I to je ispravno. Bravo! Bravo na tome.

Pohvaljujem vas ja za to, to je dobro. Bar smo to utvrdili u ovoj Skupštini. Bravo za napredak!

Hvala, predsedavajuća, za reč. Mislim da smo razjasnili da je mislio na Zeleno-levi front, a pošto je mislio na Zeleno-levi front, evo taj vic da ispričamo što nije hteo prethodni govornik da ispriča. Dušan Bajatović govori o socijalizmu. Kraj vica. Eto, nisam vam mnogo vremena oduzeo. Kao kad Siniša Mali govori o tome da je prvi stan teško obezbediti, ali sledećih 24 ide kao podmazano. Eto, kraj vica, ako je do viceva.

Ali nisu vicevi poenta, poenta je u tome, pazite šta piše u Programu SPS-a, ko nam govori o socijalizmu, o socijalnoj pravdi, u zemlji u kojoj ima najveće ekonomske nejednakosti ili među najvećim ekonomskim nejednakostima u Evropi, kao socijalista, govori čovek sa verovatno najvećom platom u zemlji, od 400.000 dinara.

(Dušan Bajatović: Ne, četiri miliona.)

Izvinjavam se, četiri miliona. Izvinjavam se, pa meni su te cifre astronomske, razumete li. Četiri miliona, čoveče.

Kaže Program SPS-a – socijalna pravda znači sloboda za sve, da budemo svi jednaki pred zakonom. Pa kako da budemo svi jednaki pred zakonom? Aktiviste i studente hapse, a ove što ih gaze kolima puštaju posle jedan dan, ovi provode vreme u zatvoru po dva meseca. Kaže isti taj program da svi treba da imamo iste šanse, da temelji socijalne pravde isključuju privilegije pojedinaca i slojeva, a treba dati podršku onima koji su ugroženi. Pa jel stvarno vi nama govorite 2025. godine, posle 13 godina vlasti sa SNS, da se za ovo borite, ljudi? Pa zato je smešno što postojite u ovom domu. Nazivate sebe socijalistima, nazivate sebe nekim ko se bori za socijalnu pravdu.

Biću kratak da bi zaista nastavili dalje sa važnim temama.

Naravno, naravno da izučavam program SPS, naravno da izučavam tu pojavu u našem društvu zato što nas je ona mnogo koštala, pre svega.

Za mene ovo zaista ne predstavlja, ove reči koje sam čitao sada ovde koje govore o socijalnoj pravdi, jednakosti, možeš misliti, o jednakosti, o pravima pojedinca, pa suočena sa pravima zajednice, pa vi o tome imate mišljenje, ljudi koji su se uhlebili. Ne možete, bre, kao pijavice da nas pustite, 30 godina ste na vratu na ovog naroda. Dosta, bre, više.

Poručili su vam i u Zaječaru i u Kosjeriću – dosta, bre, više, 30 godina ste kao pijavica, isisavate beneficije, isisavate novac. Čoveče, imaš platu ne možemo da shvatimo koliko je velika. Za šta?

Jel dosta bilo? Jel bilo dosta onoga što ste propagirali, ratova, sankcija. Mladost mnogih ljudima, uglavnom moje i bliskih generacija ste uzeli. Dosta je bilo. Zaista je kraj toga.

Ovde ste u koaliciji sa SNS-om koja je devastirala ovo društvo. Gde je taj socijalista da kaže nešto o pravima onih koji nemaju? Kako možete vi o tome da govorite kad ne znate?

Eno predsednik države u obraćanju narodu drži trešnje. Zašto govorim trešnje? Zato što je 1.200 dinara cena trešanja. Vama to ništa ne predstavlja, ali građanima predstavlja, koji ne mogu da kupe osnovne namirnice zato što za platu za koju rade ne mogu da kupe ono što im treba. Gde je onda nešto što se naziva levičarski socijalistički, da kaže nešto protiv toga i da kaže – dosta bre?

Hajde da menjamo ovu vlast ako ne može da obezbedi ljudima da normalno funkcionišu i žive, ako ne može da obezbedi da smo svi jednaki pred zakonom, ako jedne koji su im politički nepodobni proteruje, a ovde pravi ovu tvrđavu batinaša i kriminalaca, ispred Narodne skupštine.

Zato ja proučavam program, zato što je to jedna, rekao bih, suprotnost od onoga što živimo.

Želeo bih da tako nešto više ne postoji u političkom životu Srbije, isto kao i SNS, da ne bude neke… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Ja sam zaista nameravao da pričam o dnevnom redu, pa mi dozvolite da skrenem pažnju javnosti na jednu zanimljivu situaciju pre nego što krenem.

Kaže Siniša Mali - prvi stan je teško dobiti, ali posle sledeća 24 idu kao podmazana.

Poštovani građani Srbije, danas su pred nama važni zakoni i sporazumi kojima se nastavlja štetna politika SNS. Tu su medijski zakoni kojima se pokušava odgovoriti na zahteve EU kako bi se vlast nekako domogla sredstava iz EU fonda za reformu i rast, uz izmene Zakona o biračkom spisku i izbor nezavisnog REM-a. To je jedan paket o kome se govori.

Propuštena je prilika da se ovim zakonima dodatno uredi ova važna oblast o kojoj smo toliko puta upozoravali, a na šta su upozoravala i udruženja novinara.

Da vlast nema ozbiljnu nameru da odustane od kontrole medija već zapravo suprotno možemo odlično da vidimo u procesu izbora novih članova REM-a, gde fantomski predlagači vezani za SNS predlažu poslušnike vlasti za ova mesta, kao što vlast nema nameru da odustane ni od manipulacija sa biračkim spiskom, što je potvrdio i ODIHR u svojoj reakciji na Zakon o biračkom spisku, koji je u proceduri. Da, to nas sve čeka, ali deo je iste reformske agende, pa je važno da znamo u kom kontekstu se donose ovi zakoni.

Što se tiče Zakona o zaštiti vazduha, moglo bi zvučati kao dobra vest da se u državi koja ima ozbiljne probleme sa kvalitetom vazduha u kojoj skoro 17 hiljada građana premine svake godine od posledica zagađenja vazduha donosi ovaj novi zakon, ali prema onome što u njemu piše, mi možemo pre reći da on u stvari služi za neku vrstu pokrivanja nadležnih za izbegavanje rešavanja ključnih problema. Monitoring neće biti unapređen, neće biti obavezne pravovremene reakcije na incidente, izbegnuće se i nadzor sprovođenja planova za zaštitu vazduha i sankcionisanje zagađivača.

Srbija već godinama izbegava da primeni nacionalni prag za smanjenje emisija iz velikih zagađivača NERT, a ovim novim zakonom to će se nastaviti, jer njime nije utvrđen nadzor nad primenom plana odnosno sankcije za njegovo neprimenjivanje.

Termoelektrane već sedam godina emituju četiri do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog. Zar ne bi bilo logično da se prvo pozabavimo ovim velikim i važnim zagađivačima i temama i da njih prvo rešimo? Ni postrojenja namenske industrijske neće biti sprečena da zagađuju vazduh gradova u kojima se nalaze. To bi bilo ono što bi trebalo prvo uraditi. Pomenuću još Valjevo i "Krušik" koji koristi energente koji izazivaju veliki deo zagađenja ovog grada.

Tu su i novi sporazumi koji će dodatno zadužiti Srbiju. Zadužiće ih dugom koji će morati da vraćaju generacije naše dece.

Ovde smo čuli da kupovino aviona "Rafal" za preko tri milijarde evra mi modernizujemo vojsku. Stvarno? Modernizujemo vojsku? Pa, svima je jasno da kupovinom "Rafal" aviona plaćamo pokušaj Aleksandra Vučića da se dodvori jednoj od velikih svetskih sila za ostanak na vlasti, isto kao što drugoj velikoj sili pokušava da se dodvori nuđenjem litijuma iz doline Jadra, kao što trećoj nudi Generalštab. Nema cene koju Aleksandar Vučić nije spreman da plati da bi ostao na vlasti. Ali, nažalost, tu cenu ne plaća on nego građani Srbije. Kao što su građani Srbije svojim životima platili naprednjačku korupciju u Novom Sadu. Život 16 ljudi je cena vaše korupcije u ovom gradu. Umesto da ovakva tragedija i stradanje budu gorka opomena da se tako nešto nikada više ne ponovi, SNS nastavlja sve po starom.

Zeleno-levi front je otkrio da ni na stanici Prokop nisu sprovedeni bezbednosni standardi, da nema neophodne dozvole. Eno je ova stanica se raspada i prokišnjava. Na železničkoj stanici Novi Beograd upravo se sprovode radovi bez nadzora i bez dozvola.

Znajte, građani Srbije, da se i EXPO, koji grade, gradi tako što nameravaju da menjaju procedure za pribavljanje dozvola za gradnju, da ni ne moraju da imaju standarde koje aktuelni zakoni propisuju.

Umesto da se nakon ove tragedije u Novom Sadu unaprede standardi, oni ih smanjuju, a kada javno govorite o tome kao što sam i ja javno govorio o problemima sa EXPO-m, tužio me je „Milennium team“, naprednjačka građevinska firma angažovana na ovom projektu i to je njihov odgovor uvek - novi napadi, novo nasilje, nove laži, nova represija, kao što se sprovodi represija nad univerzitetima, prosvetarima, studentima.

Ej, bre, tri milijarde evra za ratne avione, a plafoni otpadaju na tek renoviranim školama, u bolnicama i u vrtićima.

Tim parama, našim parama, Aleksandar Vučić plaća svoj opstanak na vlasti kada se kupuju glasovi po selima oko Zaječara i Kosjerića, kada se daju veš mašine, kada se nude koverte, prasići, poklon kese.

Ništa ovi ljudi svoje nemaju da bi dali. Sve su ukrali od naroda, sve su prevarili, sve su obrnuli, štrcnuli i pokrali, pa se hvale da je njihovo.

Oteli su nam državu, pa je sada krčme i rasprodaju da bi platili svoj opstanak na vlasti, a kada se građani pobune, kao što su se pobunili zbog ove korupcije koja nas bukvalno ubija, koristi se zvučni top, batinaši, pendreci, režimski mediji, pa su čak i zloupotrebljene institucije koje ne rade za građane, nego protiv građana, ali i tome dolazi kraj.

U Kosjeriću i Zaječaru videli smo ogroman rast podrške opozicionim listama. Videli smo, možda najvažnije, spremnost građana da brane glasove.

Bio sam u Brajkovićima, Mušićima, Rosićima, Skakavcima, Vardi, Seča Reci, Makovištu, Zarićima, Godačevu, Cikotama i video sam i kupovinu glasova i paralelne biračke spiskove i batinaše, ali najvažnije od svega toga, video sam ljude koji vole svoju zemlju i koji su spremni da se za nju bore i za svoj grad i za Srbiju i za svoje selo.

Video sam solidarnost i saradnju najrazličitijih grupa ljudi koji se i ne slažu baš oko svega, ali se slažu ko je odgovoran za stanje u kojem se naša država nalazi. Videli smo podršku i tih bajkera i tih ratnih veterana, što ih izgleda baš i ne volite, pa im se obraćate bez poštovanja. A videli smo i to da je SNS morao celu svoju mašineriju da angažuje u ovom izbornom inženjeringu.

To sve pokazuje, dragi građani, da je kraj SNS nesumnjiv, ali ono što mene brine i što bi trebalo sve nas da brine je po koju cenu? Šta će biti cena odlaska onih koji nemaju legitimitet, koji nemaju podršku? Da li će se kao do sada boriti za svoje pozicije? Da li su spremni da koriste za to nasilje, represiju, sve ono što smo mogli da vidimo ili će shvatiti da se Srbija nalazi u velikoj društveno-političkoj krizi, iz koje izlaz su vanredni izbori, iz koje je izlaz priznavanja poraza kada se on desi, kao što je, recimo, u ovim gradovima, iz koje je izlaz smirivanje tenzija, a smirivanje tenzija tako što priznate odgovornost, a ne tako što nudite lažne dijaloge ispred trešanja koje pola građana Srbije ne može da plati, jer koštaju 1.200 dinara.

Kraj dolazi, a borićemo se do kraja da on bude što pre, jer svakim danom koštate ovu zemlju previše. Ali, za jednog, evo i dobre vesti, za jednog od njihovih satelita kraj ipak dolazi malo brže, SPS-a nigde nema i to je zaista dobro i ja vas molim da to pozdravimo jednim aplauzom.

Nadam se, a znam da ćemo mi iz Zelenog-levog fronta dati sve od sebe, a znam i da će moje kolege, partneri, prijatelji, dati takođe, iz svih drugi stranaka, daće takođe sve od sebe da ne čekamo na politički kraj i odgovornost SNS toliko dugo kao što smo čekali na kraj SPS. Hvala vam puno.

Predsedavajuća, ako ima nekih problema, ako smo mi ukinuli ove propise, vi recite da mi znamo, da se ne nadamo, ako nismo, onda mi repliku dajete po onome što piše ovde.

Evo, građani Srbije, kako izgleda kada nemate odgovore ni na šta. O čemu se ovde radilo? Koji odgovor smo mi sada dobili? Na šta smo dobili odgovor? REM će biti isti kao prethodni. Dobro, znači ne valja, nije radio, nije funkcionisao. Dozvoljavao je da se ljudi sa pištoljima pojavljuju na televiziji, dozvoljavao je da se upućuju pretnje, dozvoljavao je nasilje, dozvoljavao je najbrutalniji obračun sa političkim neistomišljenicima. Nikakvu reakciju oko toga nismo imali. O tome smo pričali i nakon ubistava masovnih u „Ribnikaru“ i Mladenovcu, koliko je neophodno regulisati pitanje medija, da o tome možemo da pričamo i danas. Dakle, taj REM nije ništa uradio po tom pitanju.

Mi smo predložili da se to završi tako da REM zaista bude nezavistan. Evo, vi sada menjate zakone u sred procedure izbora novih članova Saveta REM, vi menjate zakone koji se odnose na REM. Rekao bih da to baš i nije normalno. Jedan od vas koji je trebalo da predstavlja jedan od ovih zakona se gura da bude u Savetu REM-a. Jel to nije sukob interesa? Jel to nije uticaj izvršne vlasti na nešto što bi trebalo da bude nezavisna institucija?

Ja sam se sada ovde zbog kratkog vremena fokusirao na REM, zato što je važno pitanje, ali dajte, odgovorite onda ovo za vazduh. Odgovorite o bilo čemu što se ovde iznosi. Vi, naravno, znate samo uvrede, nasilje, širenje mržnje i ono što smo već videli do sada, ali građani zahtevaju odgovore, ali nema ko da ih ponudi, što je normalno i jasno zašto, jer odgovore nemate. Hvala.

Poštovani građani Srbije, reklamiram član 100. Predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju predsednica, ukoliko želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Ima puno ljudi koji mogu da preuzmu ovu vašu ulogu da vi nama kažete šta vi mislite tačno o Strazburu, šta mislite o EU, zašto ste baš na to mesto stavili ministra informisanja, gospodina Bratinu, koji je palio zastavu EU i slično.

Povredu Poslovnika reklamiram. Dođite i lepo govorite.

Ne želim.

Predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 103. ili član 104, pošto je ovo bilo ukazivanje na povredu Poslovnika, a završilo je kao replika, kao odgovor drugom poslaniku. Molim vas da to i sankcionišete, zato što to nije povreda Poslovnika, nego je čovek uzeo, odgovarao, širio, pričao šta on misli, konferencija za štampu, ne konferencija za štampu, sve je to u redu, ali kada bude imao priliku za repliku, kada se bude javio po nekoj drugoj temi, neka onda o tome i govori. Hvala.

Poštovani građani, poštovana predsedavajuća, član 106. Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, ometanje na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora, ali ne bih tu stao. Takođe, član 108, jer ste vi dužni da obezbedite slobodu govora, kao i član 100, jer ne možete vi sa te pozicije da govorite, siđite dole ako imate komentare, kao i uvek, vrlo bismo bili radi da čujemo o čemu pričate, ali omogućite da se ovi vaši jurišnici, ovi hrabri momci što su krenuli da se obračunaju sa govornikom sklone i da dopuste čoveku da nesmetano govori. Hvala.

Izvinjavam se, predsedavajuća, možda sam trebao da sačekam, možda ste krenuli da uputite neku opomenu ili neku drugu vrstu kazne prethodnom govorniku, pošto član 107. ovog istog Poslovnika kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, tako da bi me zanimalo da li ste možda krenuli da ga opomenete, kaznite, pa možda se nisam trebao javljati, ili ćete to sada uraditi nakon jednog ovakvog uvredljivog govora. Hvala.

Poštovani građani Srbije, krenuo bih za početak od onoga čime je mandatar zaključio svoje ekspozee citatom iz Ustava Republike Srbije i iskreno, neverovatno mi je da u trenutku najveće uzurpacije ustavnih ovlašćenja od strane predsednika države u trenutku kada mu zbog toga cela Srbija govori da nije nadležan, vi zaključujete svoje ekspozee citiranjem Ustava.

Kaže Ustav, a citiram mandatar da Srbija mora biti zasnovana na vladavini prava. Stvarno. To govorite u trenutku najvećeg građanskog nezadovoljstva u istoriji Srbije upravo činjenicom da nema odgovornosti za koruptivne dilove koji su doveli do stradanja ljudi u Novom Sadu, da nema odgovornosti za rušenje Ustava, mali dva minuta sa naplatne rampe, da nema odgovornosti za pad helikoptera, državnu palatažu „Jovanjica“ i tako dalje.

U Srbiji ne važe zakoni isto za sve. Kaže Ustav, a citiram mandatar da Srbija mora biti zasnovana na socijalnoj pravdi. Stvarno. Ističete ovo u trenutku kada isplivavaju dokazi da koristite socijalnu pomoć za kupovinu glasova na izborima, milione ste potrošili na to. Kaže Ustav, a citiram mandatar Srbija mora biti zasnovana načelima građanske demokratije. Stvarno. U trenutku kada ste tu demokratiju obesmislili krađom izbora i zloupotrebom institucija o čemu je donesena i Rezolucija evropskog parlamenta, pa kaže Ustav, a citiram mandatar, da Srbija mora biti zasnovana na pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Stvarno.

Sa Borisom Bratinom u Vladi, čovekom koji je palio zastavu EU i pazite sad, citiram – ili ste Srbi ili ste protiv ulaska u EU ili ste protiv Srbije. Pa šta je od toga ljudi? Jeste se konsultovali proevropska vladom, ali da se vratimo malo detaljnije sad na vas u celini.

Prema izboru novih članova Vlade, jasno je da je ova Vlada odmazde i nastavka sukoba i nasilja i ne domunđavajte se sa tim pored vas što je ukrao doktorat plagijatorom. Ovo je Vlada sile, jer vam je samo to i ostalo i izgubili ste legitimitet, to je pokazao istorijska masovnost protesta ovde ispred Skupštine, ali preko 350 raznih drugih mesta u Srbiji je ustalo na noge, tu smo videli da legitimitet nema, a onaj debakl od kontra mitinga nam je pokazao da nemate ni podršku naroda, jer ste morali da ih dovlačite, plaćate, potkupljujete, morali ste da angažujete stotina, ako ne i hiljade autobusa da ih dovučete, pa ni to nije bilo dovoljno da ih zadržite, odlazili su dok predsednik vaš najomiljeniji.

Šta je sve? Odlazili su dok je govorio glavna zvezda dok vam se obraćala, bežali su preko mosta, dakle, ostala vam je sila, kriminalci iz one batinaške tvrđave ispred predsedništva, plaćenici, zloupotrebljena policija, žandarmerija, kobre, SAJ, BIA, VOA, ostali su vam pritisci, ucene, praćenja, prisluškivanja, proterivanja, otkazi, medijska blaćenja, gaženje studenata kolima, napadi, sukobi, mržnja, laž to je sve što vi imate u rukama.

Srbija je danas zemlja u kojoj režim koristi zvučno oružje, protiv svog naroda, zemlja u kojoj hapsi se nezavisni intelektualci poput Dejana Ilića, ej čoveka koji ne najtrezvenije argumentima govorio o tome da treba naći mirno rešenje iz krize.

Zemlja u kojoj se nožem napada dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, zemlja u kojim plaćeni batinaši napadaju ili automobilima gaze studente. Srbija je zemlja najsavremenijeg softvera koji se koriste za hakovanje telefona aktivista.

Srbija je zemlja u kojoj režim javno priznaje da prisluškuje aktiviste, u kojoj ti aktivisti završavaju u zatvoru jer im nameštate procese i Srbija je zemlja u kojoj se vodi rat režima, protiv prosvetnih radnika, koji su najveći heroji pored studenata i svega ovoga što danas vidimo kao borbu za slobodu Srbije. Odmah im vratite zarade, ne umanjujte im plate i prestanite sa pritiscima, na ove ljude.

Verovatno najveći šamar javnosti je predlaganje Dejana Vuka Stankovića za najosetljiviju poziciju u našem društvu u ovom trenutku. Čovek koji je direktno pozivao na hapšenje studenata, izbacivanje iz zgrada fakulteta, čovek koji je pozivao na nasilno prekidanje blokada, smenu i hapšenje rektora, to vam je ministar prosvete.

Rekao bih, režimski šarlatan, ali možda bolje režimski starletan.

Ljudi, pokušali ste da ga podmetnete kao člana Saveta REM, kao zamislite stručnjaka za medije od lažnih udruženja medijskih, pa nije prošlo srećom, pa smo to oborili.

Hteo bih da istaknem da nas duboko uznemirava i da izražavamo zabrinutost zbog onoga što su organizacije, poput osnažene autonomni ženski centar i plenum Učiteljskog fakulteta objavile da za Dejana Vuka Stankovića postoje ozbiljne optužbe za seksualno uznemiravanje. Poput mog kolege Pavla Grbovića, takođe zahtevam reakciju na ovo.

Ništa manje skandalozan je predlog Borisa Bratine za ministra informisanja, čovek koji je kroz ekstremističke organizacije napadao, tražio zabrane i na sve načine vršio pritiske na nezavisne medije, vam je novi ministar informisanja.

Da stavimo sa strane, ali bojim se da nećemo moći to što ste palili zastavu EU, što ste to radili zajedno sa Mišom Vacićem i pozivali na zabranu Parade ponosa.

Gospođo Brnabić, da li je za vas „Parada ponosa“ procesija bolesnika? Da li će vas kao javno deklarisanu LGBT osobu ovi da leče? Da li smo dotle došli? Da li smo u 21. veku došli dotle da se pripadnici LGBT populacije nazivaju bolesnicima? Da li je to vaše nasleđe? Jesmo mogli makar korak da idemo dalje od toga? Evo vam ga, sedi u Vladi danas, odnosno sutra kad ga budete izabrali.

U velikoj ovoj konkurenciji možda najveću štetu pravi Aleksandra Sofronijević, kandidatkinja za ministarku građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture. Decenijama je žena oličenje korupcije preko velikih infrastrukturnih projekata. Ona stoji iza skandaloznih izmena Zakona o planiranju i izgradnji kada je uvedena besplatna konverzija zemljišta, a stoji i iza izmena vezanih za EKSPO, kada treba omogućiti izgradnju objekata bez upotrebne i tehničke dozvole.

Gurala je promene zakona odmah nakon tragedija, masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i u Mladenovcu, tako i danas gura ovo u trenucima dok cela država pati zbog stradanja ljudi u Novom Sadu. Sramota, bre! Sramota!

U domenu zaštite životne sredine čitali smo vrlo pažljivo svaku reč ekspozea, mandataru. Sve smo podvukli, detaljno iščitali i ne možemo da verujemo šta piše. Kaže u domenu životne sredine, citiram: „Srbija više nije zemlja koja kasni za ekološkim fondovima“. Stvarno? Stvarno? Kaže mandatar: “Zelena Srbija nije obećanje, zelena Srbija je realnost“. Stvarno?

Sedamnaest hiljada ljudi svake godine umire od posledica zagađenja vazduha. Srbija je crna rupa na mapi Evrope zbog zagađenja iz termoelektrana. Trećina ljudi nema kanalizaciju, trećina nema pijaću vodu, u Vojvodini dve trećine. Desetine hiljada deponija divljih širom Srbije, stvarno i to je realnost. To je zelena realnost, mandatare.

Planine su nam žrtvovane za rudnike od kojih zaradu imaju investitori, a mi od rente treba valjda da se lečimo. Nema ni za to. Nudite litijum da biste se sačuvali na vlasti, isto kao što kupujete rafale da kupite podršku i to je zelena realnost, mandatare?

Ja moram da kažem da je ova Vlada, pored toga što je vlada sukoba i vlada kupovine vremena, da biste stigli da izvlačite pare iz budžeta u privatne džepove preko EKSPO-a, iskopavanja litijuma, poklanjanja Generalštaba, širenja „Beograda na vodi“ i svih drugih projekata koji su tu. To je ime igre ove, izvlačenje sredstava, a ovo ostalo samo služi da vas zadrži na mestima moći i da to možete da radite.

I za kraj, postoji rešenje i za ove velike društveno-političke krize i mi smo ga kao odgovorni ljudi predložili, to je prelazna vlada koja će omogućiti uslove za fer izbore i evo vam odgovora zašto ne tražimo fer izbore - zato što ih nema u Srbiji. Tražimo prelaznu vladu da bi do njih došli, da bi napravili taj korak, da je moguće izaći na izbore i zaista ostvariti izbornu volju građana. Neophodna je revizija biračkog spiska, smena rukovodstva RTS-a, stvaranje uslova za slobodan rad medija, hitno obustavljanje pritisaka na prosvetare i ova Vlada bi bila oročena na devet meseci i činili bi je, kao što su sve ove organizacije, svi akteri ovog društva rekli, stručnjaci koji znaju da sprovedu ovo.

Drago mi je što sve više ljudi uviđa da je ovo jedino kredibilno i valjano rešenje za izlazak iz ove krize.

Hvala.

Čemu nervoza? Oko prelazne vlade ja se vama ni ne obraćam. Ne mislim ja da će SNS misliti nešto pozitivno za ovu državu, nema šanse i to je jasno. Vi samo možete da budete naterani na tako nešto. Ja kada govorim o prelaznoj Vladi, ja se obraćam građanima Srbije da zajedno podržimo ovu ideju kako bismo vas naterali da unapredimo izborne uslove i to je kraj što imamo o tome da pričam sa vama.

Imam nešto drugo. Da li ste primetili, građani Srbije, ovo je najbrža, ekspresna sednica dok sam ja narodni poslanik, dok smo mi u parlamentu. Nikad se brže stvari nisu dešavale. Da li je ovaj mandatar sposoban da na neko od ovih pitanja odgovori, da se obrati nama i kaže – evo, Lazoviću, pogrešio si, ja mislim ovako, to ćemo da rešimo na drugi način.

U pravu je prethodni govornik kada je rekao da sam ja pominjao slične ove teme kroz prethodne govore. Pa zato što ništa nije rešeno od ovih problema, ljudi.

Pogledao sam, pripremajući se za ovu sednicu šta sam govorio 2022. godine. ništa od ovoga niste rešili. Trinaest godina ste na vlasti, a vi i dalje obećavate. Pa, kada ćete rešiti problem zagađenja vazduha. O tome smo pričali na nekim sastancima. Rekli ste – treba nam vreme. Koliko vremena? Četrdeset godina treba SNS da bude na vlasti da biste rešili neki problem. Da li je to? Evo, govorite u ekspozeu o metrou. Prodavali ste karte za taj metro u kampanji 2018. godine. Sada vam piše u ekspozeu – metro ide po planu. Kom planu, ljudi? Kada. Planirate 2068. godine da to uradite.

Šta je problem da ustane mandatar da nam objasni nešto od ovoga? Jel to nije funkcija najvažnija u zemlji, nego skakuće Milenko Jovanov. Kad god neko pomene Vladu, mandatara, on skakuće da objasni. Čekaj, bre, čoveče, ima ovaj na najvažnijoj funkciji u zemlji da kaže nešto. Neka se javi, neka progovori. Šta će tu ako ne zna?

Hvala. Nek se desi nešto i za pohvalu ovde.

Ja bih zaista hteo da vratim ovu temu na ono što je suština, a to je Vlada, i evo još jednom da pitam mandatara, evo cela država, mediji, javnost ima to pitanje - zašto Dejan Vuk Stanković? Jel ima neki razlog? Možete molim vas, jel vama zabranjeno da govorite? Rekli ste da nećete davati izjave medijima pre nego što budete izabrani za premijera. U redu. Šta je sada? Zašto sada ne odgovorite na to.

Dakle, zaista se cela javnost pita, ako ste govorili o dijalogu, ako ste govorili o razgovoru sa nezadovoljnim građanima - kakva je to poruka za sve te ljude ako čovek koji je tražio hapšenje studenata, izbacivanje iz zgrada fakulteta, nasilno prekidanje blokada, smenu i hapšenje rektora dolazi na mesto, ja se nadam da se slažemo ovde svi u sali, da je to trenutno najosetljivija pozicija u državi?

Ministar prosvete je iz više razloga i zato što su ljudi, đaci, studenti nezadovoljni na ulicama i zbog toga što se vrše enormni pritisci na prosvetare najosetljivija pozicija u ovoj državi trenutno. Prethodno je Branko Ružić podneo ostavku u prethodnoj krizi koju smo imali, jer je bio pritisak. Nije bitno zašto.

U svakom slučaju, teška pozicija. Zašto nam to ne objasnite?

Druga stvar, kolega Zdravko Ponoš me je inspirisao da vas pitam još nekih par stvari koje niste pomenuli u vašem ekspozeu – gde je REM, šta je sa REM-om? Zamalo da zaboravim, gde je REM gde ste hteli da nam podmetnete istog tog Dejana Vuka Stankovića sada kao medijskog eksperta kao člana Saveta REM-a? Gde je revizija Biračkog spiska? Gde je reformska agenda? Gde je unapređenje tih uslova koje ste obećali evropskoj zajednici? Šta se dešava sa vama? Objasnite nam to. Toliko od mene. Hvala.