Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze.)

Dvadeset minuta, gospodine Šešelj.

Isteklo je vreme kolega.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I naravno moraju se te lažne diplome Tomislava Nikolića napokon…)
(Milan Lapčević, s mesta: Replika.)
Kolega Lapčeviću, po kom osnovu replika?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Skratili ste mi vreme.)
Hoćete mi reči po kom osnovu je replika?

Nije spomenuo ni jednu poslaničku grupu.

Jedino ako ste se vi identifikovali kada su spominjane 24 privatizacije. Pravo na repliku se traži odmah po sticanju osnova za repliku.

Reč ima mandatar Aleksandar Vučić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dva minuta.

Zahvaljujem kolega Šešelju.

(Vojislav Šešelj, s mesta: Zašto ne ukinete to pravo u javnim preduzećima?)

Kolega Šešelj, dva minuta i 30 sekundi, bio sam tolerantan koliko sam mogao.

Zahvaljujem se.

Reč ima mandatar Vučić.

Pravo na repliku, Vojislav Šešelj. Dva minuta traje replika.

Izvolite.

Gospodine Lapčeviću po kom osnovu?

Nije vas pomenuo.
Kolega Lapčeviću, spomenuta je bila Vlada Vojislava Koštunice, ko je potpisao SSP i ko se svađao. To znači ako neki poslanik ili mandatar spomenu ime Boris Tadić ne znam ko će da se javi, da li SDS ili DS. Znači, gospodin Koštunica više nije aktuelni predsednik DSS i molim vas, nemate pravo na repliku.
Hoćete li po Poslovniku?
Izvolite.

Kolega Lapčeviću, ja sam vama skrenuo pažnju da u izlaganju mandatara ni jedan jedini put nije spomenuta DSS. Niste ni kao poslanik prozvani, ni na bilo koji drugi način. Spomenuta je Vlada Vojislava Koštunice, a on više nije član DSS. Tako da nemate osnov za repliku.
(Milan Lapčević, s mesta: Šta je problem da dobijem repliku?)
Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.