Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman na član 2. kojim se dodaje tačka 18. sam podneo jer je to jednostavno pravnički nužno i u skladu sa već podnetim amandmanima na član 1.

Da bi ovaj zakon bio kvalitetniji i amandmani koje sam podneo, upravo treba da utvrde obavezu kroz Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije za sada, a sutra kroz Zakon, obavezu da se kroz planiranje mnogo više vodi računa i o socijalnoj ravnopravnosti.

Amandman na član 2. posebno će svoj izražaj dati ukoliko bude usvojen, a ja se nadam da hoće, na direktnu primenu članova 3, 4, 5, 6. i 7, kao i članova 38. i 39. ovog zakona.

Podsetiću da su članom 3. definisana načela upravljanja sistema javnih politika, zatim poglavlje 2. gde su planski dokumenti kojim se određuje vrsta i pojam planskih dokumenata, dokumenti razvojnog planiranja, plan razvoja, investicioni plan, a članovima 38. i 39. se govori o usvajanju dokumenata javnih politika i sprovođenju javnih politika.

Da bi se sprovodile javne politike na način koji će obezbediti veću socijalnu ravnopravnost, to već mora kroz same planove da bude jasno i definisano, utvrđeno, a kako su ovo planovi koji će određivati budući razvoj Srbije u dužem vremenskom periodu i koji će praktično direktno uticati i na planiranje budžetskih sredstava koja će se ulagati, kako sa nivoa Republike, tako i sa nivoa lokalne samouprave, jako je važno da se socijalna ravnopravnost ovde utvrdi tako što će višak sredstava koji proističe iz do sada prikupljenih fondova i sredstava od stranih investicija koje su pristigle, budu uložena u ona područja koja za strane investitore nisu bitna, ali nama demografski i zbog samog rasporeda stanovništva i ostanka ljudi na svojim ognjištima je jako važno. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, mogu da se složim sa podnosiocem ovog amandmana u jednom delu da možda nisu bili idealni uslovi za razvoj RS i privrede u Republici Srbiji od 2000. do 2012. godine, ali da su sve vlade do 2012. godine kojima su predsedavali obavešteni, neobavešteni i svi ostali jako dobro isplanirali kako da unište privredu Srbije.

To se vidi po izuzetnim rezultatima njihovih planskih aktivnosti i ta organizovana polukriminalna grupa je uništila 2.500 preduzeća u Republici Srbiji, skoro 500.000 radnika ostavila na ulici, a neka preduzeća za male pare i debele provizije prodala strancima. To je njihov način rada do 2012. godine bio. Slažem se da možda nisu bili idealni uslovi, ali evo, sada su se posle šest godina temeljnog i napornog rada vlada u kojima je učestvovao naš koalicioni partner i kao predsednik Aleksandar Vučić, sada Ana Brnabić, stekli uslovi da se donese ovaj zakon i da se posle sanacije, zaustavljanja propadanja Srbije stvore dobri temelji da se dobrim planovima i realizacijom istih u budućnosti Srbija razvija na najidealniji mogući način. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, na član 1. sam podneo amandman iz razloga što smatram da zakonom koji treba da dugoročno opredeli budućnost Srbije, njen razvoj treba da bude jasno definisana i obaveza u tim planiranjima, u sprovođenju ovog zakona da se izuzetno vodi računa o socijalnoj ravnopravnosti.

Naime, mi kao država konstantno imamo situaciju da stalno podižemo privredu i državu iz pepela. Danas je tačno 74 godine od kada je učinjeno jedno od najvećih razaranja prilikom savezničkog bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu. U ovom periodu pre 19 godina u zločinačkom bombardovanju NATO pakta uništavana je infrastruktura i privreda Republike Srbije, ubijani su građani, trovani smo hemijskim akcidentima, zaprašivani osiromašenim uranijumom, praktično uništavana je budućnost ove države.

Ali, nekako čini mi se da najveću štetu je pričinilo 12 godina petooktobarke pučističke lopovijadi u prethodnom periodu od 2000. do 2012. godine, a u AP Vojvodini do 2016. godine. Nekako, bombardovanje pre 74 godine nismo mi niti tražili niti prizvali, bombardovanje pre 19 godina nismo tražili nismo ga prizvali, morali smo se braniti, ali građani Srbije su 2000. godine dozvolili da budu prevareni i da ove štetočine puste da nas unazade, rekao bih i vrate u periodu preko Prvog svetskog rata.

Posle šest godina, sada kada su se stekli uslovi moramo voditi računa o tome na koji način će Srbija razvijati svoje kapacitete u budućnosti. Otprilike, zaokružuje se sistem infrastrukture. To je jedan od onih bitnih segmenata koje zanima strane investitore, ali strani investitori neće voditi računa o socijalnoj ravnopravnosti. Došlo je vreme da se prihodi koji pristižu od toga što su došli strani investitori koji rade ovde, koji otvaraju fabrike, koji otvaraju pogone, planski i sistematično usmere na ona područja za koja znamo da neće biti njima interesantna, a time ćemo posebno voditi računa o socijalnoj ravnopravnosti svih građana Republike Srbije, pogotovo u onim područjima koja danas smatramo nerazvijenim. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Izgleda da je postavljanje neumesnih i glupih pitanja prelazno oboljenje, s tim što vuk potomaka postavi takvo pitanje i to Srbiju jako mnogo košta, ovo ovde i nije tako strašno pošto je uglavnom na pitanja koja smo čuli javno tužilaštvo je dalo jasne odgovore u dva kruga i reklo šta misli lažnim i neistinitim prijavama kada je u pitanju stan Aleksandra Vulina i rekla da pozajmiti novac nije krivično delo, a nije ni sramota, kao što nije sramota novac zarađivati u nekom periodu svog života fizičkim radom, imati pečenjaru ili bilo šta drugo.

Očigledno da je to sramota za one koji postavljaju ovakva pitanja, a ja verujem da ćemo mi od države skoro dobiti odgovore na to da li taj koji postavlja pitanja se bavio kriminalom, ne samo što je kao član Upravnog odbora upropastio „Prvu petoletku“ u Trsteniku, nego je imao i svoje malo kriminalno organizovano nevladino preduzeće koje se zvalo Fond za unapređenje resursa građana, koji se navodno bavilo negom starih lica i dobilo ni manje ni više nego cirka 53 miliona dinara u Trsteniku, niti se zna kojih starih lica, niti je neka stara lica bilo ko tamo pomagao, izdržavao i ostalo.

Ono što je visprenost koja ne dolikuje čak ni onima koji se bave organizovanim kriminalom, jer oni imaju svoj kodeks časti, a to je da svu štroku i odgovornost za takav rad prebaci na gospođu Julijanu Jovanović protiv koje je podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja zbog ovakvog rada ovog nevladinog kriminalnog organizovanog preduzeća za sticanje protiv-pravne imovinske koristi sebi dva miliona, čućemo valjda i kome bar tih milion i po dinara, a ja verujem da ću odgovor biti da jedan od onih koji ovde postavlja neumesna i glupa pitanja konstantno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 107. gde je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Da ovde govori o ukidanju ili ograničavanju igara na sreću neko ko je sreću potražio tako što je neosnovano ogroman novac naplatio od Lutrije Srbije zaista je besmisleno.

Ne bih se dalje upuštao u sve ovo. Vi ste bili dužni da primenite odredbe člana 108, 109. i 110. nakon ovoga. Iskreno rečeno, koga je ovaj poslanik predstavljao, ni pakao mu teško pasti neće. Meni je drago što nije član ove poslaničke grupacije, nego član protivničke i molim vas da u buduće o ovome vodite računa.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, ovom prilikom bih govorio o jednoj sličnosti između Predloga zakona o dopuni Zakona o računovodstvu, Zakona o reviziji i Predlogu zakona o izmenama Zakona o faktoringu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Mene lično ne dotiče to što je verovatno jedan od motiva usklađivanje sa evropskim direktivama, ali ono što je meni posebno drago jeste što će ovo imati direktnog uticaja na dalje poslovanje u Republici Srbiji i mislim da je ovo jedna dobra praksa koju treba preuzeti kada su drugi oblici privređivanju u pitanju.

Naime, ono što je po meni jako važno jeste da se ovim izmenama i dopunama ograničava mogućnost da osnivač, vlasnik, član organa upravljanja, preduzetnik ne može da bude u ovim oblastima o kojima sam govorio, lice koje je osuđeno pravosnažno za krivična dela po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranje novca, finansiranje terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti. Mislim da ovakve izmene treba postepeno uvoditi i u druge oblasti privrednog poslovanja, jer će one jako dobro doći kao dopuna krivičnog zakonodavstva.

Naime, imamo situaciju u kojoj se gospoda, koja su se ogrešila o zakon i koja će se naći pod direktnim udarom ovih zakona koje donosimo, nisu mnogo potresla, jer iz raznoraznih razloga umesto bezuslovnih kazni i zatvora dobijali su blaže uslovne osude ili kraće zatvorske kazne i onda nesmetano imala mogućnost da nastave da se bave delatnošću koju su i ranije radili.

Nadam se da je ovo samo početni korak u tom pravcu, jer na ovaj način će se ostvariti i mnogo bolja prevencija kada su u pitanju prava radnika po osnovu rada. Nakon ovoga zasigurno će svako mnogo više voditi računa da li je izmirio sve svoje obaveze, poreze, doprinose i prava po osnovu socijalnog osiguranja kada su u pitanju zaposleni tamo gde je on ili osnivač, ili vlasnik, ili preduzetnik, jer proširenjem ovakvih ograničenja i na druge delatnosti bi bilo onemogućeno da oni koji su na bilo koji način oštetili radnike po osnovu njihovih socijalnih prava mogu dalje da se bave privrednom delatnošću.

Ovo je jako značajan korak, i to je ono što bismo narodski rekli da oni koji su se ogrešili i spustili šape u med na teret radnika, na teret ove države, ne mogu više da obavljaju privrednu delatnost na bilo koji način. Hvala lepo.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, amandman na član 4. u cilju dopune istog dodavanjem tačke 11. sam podneo kao logičan sled i niz amandmana koje sam podneo i na prva tri člana.

Konkretno, ovaj amandman bi trebalo da olakša i omogući primenu člana 34. ovog zakona koji govori o priznavanju stranih školskih isprava, u vezi sa članom 9. istog zakona, kada je u pitanju način sticanja kvalifikacija.

Evo iz kog razloga. U članu 9. Predloga zakona stoji da se kvalifikacije mogu steći formalnim i neformalnim obrazovanjem i kroz postupak priznavanja prethodnog učenja.

Ovaj deo neformalnog obrazovanja, ukoliko se ne prihvati ovaj amandman koji sam predložio, koji treba da obezbedi zaista jednu primereniju i veću socijalnu ravnopravnost kod građana na koje se primenjuje, na koje će se primenjivati ovaj zakon, onda će se pojaviti problem na koji način, praktično, ovaj deo neformalnog obrazovanja može kroz član 34. da bude deo paketa prilikom priznavanja i utvrđivanja kvalifikacija onih koji za to imaju želju.

Prema tome, mislim da o ovom amandmanu treba najozbiljnije razmisliti. Ja ću za svoj amandman u danu za glasanje i glasati, ali ističem da je on zaista u jednoj direktnoj vezi i logičnim sledom i nizom sa amandmanima koji su podneti na članove i 1, 2. i 3. Oni zaista mogu samo kao jedan kompletan paket, ukoliko budu usvojeni, da daju nekakav rezultat. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja se ne slažem sa kolegom Orlićem da je kolega koji je govorio pre toga prošao kao bos po trnju, zato što prosto ne mogu da verujem da je dva miliona i 300 hiljada dinara opljačkanih iz budžeta opštine Smederevska Palanka potrošenih u sportskoj radnji „Nale sport“ za nabavku patika uspeo za sve ovo vreme da pocepa ili da pogubi. Jedino ako su mu noge prerasle broj, pa onda ima neki drugi problem.

Što se tiče njegovih čuvenih umotvorina vezanih za raspravu po ovom amandmanu, verovatno još jedna od najlepših umotvorina i uspeha je bilo spajanje katastra i zemljišnih knjiga u Smederevskoj Palanci, kada je gradsko zemljište od 2,7 hektara državno prepisano, od toga 1,7 hektara na privatno lice i njegovog pajtosa, na kojem je sada napravljena kafana. Drugih 0,7 hektara na drugo fizičko lice, a nešto malo je ostalo i toj čuvenoj ustanovi izmišljotini, ustanovi koja se vodila kao sportski klub „Jasenica 1911“. Koliko su dobro radili tamo, očigledno da bi mogli da očiste sve te njegove patike koje je uspeo da zaprlja i iskoristi za ovo vreme. Morala su da rade četiri ekonoma i pet čuvara i šest upravnika stadiona, koji danas svaki od njih potražuje i tuži za po 850.000 dinara neisplaćenih plata.

Tako da, ako je bos, verovatno su ovi uzeli i te patike da bi namirili svoja potraživanja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zaista, kada neko protiv koga se vodi krivični postupak pred republičkim javnim tužilaštvom u Smederevu, pod brojem 780/2017, zbog zloupotreba prilikom kupovine i prodaje zemljišta i objekata bivšeg Doma JNA u Smederevskoj Palanci, sebi daje za pravo da govori o Aleksandru Vulinu, je zaista jedan čin koji potpuno gubi svaki smisao.

Glupo je odgovarati na ovakve komentare koji dolaze iz te populacije, ali, koliko Aleksandar Vulin dobro radi svoj posao, rekao je i gospodin Sergej Šojgu i o stepenu saradnje između Srbije i Rusije, govori više nego dovoljno o svemu tome.

Koliko istine govori gospodin koji ovde danas, ne znamo šta ga je probudilo pa je došao ovako kasno, govori i poruka gospodina Danila Bobića iz Vrbasa, koji me je zamolio da ovde pred građanima Srbije kažem da je tražio i insistirao od gospodina Milojičića da više njegove ime ne uzima u usta i da ga ne bruka.

Moram da se složim sa gospodinom Pajtićem, nažalost, koji je jednom prilikom izjavio da je iza njega ostao u partiji u kojoj se nalazi gospodin Milojičić brod ludaka. Obzirom na sve to i da taj brod nema kapetana, čujem da je najbolji kandidat za kapetana koji će taj brod definitivno da rasturi o sve hridi upravo gospodin koji je govorio malo pre. Hvala.

U stvari, ja tek sada shvatam zašto je bivši kapetan ovog broda koji je pobegao glavom bez obzira posle zadnjih beogradskih izbora u stvari uništavao kompletne jedinice, tenkovske, i sve ostale. To su izgleda neke traume iz detinjstva koje su ostale, a ja sam sve vreme bio ubeđen da su oni to činili da bi kupili vračarske pašnjake i zidali zgrade na vračarskim pašnjacima i zato što su škole o tome kako vojsku treba uništiti izučavali na zapadu i nikakve lepe reči i lepog odnosa sa tradicionalnim srpskim prijateljima Rusijom nisu imali. Ne možemo očekivati od onih, koji bi verovatno i nakovanj pokvarili, da se brinu da li će izgubiti i jednu dlaku sa glave. Oni ne treba da se boje. Ja, nažalost, imam više dlaka na glavi nego neki koji o tome pričaju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanje je za republičku Vladu. Da li će i kada formirati međuresornu komisiju koja će imati zadatak da se utvrdi tačan broj svih žrtava zločinačke NATO agresije 1999. godine?

Potrebno je utvrditi tačan broj vojnika, pripadnika policije i svih civilnih žrtava, kako poginulih tako i ranjenih tokom ovog nezapamćenog genocidnog čina, počinjenog od zlikovačke NATO alijanse.

Dovoljno je, čak i previše vremena poteklo od ovog genocidnog pokušaja uništenja srpskog naroda u kojem su stradali, pored Srba, i mnogi pripadnici nacionalnih manjina, a da nije utvrđen tačan, dokumentovan i nesporan broj direktnih žrtava NATO zločina.

Poučeni osporavanjem žrtava u Jasenovcu i na svim drugim mnogobrojnim stratištima, na kojima su stradali Srbi, Jevreji i Cigani u vreme Drugog svetskog rata, poučeni osporavanjem i licitiranjem sa brojem ubijenih i prognanih Srba sa svojih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj i BiH u vreme ratova devedesetih godina, ni u kom slučaju ne smemo dozvoliti licitiranje i relativizaciju broja žrtava NATO agresije, jer je takav naš odnos prema ovim činjenicama prostor da bitange koje služe interesima zločinaca, tvrde i dokazuju da nije bilo više od 758 žrtava bombardovanja i tako umanjuju krivicu zločinaca.

Sledeće pitanje je i ujedno i Ministarstvu poljoprivrede i Republičkoj Vladi, a to je da li će preispitati odluku kojom je odobren uvoz ovaca i koza, odnosno njihovog mesa iz Albanije?

Pored očigledno više političkih razloga za preispitivanje ovakve odluke, treba još jednom temeljno izanalizirati kakav će to uticaj imati na dalji, za sada početni, ali obećavajući uspeh o uvećanju stočnog fonda u Srbiji.

Po meni, logičnije je ulagati u podsticanje za uvećanje stočnog fonda, nego uvoziti meso. Uostalom, da je to meso kvalitetnije i jeftinije od domaćeg, verovatno bi već bilo izvezeno na mnoga tržišta u okruženju.

Nisam shvatio da je ovaj uvoz potreban da bi se poboljšale sorte koje se gaje u Srbiji, niti da bi se uvećao stočni fond. Možda sam u zabludi, ali nisam primetio ni nedostatak ovih vrsta mesa na tržištu Srbije.

Da li je uvoz mesa iz Albanije, a izvoz jeftinog kukuruza u Albaniju, pravi način za razvoj poljoprivrede i stočarstva iz Srbije? Meni je logično da bi izvoz mesa na strana tržišta i ulaganje kukuruza u povećanje stočnog fonda pod boljim i lakšim uslovima stočarima bio daleko isplativiji i korisniji za našu državu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, na član 2. sam podneo amandman koji glasi da se dodaje nova tačka 15. koja bi trebala da glasi da afirmacija stečenih kvalifikacija kao pojam se uvede u član 2. i da on predstavlja kapitalizaciju stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na veću socijalnu ravnopravnost.

Prvo, razlog za podnošenje ovog amandmana jeste to što sam amandman, koji je u skladu sa ovim podneo i na član 1, na član 3, i na član 4, a upravo uvođenje ovog amandmana u pojmovnik treba da olakša i omogući praktično realizaciju člana 4, člana 9. i člana 10. ovog zakona.

Član 4. gde se definišu principi NOKS-a je takođe predmet amandmana, ali o tome ću govoriti kada dođe na red. Jednostavno smatram da se u principima NOKS-a mora ustanoviti pitanje socijalne ravnopravnosti, kao jednog od bitnih principa na kojim se temelji rad i agencije, a i samog ovog zakona.

Zašto je to bitno? Bitno je, jer će to olakšati primenu članova 9. i članova 10. pogotovo člana 10. koji se odnosi na karijerno vođenje i savetovanje, jer usluge karijernog vođenja i savetovanja - obezbeđuje im se podrška pojedincu za ostvarivanje prohodnosti kroz razne nivoe NOKS-a, čime se omogućava primena koncepta celoživotnog učenja i lakša pokretljivost radne snage.

Mislim da je apsolutno jasna povezanost i potreba za ovakvim amandmanom. Tako da u danu za glasanje, ja ću u svakom slučaju glasati za svoj amandman, ali mislim da i vi trebate da razmotrite da li ima mesta da ga i Vlada direktno inkorporira u ovaj tekst. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, na član 1. koji definiše predmet ovog zakona smatrao sam da bi bilo korisno predložiti amandman koji glasi da se NOKS-om afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na veću socijalnu ravnopravnost.

Obzirom da u članu 1. stoji između ostalog da je predmet definisanja ovog zakona i povezivanje sa evropskim okvirom kvalifikacija, što meni baš i nije lično od nekog velikog značaja, ali razumem interese građana Srbije i tendencije koje idu, zbog toga sam i smatrao da i pitanje socijalne ravnopravnosti nešto što treba da bude jedan od ključnih elemenata u daljem radu, kada je u pitanju NOKS.

Zašto? Zato što je članom 3. definisano u stavu 9. između ostalog, u ciljevima NOKS obezbeđivanje uporedivosti, prepoznatljivosti kvalifikacija stečenih u Republici Srbiji, sa kvalifikacijama stečenim u drugim državama.

Ovo možda ne izgleda na prvi pogled da ima direktnu vezu, ali je povezano time jer kvalifikacija stečena u drugim državama nisu samo države EU, to su i bivše države SFRJ, gde mnogi naši danas sugrađani i oni koji žive u Republici Srbiji imaju ozbiljnih problema da neke svoje diplome na pravi način kvalifikuju i sebi obezbede odgovarajuću egzistenciju, a to jeste jedno od ključnih pitanja socijalne ravnopravnosti.

U članu 13. su definisane u tačkama 3. i 4. nadležnosti i saveta NOKS, jer kroz davanje preporuka o procesu planiranja i razvoja ljudskih potencijala i davanju preporuka o poboljšanju povezivanja obrazovanja i potreba tržišta rada, kao i u članu 24. o međusobnoj saradnji institucija se direktno može primeniti ovaj amandman, koji bi onda obezbedio bolju socijalnu ravnopravnost svih onih na koje se NOKS odnosi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, ja ću danas u ovom delu govoriti o Predlogu zakona o udžbenicima i o Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji. O Predlogu zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija govorićemo kroz amandmane koje smo podneli, a u daljoj redovnoj raspravi o zakonima o elektronskoj upravi i o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Veliko je zadovoljstvo imati priliku da čujemo od ministra da se jasno i nedvosmisleno odredio prema ranijim zakonskim tekstovima kao neodgovarajućim pronašao vreme mogućnosti i njegovi saradnici uradili jako kvalitetan posao kada je u pitanju Zakon o inspekciji, Zakon o udžbenicima samo posle šest meseci od kada je u stvari i stvoren osnov za donošenje ovih zakona kada smo, između ostalog, doneli i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Očigledno je da nije samo deklarativno bilo bitno uneti i vaspitanje u naziv ovih zakona, već vaspitanje u škole treba uvesti na pravi način, jer generacije koje su prošle zaista im to nedostaje.

Ovaj zakon o Zakonu osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ima jedan svoj nedostatak, mada ni ja lično ne vidim način kako da se to prevaziđe. Naime, tim zakonom je predviđeno i obrazovanje odraslih, ali ne znam ni sam kako da smislim mogućnost za vaspitavanje odraslih kao posebnu metodologiju. Ja znam da je iz nadležnosti drugog ministarstva, Ministarstva pravde, deo tog vaspitanja, pa u njegovoj ingerenciji su vaspitni zavodi zatvorenog ili zatvorskog tipa, ali možda bi zaista trebalo razmisliti kako poraditi na vaspitanju onih koji ga nisu stekli u porodici, školi, društvu, funkcijama, premijerskim funkcijama i danas nam ovde pričaju o vaspitanju.

Zamolio bih kolege iz opozicije, to možda nije tako lako, da se dogovore da li im je pet tačaka dnevnog reda previše ili premalo. Ako je ovih pet zakonskih predloga previše da bi neko uspeo da ih blagovremeno pročita i pripremi se za ovu sednicu, onda bih možda predložio da se razmisli o tome da se ubuduće o zakonima raspravlja parcijalno, član po član, svaka sednica po jedan član zakona. Samo ne znam da li bi to bilo dovoljno da oni razumeju o čemu se radi i shvate o čemu diskutuju.

Očigledno da je nekima mali dnevni red, jeste, jer je poljoprivrednik u pokušaju danas govorio o katastru koji ni na koji način nije ovde na dnevnom redu. Da li mu nedostaje ili ga podsvesno žulja savest sa komentarima da 50% katastra ne nosi istinite podatke, kada je to ovde rekao, jednostavno rekao je jednu notornu laž.

Tačno je katastar imao podatke i 2007. godine kada je on dobio 500.000 subvencija za vinograd koji je posađen u jesen kao da je posađen u proleće, a radi se o državnom zemljištu koje se i tada vodilo kao državno zemljište i bilo zapisano da je u restituciji, ali njemu i njegovim pajtosima to nije smetalo da prenebregnu i omoguće mu neosnovanu donaciju, a da verovatno od tog kapitala i još ko zna kakvog kapitala stekne nepokretnosti koje ili nije hteo da uknjiži zato što je cicija pa plati takse katastru ili se boji poreza na imovinu ili ispitivanja porekla imovine jednog dana, pa recimo „Pet haus“ na Vračaru nije uknjižen na njega, i gomile nekih drugih nepokretnosti.

Ali, šalu na stranu, ovo i nije šala, ovo je srpska zbilja. Ovakvima zaista jeste mesto u vaspitnim zavodskim ustanovama zatvorenog tipa, ali dok ne budu bili tamo gde im je mesto moraćemo da slušamo u ovoj sali sve i svašta od njih.

Što se tiče zakona o prosvetnoj inspekciji, zaista moram da pohvalim da je ovaj zakon i sa nomotehničke i sa praktične strane i funkcionalne strane izuzetno dobro urađeno. Nije opterećen ničim, ono što zakon ne treba da sadrži. Rokovi o kojima su ovde kolege pričale ne razumejući možda zato što to nije njihova struka, to je onda u redu, su određeni jasno drugim zakonima što je ovde i ministar rekao. Ni jedan od tih rokova se ne menja. Prema tome, za primenu ovih zakona, odnosno primena ovog zakona je sve potpuno kristalno čisto i jasno.

Poslovi prosvetne inspekcije u članu 7. su apsolutno jasno definisani, njihov okvir, obim rada i ja ga neću ovde citirati, jer oni koji su imali vremena da pročitaju znaju šta tu piše, oni koji nisu imali vremena očigledno ih nije ni zanimalo da to pročitaju, pa ne bih ni ja da im držim poduku.

Ono što je važno, važno je u članu 18. jednostavno da je sistem poveravanja poslova opštinskoj i gradskoj upravi kada je u pitanju inspekcijski nadzor, takođe jasno definisan, a objedinjeno je krovno postupanje po žalbama, jer i tamo gde su poverena postupanja, kao krajnja institucija po žalbama koja odlučuje jeste ministar.

Jedna od jako bitnih odredbi ovog zakona i koja mislim da je ključna i ono što je distancira od svih dosadašnjih zakona koji su regulisali rad prosvetnih inspekcija jeste član 16. ovog zakona koji govori o inspekciji i stručno pedagoškom nadzoru.

Zašto? U pojedinim situacijama nije dovoljan samo rad prosvetnog inspektora na terenu a nije ni dovoljan rad samo prosvetnog savetnika, već je nužno i neophodno da u svom postupanju rade sinhronizovano, zajedno i jako je dobro što ovaj zakon i ova odredba zakona u dovoljnoj meri to zaokružuje, ali i ne sputava sve moguće nužne situacije koje će se u njihovom zajedničkom radu desiti na terenu da budu omeđene ili zakočene zakonskom regulativom.

Ne bih više govorio o ovom zakonu, jer kažem, jasan je, čitljiv, jednostavan, primenljiv i zaista samo neko ko ima zle namere može da o ovome govori na drugi način.

Kada govorimo o Zakonu o udžbenicima, podsetiću i zadovoljstvo mi je, podsetiću na nešto što sam ja, između ostalog, komentarisao kao i mnoge kolege poslanici, obični građani, a to je da mi u Srbiji smo u nekom trenutku još uvek danas imali situaciju da nam deca, ne samo što uče iz udžbenika različitih izdavača, nego uče različite stvari, odnosno nekima je uskraćeno da o nečemu uče što drugoj deci je omogućeno. Pričamo o istim kategorijama, znači ne o kategorijama udžbenika koji su za obrazovanje odraslih ili za obrazovanje u klasičnom školskom sistemu, nego unutar školskog sistema.

Ono što je dobro, jesu članovi 16, 17. i 18, koji su meni jako važni, koji govore o pripremanju udžbenika, o sadržini plana udžbenika i što je najvažnije, o standardima kvaliteta udžbenika.

Upravo ovo jeste način na koji će se standardizovati uniformnost programa po kojem će deca u Srbiji moći da uče u onoj meri koja je bitna i važna za sve učenike od Subotice do Preševa koji pohađaju isti razred.

Ovde je jasno definisano da standarde i uputstvo o primeni donosi, u stvari predlaže „Zavod“, a da po pribavljenom mišljenju Nacionalnog saveta te standarde donosi ministar i taksativno je pobrojano na šta se sve ovo odnosi.

Ovo nam pokazuje i ko će nam biti odgovoran ukoliko u svim udžbenicima istorije za odgovarajući uzrast učenici ne budu učili o tome šta je Jasenovac i šta se desilo u Jasenovcu. Danas imamo neke udžbenike u kojima o tome nema ni jednog jedinog slova.

Ovo će omogućiti da svi učenici u Srbiji na isti način saznaju šta je to NATO agresija, šta je to zlikovačka NATO agresija na ovu zemlju, a ne da to neko naziva NATO akcijom, da neko o tome možda prekosutra uopšte ne govori i to su stvari, pored svih onih drugih, koje su vezane i za oblast književnosti, matematike, svega, jako važne, jer moraju da pruže jednaku šansu sa tim obrazovanjem i stečenim znanjem, svim učenicima da mogu da konkurišu ravnopravno za dalje školovanje.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa Pokreta socijalista, Ujedinjene seljačke stranke i Narodne seljačke stranke će u danu za glasanje podržati ove zakone o kojima sam govorio.

Pre nego što zaključim, ja bih pozdravio drugove sindikalce, pogotovo prosvete i rekao im - Dragi drugovi, čuvajte svoje džepove da ne prođete kao neki srpski manastiri. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, potšovani prednjsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman na član 9. je podnet iz jednog razloga koji može da bude izuzetno bitan, a amandmanom je predloženo da se inače na član 9. doda još jedan stav koji glasi: „Na stranca investitora koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost primenjuju se st. od 1. do 9. ovog člana Zakona.“

Naime, govorili smo da treba uspostaviti moguće prioritete, ali ne i posebne privilegije za strance koji su spremni da u Srbiju dođu i da investiraju, s tim što osim mogućeg eventualno ugrožavanja prava drugih sa takvim prioritetima ili privilegijama, u šta bi se to moglo pretvoriti, ali ovi amandmani upravo utiču na to da se to ne desi, jako je važno da se stranci investitori ne izuzimaju iz postupka i procedure zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca.

Znači, cilj ovog amandmana jeste da se u postupku odlučivanja o pravu na ulaza, pravu na boravak na teritoriji Republike Srbije, obavezi pribavljanja odgovarajućeg mišljenja, saradnje sa odgovarajućim bezbednosnim struktarama, Ministarstvo unutrašnjih poslova kada su u pitanju i stranci investitori mora se u svemu pridržavati svih pravila i procedura koje važe i za one, tako da kažem, ljude koji imaju status, uslovno rečeno, običnih stranaca. Hvala.