preduzetništvo u poslovanju u kome se ostvarena dobit uloži u integraciju društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine, ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije i druge oblasti od šireg društvenog interesa.

4/2 GD/MP

Sve ovo skupa, predstavljalo je važan iskorak naše države u pravcu izgradnje solidarnijeg i pravednijeg društva, te usvajanje ovog zakona još jednom potrebno pozdraviti i pohvaliti napor i senzibilitet koji zakonodavac pokazao po tom pitanju.

Socijalno preduzetništvo je 15 godina u središtu ne samo teorijskog interesovanja već i političke prakse Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, solidarnost i pravda.

Naša partija je 2011. godine pozvala je sve relevantne partije, i vladajuće i opozicione, na razgovor o pripremi nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu. Okupljali smo oko sebe različita udruženja i organizacije sa ciljem da pomognemo ljudima za kojima poslodavci nemaju potrebu, a neretko ne žele da ih zaposle.

Shodno tome, u ime poslaničke grupe PUPS – solidarnost i pravda postavljam sledeće poslaničko pitanje: da li i na koji način Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja planiraju da olakšaju i unaprede implementaciju Zakona o socijalnom preduzetništvu u praksi? PUPS smatra da je u ovom trenutku moguć usvojiti nekoliko mera sa ciljem plodotvornije realizacije ciljeva postavljenih u ovom zakonu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovo je bilo ovako vrlo ozbiljno, bilo je baš za ovaj visoki dom, a raspravljamo o Ustavnom sudu. Ali, dobro to je u stilu gospodina koji je govorio valjda, tako prilazi svemu u životu na jedan šaljiv i optimističan način, pa valjda tako prilazi i svom političkom radu. To je nešto što je valjda dobro za njega.

Meni ne smeta to, možete vi da pominjete i našu političku organizaciju i mene lično i Krkobabića i sve je to u redu, meni je samo bitno zbog građana Republike Srbije, pa što niste predložili kandidata. Što niste nekog podržali? Da li je moguće da niko ne valja, a svi koji valjaju su naši, jel? Hajde dajte vi vašeg kandidata, pa neka ne bude ni SNS, ni PUPS. Stanite iza svog kandidata, nije moguće da niko ne valja.

29/2 JJ/IR

Znate zašto? Pa, zato što nemaju hrabrosti da ponude svog čoveka sa imenom i prezimenom, jer onda taj isti čovek treba ovde da se brani. Sudija Petrov, šta smeta što je sudija Petrov išao na KTV televiziju. Ono nije bio „Informer“, ono je bila KTV televizija. Kakve to veze ima? Kakve to veze ima sa vladajućom većinom. Pokazao je čovek da ide svuda gde ga zovu. Što da ne? Toliko i hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, uvažene potpredsednice, potpredsedniče parlamenta i uvažene kolege narodni poslanici, najpre bih iskoristio još jedanput priliku da pohvalim rad Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije u celini, kada je reč o brizi prema našim građanima i što se tiče zdravstvenog sektora.

Moramo da prihvatimo da je otvoren veliki broj bolnica, da je većina postojećih renovirana, a država se maksimalno potrudila i kada je reč o nabavci i plaćanju lekova za pojedine retke bolesti.

U nadi da će Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo nastaviti sa takvom pozitivnom praksom, postavljam sledeće poslaničko pitanje. Da li postoji mogućnost da se ograniči cena lekova za penzionere sa najnižim penzijama?

U Srbiji je u aprilu 2025. godine bilo 1.657.000 penzionera, od čega su većina, skoro 70%, bili starosni penzioneri, dok procenat invalidskih penzionera iznosi 13,6%. U Srbiji je u septembru 2023. godine 165.000 penzionera imalo penziju manju od najniže utvrđene sume od 20.631 dinara, od kojih 124.000 penzionera je upravo primao taj minimalni iznos, dok je ostatak bio u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti.

Reč je o našim sugrađanima koji su u najvećem broju slučajeva stalni korisnici lekarskih usluga, kao i lekova za određene bolesti. S obzirom da su u proteklom periodu cene lekova pratile porast cene hrane, za šta odgovornost nose trgovci, a ne država, jasno je da je penzionerima sa najnižim primanjima, uprkos kontinuiranom povećanju penzija, najteže da prate taj rast.

Ograničenje cene lekova i sa pozitivne i sa negativne liste za ovu specifičnu populaciju mogao bi biti samo jedan korak u pravcu potpuno besplatne isporuke lekova toj populaciji. Bio bi to znak naše društvene solidarnosti i zrelog i odgovornog odnosa prema onima koji su svoj radni vek posvetili izgradnji i razvoju ove zemlje.

Zato, očekujem u nekom narednom periodu brz odgovor Ministarstva zdravlja, ali i celokupne Vlade Republike Srbije na jednu ovakvu, ja se nadam, humanu i svrsishodnu inicijativu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Raguš.

Uvaženi potpredsednici, ministri, vrlo kratko, a da smo u temi. Što se tiče novog Predloga zakona, novog člana 151b tačka 3) da se promeni i da glasi – ako se radi o nepokretnosti površine do 60 metara kvadratnih, odnosno nepokretnosti površine do 100 metara kvadratnih u selima sa manje od 100 stanovnika. U našoj zemlji ima 1.302 sela sa manje od 100 stanovnika u kojima živi skoro 56 hiljada stanovnika što je 0,8% ukupne populacije u Republici Srbiji, a koji zauzimaju gotovo jednu petinu državne teritorije.

S obzirom da je reč o velikom prostoru, od izuzetnog ekonomskog, ali i bezbednosnog značaja za našu zemlju, te shodno politici obnove seoskog života koje je pretočila Vlada Republike Srbije formiranje Ministarstva za brigu o selu, smatramo da bi jedina nekretnina u selima sa manje od 100 stanovnika trebala biti predmet posebne zaštite države. Shodno činjenici da su mnoge kuće u datim selima velike površine, neretko i do 100 kvadrata, smatramo da bi ovakav amandman zaštitio od izvršenja deo stanovništva čiji je opstanak na posmatranom prostoru od vitalnog i nacionalnog, državnog značaja. Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, juče, 8. oktobra obeležen je Dan palijativnog zbrinjavanja u čast Siseli Sonders, britanske medicinske sestre, koja je davne 1967. godine osnovala pokret za palijativnu negu, motivisana potrebom da oni koji boluju od neizlečivih bolesti dobiju adekvatno zbrinjavanje i brigu.

Palijativna nega predstavlja sveobuhvatnu brigu o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, te koji su najčešće u terminalnim fazama bolesti. Reč je o timskom i multisistemskom pristupu olakšavanja simptoma i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života pacijenata, kako na fizičkom, tako i na psihičkom planu.

Palijativna nega nije zamena za primarnu negu obolelih pacijenata, ali je njena obična dopuna. Palijativna nega je u savremenom svetu ne samo indikator razvijenosti zdravstvenog sistema jednog društva, već i mera stepena njegove humanosti i solidarnosti.

PUPS – Solidarnost i pravda najpre koristi ovu priliku da pohvali dosadašnji rad ministra Zlatibora Lončara upravo u ovom segmentu s obzirom da je imao sluha i za našu inicijativu prilikom formiranja aktuelne, ali i prethodne Vlade Republike Srbije, da se kovid bolnice pretvore u palijativne centre, što je i realizovano u slučaju kovid bolnice u Batajnici. Svaka pohvala ministru Lončaru i inicijativi predsednika Republike, Aleksandru Vučiću.

Sa nadom da će ovaj pozitivni primer postati početak pozitivne prakse u oblasti palijativne nege, postavljam resornom ministru zdravlja sledeće pitanje –da li postoji mogućnost za formiranje mobilnih palijativnih timova u Srbiji, kao mere zdravstvene zaštite ua građane Srbije?

Predlog PUPS-a za početak je da svaki veći dom zdravlja u Srbiji ima bar jedan takav tim sačinjen od lekara opšte prakse, interniste, fizioterapeuta i psihologa, te da izradi registar obolelih od teških hroničnih bolesti koji bi imali pravo da pozivom broja telefona mobilnog tima zatraže njegovu pomoć. U tu svrhu bi se mogla otvoriti posebna telefonska linija u sklopu gradskih centara za pružanje palijativne nege putem kojim bi pacijenti dobijali savete, preporuke, ali i pažnju uopšte.

Ovo bi bilo od posebne koristi za seosko stanovništvo koje je udaljeno od gradskih centara, za obolele koji žele da provede poslednje dane svog života u svojim kućama ali kojima je ipak potrebna nega i velika pažnja, ua relativno lakše pacijente u slučaju da su na kućnom lečenju zbog prenapunjenosti kapaciteta gradskih centara za palijativnu negu, itd.

Primera radi, u Austriji je od 2000. godine formirano 36 mobilnih timova za palijativnu negu gde je izračunato da je jedan takav tim potreban na svakih 140.000 stanovnika.

Mišljenja smo da je naš zdravstveni sistem u evropskom vrhu, ali da je našoj humanosti i solidarnosti tu mesto i da bi ovo bio pravi način da ih dokažemo u praksi.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

U članu 8. stav 2. tačka 4) menja se i glasi: „U opštinama koje imaju preko 50.000 stanovnika i selima – 100 evra, osim u selima koja imaju ispod 100 stanovnika, gde se sva lica oslobađaju od plaćanja naknade za troškove evidentiranja“.

Da bismo znali, u Srbiji danas postoji 1.034 sela sa manje od 100 stanovnika, kao i 200 sela bez stanovnika. Oslobađanje od plaćanja naknade za troškove evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima u selima koja imaju ispod 100 stanovnika dodatno bi podstaklo vlasnike kuća i drugih objekata u posmatranim selima da iste legalizuju, eventualno doprinelo njihovoj odluci da ostanu da žive u selu, odnosno da se u isto vrate, te olakšalo privlačenje investicija u takvim mestima.

Takva mera bi bila usklađena sa dosadašnjom politikom Republike Srbije, koja je usmerena kako u pravcu infrastrukturne obnove sela, tako i njegovog demografskog oporavka. Ova mera bi dodatno pospešila dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije, jer bi se veći broj kuća našao u opticaju za prodaju.

Za očekivati je da bi posmatrana mera delovala pozitivno i na investitore koji su zainteresovani da kupe i iskoriste postojeće objekte u selima sa ispod 100 stanovnika, kako bi pokrenuli turističku, proizvodnu ili neku drugu privrednu delatnost. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, nesporna je višegodišnja vidljiva briga države za najstarije naše sugrađane, kao i najnovije značajno povećanje penzija koje se planira od 1. decembra 2025. godine u iznosu od 12,5%. Zato mogu da kažem da sa opravdanim razlogom naši najstariji koji nikada neće otići u penziju očekuju uvođenje socijalne garantovane penzije tj. narodne nadoknade.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije se godina zalaže za ravnomernu raspodelu narodnih para i zato se u potpunosti moramo svi složiti da je vreme da se uvede i socijalna garantovana penzija po ugledu na zemlje Evropske unije, ali isto tako i na zemlje u našem okruženju kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

Upravo sa uvođenjem socijalne garantovane penzije obezbedili smo sve one naše najstarije koji nikada neće otići u penziju, a njih prema nekim računicama ima do 200.000 koji ne ispunjavaju uslove iz Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju i na neki način pomoći našim bakama, majkama, koje pre svega žive na selu, koje su domaćice koje su iznele cela domaćinstva, izvele svoju decu na put, da njima pomognemo tako što ćemo obezbediti socijalno garantovanu penziju.

Stoga, moramo da zaključimo da je u ovom trenutku neophodno da pokažemo toleranciju i međugeneracijsku solidarnost. Zato postavljam pitanje Ministarstvu finansija – kada možemo da očekujemo uvođenje socijalne garantovane penzije po uzoru na zemlje Evropske unije i zemlje u okruženju?

Nadam se, da dodam, da će to biti do kraja mandata ove Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Kovač, hvala.

Uvaženi ministri, predstavnici regulatornih tela, pred nama je danas set izuzetno bitnih zakona, a upravo meni je i najbitniji pod tačkom 1.

Naša humanost, a svakako i patriotizam moraju se prevashodno gledati u tome na koji način se odnosimo prema najslabijima i najranjivijima u našem društvu. Tu prevashodno mislim na decu kao na našu budućnost, a posebno na decu čiji su roditelji razvedeni i koji kao takva još od malih nogu moraju da se suoče sa ne tako lepim stvarima koje život nosi sa sobom. Upravo zato Predlog o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda koji je podnela Ana Brnabić kao predsednica parlamenta i narodna poslanica je jedan veliki civilizacijski iskorak za naše društvo.

Ovim zakonom je predviđeno da niti jedna majka ili otac koji primaju alimentaciju od drugog roditelja deteta više neće ostati bez novca zbog neodgovornosti one druge strane da ispunjava svoje zakonske obaveze.

Zahvaljujući alimentacionom fondu država će unapred obezbediti sredstva za isplatu takvih alimentacija, a vrednosti istih potom naplatiti direktno od onoga ko je izbegao plaćanje tih alimentacija. To znači da niti jedno dete samohranog roditelja više neće biti uskraćeno nove odeće, džeparca, pribora za školu i slično samo zato što nesavesni, a neretko i bahati drugi roditelj nije ispunio svoju zakonsku obavezu. Takvima će država na ovaj način stati na kraj, jer će ako ne milom morati da plate novac koji sleduje njihovom detetu silom državnih institucija.

Koliko je osnivanje alimentacionog fonda važno svedoče i zvanični podaci sa popisa stanovništva u Republici Srbiji iz 2022. godine prema kojima u našoj zemlji ima 320.000 žena i 90.000 muškaraca koji samostalno brinu o deci. To znači da će alimentacioni fond predstavljati rešenje za potencijalne materijalne probleme za najmanje 410.000 dece.

Pored dece država Srbija brine o svojoj omladini i mlađoj populaciji u širem smislu. zahvaljujući radu Ministarstva za brigu o selu i njihovom programu dodele besplatnih kuća mladima u vrednosti do 10.000 evra svoj krov nad glavom dobilo je preko 16.500 ljudi u preko 3.600 dodeljenih seoskih kuća sa okućnicom.

Upravo jedan ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, koji je podnela Vlada Republike Srbije, predstavlja logičan nastavak državne politike sa ciljem rešavanja stambenog pitanja za mlade koji su odlučili da žive i rade u njihovoj i našoj Srbiji.

Ovde je važno naglasiti da je danas na dnevnom redu ovaj Predlog zakona samo zato da bi se otklonili neki materijalni i tehnički nedostaci koji su dovodili do izvesnih poteškoća u praksi i primenjivanju samog zakona.

To nikako ne znači da je Zakon u celini loš. Naprotiv, zakon je proizveo veliko interesovanje mladih širom Srbije koji su odlučili da se skuće.

Izmenama i dopunama ovog zakona ostvarivanje prava na subvencionisanu kupovinu prve stambene nepokretnosti biće značajno prošireno i olakšano. Tako će ovaj stambeni kredit moći da dobiju i mladi koji žele da izgrade kuću na zemljištu sa građevinskom dozvolom ili da izgrade montažnu kuću.

Takođe će biti data mogućnost da pojedinim kategorijama mladih ljudi jemci mogu biti i treća lica, odnosno građani koji nisu članovi njihovih porodica.

Isto tako, mladi će od sada moći da dobiju ovaj stambeni kredit i za kuće sa pomoćnim objektima, što je posebno važno za one koji žele da se bave poljoprivredom ili zanatskim poslom.

Važna vest je da će korisnici ovih stambenih kredita biti oslobođeni nekih propratnih troškova i pre svega notarskih naknada i takse za upis hipoteke.

Konačno, nastavljamo da se krećemo u pravcu izmena i dopuna medijskih zakona sa ciljem harmonizacije našeg zakonodavstva sa EU. To je posebno važno u kontekstu ispunjavanju uslova da se otvori Klaster 3 u okviru svih evrointegracionih procesa. Ovde mislimo na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlogu zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnom informisanju u medijima.

Sva tri podnela je Vlada Republike Srbije.

Zbirno gledano, ovim izmenama i dopunama predviđeno je značajno unapređenje prava, sloboda i finansiranja medija. Tako izmene i dopune Zakona o javnom informisanju predviđaju uspostavljanje jedinstvenog sistema za praćenje i sufinansiranje medijskih projekata, što će u praksi u značiti veću transparentnost u korišćenju javnih sredstava. U njemu su sadržani predlozi Evropske komisije koji imaju za cilj da zakonodavstvo Srbije u toj oblasti bude usklađeno upravo sa evropskim standardima.

Predviđeno je i uspostavljanje jedinstvenog sistema za praćenje sufinansiranja medijskog projekta, čime će biti omogućena veća transparentnost upravo u korišćenju javnih sredstava.

Sloboda i nezavisnost novinara, kao i njihova sveukupna bezbednost biće dodatno ojačana i garantovana od strane države, baš kao i očuvanje njihovog profesionalnog integriteta.

S druge strane, rad regulatornih tela biće unapređen na način da bude odgovorniji i upodobljen poštovanju etičkih standarda i normi.

Zahvaljujući Predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, biće garantovana nezavisnost i nepristrasnost informisanja, ali i raznovrsnost programskog sadržaja na javnim medijskim servisima, koji moraju ispunjavati najstrože međunarodne i etičke standarde u toj oblasti.

Rad javnih medijskih servisa biće unapređen na način da će sa jedne strane moći da računaju na stabilnije finansiranje, nego li do sada, dok će sa druge strane odgovornost prema korisnicima usluga javnih medijskih servisa morati da bude mnogo veća.

Sveukupno gledano za očekivati je da izmene i dopune obuhvaćene ovim trima zakonima dodatno jačaju prava i slobode u oblasti javnog informisanja, ali i da ojačaju javni interes u ovoj važnoj društvenoj sferi.

Za kraj posebno bih se osvrnuo na jednu dopunu predviđenu Predlogom zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima. Reč je o članu 4. Predloga zakona, koji menja član 71. na način da se jasnije definišu i proširuju obaveze medijskih pružalaca usluga da spreče sve oblike diskriminacije na osnovu rase, boje kože, porekla, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja itd. odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava, kao i sve oblike mržnje i nasilja kroz svoj programski sadržaj.

Ovde se ponovo vraćamo na pitanje sa početka mog izlaganja, a to je pitanje pravde i solidarnosti, pravde i solidarnosti u ovom društvu. Sloboda koju nam daje zakon mora biti u duhu borbe za jedno još humanije, pravednije i dostojanstvenije društvo. Sprečavanje diskriminacije onih najranjivijih kategorija našeg društva, a koje predviđa ovaj predlog zakona, važan je korak u pravcu zaštite dostojanstva i nepovredivosti ličnosti integriteta onih čija nemoć ne sme da zavisi od naše milosti.

Zato koristim priliku da pozovem sve uvažene kolege i koleginice i da načinimo neke buduće korake u poboljšanju položaja naših najosetljivijih i najranjivijih delova društva.

Za kraj, poslanička grupa PUPS, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda, podržaće zakonske predloge na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice parlamenta, uvaženi mandataru Macut, ovo što smo doživeli može da bude kao u onom filmu – da se ne ljubimo i završili smo posao.

Znamo ko nas je napustio, a znamo i koliko nas ima, bar u onoj koaliciji koja je zajedno nastupila pod imenom Aleksandra Vučića.

Uvaženi mandataru, što se tiče ekspozea koji ste sastavili…

Jel se sad čujemo bolje?

Hvala.

Uvaženi profesore Macut, pre svega čestitam vam i na hrabrosti da u ovom trenutku preuzmete ovako izuzetnu i bitnu funkciju u Republici Srbiji. Ono što će biti glavna reč 2025. godine to je dijalog. Na vama jeste da povežete sve političke, društvene i sve ostale činioce i da krenemo putem dijaloga koji je nama u ovom trenutku preko potreban. Vaš ekspoze u svakom smislu i njegov početak o tome govori.

Neće vam biti lako i mislim da ćete biti prvi predsednik Vlade za ovih 35 godina od kada smo vratili višepartijski sistem koji neće imati lufta onih 100 dana da može da se uigra, već će morati punom parom i punom snagom da da svoj doprinos na smirivanju tenzija u društvu.

Kao što ste i čuli i ovde danas u parlamentu, imamo i one koji su izašli na našoj zajedničkoj listi a danas ne razmišljaju isto kao i mi. Svakome neka bude na čast i neka kaže sebi gde je krenuo prošle godine, a dokle je danas stigao.

Uvaženi mandataru, vi i vaš tim imate obavezu da posle pet i po meseci blokade, blokade u svakom smislu, privrednom, društvenom i na svaki drugi način, zaustavite sve ovo što se dešava u ovom društvu. Ovo je pet i po meseci ne samo terora, kao što je to rekao predsednik Vučić, već i svojevrsne agonije. Mi iz ove situacije moramo da izađemo svi zajedno. Mi dve Srbije nemamo, iako to tako želimo da predstavimo, već imamo samo jednu, našu Srbiju i evo danas sedimo u njenom predstavničkom domu i tu je ispred nas zastava naša trobojka. Samo jedna Srbija postoji za sve nas. Iz svega ovoga možemo samo dijalogom da izađemo.

Ono što je bitno, zašto je taj dijalog bitan i izlazak iz cele ove situacije jeste upravo da bismo, kao što smo imali poslednjih 12 godina, imali nastavak u vezi životnog standarda, poboljšanja životnog standarda, a tu pre svega mislim na ono na šta ste i vi ukazali, a to je rast plata i rasta penzija.

Prvi put posle 12 godina suočavamo se, zbog politike i društvene situacije pre svega, u jednu potpuno novu situaciju, a to je da nam je privredna aktivnost donekle stala, ali da zato u narednom periodu moramo da pokažemo i mnogo više znanja i odgovornosti, ali nam sada treba i jedan novi element, a to je hrabrost. Sada svaki ministar mora da da 100% svojih mogućnosti jer ovo nije ono vreme kao kada smo formirali Vladu Miloša Vučevića koji je na častan, patriotski, znalački način vodio Vladu Republike Srbije.

Zašto kažem da je životni standard u ovom trenutku najbitniji? Pa, zato što to se najviše oseća i to osećaju naši građani. Ako privreda ne nastavi da raste i ne nastavi onako kako je išla do novembra meseca mi ćemo doći u situaciju da prvi put nećemo imati povećanje plata, nećemo imati povećanje penzija, a ono što jeste cilj svega upravo, kao što ste i vi istakli, ali ističu i svi članovi i Vlade i vladajuće koalicije, to je da penzije i plate do 2027. godine treba da budu prosečna penzija 650 evra, a plata 1.400 evra.

Ono što je takođe bitno, i drago mi je da ste spomenuli u svom ekspozeu, to je odnos prema Kosovu i Metohiji. Kao neki usud uvek je srpski narod kada je doživljavao unutrašnje probleme imao i te napade spolja. Kao nikad poslednjih par godina naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji dovedeni su u bezizlaznu situaciju i tu vam čestitam na podršci pre svega Srpskoj listi. Oni jesu pobednici. Pobednici su zato što su se borili u neravnopravnim okolnostima, pobednici su zato što su svakog trenutka bili označeni kao lopovi, kao kriminalci a samo su imali želju da zastupaju svoj narod na prostoru Kosova i Metohije.

U svemu ovome izuzetno je bitan i nastavak borbe, borbe protiv kriminala i korupcije. Ako nema borbe protiv kriminala i korupcije, nema napretka Srbije. To je ono što je za nas izuzetno bitno i zato vi kao predsednik Vlade zajedno sa svojim ministrima morate da nastavite u tom pravcu, da damo punu podršku i našoj policiji i našem tužilaštvu da radi svoj posao.

Uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, ova Vlada je po svom kadrovskom sastavu izuzetno i biće u narednom periodu prepoznatljiva zato što je inkluzivna i na tome mora da se čestita i predsedniku Vlade, ali mora da se čestita i predsedniku Republike koji je podržao formiranje takve Vlade, jer vi ćete u ovoj Vladi imati četiri predstavnika nacionalnih manjina, dva predstavnika Bošnjaka koji su se izuzetno pokazali u svom dosadašnjem radu, ali i predstavnika mađarske nacionalne manjine i naravno gospodina Demu Berišu koji će zajedno sa vama da učestvuje u nacionalnom oporavku, dijalogu i da zajedno sa svima izađemo iz ove društvene krize.

Ono što je bitno, bitno je da istaknemo da u celoj ovoj društvenoj krizi mi nijednog trenutka nemamo političku krizu. Da bismo imali političku krizu, mi bismo danas pored ovih koji sada očito hoće da nas napuste, imali nategnutu političku većinu. Mi imamo vrlo jasnu političku većinu i to će se pokazati sutra ili prekosutra i da ova politika koju sprovodi predsednik Vučić daje rezultate govori i podrška naroda.

Vi, gospodine Macut, nemate ulogu i nemate obavezu da budete lider. Vi imate obavezu da budete faktor koji će da ujedini, koji će da okupi ljude, koji će da okupi Vladu, tim i da donese određene odluke i da pokrene dijalog. Mi lidera imamo, taj lider je Aleksandar Vučić i on je dobio preko dva miliona glasova. To što neki pokušavaju da naprave i da stvore lažnu političku krizu, znaju da im neće proći i upravo vladajuća koalicija to neće dozvoliti.

Na kraju, ono što je bitno za nas iz partije koja zastupa penzionere, poljoprivrednike, proletere i zalaže se za solidarnost i pravdu, to je da vaša Vlada, naša Vlada u narednom periodu u potpunosti se posveti zaštiti interesa najstarijih, da dostignemo tih 650 evra prosečne penzije, ali i da za sve one naše najsiromašnije penzionere obezbedimo trinaestu penziju do kraja mandata.

Ono što je za nas izuzetno bitno, to je da naše bake, domaćice, naše žene na selu, sestre i majke, koje nikada neće otići u penziju, dobiju socijalno garantovanu penziju u iznosu ne manje od 150 evra. Onda ćemo sa tom celom pričom zaokružiti jednu u potpunosti kvalitetnu sliku o Vladi Republike Srbije, koja je formirana na dijalogu, ali sa ciljem da ima privredni rast, da pokrije sve one socijalne i društvene teme koje su neophodne, uz neophodnu putnu i svaku drugu infrastrukturu, zaokružimo državu do 2027. ili 2030. godine kao pravu evropsku Srbiju.

Uvaženi mandataru Macut, želim vam puno uspeha. Znam da vam neće biti lako i da je ovo za vas nesvakidašnji posao, ali danas dobijate izuzetnu čast da pružite ruku svima koji različito misle, a znate da imate podršku vladajuće koalicije, još bitnije imate podršku Aleksandra Vučića. Na kraju krajeva, ako ne uspete ono što vam drugi da i ne uspete da opravdate poverenje onog koji vam je podršku dao, to možete da smatrate svojim neuspehom.

Mi imamo poverenje u vas, kao što je i on imao poverenje u vas, glasaćemo svi. Živela Srbija i pobediće Srbija!

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Pre svega, pohvalio bih dosadašnji rad Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i Bezbednosno-informativne agencije, a posebno u kontekstu unutrašnje dinamike društveno-političkih događanja u toku proteklih nekoliko meseci.

Zahvaljujući njihovim najpre obaveštenjima, logističkim i drugim pretpripremnim radnjama, a potom i konkretnim operativnim akcijama tokom samih protesta, nije došlo do gubitka života, težih povreda istih ili bilo kakvih većih incidenata. Ovo se odnosi ne samo na proteste i blokade u prestonici, već i u svim drugim gradovima i opštinama širom Srbije.

Tokom poslednjeg protesta u Beogradu, pripadnici navedenih organa i službi odradili su izuzetno složen i kompleksan zadatak održavanja javnog reda i mira, uprkos najavljenom nasilju od strane dela onih koji su na isto pozivali.

Zahvaljujući dobrim procenama i vojske i policije, bilo je unapred poznato koliko će ljudi učestvovati ili bar približan broj ljudi na najvećem skupu koji se odigrao pre par dana.

Uprkos uzavreloj atmosferi koji su pojedini politički i društveni činioci, ali naravno i neki mediji kreirali, država je zaštitila pravo svih da se slobodno i demokratski iskažu i protestuju i onih koji bi da uče i oni koji bi da blokiraju, ali i obezbedila da se spreči bilo kakvo nasilno preuzimanje institucija i vlasti i upadi u iste.

Shodno aktuelnim društveno-političkim dešavanjima koristim priliku da postavim sledeće pitanje upravo Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i Bezbednosno-informativnoj agenciji – a to je, kako ocenjujete trenutno bezbednosnu situaciju u Republici Srbiji, uzevši u obzir mogući pokušaj obojene revolucije, kao i korišćenje lažnih vesti, pre svega, na društvenim mrežama sa ciljem smene legitimno izabranih državnih organa?

Mnogi relevantni stručnjaci i analitičari iz sfere bezbednosti procenjuju da se naša zemlja mesecima unazad nalazi pod udarom specijalnog hibridnog rata, koji se vodi protiv nje, a koji za cilj ima deligitimizaciju i dehumanizaciju legalno i legitimno izabranih nosilaca najviših državnih funkcija, te dovođenje države u stanje anarhije i institucionalne paralize.

Činjenica je da svedočimo medijskoj kampanji, kao i propagandnim antidržavnim dejstvima na društvenim mrežama, ako šire dezinformacije među građanima sejući neopravdan strah i paniku, a koje su se do sada pokazale više puta kao netačne. Činjenica je i sa druge strane, da neka lica koja pozivaju na proteste i nasilje na njima aludiraju, nažalost, na nekakve ukrajinske, rumunske i neke druge nedemokratske scenarije.

Uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, naravno, privreda i život u Srbiji i prosperitet ne smeju da stanu zato bih pitao Ministarstvo finansija nešto u vezi Zakona o socijalnom preduzetništvu i mi, iz Parije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije imamo obavezu da skrenemo pažnju javnosti, da smo mi upravo u ovoj Narodnoj skupštini usvojili Zakon o socijalnom preduzetništvu.

Navedeni Zakon o socijalnom preduzetništvu pruža realne mogućnosti za oživljavanje socijalno preduzetništva, kao trećeg sektora privređivanja pored javnog i privatnog, i to kao njihovog neophodnog korektivnog faktora što ih smatram civilizacijskim iskorakom, to je imperativ 21. veka. Socijalno preduzetništvo je namenjeno ljudima za koje poslodavci nemaju potrebe, a retko i ne žele da ih zaposle, to su osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, ratni i vojni invalidi, romska populacija i pripadnici drugih marginalizovanih grupa, svi oni uvaženi građani Republike Srbije žele da žive od svoje zarade.

Zato postavljam pitanje i Ministarstvu finansija i resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, a to je – da li razmatraju mogućnost da merama pozitivne diskriminacije umanje PDV i ukidanje poreza na dobit svih finansijskih obaveza i republičkih i lokalnih, osim doprinosa za zdravstveno i penziono, naravno, osiguranje preduzećima koji sebe smatraju socijalnim preduzećima?

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu finansija koje treba direktno da pomogne socijalnom preduzetništvu, a to je – da li je Ministarstvo finansije spremno da razmotri mogućnost za formiranje podsticajnog fonda za razvoj socijalnog preduzetništva? Toliko, zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Janjiću.

Uvaženi potpredsedniče Vlade, Vulin, uvaženi ministri, danas u našem domu, domu građana Srbije su različiti sporazumi na dnevnom redu, ali trudeći se da ispratim iskustvo ministra poljoprivrede, uvaženog gospodina Aleksandra Martinovića, mislim da nije ni trenutak, ni vreme da se samo usko i pojedinačno bavim onim sporazumima koji su danas na dnevnom redu jer tako je puno pitanja pred nama i tako puno događa je ispred nas u ova dva dana.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, dok mi sedimo ovde pod ovom kupolom demokratije, dok sedimo i razgovaramo o sporazumima upravo je naša policija, naše specijalne snage uspele su da razbiju i da otkriju vrlo dobro obučenu mrežu ljudi i da konfiskuju opremu i naoružanje koje je trebalo da se koristi u subotu u nekom trenutku kada budu bili protesti 15. marta.

Nama su puna usta reči „dijalog“ i o dijalogu pričamo. O dijalogu u ovom parlamentu mogu da govore samo predstavnice vladajuće koalicije, i to izričito oni koji su izabrani na listi Aleksandar Vučić – Srbija sutra jer smo u svakom trenutku pružili ruku i bili smo spremni za dijalog.

Zašto kažem za dijalog? Zato što je Vlada Republike Srbije ispunila sva četiri zahteva zbog kojih su pokrenute studentske blokade, i o tome je bliže govorila ministarka Slavica Đukić Dejanović. Hvala joj na tome.

Danas je uvaženi prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali rekao da je upravo juče na sednici Vlade Republike Srbije ispunjen i taj tehnički deo oko budžetskih rezervi i prosleđivanja para, i sa time je gotovo. Od tog trenutka mi prelazimo u jedan novi vid rasprave i kažemo da ovo više nema samo veze ni sa studentskim zahtevima, niti sa društvenom krizom, ovo predstavlja jednu ozbiljnu političku krizu i želju da se 15. marta na ulicama Beograda promeni legitimno izabrani režim.

Zašto kažem legitimno izabrani režim? Zato što su za ovu vladajuću koaliciju za predsednika Republike glasali građani Srbije u nikad većem broju i rekli šta misle. Nasuprot tome danas imamo želju da zamenimo predstavničku demokratiju, da ovaj parlament raspustimo, da Vlada više ne treba da postoji i da po ugledu upravo, kao što je to rekao i predsednik Vučić, na one najgore boljševičke tradicije mi krenemo u neke zborove, krenemo u plenume i da predstavničku demokratiju zamenimo sa direktnom gde će valjda na kraju da se uvede i narodna milicija i narodna vojska, da će onda svako na nivou svoje mesne zajednice i opštine odlučivati onako kako mu padne na pamet.

Upravo zbog toga i ova Vlada i ova vladajuća koalicija to neće dozvoliti jer nigde u svetu takav princip do sada nije uspeo. Ako hoćete da vučete paralelu to je isključivo postojalo i pokušao je da uradi Pol Pot. Tako da, ako nama treba takav nivo demokratije i nivo civilizacijskog razvoja neka nam služi na čast.

Uvaženi građani Srbije, rušenje ustavno-pravnog poretka Srbije je na delu i to više ne treba da krijemo. Nama pričaju o dijalogu. Pričali su nam u ovoj skupštinskoj govornici o dijalogu dok su nas gađali šok bombama, dok su nas gađali suzavcem, dok smo trpeli sve ono što nije zabeleženo u modernoj parlamentarnoj istoriji Republike Srbije i pričaju nam i dalje o dijalogu i kažu da ako padne krv 15. marta, za to će biti odgovorna Vlada i biće odgovoran Aleksandar Vučić, oni koji pozivaju na nasilje i oni koji očekuju da se sva vrata srpskih institucija otvore i da oni zasednu u fotelje bez izbora, bez podrške građana Srbije.

Nisu građani Republike Srbije naivni. Znaju oni vrlo dobro šta sledi.

Kada pričamo studentima, velika većina studenata, i na tome moramo da im čestitamo, nijednog trenutka nisu prihvatili vođstvo opozicije i opoziciju su oterali.

Studenti imaju pravo na svoje zahteve, ali nemaju prava da ulaze u onaj deo političke rasprave koji treba da vode isključivo političke partije i politički pokreti.

Mi smo sazrelo društvo za ovih 30 godina i tako moramo da prihvatimo da se na izbore izlazi i da onaj ko dobije poverenje na izborima treba da formira Vladu, a onda i da upravlja državom.

Uspesi koje je naša država postigla za ovih 12 godina, i tu ću se složiti sa ministrom Martinovićem, su upravo i razlog zašto sve ovo traje.

On je rekao da ovo traje od 2015. godine. Ja sam negde uspeo da povežem to od 2016. i onih događaja u aprilu koji su tada bili izuzetno složeni i početka jedne vrlo jake kampanje i protiv predsednika Vučića i protiv vladajuće koalicije posle izbora.

Upravo oni koji nama govore o dijalogu oni su uveli nesreću, uveli su sukob, uveli su svađu i uveli su tuču u ovaj dom i sada nam kažu da 15. marta će sve da bude u redu.

Ko nama garantuje da će sve da bude u redu? Ko nama garantuje da će ta blokada da se pretvori i da će to biti jedan miran skup? Oni koji podržavaju, koji politički podbunjuju, oni koji su ovde od ovog doma hteli da naprave Bejrut, oni nas ubeđuju da će u subotu sve da bude u redu. Izvinite, molim vas, dozvolite da im ne verujemo. Ne verujemo ni njihovim grupama za pritisak, ne verujemo ni njihovim političkim partijama, ali da vam kažem jednu stvar. Gospođa Slavica Đukić Dejanović je to, poštujem, iznela svoje, verujem, i stručno mišljenje da je ovo politički suicid, ali ja mislim da nije politički suicid. Mislim da su oni izuzetno talentovani i da su sve ovo dugo spremali.

Ovo je bio početak i pokazna vežba u utorak, da nam pokažu šta smo mi trebali da doživimo kao narodni poslanici i ministri ovde, a šta treba da dožive građani Republike Srbije u subotu. Zato vam govorim čitajte medije i gledajte. Pa, nije slučajno to naoružanje, ti samostreli, ti bodeži, to sve što je trebalo da uđe i da bude 15. marta da je to neki ne znam ni ja skup koji treba da pokaže mir i da pokaže jedinstvo.

Želja i namera je vrlo prosta. Imate studente koji su okupljeni u Pionirskom parku, koji žele da studiraju. Šest dana protiv njih se vodi kampanja na najmonstruozniji način, na društvenim mrežama, u medijima. I, na kraju, šta treba da se pokaže, da oni nisu studenti, ma ni to nije bitno. Treba da se pokaže da oni nisu ljudi. Njima su počeli da viču, da arlauču, da ih napadaju. Sa kojim ciljem? Da i njih dehumanizuju, da bi u subotu i oni bili legitimna meta i legitimna meta napada onih koji sve ovo čekaju i spremaju poslednjih 10 godina.

Ne želim da budem ptica zloslutnica i crni gavran, ali su stvari vrlo jasne. Danas, sutra i prekosutra pozivam i građane Srbije i nas narodne poslanike da odaberemo svoju stranu. Mi iz partije koja zastupa najstarije, koja zastupa poljoprivrednike i radnike Srbije, znamo našu stranu. Naša strana je na strani prosperiteta, napretka, boljeg života za sve građane Srbije, da studenti posle završetka školovanja mogu da se zaposle, da naši najstariji ne budu posvađani sa studentima, nego da mogu da dožive svoju penziju pristojnu i da mogu od nje pristojno da žive. To je strana koju smo odabrali.

Zato pozivam sve da ne dozvolimo da one koji nas lažno pozivaju na dijalog i govore kako su oni mirni protestanti, kako su spremni da razgovaraju, da ne nasedamo na njihove priče, jer znamo da im to nije cilj. Cilj je da posle okupljanja naprave veliku nesreću i da nas vrate u ono što je bilo 5. oktobra, starije kolege znaju, i s time ću završiti, kažu oni da peti njihov oktobar nije uspeo, ja vam kažem da je uspeo. To može da potvrdi potpredsednik Vlade Vulin. Svi se sećamo, posle 5. oktobra, taj njihov šesti je doneo krizne štabove, doneo je nesreću, doneo je sukobe i doneo je nejedinstvo. Doveo nas je u sve ono što smo morali osam, 10 godina posle toga da popravljamo i da lečimo društvo.

Kada smo to uspeli 2012. godine, pa očito to nekome spolja i iznutra opet nije odgovaralo, i kao što kažu da se istorija uvek ponavlja, evo, pokušavaju opet. Samo ima jedna razlika, 5. oktobra njima nisu odgovarali rezultati izbora. Ovog puta izbora nije bilo. Mi imamo jednu šizofrenu situaciju da opozicija ne želi da izađe na izbore, niti da želi da izađe na savetodavni referendum. Džentlemenski pružena ruka predsednika je bila izađite,, ljudi na izbore, osvojite vlast, ne trebaju vam plenumi, ne trebaju vam blokade, ne morate da se krijete iza studenata, pokažite da je narod za vas, preuzmite vlast. Nijednog trenutka ne žele da ispoštuju demokratske institucije Srbije, već nam sa pričom o njihovom dijalogu i danas ovde u Skupštini Srbije podvaljuju, građani Srbije, i spremaju nas za onu nesreću koju hoće da načine celom srpskom narodu u subotu 15. marta.

Pozivam vas na smirenost. Većinska Srbija je mirna. Većinska Srbija je staložena. Većinska Srbija želi napredak i većinska Srbija zna u kom pravcu želi da ide njihova država. Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Raguš, hvala.

Neophodno je da u ovakvom trenutku za našu zemlju pričamo upravo u uspesima naše Republike Srbije, a ono što je vanredno veliki uspeh to je dobijanje kreditnog rejtinga za našu zemlju, a koji je ostao pomalo u senci zbog trenutnih događaja.

Taj investicioni rejting naše zemlja koja je Agencija za ocenu kreditnog rejtinga dala je veliki uspeh i za Vladu Republike Srbije, ali i pokazatelj uspešne vizije predsednika Aleksandra Vučića. Nema sumnje da je ovo jedna potvrda da je Srbija na uspešnom putu kontinuiranog ekonomskog rasta i makroekonomske stabilnosti. To najprostije rečeno znači da će Srbija na međudržavnom tržištu kapitala moći jeftinije da se zadužuje, jer je ocenjena kao zemlja koja može na vreme da izmiruje svoje dugove.

Moći ćemo da pozajmljujemo po povoljnijim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu i da ojačamo svoju ekonomsku reputaciju na način da privučemo još veći broj stranih direktnih investicija. Dobijanje ovako visokog investicionog rejtinga prvi put u istoriji nije slučajno. Naša zemlja je 2024. godinu završila kao druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

Zabeležili smo rekordan priliv stranih direktnih investicija u visini od 5,1 milijarde evra. Spustili smo stopu nezaposlenosti na istorijski minimum od 8,2%, a inflaciju uvaženi građani Srbije na 4,3%. Godinama unazad, naš javni dug je daleko manji nego što je prosek evrozone, pa je tako i on prošle godine iznosio 44,5% BDP, dok je u evrozoni dostigao čak 89%. Ovde nema mesta ni špekulacijama, ni nagađanjima, ni politikantstvu, ovo su egzaktni i lako proverljivi podaci, a pre svega merljivi.

Znamo da nas čeka EKSPO 2027, kao prvorazredni projekat za našu zemlju u kojoj će biti uloženo sa svim pratećim projektima preko 17 milijardi evra. S tim u vezi, u ime poslaničke grupe PUPS Solidarnost i pravda, želim Ministarstvu finansije Republike Srbije da postavim sledeća pitanja.

Na koji način će na zadržavanje postojećeg i dobijanja još većeg investicionog kreditnog rejtinga uticati aktuelno društveno politička situacija u našoj zemlji, koja nije laka i koliko je shodno tome, važno da insistiramo na unutrašnjem dijalogu između svih relevantnih činilaca, kako bismo zajedničkim snagama, a na korist svih građana Srbije nastavili da ekonomski jačamo i razvijamo našu državu u celini.

Zahvaljujem se na pažnji.

Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, građani Republike Srbije, obraćam se ne sa svog mesta, obraćam vam se sa mesta naše uvažene poslanice i koleginice predstavnice SDPS Jasmine Karanac koju su pogodili u glavu danas. Jasmina Karanac je pogođena u glavu, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Još jedanput smo pokazali da smo, pre svega, spremni za dijalog i tu su svi pokazali predstavnici SNS, PUPS, SPS, SDPS. Sada je na nama da i konačno glasamo za ovaj prvi zakon i na taj način usvojimo sve ono što su hteli studenti u Republici Srbiji.

Uvaženi građani Srbije, ovo čemu danas i ovo što danas gledamo nije nikome na čast. Ovo se ne sme dozvoliti da se dešava i dalje u našem najvišem domu. Svi smo izabrani od strane građana Republike Srbije i ovakvim scenama nema mesta.

Uvaženim predstavnicima Vlade, što se tiče 1. tačke i objedinjene rasprave, mogu da kažem da sva ona ekonomska, socijalna i politika koju budemo nameravali dalje da sprovodimo može da bude samo posledica našeg dijaloga. Zato pozivam i opoziciju i sve one koji dalje učestvuju u radu ovog parlamenta, hajde da se vratimo u skupštinske klupe i da razgovaramo. Javiću se i po ostalim tačkama dnevnog reda. Naravno da ćemo glasati za ovo. Čestitke i ministru Malom koji je izdržao da govori do kraja. Hvala.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća gospođo Paunović, uvažena potpredsednice Kovač, uvažena ministarka, narodni poslanici, građani Republike Srbije, od 6. februara, kako smo se okupili u ovoj Narodnoj skupštini, upravo ova tema lebdi nad ovim domom i očekujemo, ako ne rešenje, onda odgovore na pitanja koja su pred nama.

Uvaženi građani Srbije, trenutno nije tema ni da li smo za, ni da li smo protiv, kao što me je pitao uvaženi gospodin Jovanović, Ćuta. Ovde se radi jednoj mnogo bitnoj stvari, a to je da o svakoj temi koja je bitna za građane Republike Srbije vodimo odgovoran dijalog.

Ovo nijednog trenutka, niti može da preraste u naučni skup, niti to treba da bude, da svako izađe sa plejadom svojih profesora, svojih naučnika i onda pokuša da zaspe iz rukava onu drugu stranu sa podacima i pomisli da je pobedio u diskusiji. To građane Republike Srbije uopšte ne interesuje. Ministarka Đedović, mislim da je dala dobre odgovore na pitanje koje je predlagač stavio i predložio.

Ono što je za nas kao partiju koja u svom fokusu ima najstarije, a onda i poljoprivrednike i radnike Srbije, to je da zaštitimo njihova prava, da zaštitimo njihov način života i, naravno, da im obezbedimo zdravu životnu sredinu.

Pominjući da su ovde 126 poslanika koji čine ovu našu osnovnu koaliciju SNS-PUPS, Socijaldemokratske partije lobisti Rio Tinta pokušava da proda kukavičje jaje. Niti smo mi lobisti bilo čiji, niti nameravamo da budemo. Kao što je rekla uvažena Marinika Tepić - za svakog čoveka ovde glasao je neko, tako i za nas, kao poslanike vladajuće koalicije i vrlo se dobro zna koji je taj broj.

Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Cilj, kao i uvek, bez prestanka za poslednjih 100 godina, to je podela srpskog društva. Podela srpskog društva, da li smo se delili na Karađorđeviće i Obrenoviće, da li smo se delili na četnike ili partizane, danas se opet delimo kao po nekoj matrici oko pitanja litijuma. Podele oko ovog pitanja nema. Trenutno se ništa ne dešava i čuli ste nadležnu ministarku koja je vrlo jasno i decidno rekla da naredna 22 meseca se ništa neće raditi, i to je upravo stav na kome mi, kao poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, zasnivamo svoj stav. Taj stav kaže - hajde da čujemo prvo struku, da čujemo naše naučnike, da čujemo ljude koji su zaduženi za sve ovo, a ne da ih mi ovde prenosimo i prevodimo iz skupštinske klupe i titlujemo njihove nastupe. Imaju oni gde da kažu, šta i kako vide ovu situaciju. Naravno da ni jednog trenutka neće se ulaziti u projekat, i to je i Vlada Republike Srbije bila jasna i nadležna ministarka, dok ne budemo sigurni oko pitanja zaštite životne sredine i onog što je još bitnije - pitanja zdravlja ljudi.

Uvaženi građani Srbije, ulazimo u jedno novo političko vreme. U tom novom političkom vremenu bićemo u situaciji svaku i najmanju stvar da dovedemo u pitanje. Ne smemo da se zavedemo raznim bajkama i pričama da može da se zaradi bez rada i da može da se živi bez posla. Upravo napredak Srbije od 2012. godine govori da samo zalaganjem možemo da ostvarimo, prvo, fiskalnu konsolidaciju, a onda i ovo danas što imamo, a to je da, pre svega za naše najstarije, da penzije prate plate, da radnici mogu da računaju na redovna i sigurna primanja i da Srbija ide u pravcu stalnog napretka.

Građani Republike Srbije, moramo da znamo da je dijalog danas prva i najbitnija stvar, da vodimo dijalog i o pitanju litijuma, i o pitanju Kosova i Metohije i svih onih drugih segmenata koji su bitni za naše društvo, da izađemo iz stalne podele, da izađemo iz stalne priče levi i desni, već da znamo šta je interes naše Srbije.

Uvaženi građani Srbije, vi dobro znate da ovo pitanje neće da se reši danas na Narodnoj skupštini, niti će se rešiti, niti će se rešavati. Znate da postoji predlog i o referendumu. Neki opozicioni prvaci su predložili izbore, pa imamo upravo ovo vreme od 22 meseca da donesemo odluku kako ćemo da odgovorimo na ovu situaciju, ali ni jednog trenutka niko iz vladajuće većine ne govori da je nešto rešeno i da je gotova stvar ili se mi ne razumemo.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Ako budem morao da budem portparol i drugih političkih partija, to će mnogo duže da traje. Zadržaću se samo na svojoj.

Svaka poslanička grupa ima pravo na svoj stav i treba da ga iznese.

Hvala na ovom zvoncetu, predsedavajuća. Vrlo je bitno da se čujemo. Naravno da imate glasove, pa svako pripada nekoj političkoj partiji, ima svoj politički stav, neko je za, neko je protiv, neko je za ovo što pričamo sve vreme. Hajde da čujemo struku. Hajde da čujemo one stručne ljude koji se bave zaštitom životne sredine. Hajde da čujemo i taj medicinski tim koji je sastavio ministar Lončar. Nekako je to otišlo na drugu stranu. To je pravi i hrabar potez Ministarstva zdravlja.

Mi smo i tu došli u situaciju da brojimo krvna zrnca i da razmišljamo o tome kakvi su ti naši medicinski radnici u tom timu. Hajde da im damo šansu da na svojim forumima donesu odluku i kažu da li je nešto dobro zdravlje građana Srbije ili nije. Ono što je najbitnije jeste da vodimo dijalog, a ne da 126 poslanika većine može danas o nečemu da odluči ili ne odluči.

Uvaženi građani Srbije, molim vas da vrlo pažljivo posmatrate i pratite ovu našu sednicu i da budemo sigurni u jednu stvar. Ni jednog trenutka, ni naša politička partija, ali ni vlast kojoj pripadamo, neće se poneti neodgovorno prema vama ljudima koji ste za nas glasali. Interes svih penzionera, poljoprivrednika, radnika Srbije, PUPS je naravno u srcu, i zato se borimo i bavimo da građanima Srbije bude bolje, ali ni jednog trenutka da uperimo prst u onu drugu stranu i kažemo – mi volimo Srbiju više od vas ili mislimo da vi imate monopolsko pravo na priču o zaštiti životne sredine.

Niko nema monopol i nema pravo da više voli Srbiju od jedne ili druge strane. Ova Srbija je Srbija svih nas ovde i samo dalja podela upravo pomaže svim onima koji su nam i unutrašnji i spoljni neprijatelji da mogu samo u svemu tome da likuju.

Za kraj, ništa nećemo rešiti jalovom raspravom i tako što se budemo dobacivali sa jedne strane i druge strane, već hajde, kao što smo i u prošlosti razgovarali, da se ponovo razgovara, a naravno da će na kraju stručnjaci, oni koji se pre svega bave zaštitom životne sredine i naravno oni koji su u medicinskom timu, doneti svoje zaključke i prezentovati Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Juče je to slikovito opisao gospodin Srđan Milivojević. Rekao je 1% pameti, 99% provizije. Kod gospodina Jovanovića je to sada sve jedan potpuno drugi vrednosni sistem. Kod njega je 90% pokvarenosti, a 10% istine.

Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Gospodin Jovanović želi kao i uvek ovde da ima svoj šou, a taj šou će da bude takav da će on da uperi i kaže i on odredi da li je neko za nešto ili protiv nečega.

Ovde u Republici Srbiji još uvek se pitaju građani Srbije.

Ja se izvinjavam što se obraćam lično, ali obratili su mi se lično. Hvala predsedavajuća. Ostalo mi je još vremena. Samo strpljivo. Pokrenuli ste lavinu. Hajde da razgovaramo. To je upravo ono što smo hteli – dijalog. Ali, nemojte vi da isključivo one koji pričaju o jednoj temi u pravcu kako možda vi razmišljate označite kao sve sveto na ovoj zemlji, a one na suprotnoj strani označite kao protivnike, neznalice i da oni nisu nikakvi naučnici.

Nisam to ni očekivao od vas. Hajde onda da se razumemo. To je upravo suština dijaloga. Tako je, hajde da se saslušamo.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Moramo da dodamo – a ne rat. Jel tako? Tako je.