Poštovana ministarko gospođo Gojković, uvaženi ministre gospodine Udovičiću sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, sa puno ponosa danas možemo da kažemo da je Srbija lider u ekonomskom razvoju u regionu, da je Srbija lider u privlačenju stranih investicija, da je danas Srbija lider u borbi protiv korona virusa, ali i da je Srbija lider u izgradnji putne mreže.

Danas u Srbiji imamo više od 45 hiljada kilometara putne infrastrukture i nalazimo se u kategoriji srednje stope razvijenosti u ovoj oblasti. Svakoga dana, zahvaljujući jednoj ispravnoj politici, politici štednje, ova brojka se povećava i u budžetu za narednu godinu su predviđeni mnogobrojni projekti koji će dodatno umrežiti našu zemlju sa modernim saobraćajnicama, kako od severa prema jugu, od istoka prema zapadu.

Neki od najvažnijih projekata su magistrala Bačka-Banat koji će povezati Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Kikindu, pa sve do Rakova, autoput „Vojvođansko P“, koji će dodatno umrežiti Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, zatim autoput Preljina-Požega koji je nastavak jednog velikog projekta u Srbiji autoput Miloš Veliki, zatim autoput Karađorđe tzv. Šumadijski koridor. Zatim, dva veoma važna projekta koji će značiti za grad iz koga ja dolazim, za grad Sremsku Mitrovicu. To su saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica i autoput Kuzmin-Sremska Rača-Bijeljina. Grad Sremska Mitrovica će biti jedini grad na prostoru naše zemlje koji će imati tri autoputa u neposrednom okruženju. Zatim, dva koridora, Fruškogorski i Moravski koridor, obilaznica kod Beograda i mnogi drugi projekti koji će dodatno doprineti da se Srbija razvija u putnoj infrastrukturi.

Takođe, jedan važan projekat o kome želim posebno danas da govorim jeste budući autoput E-80, put mira tzv. koji će povezati Niš i Merdare sa svojom prvom fazom, a to je deonica Niš-Pločnik.

Na ovaj način će Niš kao najveći privredni, kulturni i ekonomski centar jugoistočne Srbije biti povezan sa Jadranskim i Jonskim morem, sa njihovim lukama i na taj način će se skratiti vreme putovanja, ali će se i povećati bezbednost saobraćaja u ovom delu.

Pored ekonomskog značaja, ovaj auto-put će imati veliki politički značaj jer će pozitivno uticati na trajno poboljšanje odnosa između Srba i Albanaca. Mi živimo jedni pored drugih i samo kroz saradnju i međusobno razumevanje možemo da gradimo bolju budućnost.

Danas sve veći broj Albanaca sa prostora KiM koriste zdravstvene usluge u centralnoj Srbiji, koriste saobraćajnu infrastrukturu kako bi se brže, lakše, ali pre svega bezbednije, prevezli do zapadne i severne Evrope, ali i drugih destinacija.

Imao sam veliku čast i veliko zadovoljstvo da 2012. godine kao zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice budem deo jedne velike akcije bratimljenja 80 lokalnih samouprava sa prostora centralne Srbije i AP Vojvodine sa lokalnim samoupravama sa KiM gde u velikoj meri živi srpski narod.

Tada sam pored velikog gostoprimstva koje sam zajedno sa ostalim kolegama tamo doživeo upoznao se i sa naporima naših naroda na prostoru KiM da ostanu na vekovnim ognjištima i da budu svoj na svome. Svakako da je ekonomsko osnaživanje uz bezbednost jedan od preduslova. Zato je vrlo važno da se kroz ovakve projekte naši ljudi osnaže na KiM, da im se da nova nada za opstanak.

Kada sam razgovarao sa našim domaćinima šta je jedan od načina, jedan od uslova da se ponovo vrati poverenje između dva naroda, oni su mi rekli da je to ekonomska saradnja. Srbi su kroz vekove uvek bili dobri proizvođači, Albanci dobri trgovci i kroz zajednički interes svakako će padati tenzije, počeće da raste poverenje i jedni i drugi će imati koristi.

Jedan od značajnih dokumenata koji je potpisan u septembru mesecu u Vašingtonu jeste pre svega jedna zajednička izjava Privredne komore Srbije i Kosova o nastavku saradnje i jedna od bitnih inicijativa jeste nastavak saradnje u programu „mini šengen“. Tu inicijativu je prvu ponudio predsednik Aleksandar Vučić, upravo stavljajući akcenat na značaj ekonomskog povezivanja između naroda.

Sama ta izjava predviđa i formiranje zajedničkog tima za ekonomsku saradnju gde bi se najpriznatiji stručnjaci iz oblasti ekonomije, prava iz Prištine i Beograda uvezali, povezali se i dali svoje predloge kako dve strane mogu da sarađuju. U okviru tog tima biće formirane i sektorske grupe, grupa za razvoj infrastrukture, grupa za proizvodnju i diversifikaciju održive energije, grupa za razvoj agroturizma, ali i tim za izgradnju fabrike stakla u regionu.

Mi smo prošle nedelje ovde u Skupštini podržali jedan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom putovanju državljana dve zemlje i lakšem prelasku granica korišćenjem samo lične karte, između ostalog kao dokumenta. Svakako da je ovaj Sporazum jedna dobra osnova da se poveća i sam tranzit preko teritorije Republike Srbije, da se formira jedno zajedničko tržište rada.

Mi smo svesni da je danas Srbija jedno veliko gradilište i da danas nedostaje radne snage u mnogim sektorima, u mnogim oblastima u mnogim gradovima. Verujemo da kroz ovakve projekte, kroz ovakve sporazume će i ljudi sa prostora KiM, Albanije, a i čitavog okruženja tražiti posao na prostoru Republike Srbije.

Ono što takođe posebno raduje jeste da se iz godine u godinu spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Republike Albanije uvećava. Mi smo 2013. godine izvezli 88,7 miliona evra u Albaniju, uvezli 12,3. Godine 2014, 95,8 miliona evra, uvezli 13,6, a 2018. godine 135 miliona evra smo izvezli, a uvezli 45,7 miliona evra.

Ovo dovoljno govori da smo samo u 2018. godini ostvarili suficit od 90 miliona evra i da smo pokrili izvoz uvozom 296%.

Naravno pored povećanja spoljnotrgovinske razmene povećava se i broj privrednih subjekata sa prostora Srbije koji izvoze u Albaniju, a iz Albanije koji uvoze u Srbiju. Godine 2013, 407 privrednih subjekata je izvozilo iz Srbije u Albaniju, a 209 iz Albanije uvozilo u Srbiju. Godine 2018, 733 privredna subjekta iz Srbije je izvozilo, a 300 njih uvozilo sa prostora Republike Albanije.

Što se tiče same strukture proizvoda, što se tiče samog izvoza iz Srbije, to su žitarice, gvožđe, čelik, pića, zatim kaučuk, drumska vozila i delovi, farmaceutski proizvodi itd, a najviše smo uvozili povrće, korenje i krtolu za jelo, obuću, sumpor, zemni gas, čips, kreč i ostale proizvode.

Ovo sve najbolje govori koliko se razvija ekonomska saradnja između dve zemlje, a kada se ona razvija i kada raste, samim tim raste i poverenje i verujem da će sve one negativne posledice iz devedesetih godina, iz 2000. godine i ostalih godina koje su za nama padati, pomerati se u stranu i dva naroda i dve države će bolje sarađivati.

Ima li boljeg primera nego novembar 2019. godine kada je Albaniju, odnosno mesto Drač zadesio veliki zemljotres, Republika Srbija je bila ta koja je prva pritekla u pomoć i naše vatrogasno-spasilačke jedinice su prve došle na prostor Republike Albanije i pružile maksimalno pomoć da se spasu ljudi i da se ublaže posledice od te elementarne nepogode.

U Danu za glasanje, zajedno sa kolegama ću podržati ovaj predlog i zajedno sa ostalim poslanicima SNS, izabrani sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, daćemo snažnu podršku kako našoj Vladi, premijerki, ali i predsedniku Vučiću u stvaranju uslova za bolju, normalnu i pristojnu Srbiju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani ministre gospodine Mali, Srbija od prvog dana prati preporuke Svetske zdravstvene organizacije koja je 30. januara ove godine proglasila pandemiju kao javnu zdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja, a 11. marta je proglasila i samu pandemiju korona virusa.

Vlada Republike Srbije je posle samo četiri dana uvela vanredno stanje u Republici Srbiji i preduzela sve neophodne mere da se zaštite kako građani Republike Srbije, ali da se ublaži što više negativan uticaj po našu ekonomiju.

Vršili smo nabavku opreme, same medicinske opreme za naše bolnice, kupovali smo respiratore, izgradili smo bolnice na Karaburmi, u Zemun Polju, ovih dana će biti otvorena i bolnica u Kruševcu, podizali smo plate zdravstvenim radnicima i u budžetu za sledeću godinu takođe će biti povećane plate zdravstvenim radnicima.

Dobijali smo pomoć od Evropske unije, od Amerike, od Rusije, od Kine, ali smo u tim trenucima kao država se ponašali vrlo odgovorno i delili smo pomoć i drugim zemljama kao što je Italija.

Na dnevnom nivou 700.000 evra država Republika Srbija izdvaja za testiranje, a u preseku od juče podatak jasno govori da je 271.000 i više od 271.000 ljudi u Srbiji registrovano na korona virus da smo u ovom periodu od devet meseci preko dva miliona ljudi u Srbiji testirali, a nažalost 2.380 građana Republike Srbije je izgubilo život.

Ono što je dobro, a što smo danas čuli od predsednika jeste činjenica da će do Nove godine, dva, eventualno tri, ponuđača imati priliku da prodaju vakcine u Srbiji i da će Srbija obezbediti dovoljne količine i da se na ovaj način obračunamo sa ovom opakom bolešću.

Ima onih koji kritikuju rad Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, naše premijerke, čitave Vlade, iznose različite laži i na taj način žele da umanje borbu Republike Srbije, naših zvaničnika protiv ove opake bolesti, ali naravno, građani Srbije vide rezultate i na najbolji način daju ocene svega onog što je urađeno.

Što se tiče sporazuma, on je vrlo značajan za Republiku Srbiju. On daje jedan pravni okvir gde se na dobrovoljnoj bazi zemlje EU, ali i ostale članice Evrope mogu da se ujedine i da se na ovaj jedinstven način pristupi borbi prilikom kupovine same opreme, same vakcine i svega onoga što je neophodno.

Takođe, vrlo je važno napomenuti da kroz ovaj sporazum imamo međunarodnu ekspertizu, da možemo da razgovaramo i da sarađujemo sa ostalim zdravstvenim ustanovama, sa svetskom javnošću i da na ovaj način rešimo problem same pandemije.

Ono što je, takođe, vrlo važno, treba da se napomene, kroz ovaj sporazum nemamo nikakvih ograničenja vezano za kupovinu vakcine ili opreme na nekom drugom tržištu i tu je Srbija u potpunosti slobodna da sama izabere način kako da se bori protiv ove pošasti. U danu za glasanje, naravno, podržaćemo ovaj sporazum. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodine Mali, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i ovim zakonom se uređuju opšti prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci u našem budžetu, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i projekata, korišćenje donacija i zajmova, kao i ostala prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava.

Kada pogledamo prihod ovog drugog rebalansa budžeta za 2020. godinu vidimo iznos od 1.291,4 milijarde dinara, što je za 46,5 milijardi dinara više nego predviđeno u rebalansu iz aprila meseca i što je povećanje od 2,4%. Sve kategorije prihoda, osim PDV-a beleže, rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveću pozitivnu promenu beleži porez na dobit pravnih lica.

Što se tiče same strukture prihoda ona izgleda ovako: poreski prihodi su zastupljeni sa 84,4%, ne poreski prihodi 14,5% i donacije 1,1%. Faktori koji su doveli do izmene kako visine, tako i strukture prihoda su kraći i blaži efekti delovanja epidemiloških mera kroz zabranu kretanja i obavljanja određenih aktivnosti, zatim brže uspostavljanje unutrašnjih i određenih međunarodnih ekonomskih tokova, blaži pad privredne aktivnosti, produženo delovanje pandemije na ekonomiju u međunarodnoj razmeri i izostanak tranzitnog saobraćaja, ne samo na prostoru Republike Srbije, već i zemalja koje su u okruženju i drastičan pad stranih turista u našoj zemlji.

Kad pogledamo rashode, oni su planirani u iznosu od 1.774,4 milijarde dinara, što stvara deficit od 483 milijarde dinara ili 8,75% što je na nivou EU.Ja bih da vas podsetim da smo zahvaljujući onim programima i merama vlada koje su predvodili Aleksandar Vučić i Ana Brnabić u poslednjih četiri godine imali suficit u našem budžetu, a da je ovaj deficit koji je planiran pre svega rezultat pojačane fiskalne potrošnje da bi se ublažile posledice pandemije. Mnoge zemlje, pa i naša zemlja je pribegla ovoj metodi kako bi smanjila negativan uticaj na zaposlene, na privredu, na plate.

Tri ključna razloga za porast fiskalnog deficita i rashoda su rast potražnje za zdravstvenim uslugama, povećanje kapitalnih izdataka, kao i pomoć preduzetnicima i privredi za isplatu zarada i održavanje ukupnog broja radnika. Rast kapitalnih izdataka je jako pozitivan i on za devet meseci iznosi 14%, što znači da smo podigli privrednu aktivnost. Subvencije su povećane za 75,18 milijardi dinara, odnosno rebalans iz aprila meseca, a ukupan obim ekonomske pomoći u ovoj godini iznosi 690 milijardi dinara, što je, kako je i ministar gospodin Mali naveo, 12,5% BDP.

Samo povećanje subvencija odnosi se na isplate minimalnih zarada privrednim subjektima, podršku hotelskoj industriji, ali i za dalju izgradnju Republike Srbije. To su subvencije za Puteve Srbije, za održavanje puteva i ja ću da vas podsetim da Srbija ima 45.220 kilometara putne mreže. Mi sa ovim obimom putne mreže spadamo u zemlje srednje razvijene kategorije. Zatim, to su subvencije za Koridore Srbije, za izgradnju daljih novih puteva i novih autoputeva.

Dolazim iz Mačvanske Mitrovice, to je mesto koje se nalazi na prostoru grada Sremske Mitrovice i zahvaljujući merama koje je država Republika Srbija u prethodnim godinama sprovodila grad Sremska Mitrovica će pored postojećeg autoputa Beograd-Batrovci vrlo brzo dobiti još dva autoputa, a to su autoput Kuzmin-Sremska Rača i autoput koji povezuje Novi Sad, Rumu i Šabac. Bićemo bukvalno u okviru jedne potkovice autoputeva. To je ono što je dobro, što će dalje doprineti razvoju našeg rada, ali i čitavog regiona Srema.

Takođe, veliki iznos subvencija odlazi na poljoprivredu i poljoprivreda je pokazala veliki stepen otpornosti na sve one posledice pandemije koje su zastupljene ne samo kod nas, već i u čitavom svetu i beležimo rekordne prinose skoro svih kultura i rast broja zahteva za subvencije.

Ono što posebno raduje jeste činjenica da će ukupna dodatna subvencija za poljoprivredu biti preko pet milijardi dinara. To je ukupan iznos od 46,7 milijardi dinara koje će biti dato za poljoprivredu, što je najbolji dokaz da Republika Srbija ozbiljno računa na ovu privrednu granu i da značajna sredstva tu ulažemo.

Ono što je naveo gospodin Nedimović kao resorni ministar, na šta smo mi kao Mitrovčani jako ponosni da će već drugi mandat biti ministar poljoprivrede, jeste da raste ukupan broj zahteva za mehanizaciju. Pre par godina to je bilo od tri do četiri hiljade, a ove godine je šest i po hiljada zahteva predato za mehanizaciju.

Što se tiče sektora mladih, oni su upetostručili broj zahteva i to je najbolji dokaz da mladi veruju u svoju državu, a sa druge strane da Republika Srbija ulaže značajna sredstva kako bi pomogla mlade ljude da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom.

Ono što takođe želim da naglasim, to je stepen stranih direktnih investicija. On je za prvih devet meseci u našoj godini iznosio 1,9 milijardi evra. Velika su to ulaganja. To je najbolji dokaz da privrednici iz EU, ali i ostalih zemalja sveta veruju u našu zemlju, da je Srbija kako ekonomski, tako i politička zemlja i da se i te kako isplati ulagati u nju.

Srbija ima dobre rezultate kada se pogledaju ukupni odnosi na prostoru Evrope. Naš kumulativni rast u ovoj godini i u narednoj će biti negde oko 5% i sigurno smo i u toj oblasti lideri u Evropi.

Na osnovu navedenog, predloženi rebalans ima za cilj bolju borbu protiv pandemije, očuvanje i podsticaj privrednih aktivnosti i povećanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije. Zato će narodni poslanici izabrani sa Liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati Predlog rebalansa u danu za glasanje.

Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući i uvaženi koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, meni je takođe velika čast obzirom da se prvi put obraćam vama ovde u parlamentu, pred nama je jedan zaista dobar, kvalitetan Predlog zakona o ministarstvima koji je po meni plod potrebe i želje za nastavak reformskih procesa u našoj zemlji, ali i za obezbeđenje boljeg i kvalitetnije života svih građana Republike Srbije.

Prema predstavljenim programskim ciljevima i načelima nove Vlade, možemo reći da će to biti Vlada kontinuiteta one Vlade koja je u prethodne četiri godine vodila Ana Brnabić i koja je vodila jednu dobru politiku i koja je dala dobre rezultate, ali nove vlade koja će biti na temeljima vlade iz 2014. godine, one vlade kojom je predsedavao Aleksandar Vučić i koja je dala zaista dobre i kvalitetne rezultate u svom radu.

To su, pre svega, politika brige o svim građanima Republike Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu vrstu pripadnosti, politika ekonomskog razvoja, politika saradnje sa svetom.

Kao i kolege koje su govorile u prethodnom vremenu, ja želim takođe da stavim jedan akcenat na nov Predlog zakona o ministarstvima i tri nova ministarstva koja će biti, nadam se, u danima pred nama izglasani i podržani, kao i cela Vlada, a to je Ministarstvo za brigu o selu.

Mi smo u SNS svesni činjenice, uloge i značaja sela i da kvalitet života ljudi na selu ne može biti jednak ili približno isti kao kvalitet života ljudi koji su u gradu, ali moramo kroz zakonska rešenja, kroz finansije, kroz dobre predloge, da približimo kvalitet života i da ljudi ostaju na selu.

Dobar osnov je sigurno i „Srbija 20-25“ i svi oni projekti koji su uspeli da budu realizovani u prethodnom periodu. Novo ministarstvo će imati snažnu podršku, kako parlamenta tako i Vlade u celini i verujem da će tu biti velikih uspeha.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji je značajno ministarstvo. Treba da se podsetimo da je stopa rađanja 1,78 dece po svakoj ženi, što svakako nije podatak koji ohrabruje, ali kroz zakonska rešenja, kroz finansije, kroz sve ono što možemo kao država da ponudimo, verujemo da će i rezultati u toj oblasti biti bolji.

Treće ministarstvo, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je takođe vrlo važno ministarstvo i ono što možemo kao građani Srbije da se pohvalimo jeste da smo lideri u Evropi u poštovanju prava nacionalnih manjina. Danas u Srbiji u 40 opština se ravnopravno upotrebljava jezik nacionalnih manjina, oni se školuju na svom jeziku, imaju pravo na informisanje i to je ono što je svakako jedan kvalitet života u našoj zemlji.

Danas su i dva potpredsednika u Skupštini Srbije predstavnici manjina u našoj zemlji.

Znamo da će biti i onih koji će kritikovati ovaj predlog, koji će reći da je Vlada velika, da povećavate broj ministarstava, da se uvećava državni aparat, ali to nije tačno. Dobićemo ministarstva koja će biti operativna, koja neće biti preglomazna i koja će na jedan efikasan i kvalitetan način rešavati sve one probleme iz domena svoga rada.

Ono što posebno ohrabruje jeste činjenica da će u novoj vladi biti oni ljudi koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos i pokazali puno energije, puno želje, puno razumevanja za probleme građana, da će u novoj vladi biti neki novi ljudi, koji će uneti novu energiju, novu snagu, nove ideje i da će značajan broj članova buduće vlade pripasti pripadnicima lepšeg pola, ženama. Mi muškarci moramo da priznamo da su žene mnogo racionalnije i da one kada donose odluke, one donose odluke i glasaju pre svega kao majke, a potom kao supruge, sestre, kao bake i da će kroz njihovo angažovanje Vlada zaista imati značajan doprinos u rešavanju svih onih problema koje imamo i izazova koji će doći.

Svakako da će pred ministrima u budućoj vladi biti puno izazova, puno poteškoća, moraće uložiti puno energije, puno znanja. Postavili smo visoke ciljeve koje moramo svi zajedno da rešimo i zato je važno da kao narodni poslanici damo saglasnost na Predlog zakona i damo punu podršku budućoj vladi. To će biti naš doprinos nastavku procesa reformi u našoj zemlji, procesu ekonomskog razvoja i poboljšanja kvaliteta života svih građana. Hvala na pažnji.