Gospodine Arsiću, ja se javljam po replici, a gospodin Marković po povredi Poslovnika.

U redu je, razumeo sam šta ste hteli da kažete.
Mislim da vi u neku ruku ste, mada je ovo replika, vezano za DS i ne želim da odgovaram, jer čuli smo niz tabloidnih neistina, koje su iznete o stranci, ali to će nadležni organi da ispituju, što gospodin profesor Atlagić nije.
Ja želim da mu čestitam što se uspešno izborio sa tekstom. Jedino bih želeo da napomenem da nije korektno predsednika Republike navesti nakon premijera Vučića.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predlagači ovih izmena zakona, ja moram da kažem, zaista ću gledati što kraće da bi građani razumeli šta je suština ovih izmena, kojima se danas bavimo u Skupštini Srbije, pet puta ste menjali regulativu, vezano za funkcionisanje i rad javnih beležnika u Srbiji.

Pet puta smo vam u ovoj Skupštini ukazivali, poštovana gospodo, ne možete izvršiti sve obaveze u ovako kratkim rokovima.

Pet puta ste nam govorili – to nije tačno, nemate vi pojma, ne znate šta pričate.

Na stranu to što mene i zabavlja kada čujem neke kolege koji su bili u toj istoj vlasti, kako sada oni imaju amneziju i govore kako je neko drugi doneo te zakone, a oni su za njih glasali.

Na stranu to što ste i tada digli ruku za taj rok koji je sada predviđen za paralelno funkcionisanje u poslovima overe potpisa, rukopisa i prepisa.

I tada ste glasali da to bude 1. januara, a sada pomerate za dve godine. Pardon, od marta do januara 2017. godine, dakle građani treba da znaju, ponovo se pomera rok do kada će moći da overavaju potpise, rukopise i prepise u sudovima i opštinama, za dve godine.

Mi smo vam unapred govorili i molili vas da taj rok bude takav, da bude trajnog karaktera, jedna od opcija koju ste mogli usvojiti je da se zadrži mogućnost overe i pred sudom i u opštini i paralelno sa overavaju kod javnog beležnika. To ste odbili.

Pa smo vam rekli, ne možete da funkcionišete sa 94 javna beležnika na teritoriji Republike Srbije i to ste ismejali, pa smo vam rekli, ne možete da formirate javno beležničku komoru jer nemate sto javnih beležnika, čime kršite zakon i to ste ismejali.

Pa smo vam rekli ne možete pet puta da menjate regulativu u toku jednog zasedanja Skupštine, zato što ste pogrešili prvi, drugi, treći i četvrti put. Pa ste i to prenebregnuli.

Pa smo vam rekli da je normalno prirodno, da čovek koji je najodgovorniji za ovo stanje, da čovek koji je najodgovorniji za probleme i ne funkcionisanje našeg pravosuđa, a to je ministar Selaković, dođe u Skupštinu, da on predloži pomeranje roka. Bože moj. Izmena jednog člana. Zašto ministar nije mogao da odvoji vreme da nas počasti svojim prisustvom?

Uz svo uvažavanje predlagača, zašto nije mogao da dođe ovde da ga mi pitamo, a on, nadamo se, odgovori, zbog čega još uvek nije podneo ostavku? Ako ovo probijanje rokova ponovo nije dokaz njegovog, hajde da kažem blago rečeno, politički arogantnog odnosa prema Skupštini, njegovog arogantnog odnosa prema istini koja mu je predočena, prema disfunkcionalnosti sudskog i overivačkog sistema u Srbiji, ako mu nije bilo jasno da nema sa kim to da sprovede, jer ima 94 javna beležnika danas u Srbiji, ili možda jedan-dva više, neka mi oproste ovi koji se bave faktografijom, dakle, ne možete to ljudi uraditi u tako kratkom roku. Rekli smo i tada, kažemo i sada, ili ovaj sistem overe paralelno i kod sudija i opština, uvedite kao trajni sistem, ili ga produžite za još više godina nego što ste sada predvideli.

Zašto ministar uporno odbija da se suoči sa realnošću života u srpskom pravosuđu sa problemima u srpskom pravosuđu, sa našim dopunama, kritikama, predlozima? Neće čovek da se suoči. Neće da dođe u Skupštinu. Molili smo ga – dođite da vas pitamo. Kažite nam ministre već jednom, kada ćete snositi odgovornost? On nama ovako odgovara – ako imate dovoljan broj potpisa vi mene smenite. To je vrhunac cinizma.

Njegova ostavka je napisana u srpskim sudovima koji ne funkcionišu, u srpskoj advokaturi koja je četiri meseca bila u štrajku, u javnom beležništvu koje je podiglo maksimalno tarifu, u tome što građani plaćaju mnogo više nego ranije. Tu je napisana vaša ostavka, ministre Selakoviću, koga ja sad ovde zamišljam, da njegov lik treperi iznad gospodina Bečića, ali nema ga, ili ispod, izvinjavam se. To je moja uobrazilja. Uz svo uvažavanje gospođe Batić, trebao je nosilac svih kvazipromena u srpskom pravosuđu, reforme, reforme, da dođe i udostoji nas svog prisustva.

Menjate taj član, niste nas slušali, niste hteli da prihvatite opravdanu, razumnu, sugestiju da produžite još više te rokove, ili još bolje da uvedete ovu mogućnost kao trajno stanje. Šta je tu loše?

I da vas zamolim još jednu stvar. Neprirodno je, nekorisno, u momentu kada smo se sastali, zbog izmene jednog člana zakona da ponovo pokušavate da pričate o greškama koje su bile ranije, jer nemate vi ljudi više ni jedan argument. To je zabrinjavajuće već postalo. Ne pitaju građani mene ili vas, šta je bilo ranije, time neka se bave, pre svega, birači, a pod dva – nadležni državni organi. Oni pitaju šta će sada biti bolje u njihovom svakodnevnom životu. Kako će overavati svoje potpise, prepise i overe. Gde će to činiti i po kojoj ceni će to činiti.

Poštovani građani, moći ćete i dalje dve godine to da radite, kao što smo tvrdili i prvog dana kada je ministar ovde bio. On je rekao – ma nemate vi ljudi pojma, ja znam najbolje šta radim. Ja znam jer je meni Vlada dala mandat. Vlada je mene ovlastila da se bavim ovim poslom, Skupština me izabrala. U redu, i šta je rezultat? Nemate dovoljno javnih beležnika, ponavljam. Nemate zakonski minimum da formirate komoru. Ljude koje ste birali su ljudi sumnjivih političkih veza s partijom na vlasti.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li je to tema?)

Moram da objasnim ceo…

Prvo, ja sve vreme pričam o tačci dnevnog reda, da ja vas podsetim da je tačka dnevnog reda izmena jednog člana zakona, koja se tiče mogućnosti  da građani vrše…

Znam rekao sam vam odmah prvi, ali niste slušali. Zašto vi sada mene propitujete ovde? Hoćete li me pustiti da nastavim?

Znam ja jako dobro, gospodine Bečiću, možda vi ne znate o čemu pričamo?

Onda mi dozvolite da nastavim, pošto sam sve vreme u temi.

To što spominjem nečiju ostavku, to je žalosno stanje stvari i to je realnost danas u Srbiji, da ne možemo ni o jednom zakonu, gospodine Bečiću da pričamo a da ne tražimo ostavku ministra, jer su nekompetentni.

Zašto tvrdim da su nekompetentni? Evo vam dokaz. Zašto se danas sastajemo da menjamo ukupnu regulativu vezanu za funkcionisanje overe i beležništva, ukupno govorim, peti put? Zato što smo prvi put rekli da nije izvodljivo to tako da se uradi. Činjenice to pokazuju.

Dakle, nemate dovoljno beležnika. Nije Komora formirana na osnovu zakona, to su činjenice. Sada možete biti protiv činjenica, meni je žao. Ovde nema politike u ovome što vam govorim.

Dakle, građani moraju imati ovu mogućnost koju smo vam odmah rekli , da je bolje da je trajni institut, da se razbije monopol javnom beležništvu koji ste pokušali da date, ne vi lično, nego Vlada, pa su advokati štrajkovali, pa su im izbili mogućnost da imaju monopol.

Ovo su recidivi vašeg pokušaja. Nekonzistentnost, ne znate, sami sebi ne možete da više budete u funkciji. Ne možete da budete dosledni sami sebi. Zato je moja dužnost da vas podsetim na to i da vam kažem šta je tražila opozicija.

Zašto je uvreda? Šta je uvreda? Stvarno, nemojte preterivati gospodine Bečiću, ovde nikakve uvrede nema. Nikoga ne vređamo, niti mi pada na pamet.

Lepo kažemo, zašto to radite sada? Zašto niste uradili tada? Zašto čovek koji je nosilac ovih promena i ovog instituta u Srbiji nije došao u Skupštinu, nego se čovek politički krije iza poslanika, i to čak poslanika ne iz SNS, zašto? Znam da ima kompetentnih kolega, zašto oni nisu ti koji ovo predlažu? Zato što je malo neprijatno, eto zašto. Zato što nije u redu da ovoliko očigledno budete van onoga što ste obećali, e to je problem. Tema je to.

Da li je tema da menjate jedan član zakona? Da li je tema da produžavate rok za dve godine? Da li je tema da smo vas molili da to uradite tada pa niste? Da li je tema? Da li je tema da neko ustane i kaže – Izvinite, bili ste u pravu. I to je tema. Šta je tu problem? Da li je to tako teško ustati pa reći – Jeste, istina je. Nismo predvideli mogućnost da ćemo imati malo beležnika, da Komora neće biti zakonski izabrana, da građani neće moći da overavaju potpise na jednom mestu, da ti ljudi koji su napravili enormne honorare sebi, a neki kažu još nekim ljudima iz vladajuće stranke, da ti ljudi ne mogu da odgovore prirodi posla. Šta je tu problem? Šta je tu uvredljivo?

To je u funkciji, po meni, pomoći da zaživi ovaj institut na adekvatan način. Po meni, dve godine nije dovoljno i opet ćete probijati rok, videćete to. Ja vam danas kažem, neka bude u zapisniku, da ćete ponovo probijati rok. Zato i predlažem da ga napravite kao trajni institut, da građanin uvek može otići u sud i opštinu, ako to želi, plati taksu, izvrši overu. Zašto je to problem?

Zašto se deluje nekim ljudima, gospodine Bečiću, zamislite to, da neko hoće da zaštiti grupu koja se zove „Javni beležnici“, da njima da mogućnost da oni budu zaštićeni da se ljudima onemogući, pa su onda to hteli da urade kao ekskluzivno pravo ili ti puni monopol, pa su se pobunili advokati?

Sada pričamo ovde među kolegama, uz svo uvažavanje predlagaču, pričamo o nekome ko je ovo sve zamesio, a mi da vadimo vruće kifle iz peći, jel? Vi i mi, bez razlike. Zašto, iako znam da ima jedna Kata u Perlezu i ta Kata u Perlezu kaže da je počelo? Hvala.

Zašto stalno Šutanovca pominjete?

Dobro, samo da objasnim. Malo sam ušinuo leđa, pa ne mogu da gledam u gospođu Batić. Iako gospođa Batić, kao i svi narodni poslanici imaju pravo da predloži, kao grupa narodnih poslanika, predloge, izmene i dopune Zakona, itd. Dakle, niko o tome nije govorio.

Nisam rekao da niko iz SNS nije potpisao. Rekao sam da glavni ovlašćeni predlagač nije niko iz SNS, nego iz DHSS.

Dakle, niko od vas nije ustao da bude ovlašćeni predstavnik, nego ste to prepustili gospođi Batić, što je u redu, ali sam objasnio šta se krije iza toga. To je suština. Vidite kako razumete sada.

Potpisali su i … Čekajte, molim vas. Ne znam, prvo, zašto me stalno prekidate.

Drugo, hoću da objasnim kolegama, znam da oni razumeju, ali daću dodatno objašnjenje.

(Vučeta Tošković, s mesta: Niste inspektor Megre.)

Molim vas da mi vratite vreme.

Mislim da je, objektivno gledano, nastao jedan nesporazum između mene i većine. Vidim da neki nisu razumeli o čemu sam pričao. Mi kao narodni poslanici smo autonomni u podnošenju amandmana. To što svaki narodni poslanik traži da se produži rok, neko stavlja 5. februar, neko 13. mart, neko 15. maj, ima među vama iskusnih parlamentaraca, ne znači da neko od nas misli da ne bi bilo bolje da ovaj institut stoji paralelno, kao što smo i tražili. Pošto vi nama ne ostavljate mogućnost, ni sto godina neće biti dosta da vam u potpunosti zaživi ovaj institut u našem pravosuđu. Neće biti dovoljno. Mogli smo 150 amandmana sa sto godina da stavimo, ali vi nećete uspeti da sprovedete ovo na način kako ste zamislili.

Nije vreme, jer ste mi vratili vreme.

Prvo, imali smo priliku da čujemo još jednu u nizu povredu Poslovnika koja nije bila povreda Poslovnika, nego replika. Dozvolili ste to, znam da ste tolerantan čovek i zahvaljujem se što ste mi dali reč.

Ono što je činjenica, da ima puno stvari na koje nema odgovora. Ogromna je šteta, pre svega od četiri meseca paralize pravosuđa zbog inaćenja ministra Selakovića. Ogromna, višemilionska, šteta u milijardama dinara. Šteta u nezavršenim predmetima, propuštenim rokovima, u investicijama koje neće da dođu u Srbiju zato što ne radi pravosudni sistem.

Onda imamo štetu što je 670 sudija prešlo u SNS, učlanilo se u partiju. Nikada nam niste dali dokaz da li su se ipčlanili iz SNS, nikada, a molili smo to, jer je to zakonska obaveza. Kada ste ih vratili, instruktažom na posao, u redu, ali bar nam onda recite jel nisu više članovi partije? Jel to previše što tražimo? Jer to je protivzakonito.

Nemožete imati partijske sudije i tu se sigurno slažemo. Jel se slažemo? Onda nam samo objasnite, jedna kratka informacija, bilo ko od vas može to da uradi preko sredstava javnog informisanja i da pokaže papir i kaže – evo ovih 670 se išlanilo iz SNS. Nikakav problem.

(Ninoslav Girić, s mesta: Nisu ni bili članovi.)

Nisu bili članovi? Kako nisu bili kada ih je gospodin Cvijan predstavio javno u vašoj centrali, na konferenciji za štampu, kao nove članove SNS. Tako je, pogledajte malo.

Druga stvar, ovim završavam, ja smatram i moja stranka koju predstavljam u Skupštini kao šef poslaničke grupe, smatra da ovaj institut treba da postoji paralelno kao mogućnost overe i u opštinskoj upravi i u sudu. To je naš politički stav, a to što mi podnosimo amandmane koji idu u skladu sa našim očekivanjem da nama ne pada na pamet da bilo šta uradite za dobrobit građana u smislu funkcionisanja pravosuđa, to nema nikakve veze. Vi ste podnosili amandmane, Bože me sačuvaj u ranijem periodu.